1984 Orvel

October 12, 2017 | Tác giả: blazzer2207 | Danh mục: Business, Leisure, Computing And Information Technology
Share Nhúng


Mô tả ngắn

Džordž Orvel...

Mô tả đầy đủ

Orvel Džordž

HILJADU DEVET STOTINA OSAMDESET ÈETVRTA

Prevod: Stojiljkoviæ Vlada Orwell George NINETEEN EIGHTY-FOUR, 1949. KENTAUR 1977.

PRVI DEO

1. Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na èasovnicima je izbijalo trinaest. Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamaèe u staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi spreèio jednu spiralu oštre prašine da uðe zajedno s njim. Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otiraèe. Na jednom kraju bio je prikaèen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo jedno ogromno lice, više od metra u širini: lice èoveka od svojih èetrdeset pet godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov naèin. Vinston krete ka stepenicama. Pokušati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radio retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije štednje u pripremama za Nedelju mržnje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je imao trideset devet godina i proširenu venu iznad desnog èlanka, peo se sporo, odmorivši se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmorištu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oèi na njoj prate posmatraèa iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA. U stanu je èuo milozvuèan glas kako èita listu cifara koje su se odnosile na proizvodnju sirovog gvožða. Glas je dolazio iz pravougaone metalne ploèe nalik na zamuæeno ogledalo koje je saèinjavala deo površine zida na desnoj strani. Vinston okrete prekidaè i glas se malo utiša, mada su se reèi mogle i dalje razabrati. Instrument (zvao se telekran) se mogao utišati, ali nikada potpuno iskljuèiti. On priðe prozoru: omalena, slabaèka figura, èiju je mršavost plavi kombinezon - partijska uniforma - samo isticao. Kosa mu je bila veoma plava, lice po prirodi crveno, a koža ogrubela od oštrog sapuna, tupih brijaèa i hladnoæe zime koja se upravo bila završila. Svet je napolju èak i kroz zatvoren prozor izgledao hladno. Na ulici su vrtložiæi vetra uvrtali prašinu i pocepanu hartiju u spirale; sunce je sijalo

a nebo bilo oštro plavo, no i pored toga se sve èinilo bezbojno sem plakata koji su bili izlepljeni svuda. Sa svakog dominantnog ugla posmatralo je crnobrko lice. Jedno se nalazilo na fasadi pravo prekoputa. VELIKI BRAT TE POSMATRA, pisalo je na plakatu, dok su tamne oèi gledale pravo u Vinstonove. Niže, u visini ulice, drugi plakat, otkinut na jednom uglu, lepršao je sa svakim udarom vetra i naizmenièno pokrivao i otkrivao jednu jedinu reè: ENGLSOC. U daljini se jedan helikopter obrušio meðu krovove, zalebde za trenutak kao muva zunzara, i ponovo odlete krivuljom. To je bila policijska patrola koja je špijunirala ljude kroz prozor. No patrole nisu bile strašne. Strašna je bila samo Policija misli. Iza Vinstonovih leða onaj glas sa telekrana je i dalje blebetao o sirovom gvožðu i premašivanju devetog trogodišnjeg plana. Telekran je istovremeno primao i emitovao. Mogao je uhvatiti svaki zvuk - jaèi od vrlo tihog šapata - koji bi Vinston proizveo; štaviše, Vinston se, sve dok je ostajao u vidnom polju kojim je dominirao metalni pravougaonik, mogao ne smao èuti nego i videti. Naravno, niko nije mogao znati da li ga u ovom ili onom trenutku nadziru ili ne. Koliko se èesto, ili po kom sistemu, Policija misli ukljuèivala na pojedinaène kanale moglo se samo nagaðati. Èak je bilo moguæe i to da ona neprekidno nadzire svakoga. No u svakom sluèaju, mogla se ukljuèivati na svaèiji kanal kad god zaželi. Moralo se živeti - i živelo se, po navici koja je prerasla u instinkt - pretpostavljajuæi da se svaki zvuk èuo i, sem u mraku, svaki pokret video. Vinston je stajao okrenut telekranu leðima. Tako je bilo bezbednije; iako i leða, kao što je dobro znao, mogu da otkriju dosta. Na kilometar odatle, Ministarstvo istine, ustanova u kojoj je radio, uzdizalo se ogromno i belo nad prljavim predelom. Ovo, pomisli on sa neodreðenim gaðenjem - ovo je London, glavni grad Piste jedan, treæi po stanovništvu provincije Okeanije. On pokuša da iscedi kakvu uspomenu iz detinjstva koja bi mu rekla da li je London uvek bio takav. Da li su uvek postojale ove vedute trošnih kuæa iz devetnaestog veka, èije su fasade bile poduprte gredama, prozori zakrpljeni kartonom, krovovi talasastim limom, a baštenski zidovi ispucali i nagnuti na sve strane? I ruševine od bombardovanja gde se prašina od maltera kovitlala po vetru a vrbovica vukla preko gomila šuta; i mesta gde su bombe rašèistile malo više zemljišta pa na njemu iznikle prljave i ružne kolonije drvenih baraka nalik na kokošinjce? Ali ništa nije vredelo, nije se mogao setiti; od detinjstva mu nije bilo ostalo ništa sem niza živo osvetljenih slika koje su se javljale bez ikakve pozadine i najèešæe bile nerazumljive. Ministarstvo istine - u Novogovoru (Novogovor je bio zvanièni jezik Okeanije. Za objašnjenje njegove strukture i etimologije vidi prilog). Ministin - se oštro razlkovao od svih ostalih predmeta na vidiku. To je bila ogromna piramidalna graðevina od svetlucavo belog betona koja se uzdizala, terasa za terasom, tri stotine metara u nebo. Sa mesta na kome je Vinston stajao mogle su se tek razabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu, tri parole Partije: RAT JE MIR SLOBODA JE ROPSTVO NEZNANJE JE MOÆ Ministarstvo istine imalo je, kako se govorilo, tri hiljade prostorija nad zemljom i odgovarajuæi broj ogranaka pod zemljom. U Londonu su se nalazile još samo tri zgrade sliènog izgleda i velièine. One su toliko nadvišavale okolnu arhitekturu da su se sa krova stambene zgrade Pobeda mogle u isto vreme

videti sve èetiri. To su bile zgrade èetiri ministarstva koja su saèinjavala celokupni aparat državne vlasti. Ministarstvo istine, koje se bavilo informacijama, zabavom, prosvetom i kulturom: Ministarstvo mira, koje se bavilo ratom; Ministarstvo ljubavi, koje je održavalo zakon i javni poredak; i Ministarstvo obilja, koje je bilo odgovorno za privredne poslove. Imena su im bila, u Novogovoru: Ministin, Minimir, Miniljub i Miniob. Ministarstvo ljubavi je bilo jedino koje je zaista ulivalo strah. Na njemu uopšte nije bilo prozora. Vinston nikad nije bio u njemu, niti mu prišao bliže od pola kilometra. Tamo se moglo uæi samo poslom, pa i tada tek pošto se prodre kroz lavirint bodljikave žice, èeliènih kapija i skrivenih mitraljeskih gnezda. Èak su i ulice kojima se išlo do njega vrvele od èuvara sa licima kao u gorila, u crnim uniformama i naoružanim pendrecima na zglob. Vinston se naglo okrete. Beše navukao na lice izraz smirenog optimizma koji je bilo poželjno imati pred telekranom. Zatim preðe preko sobe i uðe u majušnu kuhinju. Izišavši iz Ministarstva u to doba dana, žrtvovao je svoj ruèak u kantini, a znao je da u kuhinji nije bilo nikakve hrane sem komada crnog hleba koji je trebalo saèuvati za sutrašnji doruèak. On uze sa police bocu bezbojne teènosti sa obiènom belom etiketom na kojoj je pisalo Džin 'Pobeda'. Džin je širio otužan uljast miris, kao kineski alkohol od pirinèa. Vinston nasu do vrha punu šolju za èaj, pribra se da izdrži šok, i proguta je kao lek. Tog trenutka lice mu dobi skerletnu boju a iz oèiju poðoše suze. Piæe je bilo nalik na azotnu kiselinu; osim toga, dok ga je èovek gutao, oseæao se kao da je udaren gumenom palicom u potiljak. U iduæem trenutku, meðutim, izgoreli želudac se smiri i svet dobi vedriji izgled. On izvadi jednu cigaretu iz zgužvane kutije na kojoj je pisalo Cigarete 'Pobeda' i nepažljivo je okrete uspravno, pri èemu se duvan istrese na pod. Sa sledeæom je bio bolje sreæe. Zatim se vrati u dnevnu sobu i sede za mali sto smešten levo od telekrana. Iz fioke izvadi držalju, boèicu mastila i debelu praznu svesku kvarto-formata sa crvenom poleðinom i koricama u dezenu koji je podseæao na šare u mramoru. Telekran u dnevnoj sobi je zbog neèeg bio u neobiènom položaju. Umesto da bude smešten, kako je bilo normalno, na zid u dnu, odakle je mogao dominirati celom sobom, on se nalazio na dužem zidu, naspram prozora. S jedne strane telekrana nalazio se plitak alkov u kome je Vinston tog trenutka sedeo i koji je, kad su se stanovi zidali, verovatno bio namenjen za policu s knjigama. Sedeæi u alkovu, dobro uvuèen, Vinston je bio van dohvata telekrana utoliko što se nije mogao videti. Razume se, mogao se èuti, ali dokle god bi ostao u istom položaju za telekran je bio nevidljiv. Upravo ga je ova neobièna geografija sobe delimièno podstakla na ono što je tog trenutka smerao. No na to ga je bila podstakla i sveska koju je upravo izvadio iz fioke. Bila je neobièno lepa. Njen gladak beli papir, nešto požuteo od vremena, bio je od one vrste koja se nije proizvodila najmanje èetrdeset godina. Meðutim, nije mu bilo teško pogoditi da je sveska još starija. Bio ju je spazio u izlogu zapuštene male starinarnice u jednoj od siromašnih èetvrti grada (nije se taèno seæao kojoj) i smesta ga je zahvatila neodoljiva želja da je poseduje. Èlanovi partije nisu smeli da ulaze u obiène radnje (to se zvalo 'pazarenje na slobodnom tržištu'), ali taj propis se nije sprovodio strogo, pošto se do raznih stvari kao što su pertle ili žileti nije nikako drukèije moglo doæi. Tada se hitro osvrnu po ulici, uleteo u radnju i kupio svesku za dva i po dolara. U tom trenutku nije bio svestan da je želi za neku odreðenu svrhu. Kuæi ju je odneo u tašni, sa oseæanjem krivice. Èak i praznu, svesku je bilo opasno imati uza se.

Sedeæi za stolom, on se spremao da poène pisati dnevnik. To nije bilo protivzakonito (ništa nije bilo protivzakonito, jer zakona više nije bilo), ali ako bi ga uhvatili, mogao je prilièno sigurno da oèekuje smrtnu kaznu, ili u najmanju ruku dvadeset pet godina u logoru za prisilni rad. Vinston uglavi pero u držalju i liznu ga da skine masnoæu. Pero je bilo arhaièan instrument, retko korišæen i za potpisivanje; on ga je nabavio, krišom i sa dosta teškoæa, samo zato što je oseæao da lep gladak papir zaslužuje da se po njemu piše pravim perom, a ne grebe hemijskom olovkom. On u stvari nije bio ni navikao da piše rukom. Obièaj je bio da se sve, sem vrlo kratkih beležaka, diktira u diktograf, što je, razume se, za ovu priliku bilo iskljuèeno. On umoèi pero u mastilo i zastade samo trenutak. Utrobom mu beše prošao drhtaj. Obeležiti papir predstavljalo je odluèujuæi èin. Sitnim, nezgrapnim slovima, on ispisa: 4. april 1984. Potom se zavali u stolicu. Beše ga ubuhvatilo oseæanje potpune bespomoænosti. Pre svega, nije ni bio siguran da je godina zaista 1984. Morala je biti tu negde, pošto je bio prilièno siguran da ima trideset devet godina, a verovao je da se rodio 1944. ili 1945; ali precizirati datum u okviru jedne ili dveju godina bilo je nemoguæe. Za koga, odjednom mu doðe pitanje, za koga on to piše ovaj dnevnik? Za buduænost, za neroðene. Misao mu se za trenutak zadrža nad sumnjivim datumom na stranici, a zatim nalete na novogovorsku reè dvosmisao. Prvi put postade svestan velièine onog što je preduzeo. Kako se može saobraæati sa buduænošæu? To je po prirodi nemoguæe. Buduænost æe ili lièiti na sadašnjost, i u tom sluèaju ga neæe ni slušati, ili se razlikovati od nje, i tada bi njegova muka ostala neshvaæena. Neko vreme je sedeo i tupo gledao u papir. Sa telekrana se èula treštava vojna muzika. Bilo je èudno što je ne samo izgubio moæ da se izrazi, nego èak i zaboravio šta je prvobitno želeo da kaže. Za ovaj dogaðaj se bio pripremao nedeljama, i ni u jednom trenutku mu nije padalo na pamet da bi mu bilo potrebno išta sem hrabrosti. Pisati je bilo lako, kako mu se èinilo. Trebalo je samo da prenese na papir onaj neprekidni i nesmireni monolog koji mu se doslovno godinama odvijao u glavi. Meðutim, u tom trenutku je èak i monolog bio prestao. Sem toga, proširena vena ga poèe nepodnošljivo svrbeti. Nije se usuðivao da se poèeše, da se ne bi zapalila. Sekunde su prolazile. On nije primeæivao ništa do belinu stranice pred sobom, svrab u koži iznad èlanaka, treštanje muzike i blagu opijenost od džina. Odjednom poèe pisati u paniènom strahu, samo delimièno shvatajuæi šta piše. Sitan ali deèje nezgrapan rukopis mu je glavinjao po stranici, ispuštajuæi prvo velika slova, a najzad èak i taèke. 4. april 1984. Sinoæ bioskop. Sve ratni filmovi. Jedan vrlo dobar o brodu punom izbeglica bombardovanom negde u Sredozemnom moru. Publiku veoma zabavljali kadrovi u kojima neki krupni debeljko pokušava da otpliva od broda a helikopter ga prati, prvo se videlo kako se valja u vodi kao morska kornjaèa, onda kroz nišan mitraljeza na helikopteru, onda sav izbušen a more oko njega ružièasto i najzad, kako tone tako naglo kao da je kroz te rupe prodrla voda. Publika urlala od smeha kada je potonuo. Onda se video èamac za spasavanje pun dece i helikopter kako lebdi nad njima. U èamcu žena srednjih godina možda jevrejka sedela na pramcu sa muškarèiæem oko tri godine u naruèju, dete vrištalo od straha i krilo glavu meðu njene dojke kao da hoæe da se uvuèe u nju a ona ga

grlila i umirivala mada je i sama bila sva modra od straha, pokrivala ga što je više mogla kao da je mislila da æe joj se meci odbiti od ruku. onda helikopter izbacio bombu od 20 kila usred njih strašan bljesak i èamac sav u komade. onda divan kadar jedne deèje ruke kako leti uvis uvis uvis sve više u vazduh mora da je u kljunu helikoptera bila kamera i pratila tu se èuo jak pljesak odakle su sedeli èlanovi partije ali jedna žena iz onog dela sale odreðenog za prole odjednom digla dreku vikala nisu trebali to da prikazuju pred decu to je pokvareno take stvari pred decu sve dok je policija nije izbacila neverujem dasu joj nešto uradili niko se ne sekira šta proli govore tipièna prolska reakcija oni nikad... Vinston prestade da piše, delom zato što ga beše uhvatio grè. Nije znao šta ga je to nagnalo da istrese ovaj niz besmislica. No èudno je bilo to što mu se, dok je pisao, u glavi osvetlila jedna sasvim razlièita uspomena, i to do te mere da se osetio sposobnim da je prenese na papir. Upravo je zbog tog dogaðaja, shvati on u tom trenutku, i bio najednom rešio da ode kuæi i poène pisati dnevnik. To se desilo tog jutra u Ministarstvu, ako se za nešto do te mere nebulozno može reæi da se zaista dogodilo. Bilo je skoro jedanaest nula-nula, i službenici arhive, gde je Vinston radio, veæ su dovlaèili stolice iz svojih sobièaka i smeštali ih u sredinu sale, naspram velikog telekrana, pripremajuæi se za Dva minuta mržnje. Vinston je upravo sedao na stolicu u jednom od srednjih redova kad jedan èovek i jedna devojka, koje je poznavao iz viðenja ali s kojima nije nikad razgovarao, neoèekivano uðoše u salu. Devojku je èesto sretao po hodnicima. Nije joj znao ime, ali je znao da je radila u odeljenju proze. Verovatno - pošto ju je ponekad viðao s rukama prljavim od ulja i francuskim kljuèem u ruci - verovatno se bavila kakvim mehanièarskim poslom na jednoj od mašina za pisanje romana. To je bila devojka crne kose, pegavog lica i brzih sportskih pokreta. Struk joj je nekoliko puta obavijala tanka skerletna ešarpa, amblem Omladinske Lige protiv seksa, pritegnuta taman toliko da istakne divan oblik bokova. Vinston ju je zamrzeo od prvog viðenja. Znao je zašto. Mrzeo ju je zbog atmosfere terena za hokej, hladnih tuševa i opšte moralne èistote koju je uspevala da širi oko sebe. Mrzeo je skoro sve žene, osobito mlade i lepe. Uvek su upravo žene, i to najpre one mlade, bile najbigotnije pristalice Partije, gutaèice parola, špijunke-amateri i razoblièiteljke neortodoksnih shvatanja. No ova mu se devojka èinila opasnija od veæine drugih. Jednom mu je, kad su se mimoišli u hodniku, dobacila kos pogled koji kao da je prodro u njega i za trenutak ispunio crnim užasom. Èak mu je palo na pamet da je ona možda agent Policije misli. To je, doduše, bilo malo verovatno. No on je i dalje uvek oseæao èudnu nelagodnost, u kojoj je bilo i straha i neprijateljstva, kad god bi se ona našla u njegovoj blizini. Èovek se zvao O'Brajen. Bio je èlan Uže partije i zauzimao neki položaj toliko važan i udaljen da je Vinston imao samo bledu predstavu o njegovoj prirodi. Gomila, se videvši kako se približava crni kombinezon èlana Uže partije, beše utišala za trenutak. O'Brajen je bio visok i krupan, debelog vrata i grubog, raspoloženog, brutalnog lica. I pored zastrašujuæeg izgleda, imao je izvesnog šarma u ponašanju. Umeo je da podiže naoèare pokretom koji je na neki èudan naèin obezoružavao - na neki èudan naèin, neodreðeno, odavao kulturu. To je bio pokret kojim bi, da je iko mislio tim pravcem, podseæao na plemiæa iz osamnaestog veka kako nudi sagovornika svojom burmuticom. Vinston je O'Brajena bio video desetak puta za skoro isto toliko godina. Oseæao je da ga ovaj duboko privlaèi,

i to ne samo suprotnošæu izmeðu svojih kulturnih manira i bokserske graðe. Posredi je daleko više bilo Vinstonovo potajno uverenje - ili èak ne ni uverenje no prosto nada - da O'Brajanova politièka ispravnost nije savršena. Nešto na njegovom licu neodoljivo je navodilo na tu misao. S druge strane, možda mu na licu nije bila ispisana neispravnost, nego prosto inteligencija. Bilo kako bilo, odavao je èoveka s kojim bi se moglo lepo razgovarati ako bi se našlo naèina da se telekranu podvali i s njim ostane nasamo. Vinston nije nikad uèinio ni najmanji napor, da proveri svoje nagaðanje; uostalom, nije imao ni naèina da to uradi. Uto O'Brajen baci pogled na svoj ruèni sat, vide da je skoro jedanaest nula-nula, i oèigledno reši da za Dva minuta mržnje ostane u arhivi. On se smesti u istom redu u kome je sedeo Vinston, na dva-tri mesta od njega. Izmeðu njih je sedela neka sitna ženica pepeljaste kose koja je radila u kancelariji do Vinstonove. Crnokosa devojka je sedela odmah iza nje. Sledeæeg trenutka sa velikog telekrana u dnu sale grunu odvratan škripav zvuk, kao od kakve ogromne nepodmazane mašine. Od tog zvuka su trnuli zubi i kostrešile se dlake na potiljku. Mržnja beše poèela. Kao i obièno, na ekranu se beše pojavilo lice Narodnog neprijatelja, Emanuela Goldštajna. U publici se ovde-onde zaèuše zvižduci. Ženica pepeljave kose oglasi se cikom straha pomešanog sa gaðenjem. Goldštajn je bio renegat i izdajnik koji je nekad davno (niko se taèno nije seæao kada) bio jedan od najviših partijskih rukovodilaca, skoro jednak Velikom Bratu, a onda se poèeo baviti kontrarevolucionarnim aktivnostima, bio osuðen na smrt i misteriozno pobegao i nestao. Programi Dva minuta mržnje menjali su se iz dana u dan, ali nije bilo ni jednoga u kome glavna liènost nije bio Goldštajn. On je bio prvi izdajica, prvi koji je ukaljao èistotu Partije. Svi kasniji zloèini protiv Partije, sve izdaje, sabotaže, jeresi, skretanja, poticala su neposredno iz njegovog uèenja. On je još bio živ, neznano gde, i još uvek kovao svoje planove: negde s one strane mora, pod zaštitom svojih stranih gospodara,a možda èak - kako su se ponekad pronosile glasine - skriven i u samoj Okeaniji. Vinstonova dijafragma se beše zgrèila. Kad god bi video Goldštajnovo lice skolila bi ga mešavina bolnih oseæanja. To je bilo usko jevrejsko lice, s ogromnim èupavim oreolom sede kose i bradicom ispod donje usne - lice bistro, a ipak nekako samo po sebi odvratno, sa nekom senilnom nedotupavnošæu u dugom tankom nosu pri èijem su vrhu èuèale naoèari. Bilo je nalik na ovèju glavu; neèeg ovèjeg je bilo èak i u glasu. Goldštajn je na ekranu upravo vršio svoj otrovni napad na doktrinu Partije - napad toliko preteran i pokvaren da bi ga i dete moglo prozreti, a ipak taman toliko prihvatljiv da èoveka ispuni bojazni da bi se neko manje pametan mogao još i prevariti njime. On je vreðao Velikog Brata, napadao diktaturu Partije, zahtevao da se sa Evroazijom smesta zakljuèi mir, zastupao slobodu govora, slobodu štampe, slobodu zbora i dogovora, slobodu misli, histerièno uzvikivao da su revoluciju izdali - i sve to u brzom govoru punom višesložnih reèi koji je bio svojevrsna parodija na uobièajeni stil partijskih govornika i èak sadržao novogovorske reèi - èak i više novogovorskih reèi no što je bilo koji èlan Partije normalno upotrebljavao u stvarnosti. A celo vreme, da ne bi ko makar za trenutak posumnjao u stvarnost koju su Goldštajnove fraze sakrivale, iza njegove glave se na ekranu videla beskrajna kolona evroazijske vojske u maršu - stroj za strojem snažnih ljudi sa bezizraznim azijatskim licima koji su se približavali sve do same površine telekrana, a zatim nestajali da na njihovo mesto doðu drugi, potpuno slièni njima. Tupi ritam vojnièkih cokula saèinjavao je pozadinu za Goldštajnov blejavi glas. Nije prošlo ni trideset sekundi Mržnje, a od polovine gledalaca se poèeše otimati nekontrolisani povici gneva. Samozadovoljno ovèje lice na ekranu

i strahobna snaga evroazijske vojske iza njega bili su nepodnošljivi; sem toga, prizor Goldštajnovog lica, pa èak i sama pomisao na njega, automatski su proizvodili strah i bes. Kao predmet mržnje, on je bio stalniji nego bilo Evroazija bilo Istazija, pošto je Okeanija, kada je bila u ratu sa jednom od ovih sila, obièno bila u miru sa drugom. No èudno je bilo to što, iako su Goldštajna svi mrzeli i prezirali, iako su svakog dana i hiljadu puta dnevno na govornicama, na telekranima, u novinama, u knjigama, njegove teorije bile pobijane, razbijane, ismevane, pokazivane oèima javnosti da se vidi kakva su bedna blebetanja bile - što uprkos svemu tome njegov uticaj kao da nije uopšte opadao. Uvek je bilo novih šupljoglavih žrtava koje su samo èekale da ih on zavede na pogrešan put. Nije prolazio ni jedan dan a da Policija misli ne raskrinka nekog od špijuna i sabotera koji su radili po njegovim uputstvima. On je bio komandant ogromne tajanstvene vojske, podzemne mreže zaverenika koji su se zarekli da obore državni poredak. Ona se navodno zvala Bratstvo. Takoðe su se šapatom pronosile glasine o nekoj strašnoj knjizi, zborniku svih jeresi, èiji je autor bio Goldštajn i koja je ilegalno kružila ovde-onde. Nije imala naslova. Kad se prièalo - ukoliko se uopšte i prièalo - o njoj, govorilo se jednostavno ona knjiga. No za tako šta se saznavalo samo preko neodreðenih glasina. Ni Bratstvo ni ona knjiga nisu bili tema o kojoj bi bilo koji èlan Partije rado razgovarao. U drugom minutu Mržnja naraste do pomame. Svi su poskakivali na stolicama i vikali iz sveg glasa ne bi li kako nadjaèali odvratni blejavi glas koji se èuo sa ekrana. Ona ženica pepeljaste kose bila je sva porumenela, a usta su joj se otvarala i zatvarala kao u ribe na suvu. Èak i O'Brajenovo grubo lice bilo podliveno krvlju. On je sedeo veoma uspravno dok su mu se snažne grudi nadimale i podrhtavale, kao da se odupire napadu talasa. Crnokosa devojka iza Vinstona beše poèela da uzvikuje na sav glas: "Svinjo! Svinjo! Svinjo!"; ona najednom dohvati težak reènik Novogovora i baci ga na ekran. Reènik udari Goldštajna po nosu i odbaci se: glas je i dalje neumoljivo terao svoje. U jednom lucidnom trenutku Vinston se zateèe kako i sam vièe zajedno s ostalim i žestoko udara petom u preèagu svoje stolice. Kod Dva minuta mržnje stravièno je bilo to što èovek nije bio primoravan da se pretvara; naprotiv, bilo je nemoguæe ne uèestvovati. U roku od trideset sekundi više se nije bilo potrebno pretvarati. Odvratna ekstaza straha i osvetoljublja, želja za ubijanjem, za muèenjem, za razbijanjem tuðih lica maljevima, poèela bi da struji kroz celu grupu kao elektricitet, pretvarajuæi èoveka i protiv njegove volje u ludaka koji se kezi i vrišti. Pa ipak je taj bes bio apstraktan, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti s jednog predmeta na drugi kao plamen acetilenske lampe. Tako je u jednom trenutku Vinstonova mržnja upravljana ne na Goldštajna nego, naprotiv, na Velikog Brata, Partiju i Policiju misli, u takvim trenucima on je bio svim srcem uz usamljenog, ismejavanog jeretika na ekranu, jedinog zatoèenika istine i logike u svetu laži. No ipak bi odmah sledeæeg trenutka bio ujedinjen sa ljudima oko sebe i tada bi mu se èinilo da je sve što se kaže za Goldštajna istina. U tim trenucima se njegova potajna mržnja prema Velikom Bratu pretvarala u obožavanje, i Veliki Brat se uzdizao, nepobedivi, neustrašivi zaštitnik, koji se kao stena odupire azijskim hordama; Goldštajn je tada, i pored svoje usamljenosti, svoje bespomoænosti, postajao mraèni bajaè, sposoban da golom snagom svoga glasa razori svu konstrukciju civilizacije. Bilo je èak moguæe, u nekim trenucima, svesno usmeravati svoju mržnju. Odjednom, sa žestokim naporom s kojim spavaè u košmaru otrže glavu od jastuka, Vinston uspe da svoju mržnju prenese sa lica na ekranu na crnokosu devojku koja je sedela iza njega. Žive, divne halucinacije prohujaše mu kroz glavu.

Prebiæe je nasmrt gumenim pendrekom. Privezaæe je golu za stub i naèièkati je strelama kao svetog Sebastijana. Silovaæe je i preseæi joj grkljan u trenutku orgazma. Sad je bolje nego ikad shvatao zašto je mrzi. Mrzeo ju je jer je bila mlada, lepa i bespolna, jer je želeo da spava s njom a neæe moæi nikad, jer je oko slaðanog gipkog struka, koji kao da je zvao èoveka da ga obgrli, bila samo ona odvratka skerletna ešarpa, agresivni simbol kreposti. Mržnja poraste do vrhunca. Goldštajnov glas se beše pretvorio u istinsko ovèje blejanje; za trenutak mu se i lice pretvorilo u ovèju glavu. Potom se ovèja glava pretopi u figuru evroazijskog vojnika koji se približavao, ogroman i grozan, s puškomitraljezom koji je neprekidno štektao, sve dok se nije uèinilo kao da silazi sa površine ekrana u salu, tako da se neki iz prvog reda odista trgoše i pribiše uz naslone svojih stolica. No upravo u tom trenutku, izmamivši dubok uzdah olakšanja od svih prisutnih, neprijateljska figura se pretopi u lice Velikog Brata, crne kose, crnih brkova, puno snage i tajanstvenog mira, i tako veliko da je skoro ispunjavalo ceo ekran. Niko ne èu šta Veliki Brat govori. Bilo je to samo nekoliko reèi ohrabrenja onakvih kakve se izgovaraju u buci bitke, koje se pojedinaèno ne daju razabrati, ali koje vraæaju sigurnost samim tim što su izgovorene. Zatim lice Velikog Brata ponovo izblede, a na njegovo mesto doðoše tri patrole Partije ispisane masnim velikim slovima. RAT JE MIR SLOBODA JE ROPSTVO NEZNANJE JE MOÆ No lice Velikog Brata se još nekoliko sekundi zadrža na ekranu, kao da je dejstvo koje je proizveo na oène jabuèice svih prisutnih bilo previše snažno da bi smesta prošlo. Ženica pepeljaste kose beše se presamitila preko naslona stolice pred sobom. Sa drhtavim mrmorom koji je zvuèao kao 'Spasioèe moj!', onda pruži ruke ka ekranu. Zatim zagnjuri lice u šake. Bilo je oèigledno da je izgovarala nekakvu molitvu. Tog trenutka cela grupa ljudi poèe skandirati, duboko, lagano i ritmièki: "V-B!... VB!... V-B!" bez prestanka vrlo lagano, sa dugom pauzom izmeðu V i B - težak, mrmorav zvuk, nekako èudno divljaèan, za koji se èinilo da mu pozadinu saèinjavaju toptanje bosih nogu i pulsiranje tam-tam. To potraja skoro celih trideset sekundi. Taj refren se èesto mogao èuti u trenucima nesavladljive emocije. On je bio delom neka vrsta himne mudrosti i velièanstvu Velikog Brata, ali, pre svega, èin samohipnoze, namerno gušenje svesti putem ritmièkih zvukova. Vinstonova utroba se sledi. U seansama Dva minuta mržnje nije mogao a da ne uèestvuje u opštem delirijumu, ali ovo životinjsko "V-B!... V-B!" ga je uvek ispunjavalo užasom. Razume se, skandirao je zajedno s ostalima: drukèije se nije moglo. Kamuflirati oseæanja, kontrolisati lice, èiniti što i svi ostali, bila je instinktivna reakcija. No za vreme od dve-tri sekunde izraz koji je imao u oèima mogao je lako da ga oda. I upravo se u tom trenutku ono znaèajno desilo - ako se uopšte i desilo. Za trenutak je uhvatio O'Brajenov pogled. O'Brajen beše ustao, skinuo naoèare i ponovo ih nameštao svojim karakteristiènim pokretom. No oèi im se u jednom deliæu sekunde sretoše, i dok se to dešavalo Vinston je znao - da, znao je! - da O'Brajen misli isto što i on. Beše prenesena poruka o èijem sadržaju nije bilo sumnje. Bilo je kao da su se njihove svesti otvorile i misli toèile iz jedne u drugu kroz oèi. 'Ja sam uz tebe', kao da mu je rekao O'Brajen. 'Znam taèno šta oseæaš. Ali ne brini, na tvojoj sam strani!' A onda bljeska inteligencije nestade i O'Brajenovo lice postade zatvoreno kao i u svih ostalih.

To je bilo sve; Vinston veæ nije bio siguran da li se to uopšte i desilo. Takvi dogaðaji su uvek bili bez nastavka. Èinili su mu jedino to što su ga podržavali u verovanju, ili nadi, da ima i drugih koji su neprijatelji Partije. Možda su glasine o ogromnoj podzemnoj zaveri ipak istinite - možda Bratstvo zaista postoji! Nije se moglo biti siguran, uprkos beskrajnim hapšenjima, priznanjima i pogubljenjima, da Bratstvo nije prosto mit. Ponekad je verovao da ono postoji, a ponekad ne. Dokaza nije bilo; jedino stvari viðene u magnovanju, koje su mogle znaèiti svašta i ništa: odlomci razgovora uhvaæenih u prolazu, bledi natpisi na zidovima klozeta - jednom, èak, kada su se dva neznanca srela, mali pokret dlanom koji je izgledao, možda, kao znak raspoznavanja. Sve su to bila nagaðanja: lako je bilo moguæe da mu se sve ovo bilo samo prièinilo. On se tada vratio u kancelariju ne pogledavši više O'Brajena. Jedva da mu je i palo na pamet da nastavi njihov trenutni kontakt. Tako šta bi bilo nepojmljivo opasno èak i da je znao kako bi. Za sekund, dva sekunda, njih dvojica behu razmenili dvosmislen pogled i tu je prièi bio kraj. No èak je i to bio vredan dogaðaj u samoæi i zatvorenosti u kojoj se moralo živeti. Vinston se trže i uspravi u stolici. Zatim podrignu. Iz želuca mu se dizao popijeni džin. Oèi mu se ponovo usredsrediše na papir. On otkri da je, dok je sedeo zadubljen u bespomoæne misli, bio nešto napisao, kao automat. I to ne više onim ranijim krutim i nespretnim rukopisom. Pero mu je bilo sa uživanjem klizilo po glatkom papiru i ostavljalo za sobom, krupnim i urednim velikim slovima: DOLE VELIKI BRAT DOLE VELIKI BRAT DOLE VELIKI BRAT DOLE VELIKI BRAT DOLE VELIKI BRAT sve jedno za drugim, i tako ispunilo pola strane. Nije mogao a da ne oseti ubod panike. To je bilo besmisleno, jer ispisati te reèi nije bilo ništa opasnije nego to što je poèeo da piše dnevnik; no za trenutak oseti iskušenje da istrgne upropašæene strane i napusti ceo poduhvat. Meðutim, on to ne uradi; znao je da nije vredelo truda. Nikakve razlike nije bilo u tome je li napisao DOLE VELIKI BRAT ili se uzdržao od toga. Nikakve razlike nema u tome vodi li on dnevnik i dalje ili ne. Policija misli æe ga uhvatiti, bilo kako bilo. Poèinio je - poèinio bi i da nije uopšte stavio pero na papir - onaj suštinski zloèin koji je u sebi sadržao sve ostale. To se zvalo zlomisao. Zlomisao se nije mogla sakriti zauvek. Èovek je neko vreme, ponekad èak i godinama mogao uspešno izmicati, ali pre ili posle su ga uvek hvatali. I to uvek noæu - hapšenja su se bez izuzetka vršila noæu. Iznenadni trzaj koji èupa iz sna, gruba ruka koja èoveka drma za rame, svetlo koje bije u oèi, krug tvrdih lica oko kreveta. U ogromnoj veæini sluèajeva nije bilo suðenja, nije bilo izveštaja o hapšenju. Ljudi su prosto nestajali, i to uvek noæu. Ime bi se brisalo iz svake evidencije, svaki pisani trag bilo èega što je èovek uèinio bio je uklanjan, i njegovo nekadašnje postojanje poreknuto a potom zaboravljeno. Èovek bi bio ukinut, uništen; uobièajena reè za to bila je isparen. Za trenutak ga zahvati neka histerija. Poèe pisati žurnim neurednim rukopisom: streljaæeme bašme briga streljaæeme u potiljak bašme briga doleveliki brat uvek streljaju upotiljak bašme briga doleveliki brat

Zavali se u stolici, malo postiðen, i spusti pero. Trenutak zatim žestoko se trže. Neko je kucao na vrata. Veæ! Sedeo je mirno kao miš, u uzaludnoj nadi da æe taj neko koji je kucao otiæi posle prvog pokušaja. Ali ne, kucanje se ponovi. Odlagati bi bilo najgore od svega. Srce mu je lupalo kao doboš, ali mu je lice, po dugoj navici, verovatno bilo bezizrazno. On ustade i teškim korakom poðe vratima.

2. Stavljajuæi ruku na kvaku, Vinston vide da je ostavio dnevnik otvoren na stolu. Po njemu je pisalo DOLE VELIKI BRAT, slovima koja su se skoro mogla proèitati sa drugog kraja sobe. Nezamisliva glupost! No on shvati da èak ni u onom paniènom strahu nije hteo da umrlja lepi glatki papir zatvorivši svesku dok je mastilo još bilo mokro. Udahnu duboko i otvori vrata. Smesta ga obli topao talas olakšanja. Pred vratima je stajala bezbojna žena zgnjeèenog izgleda, rašèupane kose i naborana lica. "Ovaj, druže", poèe ona beživotnim cviljavim glasom "èula sam vas kako ulazite. Da l' biste pošli do nas da vidite šta nam je sa lavaboom u kuhinji. Nešto se zapušilo, pa..." To je bila gospoða Parsons, žena Vinstonovog suseda sa istog sprata (Reè gospoða Partija nije sasvim odobravala - svakoga je trebalo zvati druže ili drugarice - ali za neke žene èovek ju je upotrebljavao instinktivno.) Imala je oko trideset godina, ali je izgledala mnogo starija. Dobijao se utisak da u borama na njenom licu ima prašine. Vinston poðe za njom kroz hodnik. Te amaterske opravke bile su skoro svakodnevna glavobolja. Stambena zgrada Pobeda bila je stara, sagraðena negde oko 1930. godine, i sva se raspadala. Sa tavanica i zidova veèito se krunio malter, cevi su pucale po svakom jaèem mrazu, krov je prokišnjavao kad god je bilo snega, centralno grejanje je radilo samo sa pola snage kad nije bilo potpuno iskljuèeno radi štednje. Opravke, sem onoga što je èovek mogao da uradi sam, trebalo je da odobre neki daleki odbori koji su bili u stanju da jedno obièno nameštanje stakla na prozor rešavaju po dve godine. "Naravno, ja samo zato što Tom nije kod kuæe", nevezano reèe gospoða Parsons. Stan Parsonsovih bio je veæi od Vinstonovog i zapušten na drugi naèin. Sve u njemu se èinilo stuèeno, izgaženo, kao da je u stanu nedavno boravila kakva velika i ratoborna životinja. Delovi opreme za razne igre - štapovi za hokej, sportskih gaæica izvrnutih naopako - ležali su razbacani na podu, a na stolu su u neredu stajali prljavi sudovi i sveske za domaæe zadatke sa magareæim ušima. Na zidovima su visile skerletne zastavice Omladine i Špijuna, i ogroman plakat sa likom Velikog Brata. Oseæao se uobièajeni miris kuvanog kupusa, zajednièki celoj zgradi, no kroz njega se probijao oštriji zadah znoja, i to - oseæao se iz prve, mada bi teško bilo objasniti kako - znoja nekog ko je trenutno odsutan. U drugoj sobi neko je pokušavao da na èešlju i toalet-papiru prati vojnu muziku koja je i dalje izvirala iz telekrana. "Deca", reèe gospoða Parsons bacivši polubojažljiv pogled na vrata. "Danas su ceo dan bila unutra. I naravno..." Imala je naviku da svoje reèenice prekida na polovini. Kuhinjski lavabo je bio skoro do vrha pun prljave zelenkaste vode koja je gore nego ikada smrdela

na kupus. Vinston kleèe i ispita koleno odvodne cevi. Nije voleo da radi rukama; nije voleo ni da se saginje, pošto je time uvek reskirao napade kašlja. Gospoða Parsons je stajala i bespomoæno posmatrala. "Naravno, da je Tom kod kuæe, popravio bi ga zaèas", reèe ona. "On to voli. Vešt je on u tim poslovima." Parsons je bio Vinstonov kolega u Ministarstvu istine, debeljušan ali energièan èovek, glup do te mere da je to paralisalo, gomila imbecilnih oduševljenja - jedan od onih potpuno predanih, odanih tegleæih konja na kojima je, daleko više nego na Policiji misli, poèivala stabilnost Partije. Èovek od trideset pet godina, on je upravo bio napustio, preko volje, Omladinu, a pre nego što je prešao u Omladinu, bio je uspeo da u Špijunima ostane godinu dana preko gornje granice. U Ministarstvu je radio na nekom podreðenom položaju za koji se nije tražila inteligencija, ali, s druge strane, bio je vodeæa liènost u Sportskoj sekciji i svim ostalim sekcijama koje su se bavile organizovanjem kolektivnih izleta, spontanih demonstracija, kampanja štednje, i dobrovoljnih aktivnosti uopšte. Imao je obièaj da s tihim ponosom objavi, izmeðu dva dima na luli, da se u Domu kulture i odmora pojavljivao svako veèe za poslednje èetiri godine. Zagušljiv zadah znoja, svojevrsno nehotièno svedoèanstvo o životu ispunjenom fizièkim naporima, pratio ga je svuda, i zadržavao se èak i pošto bi on otišao. "Imate li francuski kljuè?" reèe Vinston, èaèkajuæi oko zavrtnja na kolenu cevi. "Francuski kljuè", reèe gospoða Parsons, smesta se pretvorivši u beskièmenjaka. "Ne znam, pravo da vam kažem. Možda deca..." Zaèu se topot dubokih cipela i još jedan pisak na èešlju, i u sobu lupiše deca. Gospoða Parsons donese francuski kljuè. Vinston ispusti vodu i sa gaðenjem izvuèe gomilu uvaljanih dlaka iz kose koja je bila zapušila cev. Opra prste, koliko je mogao, hladnom vodom iz slavine i vrati se u drugu sobu. "Ruke uvis!" uzviknu divljaèan glas. Iza stola beše iskrnuo lepuškast devetogodišnji deèaèiæ, mrka lica i pretio mu igraèkom-automatskim pištoljem, dok je njegova sestrica, oko dve godine mlaða, ponavljala isti pokret držeæi u ruci komad drveta. Oboje su imali na sebi kratke plave pantalone, sive košulje i crvene marame: uniformu Špijuna. Vinston diže ruke iznad glave, ali sa nelagodnim oseæanjem - toliko je deèakovo držanje bilo zlo - da u pitanju nije samo deèja igra. "Ti si izdajnik!" dreknu deèko. "Ti si zlomislitelj! Ti si evroazijski špijun! Ubiæu te, ispariæu te, baciæu te u rudnik soli!" Odjednom se oboje zaskakaše oko njega, uzvikujuæi "Izdajnièe!" i "Zlomislitelju!" pri èemu je devojèica podražavala svaki bratovljev pokret. To je pomalo i zastrašivalo; bilo je nalik na igru tigriæa koji æe uskoro porasti i postati tigrovi ljudožderi. U deèakovim oèima videla se neka proraèunata krvožednost, neka sasvim oèigledna želja da udari ili šutne Vinstona, i svest da je maltene dovoljno odrastao da to i uradi. Dobro je što pištolj nije pravi, pomisli Vinston. Oèi gospoðe Parsons su nervozno skakale od Vinstona na decu i natrag. U jaèoj svetlosti dnevne sobe, on s radoznalošæu vide da joj u borama lica zaista ima prašine. "Toliko su nemirni", reèe ona. "Krivo im je što nisu išli da vide vešanje, eto šta je. Ja nisam mogla da ih povedem, imala sam posla, a Tom se neæe vratiti na vreme iz kancelarije." "A zašto ne možemo da gledamo vešanje?" gromoglasno zaurla deèak. "'Oæu da vidim vešanje! 'Oæu da vidim vešanje!" poèe da ponavlja devojèica, skakuæuæi i dalje.

Vinston se seti da je te veèeri u Hajd parku trebalo da bude vešanje nekih evroazijskih zarobljenika proglašenih krivim za ratne zloèine. To se dešavalo otprilike jednom meseèno, i predstavljalo omiljeni spektakl. Deca su uvek tražila od roditelja da ih tamo vode. On se oprosti od gospoðe Parsons i poðe vratima. No nije prešao ni šest koraka niz hodnik kada ga sa zaslepljujuæim bolom, nešto udari u potiljak. Uèini mu se da mu je neko zario u meso crveno usijanu žicu. On se okrete, taman na vreme da vidi gospoðu Parsons kako vuèe sina u kuæu, dok je deèak stavljao praæku u džep. "Goldštajne!" razdra se ovaj dok su se vrata zatvarala pred njim. No Vinstona najdublje pogodi izraz bespomoænog straha na sivkastom licu deèakove majke. Vrativši se u stan, on hitro proðe pored telekrana i ponovo sede za sto, i dalje trljajuæi vrat. Muzika iz telekrana beše prestala. Umesto nje je odseèan, vojnièki glas èitao, sa nekim brutalnim uživanjem, opis naoružanja na novoj Ploveæoj tvrðavi koja je upravo bila usidrena izmeðu Islanda i Farskih ostrva. S ovakvom decom, pomisli on, ta jadna žena mora biti da živi u veèitom strahu. Još godinu-dve, i oni æe je posmatrati dan i noæ ne bi li naišli na kakav trag ideološke neispravnosti. Skoro sva deca su bila isto tako nemoguæa. Najgore je od svega bilo to što su ih organizacije kao što su Špijuni sistematski pretvarale u nepokorne divljaèiæe, a ipak nisu u njima proizvodili nikakvu sklonost da se pobune protiv partijske discipline. Naprotiv, ona su obožavala Partiju i sve što je bilo s njom u vezi. Pesme, procesije, zastavice, izleti, vežbe sa drvenim puškama, izvikivanje parola, obožavanje Velikog Brata sve je to za njih bila velièanstvena igra. Sva njihova mržnja i žestina bili su okrenuti upolje, protiv neprijatelja države, protiv stranaca, izdajnika, sabotera, zlomislitelja. Bilo je skoro normalno da se ljudi iznad tridesete godine plaše svoje sopstvene dece. I to s dobrim razlogom, jer retko bi prošla nedelja dana a da Tajms ne donese noticu o tome kako je neko podlo malo njuškalo obièno se upotrebljavao izraz dete-heroj - prisluškivalo i èulo kakvu kompromitujuæu primedbu i prijavilo roditelje Policiji misli. Bol od zrna iz praæke beše prošao. On preko volje uze pero, pitajuæi se da li može smisliti još nešto što bi mogao uneti u dnevnik. Odjednom se ponovo setio O'Brajena. Pre nekoliko godina - koliko? sigurno sedam - sanjao je da prolazi kroz sobu u potpunom mraku. Tada mu je neko ko je sedeo postrani rekao dok je Vinston prolazio pored njega: "Srešæemo se tamo gde nema mraka." To je bilo reèeno vrlo tiho, skoro uzgred - kao konstatacija, ne kao nareðenje. On je produžio ne zaustavljajuæi se. Èudno je bilo to što u tom trenutku, u snu, te reèi nisu na njega ostavile neki osobit utisak. Poèele su da dobijaju znaèenje tek kasnije, i postepeno. Sad se nije mogao setiti da li je pre ili posle tog sna prvi put video O'Brajena; nije se mogao ni setiti kad je prvi put prepoznao glas kao O'Brajenov. No bilo kako bilo, prepoznao ga jeste. O'Brajen je bio taj koji mu se obratio iz mraka. Vinston nikad nije mogao da sa sigurnošæu zakljuèi - biti siguran bilo je nemoguæe èak i posle jutrošnjeg miga - da li mu je O'Brajen prijatelj ili neprijatelj. Izmeðu njih je postojala veza razumevanja, važnija nego simpatija ili oseæanje pripadnosti istoj stranci. 'Srešæemo se tamo gde nema mraka', beše rekao O'Brajen. Vinston nije znao šta to znaèi; znao je samo da æe se to na ovaj ili onaj naèin ostvariti. Glas sa telekrana zastade za trenutak. Trubni znak, lep i jasan, proplovi ustajalim vazduhom. Hrapav glas, nastavi:

"Pažnja, pažnja! Ovog trenutka smo dobil fleš vest sa malbarskog fronta. Naše snage u Južnoj Indiji postigle su velièanstvenu pobedu. Ovlašæen sam da objavim da æe ova pobeda, o kojoj sledi izveštaj, verovatno privesti rat kraju. Evo izveštaja..." Loše vesti, pomisli Vinston. I naravno, posle brutalnog opisa pobede nad evroazijskom vojskom, sa stravièno visokim brojem ubijenih i zarobljenih, naiðe obaveštenje da æe od sledeæe nedelje sledovanje èokolade biti smanjeno na trideset grama na dvadeset. Vinston ponovo podrignu. Džin je isparavao, ostavljajuæi za sobom oseæanje praznine i bezvoljnosti. Sa telekrana - možda da proslavi pobedu, možda da nadjaèa pomisao na izgubljenu èokoladu - grunu himna. Na to se moralo stati mirno. Ali, on je u svom trenutnom položaju bio nevidljiv. Himna se povuèe pred lakšom muzikom. Vinston ode do prozora, okrenut leðima telekranu. Dan je i dalje bio vedar i hladan. Negde u daljini eksplodira raketna bomba s tupim treskom koji se odbijao od zidova. U to vreme ih je na London padalo dvadeset do trideset nedeljno. Dole, na ulici, vetar je mahao zacepljenim plakatom gore-dole, te se reè ENGLSOC na mahove pojavljivala i nestajala. Englsoc. Sveti princip Englsoca. Novogovor, dvosmisao, menjanje prošlosti. On se oseæao kao da luta po šumama na morskom dnu, izgubljen u èudovišnom svetu u kome je on sam bio èudovište. Bio je sam. Prošlost je bila mrtva, buduænost nezamisliva. S kakvom je sigurnošæu mogao reæi da je i jedno trenutno živo ljudsko biæe na njegovoj strani? I na koji naèin znati da vladavina Partije neæe potrajati zauvek? Kao odgovor, vratiše mu se tri parole na beloj fasadi Ministarstva istine: RAT JE MIR SLOBODA JE ROPSTVO NEZNANJE JE MOÆ On izvadi iz džepa novèiæ od dvadeset pet centi. Tu su, takoðe, sitnim slovima, bile ispisane te iste parole; s druge strane je bila glava Velikog Brata. Njegove oèi su, èak i sa novèiæa, pratile èoveka. Na novcu, na markama, na koricama knjiga, na zastavicama, na plakatima i na kutijama za cigarete - svuda. Uvek te oèi koje posmatraju i glas koji obavija. Bio èovek budan ili spavao, radio ili jeo, u kuæi ili van kuæe, u kupatilu ili u krevetu - izbeæi se nije moglo. Niko nije imao ništa svoje do onih nekoliko kubnih centimetara u lobanji. Sunce beše odmaklo svojim putem, i hiljade prozora na Ministarstvu istine, sad kad svetlost nije bila u njih, izgledali su mrko i odbojno, kao puškarnice na tvrðavi. Pred ogromnim piramidalnim oblikom Vinstonu zadrhta srce. Zgrada je bila previše jaka, nije se mogla zauzeti na juriš. Ne bi je srušilo ni hiljadu raketnih bombi. On se ponovo upita za koga piše dnevnik. Za buduænost, za prošlost - za neko zamišljeno doba. A pred njim nije stajala smrt nego uništenje. Dnevnik æe biti pretvoren u prah i pepeo, a on sam u paru. Jedino æe Policija misli proèitati šta je napisao, pre nego što zbrišu dnevnik iz postojanja i iz seæanja. Kako se obratiti buduænosti kad ni trag èoveka, èak ni bezimena reè nažvrljana na komadu papira neæe moæi da fizièki preživi? Sa telekrana izbi èetrnaest. Morao je da ode za deset minuta. Morao se vratiti na posao u èetrnaest i trideset. Izbijanje sata mu zaèudo dade snage. Više nije bio samotna utvara što izgovara istinu koju niko nikad neæe èuti. No dokle god ju je izgovarao, trajnost je na neki nejasan naèin bila obezbeðena. Nasleðe èovekovo se ne prenosi saopštavanjem svojih misli nego èuvanjem duhovnog zdravlja. On se vrati do stola,

umoèi pero u mastilo i napisa: Buduænosti ili prošlosti, vremenu u kome je misao slobodna, u kome se ljudi razlikuju meðu sobom i ne žive usamljeni - vremenu u kome postoji istina i u kome se ono što je uèinjeno ne može povuæi: Iz doba jednoobraznosti, iz doba samoæe, iz doba Velikog Brata, iz doba dvomisli pozdravi! Ja sam veæ mrtav, pomisli on. Uèini mu se da je tek sada, sad kad je poèinjao bivati sposoban da uoblièi svoje misli, tek sad preduzeo odluèujuæi korak. Posledice svakog èina sadržane su u samom èinu. On napisa: Zlomisao ne povlaèi sobom smrt: zlomisao JESTE smrt. Sad kad je shvatio sebe kao mrtvaca, postalo je važno održati se što duže u životu. Dva prsta desne ruke bila su mu umrljana mastilom. Upravo takve sitnice izdaju. Neko nadobudno njuškalo u Ministarstvu (verovatno kakva žena: ona sa pepeljastom kosom ili ona crnomanjasta iz odeljenja za prozu) moglo bi se èuditi zašto je pisao za vreme prekida za ruèak, zašto je upotrebljavao staromodno pero, šta je to pisao - i onda kazati reè-dve na odgovarajuæem mestu. On ode u kupatilo i pažljivo opra mastilo oštrim mrkim sapunom koji je strugao kožu kao šmirglpapir te tako bio pogodan za tu svrhu. Zatim stavi dnevnik u fioku. Bilo je sasvim beskorisno pomišljati da ga sakrije, no mogao je bar da ustanovi da li je otkriven ili ne. Dlaèica zataknuta meðu listovima bila bi previše oèigledna. Vrhom prsta, on podiže jedno prepoznatljivo belièasto zrnce prašine i stavi ga u kraj korica, odakle bi moralo spasti ako bi ko pokrenuo knjigu.

3. Vinston je sanjao svoju majku. Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest godina kad je ona nestala. Bila je to visoka, dostojanstvena i prilièno æudljiva žena sporih pokreta i velièanstvene plave kose. Oca se seæao nejasnije kao crnomanjastog i mršavog uvek odevenog u uredno tamno odelo (Vinston se osobito seæao vrlo tankih ðonova na oèevim cipelama) i sa naoèarima. Njih dvoje je oèigledno progutala jedna od prvih èistki. U tom trenutku sna, majka je sedela negde daleko niže od njega, sa njegovom mlaðom sestrom u naruèju. Sestre se uopšte nije seæao sem kao sitne, slabašne bebe, veèito æutljive, sa krupnim, pažljivim oèima. Oboje su ga posmatrali odozdo. Nalazile su se na nekom podzemnom mestu - na dnu bunara, na primer, ili kakvog veoma dubokog groba - na to mesto, iako je veæ bilo duboko ispod njega, i samo je propadalo u dubinu. Bile su u salonu broda koji tone i posmatrale odozdo kroz sve tamniju vodu. U salonu je još bilo vazduha, još uvek su one mogle videti njega i on njih, ali sve vreme su tonule, tonule u zelenu dubinu koja æe mu ih za trenutak zauvek sakriti s oèiju. On je bio gore, na svetlosti i vazduhu dok su one tonule u dubinu i smrt, a tonule su u dubinu zato što je on bio gore. On je to znao, njih dve takoðe; video im je to po licu. Nisu imale prekora ni u oèima ni u srcu, jedino saznanje da one moraju umreti da bi on ostao živ, i da je to deo neizbežnog reda stvari u životu.

Nije se seæao šta se zaista desilo, ali u snu je znao da su na neki naèin majèin i sestrin život bili žrtvovani za njegov. To je bio jedan od onih snova koji su, u stvari, iako zadržavaju karakteristièni ambijent sna, nastavak èovekovog intelektualnog života, i u kome èovek shvata èinjenice i misli koje mu se èine nove i vredne èak i kada se probudi. Vinstona beše pogodilo to što je majèina smrt, pre skoro trideset godina, bila tragièna i tužna na neki naèin koji više nije bio moguæ. On shvati da tragedija pripada starim vremenima, vremenima kad je još uvek bilo privatnog života, ljubavi i prijateljstva, i kad su èlanovi porodice priticali u pomoæ jedno drugom ne pitajuæi se zašto. Seæanje na majku paralo mu je srce, jer ona je umrla voleæi ga kad je bio previše mali i sebièan da tu ljubav uzvrati, i pošto se nekako - nije mogao da se seti kako - žrtvovala pojmu odanosti koji je bio njen lièni i nezamenljiv. Tako šta se, shvati on, danas više ne može desiti. Danas postoji strah, mržnja i bol, ali ne i dostojanstvo oseæanja, ne i duboka i složena žalost. Sve to mu se sad èinilo da vidi u majèinim i sestrinim oèima koje su ga gledale kroz zelenu vodu, stotine metara duboko a još uvek nepotonule. Odjednom se vide kako stoji na mekoj utrini, u letnje veèe kad sunèevi zraci pozlaæuju zemlju. Predeo koji je posmatrao toliko mu se puta vraæao u snovima da nikad nije bio sasvim siguran da li ga je video ili ne i na javi. U mislima, kad je bio budan, nazivao ga je 'zlatni kraj.' To je bio stari pašnjak koji su zeèevi sav obrisali; preko njega je vijugala putanja, a naokolo se ovdeonde videli krtiènjaci. U nazubljenoj živici na suprotnoj strani poljane, brestove grane su se blago povijale na povetarcu, a lišæe je, gusto kao ženska kosa, jedva primetno treperilo. Negde u blizini, mada se nije video, bio je bistar, tih potoèiæ u èijim su se virovima ispod vrba igrale siæušne ribice. Preko poljane mu je u susret išla ona crnokosa devojka. Pokretima slivenim u jedan, ona strže svoju odeæu i prezrivo je odbaci u stranu. Telo joj je bilo belo i glatko, ali nije mu budilo nikakvu želju; jedva ga je i pogledao. Bilo ga je sveg obuzelo divljenje prema pokretu kojim je odeæu odbacila u stranu. Graciozan i bezbrižan, taj pokret kao da je srušio celu jednu kulturu, ceo jedan sistem mišljenja, kao da se Veliki Brat, Partija i Polcija misli mogu zbrisati jednim jedinim velièanstvenim pokretom ruke. Taj pokret je takoðe pripadao davnim vremenima. Vinston se probudi sa reèju 'Šekspir' na usnama. Sa telekrana se zaèu prodoran pisak koji se na istoj noti održa punih trideset sekundi. Bilo je nula sedam-petnaest, vreme kad službenici treba da ustaju. Vinston se otrže od kreveta - go, pošto su èlanovi Šire partije dobijali samo tri hiljade kupona za tekstil godišnje, a pidžama je stajala šest stotina - i dohvati sa stolice iznošenu majicu i sportske gaæice. Kroz tri minuta poèinjala je jutarnja fiskultura. Iduæeg trenutka, on se presamiti od žestokog napada kašlja koji ga je skoro uvek hvatao ubrzo posle buðenja. Kašalj mu toliko isprazni pluæa da je do daha mogao doæi samo legavši na pod i duboko i grèevito udahnuvši nekoliko puta. Od napora mu se behu nadule vene, a ona proširena na nozi poèe da ga svrbi. "Grupa od trideset do èetrdeset godina!" zaštekta prodoran ženski glas. "Grupa od trideset do èetrdeset godina! Na svoja mesta! Trideset do èetrdeset!" Vinston skoèi pred telekran i ukruti se u stavu mirno. Na ekranu se veæ beše pojavila žena mladalaèkog izgleda, suvonjava ali mišiæava, odevena u trenerku i patike. "Savijamo i ispravljamo ruke!" kresnu ona. "Držite se mog tempa. Je'n, dva, tri, èetiri! Je'n, dva, tri, èetiri!..." Bol od napada kašlja ne beše sasvim izbacio iz Vinstonove svesti seæanje na san. Ono se sad još i malo pojaèa s ritmièkim pokretima vežbe. Dok je mehanièki

savijao i ispružao ruke, i održavao na licu izraz sumornog uživanja koji se smatrao pogodnim za jutarnju gimnastiku, on se borio da se u mislima vrati do maglovitog doba svog ranog detinjstva. To je bilo izvanredno teško. Svi dogaðaji od pre dvadeset pet godina i više bledeli su i èileli. Kad nije bilo nikakvih pisanih tragova na koje se èovek mogao pozvati, rasplinjavale su se èak i konture sopstvenog života. Pamtili su se veliki dogaðaji koji se najverovatnije nisu ni odigrali, pamtili su se detalji sitnih svakodnevnih dogaðaja, ali se njihova atmosfera nije dala uhvatiti; postojali su dugi prazni periodi u koje se nije moglo smestiti ništa. U prošlosti je sve bilo drugaèije. Èak su i imena zemalja, i njihovi oblici na mapi, bili drugaèiji. Pista jedan, na primer, imala je drugo ime: zvala se Engleska ili Britanija, mada se, po njegovom prilièno èvrstom uverenju, London oduvek zvao London. Vinston se nije sa sigurnošæu seæao nijednog razdoblja u kome njegao zemlja nije bila u ratu, no bilo je oèigledno da je tokom njegovog detinjstva postojao poduži interval mira: naime, jedna od njegovih najranijih uspomena bila je vezana za neki napad iz vazduha koji je u to vreme svakoga iznenadio. To je moglo biti u vreme kada je na Kolèester pala atomska bomba. Samog napada se nije seæao, ali pamtio je oèevu ruku koja ga je stezala dok su hitali naniže, naniže, naniže, nekuda duboko pod zemlju, niz neke spiralne stepenice koje su mu odzvanjale pod nogama i od kojih su mu se na kraju toliko zamorile noge da je poèeo cvileti te su morali da stanu i odmore se. Majka, onako spora i sanjiva, bila je daleko izostala. Nosila je u naruèju njegovu sestricu - ili možda samo æebad; nije bio siguran da li mu se u to vreme sestra veæ bila rodila. Na kraju izbiše na neko mesto, buèno i prepuno sveta, koje on prepoznade kao stanicu metroa. Neki ljudi su sedeli svuda naokolo po kamenim ploèama; drugi su, tesno zbijeni, sedeli na metalnim krevetima na sprat. Vinston i njegovi roditelji naðoše za sebe mesta na podu; pored njih, na krevetu, sedeli su jedno do drugog neki starac i starica. Starac je imao na sebi pristojno tamno odelo i štofanu kapu zabaèenu na potiljak, te mu se videla veoma seda kosa; lice mu je bilo skerletnocrveno, a oèi plave i pune suza. Zaudarao je na džin. Èinilo se kao da mu džin izbija na pore umesto znoja, a sa malo mašte moglo se zamisliti da su mu suze u oèima èisti džin. No iako je bio pri piæu, videlo se da trpi neki istinski i nepodnošljivi jad. Onako mali, Vinston shvati da se starcu upravo desilo nešto neoprostivo i nepopravljivo. Uèini mu se još i da zna šta je to. Bio je poginuo neko koga je starac voleo, možda njegova mala unuka. Starac je svakih nekoliko minuta ponavljao: "Nismo trebali da im verujemo. Rek'o sam ja da nismo trebali, je l' se seæaš? Eto sad šta se desilo. Ma govorio sam ja uvek, nismo trebali da verujemo tim dripcima." Ali kojim to dripcima nije trebalo da veruju Vinston se više nije seæao. Otprilike u to vreme, rat je doslovno trajao bez prekida, mada, strogo uzev, nije uvek bio u pitanju isti rat. Nekoliko meseci tokom njegovog detinjstva, u samom Londonu je bilo zapletenih uliènih perioda, reæi ko se borio protiv koga u ovom ili onom trenutku, bilo je potpuno nemoguæe, jer nijedan zapis, i nijedna reè, nisu pominjali bilo kakvo opredeljenje sem postojeæeg. Trenutno je, 1984. godine (ako je godina zaista bila 1984), Okeanija bila u ratu sa Evroazijom a u savezu sa Istazijom. Nikad i nigde, ni privatno ni javno, nije se priznavalo da su ove tri sile ikad bile drugaèije svrstane. U stvari, kao što je Vinston vrlo dobro znao, bilo je prošlo smao èetiri godine otkako je Okeanija bila u ratu sa Istazijom a u savezu sa Evroazijom. No to je samo

bio mali, krišom èuvani podatak koji je Vinston držao u glavi jer još nije umeo da dobro kontroliše svoje pamæenje. Zvanièno, do te promene partnera nikad nije došlo. Okeanija je momentalno bila u ratu sa Evroazijom: dakle Okeanija je oduvek bila u ratu sa Evroazijom. Trenutni neprijatelj je uvek predstavljao apsolutno zlo, a iz toga je proizilazilo da je bilo kakva nagodba s njim, bilo u prošlosti ili u buduænosti, nemoguæa. Stravièno je to, pomisli on po desethiljaditi put dok je s mukom zabacivao ramena (držeæi ruke na kukovima, sad su svi opisivali telom krugove, pokreæuæi se samo od pojasa naviše; ta je vežba navodno bila dobra za mišiæe leða) - stravièno je to što sve to može i biti istina. Ako Partija može da gurne ruku u prošlost i kaže za ovaj ili onaj dogaðaj: to i to se uopšte nije desilo, tako šta je svakako užasnije od muèenja i smrti. Partija je govorila da Okeanija nikad nije bila u savezu sa Evroazijom. On, Vinston Smit, zna da je Okeanija bila u savezu sa Evroazijom pre svega èetiri godine. Ali gde to saznanje postoji? Samo u njegovoj svesti, koja æe u svakom sluèaju za kratko vreme biti uništena. A ako svi prihvataju laž koju Partija nameæe - ako svi zapisi prièaju istu prièu - onda laž prelazi u istoriju i postaje istina. Ko kontroliše prošlost, glasila je parola Partije, kontroliše buduænost; ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. A ipak se prošlost, iako po prorodi izmenjiva, nije ni izmenila. Sve što je istina danas, istina je od prapoèetka do veènosti. Stvar je bila vrlo prosta. Potreban je bio samo beskrajan niz pobeda nad svojim pamæenjem. to se zvalo kontrola nad stvarnošæu; na Novogovoru dvosmisao. "Na mestu voljno!" kresnu instruktorka, nešto dobrodušnije. Vinston opusti ruke niz slabine i polako napuni pluæa vazduhom. Misao mu se izgubi u lavirintskom svetu dvomisli. Znati i ne znati, biti svestan potpune istinitosti izgovarajuæi pažljivo konstruisane laži, imati istovremeno dva mišljenja koja su se meðusobno iskljuèivala, znajuæi da su protivreèna a ipak verujuæi u oba; služiti se logikom protiv logike, odbacivati moral zahtevajuæi ga, verovati da je demokratija nemoguæa a da je Partija èuvar demokratije; zaboravljati sve što je trebalo zaboraviti a onda to ponovo vratiti u pamæenje u potrebnom trenutku pa ga zatim smesta ponovo zaboraviti; i pre svega, istom postupku podvrgnuti i sam taj postupak. To je bila vrhunska finesa: svesno se dovesti u stanje nesvesnosti, a onda, postati nesvestan upravo izvršenog èina samohipnoze. Èak i sama reè dvosmisao, da bi se shvatila, zahtevala je upotrebu dvomisli. Instruktorka im beše ponovo komandovala 'mirno'. "A sad da vidimo ko može da dotakne prste na nogama!" izbaci ona s puno entuzijazma. "Prvo iz kukova, drugovi. Je'n - dva! Je'n - dva!..." Vinstonu je bila odvratna ova vežba, od koje su mu bolovi sevali od peta do zadnjice i vrlo èesto na kraju ponovo dolazio napad kašlja. Iz njegovih meditacija nestade ono poluzadovoljstvo. Prošlost je, razmišljao je on, ne samo izmenjena nego upravo uništena. Jer kako se može ustanoviti ma i najoèiglednija èinjenica ako van èovekovog pamæenja nije bilo nikakve evidencije? On pokuša da se seti kad je prvi put èuo za Velikog Brata. Uèini mu se da je to moralo biti negde šezedsetih godina, ali nije bio sasvim siguran. Po istorijskim spisima Partije Veliki Brat je, razume se, bio voða i èuvar Revolucije još od najranijih njenih dana. Njegovi poduhvati postepeno su bili gurani u prošlost, tako da su se na kraju pružali unatrag sve do fantastiènog sveta èetrdesetih i tridesetih godina, kada su se kapitalisti u svojim èudnim cilindriènim šeširima vozili londonskim ulicama u velikim blistavim automobilima ili konjskim

fijakerima sa staklenim vratima. Do koje je mere ta legenda bila istinita a do koje izmišljena, nije se moglo znati. Vinston se èak nije seæao ni samog datuma kad je Partija postala. Koliko je znao, za reè "englsoc" nije èuo pre 1960. godine, no moguæe je bilo da je ona u starogovorskom obliku - 'engleski socijalizam' - i ranije bila u upotrebi. Sve se topilo u maglu. Ponekad se doduše moglo taèno utvrditi da je ovo ili ono laž. Na primer, tvrdnja partijskih istorijskih spisa da je Partija izmislila avion bila je neistinita. On se seæao aviona još iz najranijeg detinjstva. Ali dokazati se nije moglo ništa. Nikad i ni za šta nije bilo dokaza. Jedan jedini put u životu, Vinston je u ruci držao neporeciv dokumentarni dokaz da je jedna istorijska èinjenica bila falsifikovana. A u toj prilici... "Smit!" izdra se goropadnièki glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Jeste, vi! Niže se sagnite! Umete vi i bolje. Samo što se ne zalažete. Tako, druže, tako je veæ bolje. Sad stanite svi na mestu voljno i gledajte mene." Vinstona beše najednom oblio vreo znoj. Lice mu ostade potpuno bezizrazno. Nikad ne pokazuj strah! Nikad ne pokazuj mržnju! Jedan treptaj oko može da izda. Stajao je i posmatrao instruktorku kako podiže ruke iznad glave i - ne bi se moglo reæi elegantno, ali zato primetno uredno i efikasno - saginje i dotièe prvim zglobovima prstiju pod izmeðu stopala. "Eto tako, drugovi! To hoæu da vidim! Gledajte me još jedanput. Meni je trideset devet godina; imam èetvoro dece. Sad gledajte." Ona se ponovo saže. "Vidite da ne savijam kolena. Svi vi možete to isto ako hoæete!" dodade ona ispravljajuæi se. "Svako ko je mlaði od èetrdeset pet može da dotakne prste na nogama. Nismo svi toliko povlašæeni da se možemo boriti u prvim redovima, ali bar možemo da održavamo dobru kondiciju. Pomislite na naše momke na malbarskom frontu! I na mornare u ploveæim tvrðavama! Samo pomislite kako je tek njima. A sad pokušajte ponovo. Sad je veæ bolje, druže, tako je mnogo bolje," dodade ona da obodri Vinstona kad ovaj, uz žestok napor, uspe da dotakne prste na nogama ne savijajuæi kolena, prvi put posle nekoliko godina.

4. S dubokim, nesvesnim uzdahom koji na poèetku radnog dana ni blizina telekrana nije spreèavala, Vinston privuèe diktograf, oduva prašinu s mikrofona i stavi naoèari. Zatim odmota i sastavi spajalicom èetiri dokumenta savijena u trubu koja su veæ bila ispala iz pneumatiène cevi na desnoj strani stola. Na zidovima kancelarije bila su tri otvora. Desno od diktografa, mala pneumatièna cev za pismene poruke; levo, nešto širi otvor za novine; a na zidu sa strane, sasvim nadohvat ruke, veliki èetvrtast prorez zaštiæen poklopcem od žice. Taj je služio za bacanje upotrebljenih papira. Sliènih proreza je u zgradi bilo na hiljade, ako ne i na desetine hiljada, ne samo u svakoj kancelariji nego, u kratkim razmacima, i u svakom hodniku. Zbog neèega su se u žargonu zvali rupe za pamæenje. Ko god bi imao u ruci dokument koji je trebalo uništiti, ili video makar komadiæ papira na zemlji, mahinalno bi podigao poklopac najbliže rupe za pamæenje i ubacio ga unutra, našta bi ga zahvatila struja toplog vazduha i odnela do ogromnih peæi, skrivenih negde u zabitim delovima zgrade. Vinston pregleda èetiri komada hartije koja je upravo odmotao. Svaki je sadržao poruku od svega jednog ili dva reda, u skraæenom žargonu - ne sasvim

novogovorskom, ali uglavnom sastavljenom od novogovorskih reèi - koji se upotrebljavoa u Ministarstvu za interne svrhe. Poruke su glasile: tajms 17. 3. 84 lažiran govor vb pogr odn afrika koriguj Tajms 19. 12. 83 prognoza troletke 4. kvartal 83 greške kompariraj kurentni broj tajms 14. 2. 84 miniob lažiran èokolada koriguj tajms 3. 12. 83 report dnevzap vb dvaputvišenedobar odn. nelica rirajtuj celosno prearhiviraj postodobreno S blagim oseæanjem zadovoljstva, Vinston odloži èetvrtu poruku u stranu. Bio je to komplikovan i odgovoran posao koji je najbolje bilo ostaviti za kraj. Ostale tri stvari bile su rutinske, mada je druga znaèila da æe verovatno biti zamornog gacanja kroz cifre. Vinston pozva lokal 'stari brojevi' na telekranu i zatraži odgovarajuæe brojeve Tajmsa, koji veæ kroz nekoliko minuta izleteše iz pneumatiène cevi. Poruke koje je bio primio ticale su se èlanaka ili vesti koje je iz ovog ili onog razloga trebalo izmeniti, ili, kako je glasio zvanièan izraz, korigovati. Na primer, u Tajmsu od sedamnaestog marta pisalo je da je Veliki Brat u govoru održanom prethodnog dana prorokovao da æe južnoindijski front ostati miran, ali da æe u Severnoj Africi uskoro doæi do evroazijske ofanzive. Meðutim, evroazijska vrhovna komanda je upravila ofanzivu na Južnu Indiju, a ostavila Severnu Afriku na miru. Stoga je bilo potrebno preraditi odgovarajuæi pasus u govoru Velikog Brata tako da sadrži predskazanje onoga što se zaista i dogodilo. Ili: Tajms od devetnaestog decembra bio je doneo zvanièna predviðanja koja su se odnosila na proizvodnju raznih vrsta robe široke potrošnje tokom èetvrtog tromeseèja 1893. godine, koje je istovremeno bilo i šesto tromeseèje devete troletke. Današnji broj je meðutim bio doneo podatke o stvarnoj proizvodnji, iz kojih se videlo da su predviðanja za svaki artikal bila uveliko pogrešna. Vinstonov posao je bio da popravi prvobitne cifre, tako da odgovaraju stvarnima. Što se tièe treæe poruke, u njoj je bilo reèi o vrlo jednostavnoj grešci koja se mogla popraviti za dva-tri minuta. U februaru, dakle pre nepuna dva meseca, Ministarstvo obilja bilo je objavilo obeæanje (zvanièna formula je bila kategorièka obaveza) da se sledovanje èokolade u 1984. godini neæe smanjivati. Vinston je, meðutim, znao da æe se u stvari, veæ krajem tekuæe nedelje, sledovanje smanjiti sa trideset grama na dvadeset. Bilo je potrebno samo zameniti prvobitno obeæanje upozorenjem da æe u aprilu verovatno biti potrebno smanjiti sledovanje. Kako je s kojom porukom bio gotov, Vinston, je spajao diktografisane ispravke sa odgovarajuæim brojem Tajmsa i ubacivao u pneumatiènu cev. Zatim je, pokretom skoro potpuno nesvesnim, gužvao poruke i sve beleške koje je usput napravio, i ubacivao ih u rupe za pamæenje da ih proguta vatra. Šta se dešavalo u neviðenom lavirintu kuda su vodile pneumatiène cevi, nije znao podrobno; imao je samo opštu predstavu. Èim bi se sve ispravke potrebne za ovaj ili onaj broj Tajmsa skupile, taj broj bi se preštampao, prvobitni primerak uništio, a popravljeni primerak unosio na njegovo mesto u arhivi. Tom postupku stalne izmene bile su podvrgnute ne samo novine, nego i knjige, èasopisi, brošure, plakati, leci, filmovi, magnetofonske trake, karikature, fotografije - sve vrste književnosti i dokumentacije koja bi ma na koji naèin mogla imati politièkog ili ideološkog znaèaja. Prošlost se ažurirala iz dana u dan, skoro iz minuta u minut. Na taj naèin se za sva predviðanja Partije moglo dokumentima dokazati da su bila taèna; a nije se dopuštalo da ijedna vest, ijedna izražena

misao u suprotnosti sa momentalnim potrebama ostane na ma koji naèin zapisana. Sveukupna istorija beše postala palimpsest sa koga se, upravo onoliko puta koliko je bilo potrebno grebao stari tekst i upisivao novi. Ni u kom sluèaju ne bi bilo moguæe posle takvog ispravljanja dokazati da je išta bilo falsifikovano. Najveæi odsek Odeljenja dokumentacije, daleko veæi od onoga u kome je radio Vinston, saèinjavali su ljudi èija je dužnost jednostavno bila da pronalaze i skupljaju sve primerke knjiga, novina i ostalih dokumenata koji su bili neispravljeni te ih je stoga trebalo uništiti. Ovaj ili onaj broj Tajmsa koji je, zbog promena u politici ili pogrešnih predviðanja Velikog Brata, bio i po desetinu puta preraðivan, stajao je onako preraðen, ali sa originalnim datumom, u arhivi, i nije postojao nijedan drugi njegov primerak koji bi ga mogao uterati u laž. Knjige su isto tako bile povlaèene i u nekoliko navrata preraðivane, a zatim se ponovo izdavale a da se nièim nije priznavalo da su ièinjene ikakve izmene. Èak se ni u pisanim uputstvima koja je Vinston primao i bez izuzetka uništavao èim bi bio gotov nije pominjalo niti nagoveštavalo da treba poèiniti bilo kakav falsifikat; uvek se govorilo o greškama, omaškama, štamparskim greškama ili pogrešno navedenim podacima koje je u interesu taènosti trebalo popraviti. U stvari, mislio je on ispravljajuæi cifre Ministarstva obilja, tu i nije u pitanju falsifikat. Posredi je prosto unošenje jedne besmislice umesto druge. Najveæi deo materijala s kojim se radilo nije imao nikakve veze sa stvarnošæu, èak ni onakve veze kakva postoji u direktnoj laži. Statistièki podaci su i u prvobitnom i u doteranom obliku bili èista fantazija. Vrlo èesto je trebalo izmisliti ih sam. Na primer, Ministarstvo obilja je bilo predvidelo da æe se u èetvrtom tromeseèju 1983. proizvesti sto èetrdeset i pet miliona pari cipela. Poslednja vest je glasila da je stvarno proizvedeno šezdeset i dva miliona. Vinston meðutim unese u redigovanu verziju cifru od pedeset i sedam miliona, da bi se kasnije mogla opravdati uobièajena tvrdnja da je norma premašena. No bilo kako bilo, cifra od šezdeset i dva miliona nije bila ništa bliža istini no cifra od pedeset i sedam, ili sto èetrdeset i pet miliona. Vrlo je verovatno bilo da nije proizveden nijedan par. Još verovatnije da niko nije ni znao koliko je proizvedeno, a kamoli da mu je do toga stalo. Svako je znao samo to da su astronomske kolièine proizvedenih cipela za svako tromeseèje postojale samo na papiru, a da je dobra polovina stanovništva Okeanije bosa. Tako je bilo i sa svim evidentiranim èinjenicama, bile one male ili velike. Sve je bledelo i prelazilo u svet senki u kome na kraju èovek nije mogao biti siguran ni što se tièe datuma u godini. Vinston baci pogled na drugu stranu hodnika. U boksu prekoputa marljivo je poslovao neki Tilotson, èovek malog rasta, precizno izvuèenih crta i jake brade od koje su mu obrijani obrazi izgledali crni. On je držao savijene novine na kolenu i nešto govorio u diktograf, ustima sasvim uz mikrofon kao da želi da mu reèi ostanu tajna izmeðu njega i aparata. U jednom trenutku podiže pogled i sa naoèara mu se odbi neprijateljski sjaj u Vinstonovom pravcu. Vinston je Tilotsona jedva i poznavao i nije imao pojma kojim se poslom ovaj bavi. Službenici Odeljenja dokumentacije nisu rado govorili o svom poslu. U drugoj sali bez prozora, sa dva reda boksova i beskonaènim šuštanjem papira i zvukova glasova koji mrmolje u diktograf, bilo je tuce ljudi koje Vinston èak ni po imenu nije znao, iako ih je svakog dana viðao kako žure hodnicima gore-dole ili gestikuliraju tokom Dva minuta mržnje. Znao je da u boksu odmah do njegovog ženica pepeljaste kose argatuje iz dana u dan tražeæi u štampi i izbacujuæi iz nje imena ljudi koji su bili ispareni i za koje se stoga smatralo da nisu uopšte ni postojali. U tome je bilo neke logike, jer je i sam njen muž bio isparen pre dve ili tri godine. A nekoliko boksova dalje, jedno blago,

povuèeno, sanjalaèko stvorenje po imenu Emplfort, èovek veoma dlakavih ušiju i zaèuðujuæeg talenta za žongliranje rimama i metrima proizvodilo je izopaèene verzije - definitivne tekstove, kako se zvanièno govorilo - pesama koje su bile postale ideološki opasne no koje je ko zna zašto trebalo zadržati u antologijama. A ova sala sa svojih pedesetak službenika bila je samo jedna od podsekcija, æelija tako reæi, u preogromnosti Odeljenja dokumentacije. Ispred, iza, iznad i ispod nje bilo je drugih rojeva službenika koji su radili na nezamislivom mnoštvu raznih poslova. Tu su bile ogromne štamparije sa pomoænicima urednika, struènjacima za tipografiju i bogato opremljenim laboratorijama za falsifikovanje fotografija. Tu je bila televizijska sekcija sa tehnièarima, producentima i ekipama glumaca posebno odabranim po talentu za imitiranje glasova. Tu su bile armije evidentièara èija je dužnost bila da sastavljaju spiskove knjiga i èasopisa koje je trebalo povuæi. Tu su bili ogromni trezori gde su se èuvali popravljeni dokumenti i skrivene peæi gde su se spaljivali originalni primerci. A negde, neznano gde, potpuno bezimeni, tu su bili u rukovodeæi mozgovi koji su koordinirali sve te poslove i stvarali politiku po kojoj je bilo potrebno da se ovaj deo prošlosti saèuva, ovaj falsifikuje, a onaj uništi. Pa i samo Odeljenje dokumentacije je bilo samo jedan od ogranaka Ministarstva istine, èiji je glavni posao bio ne da rekonstruiše prošlost, nego da graðane Okeanije snabdeva novinama, filmovima, udžbenicima, telekranskim programima, dramama, romanima - svim moguæim vrstama informacija, prosvete i zabave, od skulptura do parola, od lirskih pesama do bioloških traktata, i od deèjih èitanki do reènika Novogovora. Ministarstvo se staralo ne samo za mnogostruke potrebe Partije, nego je ponavljalo celu operaciju na nižem nivou, za potrebe proletarijata. Postojao je èitav niz posebnih odeljaka koji se bavio stvaranjem književnosti, muzike, drame i svih vrsta zabave za proletere. Tu su se proizvodili bulevarski listovi koji su pisali gotovo iskljuèivo o sportu, zloèinima i astrologiji, senzacionalni petparaèki romani, filmovi prepuni seksualnih iživljavanja, i sentimentalni šlageri koje je od poèetka do kraja komponovao jedan posebni aparat slièan kaleidoskopu, nazvan versifikator. Postojala je èak i cela podsekcija - u Novogovoru nazvana Pornosekcija - koja je proizvodila najnižu vrstu pornografije i slala je u zapeèaæenim paketima; njene proizvode èlanovi Partije, sem onih koji su na njima radili, nisu smeli da vide. Dok je Vinston radio, uz pneumatiène cevi behu ispale još tri poruke; u pitanju su, meðutim, bili jednostavni poslovi, tako da je s njima bio gotov pre no što je došlo vreme za Dva minuta mržnje. Kad se Mržnja završila, on se vrati za svoj boks, dohvati sa police reènik Novogovora, odgurnu diktograf u stranu, obrisa naoèare i spremi se za najvažniji posao koji je imao tog jutra. Najveæe zadovoljstvo u životu Vinstona je nalazio u svom poslu. Najveæim delom je to bila zamorna rutina, no bilo je i zadataka tako teških i komplikovanih da se èovek u njima mogao izgubiti kao u dubinama kakvog matematièkog problema delikatni falsifikati gde su jedini putokazi bili poznavanje principa englsoca i sposobnost da se oceni šta Partija želi da se kaže. U to je Vinston bio dobar. Dešavalo se èak i da mu povere ispravljanje Tajmsovih uvodnika, koji su od poèetka do kraja bili pisani Novogovorom. On odmota poruku koju je ranije tog jutra bio odložio u stranu. Glasila je: tajms 3. 12. 83 dnevzap vb dvaputvišenedobra odn nelica rirajtuj celosno prearhiviraj postodobreno Na Starogovoru (ili standardnom engleskom), to bi otprilike znaèilo:

Izveštaj o dnevnoj zapovesti Velikog Brata iz Tajmsa od treæeg decembra 1983. krajnje loš. U njemu se pominju nepostojeæa lica. Preraditi u celini i pre odlaganja u arhivu podneti pretpostavljenima na odobrenje. Vinston proèita inkriminisani èlanak. Dnevna zapovest Velikog Brata sastojala se uglavnom od pohvala organizacije zvanoj SPPT koja je posade ploveæih tvrðava snabdevala cigaretama i ostalim sitnim potrepštinama. Neki drug Viders, ugledni èlan Uže partije, bio je posebno pohvaljen i odlikovan Ordenom drugog reda za izvanredne zasluge. Tri meseca kasnije, SPPT je najednom bila raspuštena, a da se nije navelo zašto. Moglo se lako pretpostaviti da su Viders i njegovi saradnici pali u nemilost, no o toj aferi u štampi i na telekranu nije bilo ni reèi. Tako šta je trebalo i oèekivati, jer politièki krivci po pravilu nisu bili izvoðeni na sud pa èak ni javno raskrinkavani. Velike èistke koje su zahvatale hiljade ljudi, sa javnim suðenjima izdajnicima i zlomisliteljima koji su skrušeno priznavali sve svoje zloèine i posle toga bivali osuðeni na smrt predstavljale su posebne spektakularne predstave, i nisu se prireðivale èešæe od jednom u dve-tri godine. Najèešæe se dešavalo to da ljudi koji su na neki naèin izazvali nezadovoljstvo Partije nestanu i da se za njih više i ne èuje. O tome šta im se dešavalo nije se mogla saznati ni najmanja sitnica. Poneki put èak nisu ni bili mrtvi. Vinston je lièno poznavao tridesetak ljudi, ne raèunajuæi roditelje, koji su kasnije, u ovo ili ono vreme, nestali. Vinston se blago poèeša po nosu spajalicom za papir. U boksu prekoputa njegovog drug Tilotson je i dalje bio zaverenièki nagnut nad svoj diktograf. On za trenutak podiže glavu: ponovo neprijateljski bljesak naoèara. Vinston se pitao da li drug Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Tako nešto bilo je savršeno moguæe. Zadatak tako delikatne prirode nikad se ne bi poverio jednom jedinom èoveku; s druge strane, poveriti ga grupi ljudi znaèilo bi otvoreno priznati falsifikat. Najverovatnije je celo tuce ljudi u tom trenutku obraðivalo isti èlanak, s tim što je svako pravio svoju verziju. Kasnije æe neki od rukovodilaca iz Uže partije odabrati ovu ili onu verziju, izredigovati je i pokrenuti komplikovani proces obavezno potrebnog ispravljanja tekstova vezanih za ovaj; kad to bude gotovo, odabrana laž æe uæi u stalnu arhivu i postati istina. Vinston nije znao zašto je Viders pao u nemilost. Možda zbog korupcije ili nesposobnosti. Možda se Veliki Brat jednostavno oslobaðao previše popularnog potèinjenog. Možda je Viders ili neko blizak njemu bio osumnjièen za jeretièke sklonosti. Ili je, najverovatnije od svega, do svega toga došlo zato što su èistke i isparivanja bile nerazdvojni deo sistema. Jedini pouzdani trag se mogao naæi u reèima odn nelica, koje su znaèile da je Viders veæ mrtav. Doduše, to nije uvek moralo biti istina. Ponekad su ih puštali i ostavljali na slobodi po celu godinu, pa i dve, pre nego što bi nad njima izvršili smrtnu kaznu. Ovde-onde bi se neko za koga se verovalo da je odavno mrtav pojavio kao utvara na nekom od javnih suðenja gde bi okrivio stotine drugih pre nego što bi nestao, ovaj put zauvek. Viders je, meðutim, veæ bio nelice. Ne postoji - nije uopšte ni postojao. Vinston zakljuèi da neæe biti dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora Velikog Brata. Biæe najbolje napisati novi govor, o neèemu potpuno nepovezanom sa prvobitnom temom. Mogao je da sastavi jedan od uobièajenih napada na izdajnike i zlomislitelje, no tako šta bi bilo krajnje neoriginalno; s druge strane, izmisliti kakvu

pobedu na frontu ili kakav blistav uspeh u prebacivanju norme devete troletke, znaèilo bi isuviše komplikovati posao oko sastavljanja dokumentacije. Najbolja bi bila neka èista izmišljotina. U glavi mu najednom iskrsnu, kao unapred pripremljena, slika izvesnog druga Ogilvija, koji je nedavno herojski poginuo u ratu. Veliki Brat je ponekad posveæivao svoju dnevnu zapovest uspomeni na kakvog skromnog, obiènog èlana Partije, èiji bi život i smrt iznosio kao primer za ugled. Dakle, za ovu priliku æe slaviti uspomenu na druga Ogilvija. Uistinu, drug Ogilvi nije uopšte ni postojao, no nekoliko štampanih redova i dve-tri lažne fotografije æe mu zaèas udahnuti život. Vinston razmisli za trenutak, zatim privuèe diktograf i poèe diktirati uobièajenim stilom Velikog Brata, vojnièkim i cepidlaèkim u isto vreme, koji je zbog posebnog manira govornikovog da postavlja pitanja i smesta na njih odgovara ("Kakvu pouku, drugovi, možemo iz ovoga izvuæi? Pouku - koja je u isto vreme i jedan od osnovnih principa englsoca - da..." itd, itd) bilo lako imitirati. Kad mu je bilo tri godine, drug Ogilvi je odbijao sve igraèke sem doboša, puškomitraljeza i modela helikoptera. U šestoj godini - godinu dana pre roka, u njegovom sluèaju se izuzetno odstupilo od pravila - postao je èlan Špijuna; u devetoj je veæ bio komandir odreda. U jedanaestoj je odao roðenog strica Policiji misli. U sedamnaestoj je postao predsednik Okružnog komiteta Lige protiv seksa. U devetnaestoj je pronašao ruènu bombu novog tipa koju je kasnije prihvatilo Ministarstvo mira i koja je na prvoj probi ubila trideset jednog evroazijskog zarobljenika odjednom. U dvadeset i treæoj je poginuo na dužnosti. Dok je leteo nad Indijskim okeanom noseæi važne depeše, napali su ga neprijateljski mlaznjaci; nemajuæi izlaza, privezao je za sebe puškomitraljez kao balast i iskoèio iz helikoptera zajedno sa depešama - što je, po reèima Velikog Brata, predstavljalo smrt na kojoj se samo može zavideti. Veliki Brat je još dodao nekoliko primedbi o kreposti i doslednosti druga Ogilvija. Ogilvi je bio potpuni apstinent i nepušaè, nije znao ni za kakvu reakciju sem svakodnevnih jednoèasovnih vežbi u gimnastièkoj sali, i bio se zakleo na celibat, smatrajuæi da su brak i porodica nespojivi sa naèinom života aktiviste koji je dvadeset i èetiri èasa dnevno odan dužnosti. Nije razgovarao ni o èemu sem o principima englsoca, niti imao drugog cilja do pobede nad evroazijskom armijom i hvatanja špijuna, sabotera, zlomislitelja i izdajnika uopšte. Vinston se premišljao da li da druga Ogilvija odlikuje Orednom za izvanredne zasluge, drugog reda; najzad zakljuèi da ne bi trebalo, jer bi to povuklo za sobom unošenje novih podataka u ostala dokumenta. Zatim baci još jedan pogled na suparnika u boksu preko puta. Nešto mu je govorilo da Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Nije se moglo znati èiji æe tekst biti prihvaæen, ali on je bio duboko siguran da æe ovog puta to biti njegov. Uèini mu se èudno da èovek može stvarati mrtvace, ali ne i žive ljude. Drug Ogilvi, koji u sadašnjosti nikad nije postojao, sad je postojao u prošlosti; kad sam èin falsifikovanja bude zaboravljen, postojaæe isto onoliko autentièno, i po istim dokazima, kao i Karlo Veliki i Julije Cezar.

5. U menzi, niskoj i smeštenoj duboko pod zemljom, red za ruèak se sporo pomicao napred. Prostorija je veæ bila prepuna sveta i zaglušne buke. Sa peæi iza pulta širila se para s mirisom èorbe, nakiselim i ponešto metalnim, koji ipak nije sasvim nadjaèavao isparenja džina Pobeda. Na suprotnoj strani sobe

nalazio se mali šank, u stvari samo rupa u zidu, gde se mogao dobiti džin po ceni od deset centi za veliki gutljaj. "Taman onaj koga tražim", reèe neko iza Vinstonovih leða. On se okrete. To je bio njegov prijatelj Sajm, koji je radio u istraživaèkom odeljenu. 'Prijatelj' možda i nije bila prava reè. Nisu postojali prijatelji, postojali su drugovi; no bilo je drugova s kojima je bilo prijatnije biti u društvu nego s drugima. Sajm je bio filolog, specijalista za Novogovor. Bio je èlan ogromne ekipe koja je radila na sastavljanju jedanaestog reènika Novogovora. Niska rasta, niži od Vinstona, imao je crnu kosu i krupne izbuljene oèi, istovremeno tužne i podsmešljive, koje kao da su ispitivale sagovornikovo lice. "Hteo sam da te pitam imaš li koji žilet", reèe on. "Nijedan!" reèe Vinston užurbano i s nekim oseæanjem krivice. "Tražio sam ih svuda. Više ih nema." Svi su tražili žilete. On je, u stvari, imao još dva neupotrebljena koja je pažljivo èuvao. Veæ mesecima je vladala glad za žiletima. Uvek je postojao poneki potreban artikal koji se nije mogao naæi u prodavnicama za èlanove Partije. Nekad su to bila dugmad, nekad vuna za krpljenje, nekad pertle; sada su to bili žileti. Mogli su se nabaviti, pa i to teško, jedino posle manje-više konspirativne potrage na 'slobodnom' tržištu. "Veæ šest nedelja se brijem istim žiletom", slaga on. Red se pomeri za još jedno mesto napred. Kad zastadoše, on se okrete i ponovo suèeli sa Sajmom. Obojica uzeše po jedan masni metalni poslužavnik sa gomile na ivici pulta. "Jesi li išao juèe da gledaš vešanje zarobljenika?" upita Sajm. "Radio sam", ravnodušno reèe Vinston. "Biæe u žurnalu, verovatno." "To je vrlo slaba zamena", reèe Sajm. Njegove podsmešljive oèi prošpartaše Vinstonovim licem. Èinilo se da govore "Znam ja tebe. Èitam te. Vrlo dobro znam zašto nisi išao da gledaš kako ih veštaju." Sajm je, na neki intelektualni naèin, bio otrovno ispravna. Umeo je da govori sa ogavnim sladostrasnim zadovoljstvom o napadima helikoptera na neprijateljska sela, o suðenjima i priznanjima zlomislitelja, o izvršavanju smrtnih kazni u podrumima Ministarstva ljubavi. Razgovarati s njim uglavnom je znaèilo odvraæati ga od tih tema i navoditi, ukoliko je moguæe, na struèni razgovor o Novogovoru, za šta je bio struènjak i o èemu je govorio zanimljivo. Vinston okrete glavu malo u stranu da izbegne krupne crne oèi koje su ga ispitivale. "Dobro je bilo", zamišljeno reèe Sajm. "Samo mislim da greše što im vezuju noge. Volim da ih gledam kako se džilitaju. A iznad svega, na kraju, kad isplaze jezik, onako plav - sasvim svetlo plav. Taj mi je detalj posebno privlaèan." "Sledeæi!" povika servirka u beloj kecelji sa kutlaèom u ruci. Vinston i Sajm gurnuše svoje poslužavnike prema peæi. Servirka im tresnu na njih propisani ruèak - metalnu šerpicu ružièasto-sivkaste èorbe, komad hleba, kocku sira, šolju kafe Pobeda bez mleka, i tabletu saharina. "Eno jednog stola, tamo pod telekranom", reèe Sajm. "Usput možemo da uzmemo po jedan džin." Džin dobiše u šoljama od fajansa bez drške. Probiše se kroz pretrpanu prostoriju i istovariše jelo s poslužavnika na sto sa metalnom ploèom, u èijem je jednom uglu neko ostavio baricu èorbe, prljave teènosti sa izgledom bljuvotine. Vinston podiže svoju šolju džina, zastade za trenutak da napregne živce, i sruèi u grlo teènost uljastog ukusa. Kad je iscedio suze iz oèiju, najednom otkri da je gladan. Poèe gutati krišku za kriškom èorbe u kojoj je sem gustiša bilo i kockica neke ružièaste sunðeraste mase - verovatno kakvog preparata mesa. Ni jedan ni drugi ne progovoriše dok nisu ispraznili svoje šerpice. Za

stolom levo od Vinstona neko je govorio užurbano bez prekida, oštrim brbljavim tonom nalik paèjem gakanju probijajuæi opštu vrevu u prostoriji. "Kako napreduje reènik?" upita Vinston podižuæi glas da nadjaèa buku. "Sporo", reèe Sajm. "Ja radim na pridevima. Neopisivo privlaèan posao." Èim se pomenuo Novogovor, lice mu je zasijalo. On gurnu svoju šerpicu u stranu, podiže jednom tankom rukom komad hleba a drugom kocku sira i naže se preko stola da ne bi morao vikati. "Jedanaesto izdanje je definitivno", reèe on. "Sada dajemo jeziku konaèni oblik oblik koji æe imati kad više ne bude govorio drugaèije. Kad budemo gotovi, ljudi kao što si ti moraæe da ga uèe ispoèetka. Verovatno misliš da nam je najveæi posao pronalaziti nove reèi. Ali ni govora o tome! Mi uništavamo reèi - na desetine, na stotine svakog dana. Svodimo jezik na sam kostur. U jedanaestom izdanju nema nijedne reèi koja æe zastareti pre 2050 godine." On halapljivo zagrize svoj komad hleba, proguta nekoliko zalogaja, zatim nastavi, sa strašæu cepidlake. Mršavo i tamno lice mu beše oživelo, a oèi izgubile svoju podsmešljivost i dobile skoro sanjalaèki izgled. "Divna stvar, to uništavanje reèi. Razume se, najviše se izbacuju glagoli i pridevi, ali ima na stotine imenica kojih se isto tako možemo osloboditi. I to ne samo sinonima, nego i antonima. Najzad, s kojim pravom da postoji reè koja nije ništa drugo do suprotnost nekoj drugoj? Svaka reè u sebi sadrži i svoju suprotnost. Uzmi na primer reè 'dobar'. Ako takva reè postoji, èemu onda reè 'loš'? 'Nedobar' bi vredela isto toliko - èak i više, jer predstavlja potpunu suprotnost, za razliku od reèi 'loš'. Ili, ako hoæeš jaèu verziju reèi 'dobar', èemu ceo taj niz nepotrebnih i nepreciznih reèi kao što su 'odlièan' ili 'izvrstan' i sve ostale? To se sve može iskazati reèju 'višedobar'; ili 'dvaputvišedobar', ako hoæeš nešto još jaèe. Razume se, te reèi su veæ u upotrebi, ali u konaènoj verziji Novogovora neæe se upotrebiti nijedna od onih drugih. Na kraju æe celu pojmovnu oblast dobra i zla obuhvatiti samo šest reèi - u stvari samo jedna. Zar ne vidiš koliko lepote ima u tome? Razume se, prvobitnu ideju je dao Veliki Brat", dodade on posle jednog trenutka. Na pomen Velikog Brata, Vinstonu prelete preko lica izraz mlade revnosti. Sajm i pored toga otkri nedostatak oduševljenja kod svog sagovornika. "Ti još uvek ne shvataš dovoljno pravu vrednost Novogovora", reèe on gotovo tužno. "Èak i kad pišeš novogovorski misliš na Starogovoru. Ja sam èitao neke od onih èlanaka koje povremeno objavljuješ u Tajmsu. Nisu loši; samo vidi se da su to u stvari prevodi. U dubini duše ti se i dalje držiš Starogovora i sve one njegove nepreciznosti, svih onih beskorisnih nijansi u znaèenju. Ti ne shvataš kakva lepota leži u uništavanju reèi. Znaš li da je Novogovor jedini jezik na svetu èiji se reènik svake godine smanjuje?" Vinston to, razume se, nije znao. On se osmehnu, nadajuæi se da mu osmeh deluje kao saglasnost; nije se usuðivao da progovori. Sajm odgrize još jedan komad mrkog hleba, za trenutak požvaka, pa nastavi: "Zar ne shvataš da je cilj Novogovora upravo u tome da smanji opseg mišljenja? Na kraju æemo uspeti to da zlomisao postane doslovno nemoguæa, jer neæe biti reèi kojima bi se mogla izraziti. Svaki pojam koji i dalje bude potreban moæi æe da se izrazi samo jednom reèju èije æe znaèenje biti oštro omeðeno a sva ostala znaèenja izbrisana i zaboravljena. Veæ sad, u jedanaestom izdanju, nismo daleko od toga. No taj æe proces trajati još dugo posle naše smrti. Svake godine sve manje reèi, sve manji obim svesti. Razume se, ni sam nema razloga - ni opravdanja - za zlomisao. Sve je to samo pitanje samodiscipline, kontrole nad stvarnošæu. Ali na kraju neæe biti potrebe ni za tim. Kad jezik bude usavršen, Revolucija æe biti gotova. Novogovor je englsoc, a englsoc

je Novogovor," dodade on nekim mistiènim zadovoljstvom. "Je li ti kad palo na pamet da do 2050. godine, ako ne i pre, neæe više postojati niko ko bi mogao razumeti ovakav razgovor kakav mi vodimo?" "Sem..." sumnjièavo poèe Vinston, pa zastade. Bilo mu je na vrh jezika da kaže 'Sem prola', ali se zaustavio; nije bio sasvim siguran da li bi takva primedba bila ideološki potpuno na mestu. Meðutim, Sajm beše pogodio šta je on hteo reæi. "Proli nisu ljudi", bezbrižno reèe on. "Do 2050. godine - a verovatno i ranije Starogovor æe se potpuno izgubiti. Cela književnost prošlosti biæe uništena. Èoser, Šekspir, Milton, Bajron - svi æe oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. Èak æe se i njiževnost Partije izmeniti. Èak i parole. Kako da se održi parola kao što je 'sloboda je ropstvo' kad neæe postojati èak ni pojam slobode? Cela klima mišljenja æe biti drugaèija. Mišljenja, u današnjem smislu te reèi, u stvari neæe ni biti. Biti ideološki ispravan znaèi ne misliti - nemati potrebe da se misli. Biti ideološki ispravan znaèi biti nesvestan." Jednog dana, pomisli Vinston s iznenadnim dubokim ubeðenjem, jednog dana Sajm æe biti isparen. Previše je inteligentan. Vidi suviše jasno i govori suviše otvoreno. Partija takve ne voli. Jednog dana æe nestati. To mu se vidi na licu. Vinston beše dovršio svoj hleb i sir. Okrete se malo postrance na stolici da popije svoju šolju kafe. Za stolom levo onaj èovek metalnog glasa i dalje je nemilice prièao. Slušala ga je neka devojka, možda njegova sekretarica, koja je sedela leða okrenutih Vinstonu i, po svemu sudeæi, revnosno se slagala sa svime što je govorio. Vinston bi s vremena na vreme uhvatio kakvu primedbu kao "Potpuno ste u pravu, potpuno se slažem s vama", izgovorenu mladalaèkim i prilièno æurkastim ženskim glasom. No onaj drugi glas nije zastajao ni za trenutak, èak ni kad bi devojka progovorila. Vinston je njegovog vlasnika poznavao iz viðenja, mada mu nije bilo poznato ništa više do to da on ima neku važnu funkciju u Odeljenju proze. To je bio èovek tridesetih godina, mišiæavog grla i velikih, pokrivljenih usta. Glava mu je bila malo zabaèena, te mu se u naoèare, zbog ugla pod kojim je sedeo, uhvati svetlo i Vinston vide dva prazna kruga umesto oèiju. Bilo je neèeg užasavajuæeg u tome što je u bujici zvuka koja mu je isticala iz usta bilo skoro nemoguæe razabrati jednu jedinu reè. Vinston samo jednom uhvati frazu - 'potpuna i konaèna likvidacija goldštajnizma' izbaèenu munjevitom brzinom, i to tako da se imao utisak da je to jedna reè, kao deo štamparskog sloga izliven ujedno. Ostalo je bilo prosto buka, gakanje. Pa ipak, mada se u stvari nije moglo èuti šta taj èovek govori, nije moglo biti nikakve sumnje o prirodi njegovog monologa. To je mogao biti napad na Goldštajna, zahtev za oštrijim merama protiv zlomislitelja i sabotera, erupcija gneva povodom zloèina evroazijske vojske, pohvala Velikom Bratu ili herojima na malabarskom frontu - svejedno, razlike nije bilo. Ma o èemu taj èovek govorio, bilo je jasno da je svaka reè èista ideologija, èist englcos. Dok je posmatrao besoko lice sa vilicom koja se brzo pokretala gore-dole, Vinstonu doðe èudno oseæanje da to nije pravo ljudsko biæe nego neka lutka. Taj èovek nije govorio iz mozga, nego iz grkljana. Ono što mu je izlazilo iz usta sastojalo se od reèi, no to nije bio pravi govor: to su bili samo zvuci proizvedeni u nesvesnom stanju, kao paèje gakanje. Sajm se beše uæutao za trenutak i drškom kašike izvlaèio linije po barici èorbe. Glas sa drugog stola je užurbano gakao, lako èujan uprkos sveopšte buke. "U Novogovoru postoji jedna reè", reèe Sajm. "Ne znam da li je znaš: patkogovoriti, gakati kao patka. To je jedna od onih interesantnih reèi koje imaju

dva suprotna znaèenja. Primenjena na protivnika, ona predstavlja uvredu; primenjena na istomišljenika, pohvalu." Sajm æe bez daljnjega biti isparen, ponovo pomisli Vinston. Ta ga misao malo rastuži, iako je znao da ga Sajm nipodaštava i pomalo prezire, i da je savršeno sposoban da ga prokaže kao zlomislitelja ako naðe i najmanji razlog. Sa Sajmom neka nijansa, nešto neuhvatljivo, nije bilo u redu. Nešto mu je nedostajalo: diskretnost, povuèenost, izvesna spasonosna doza gluposti. Za njega se ne bi moglo reæi da je ideološki neispravan. Verovao je u principe englsoca, obožavao Velikog Brata, uživao u pobedama, mrzeo jeretike, i to ne samo iskreno, nego i s nekim nesustalim žarom, izuzetno dobrom obaveštenošæu kojoj obièni èlanovi Partije nisu bili ni blizu. A ipak je nad njim uvek bila neka senka zlog glasa. On je govorio stvari koje je bolje preæutati, bio previše naèitan, èesto odlazio u kafanu Pod kestenom, sastajalište slikara i muzièara. Nije postojao nikakav zakon, èak ni nepisan, protiv odlaženja u kafanu Pod kestenom, no ona je ipak nekako bila na zlu glasu. Bivši, sada diskreditovani partijski rukovodioci su se okupljali u toj kafani pre nego što ih je zahvatila definitivna èistka. Govorilo se da je tamo nekad, pre godina i decenija, bio viðan i sam Goldštajn. Sajmovu sudbinu nije bilo teško predvideti. A ipak je bila neoboriva èinjenica da bi Sajm ako bi ma i za tri sekunde uspeo da shvati prirodu Vinstonovih tajnih mišljenja, ovoga smesta prokazao Policiji misli. To bi uostalom, uradio svako - ali Sajm pre nego ostali. Nadobudost nije bila dovoljna. Biti ideološki ispravan znaèi biti nesvestan. Sajm podiže pogled. "Evo Parsonsa", reèe on. Nešto u tonu njegovog glasa kao da je izmeðu ove dve reèi ubacio 'one budale'. Parsons, Vinstonov sused u stambenoj zgradi Pobeda, odista im se približavao, probijajuæi se kroz gomilu - zdepast, plavokos èovek žabljeg lica. U trideset petoj godini, on je veæ imao naslage sala na vratu i u pojasu, ali pokreti su mu ipak bili odseèni i deèaèki. Cela njegova pojava odavala je utisak okrupnjalog deèaka, i to u tolikoj meri da ga je, iako je nosio propisni kombinezon, bilo skoro nemoguæe ne zamišljati odevenog u kratke plave pantalone, sivu košulju i crvenu maramu Špijuna. Dozivajuæi njegovu sliku u seæanje, èovek bi neminovno video bucmaste obraze i rukave zavrnute sa punaèkih dolaktica. A Parsons je odista uvek oblaèio kratke pantalone kad god bi mu kolektivni izlet ili kakva druga fizièka aktivnost dala za to makar i malo razloga. Pozdravivši ih obojicu jednim raspoloženim "Zdravo, zdravo!" on sede za njihov sto, šireæi oko sebe jak miris znoja. Rumeno lice mu je bilo prekriveno kapljicama. Uopšte, njegova sposobnost da se znoji bila je izvanredno velika. U kolektivnom centru za rekreaciju uvek se moglo pogoditi, po vlažnosti drške na reketu, da je on igrao ping-pong. Sajm beše izvadio iz džepa traku papira na kojoj je bila duga kolona reèi i zadubio se u nju držeæi hemijsku olovku u ruci. "Vidi ga kako radi i za vreme prekida", reèe Parsons, podgurkujuæi Vinstona. "Vredan momak, a? Šta ti je to, baæo? Sigurno nešto teško za moj mozak. Smite, baæo, reæi æu ti zašto te ganjam. Zaboravio si onaj prilog." "Za šta?" upita Vinston, automatski se mašajuæi novca. Oko èetvrtine plate uvek je odlazilo na dobrovoljne priloge, kojih je bilo tako mnogo da se nisu mogli svi ni popamtiti. "Za nedelju mržnje. Znaš, onaj fond iz kuænih priloga. Ja sam blagajnik za naš blok. Znaš kako smo svi zapeli - èuda æemo uèiniti. I mogu ti reæi da neæe biti moja krivica ako naša Pobeda ne istakne najviše zastava od cele ulice. Obeæao si mi dva dolara." Vinston pronaðe i predade dve izgužvane, prljave novèanice, koje Parsons upisa u notes urednim rukopisom nepismenih.

"Još nešto, baæo", reèe on. "Èujem da te je juèe onaj moj mangup gaðao iz praæke. Dobro sam mu oèitao. Rekao sam mu da æu mu je uzeti ako mu se još jedanput desi." "Verovatno mu je bilo krivo što nije mogao da gleda vešanje", reèe Vinston. "E pa, znaš kako je, vidi se dobro vaspitanje. Nemirni k'o èigre, oboje, ali ne da su pametni! Ni na šta i ne misle sem na Špijune; i na rat, naravno. Znaš šta je ona moja devojèica uradila u subotu kad joj je odred bio na maršu, dole u Berkemstedu? Uhvatila još dve curice, pobegla s marša i celo popodne pratila nekog nepoznatog èoveka. Pratile su ga dva sata, kroz celu šumu, a kad su došle u Ejmeršem predale ga patroli." "A zašto su to uradile?" upita Vinston, ne shvatajuæi sasvim. Parsons pobednièki nastavi: "Moja curica je bila sigurna da je neprijateljski agent - ubaèen padobranom, na primer. Ali gledaj, baæo, šta je najvažnije. Šta misliš, zašto joj je uopšte palo na pamet da ga prati? Videla ga je da nosi neke èudne cipele - kaže, nikad nije videla takve. Znaèi, sigurno stranac. Pametna mala, a? a svega joj sedam godina." "Šta se desilo s onim èovekom?" upita Vinston. "E to ne znam, naravno. Samo ne bi me ništa zaèudilo da su ga..." Parsons uèini pokret kao da nišani, i coknu jezikom podražavajuæi pucanj. "Dobro je", zamišljeno reèe Sajm, ne dižuæi glavu sa svoje trake papira. "Razume se, ne smemo reskirati", disciplinovano se složi Vinston. "Znaš kako je, u ratu smo", reèe Parsons. Kao u potvrdu ovoga, sa telekrana nad njihovim stolom se razleže turobni signal. Meðutim, ovog puta u pitanju nije bilo obaveštenje o pobedi na frontu, nego samo saopštenje Ministarstva obilja. "Drugovi!" povika energièan mladalaèki glas. "Pažnja, drugovi! Imamo velièanstvene vesti za vas. Primljeni podaci o proizvodnji svih vrsta robe široke potrošnje pokazuju da je životni standard porastao za ništa manje nego dvadeset odsto u odnosu na prošlu godinu. Danas je u celoj Okeaniji došlo do neobuzdanih spontanih manifestacija; radnici su izišli iz svojih fabrika i kancelarija marširali ulicama, mašuæi zastavicama i klièuæi Velikom Bratu u znak zahvalnosti za bolji, sreæniji život kojim nas je obdarilo njegovo mudro rukovodstvo. Evo sada nekoliko brojèanih podataka o porastu proizvodnje. U prehrambenoj industriji..." Fraza 'bolji, sreæniji život' ponovi se nekoliko puta. Ona je od nedavno bila postala veoma omiljena u Ministarstvu obilja. Pretvorivši se u uvo još na prvi trubni znak, Parsons je sedeo i slušao s nekom izbeèenom pobožnošæu, nekom uzvišenom dosadom. On nije bio sposoban da prati podatke, no znao je da su oni, na ovaj ili onaj naèin, uzrok zadovoljstva. Bio je izvadio ogromnu, prljavu lulu koja je veæ bila dopola puna nagorelog duvana. Pošto je sledovanje duvana bilo sto grama nedeljno, retko je bilo moguæe napuniti lulu do vrha. Vinston je pušio Pobedu, koju je pažljivo držao vodoravno. Novo sledovanje se izdavalo tek sutradan, a ostale su mi bile samo èetiri cigarete. Za trenutak beše iskljuèio udaljenije zvuke i slušao šta se toèilo iz telekrana. Ispadalo je da su èak bile organizovane manifestacije u znak zahvalnosti Velikom Bratu zato što je sledovanje èokolade poveæano na dvadeset grama nedeljno. A koliko juèe, razmišljao je, bilo je objavljeno da æe se sledovanje èokolade smanjiti na dvadeset grama nedeljno. Da li je moguæe da svi ovi ljudi mirno gutaju takvu laž, posle svega dvadeset èetiri sata? Da, gutaju je. Parsons ju je progutao bez teškoæa, sa životinjskom glupošæu. Bezoki stvor sa susednog stola progutao ju je fanatièki, strastveno, s razbuktalom željom da pronaðe, prokaže i ispari svakog ko bi samo nagovestio da je prošle nedelje sledovanje iznosilo

trideset grama. Èak i Sajm - na neki komplikovaniji naèin, uz upotrebu dvomisli, èak ju je i Sajm progutao. Je li onda on jedini koji to pamti? Basnoslovni statistièki podaci i dalje su išli iz telekrana. U poreðenju sa prošlom godinom, bilo je više hrane, više odeæe, više kuæa, više nameštaja, više lonaca, više goriva, više brodova, više helikoptera, više knjiga, više dece - više svega sem bolesti, zloèina i ludila. Godinu za godinom, minut za minutom, sve i svašta se pelo vrtoglavom brzinom. Kao i Sajm malopre, Vinston beše uzeo kašiku i umakao je u anemièni gustiš razliven po stolu, izvlaèeæi šare iz duguljaste barice. Razmišljao je sa gaðenjem o fizièkoj sadržini života. Je li uvek bilo ovako? Je li hrana uvek imala ovakav ukus? On se osvrte po menzi. Prostorija niske tavanice, pretrpana, zidova uprljanih od dodira bezbrojnih ljudskih tela; olupani metalni stolovi i stolice, smešteni tako tesno jedan uz drugi da su se ljudi doticali laktovima; iskrivljene kašike, ulubljeni poslužavnici, grube debele šolje; sve površine masne, sve pukotine pune prljavštine; i svuda kiselkast, kombinovan miris lošeg džina, loše kafe, metalastog èorbuljaka i prljave odeæe. U želucu i u koži veèito neki protest, neko oseæanje da je èoveku prevarom uskraæeno nešto na šta ima pravo. Doduše, niko se nije ni seæao vremena u kome se život osetnije razlikovao od današnjeg. Ni u jedno doba kojeg se sa kakvom-takvom sigurnošæu seæao, nije nikad bilo dovoljno hrane, nikad èarapa i rublja koji nisu bili puni rupa, nameštaj je uvek bio olupan i rasklimatan, sobe hladne, podzemna železnica prepuna, kuæe maltene raspadnute, hleb mrke boje, èaj retkost, kafa odvratnog ukusa, cigareta malo - i nièega dosta i jevtinog sem sintetièkog džina. I mada je, razume se, sve išlo na gore sa starenjem tela, nije li pak bio znak da tako šta nije prirodan red stvari ako se èoveku gadilo od neudobnosti, prljavštine i nemaštine, od beskrajnih zima, èarapa lepljivih od nepranja, liftova koji nikad ne rade, hladne vode, oštrog sapuna, cigareta koje su se raspadale, hrane èudnog i ogavnog ukusa? Zašto bi èovek sve to smatrao nepodnošljivim sem ako ga nije držalo neko iskonsko seæanje da je jednom bilo drugaèije? On se ponovo osvrte po menzi. Skoro svi u njoj bili su ružni, i to ne samo zato što su nosili jednoobrazne plave kombinezone. Na suprotnoj strani menze sedeo je sam za stolom neki sitan, èudno insektolik èovek i pio kafu, a iz oèiju su mu vrcali sumnjièavi pogledi na sve strane. Kako je lako, pomisli Vinston, verovati, ako èovek ne gleda oko sebe, da fizièki tip koga Partija smatra idealom - visoki mišiæavi mladiæi, devojke krupnih grudi, svi plavokosi, vitalni, pocrneli, bezbrižni - zaista postoji. U stvari, koliko je on mogao da oceni, veæina stanovništva Piste jedan sastojala se od ljudi niska rasta, crnomanjastih i nerazvijenih. Èudno je bilo kako je taj insektoliki tip ljudi bio rasprostranjen po ministarstvima: mali, zdepasti ljudi koji se vrlo brzo ugoje, kratkonogi, brzi, nervoznih pokreta i ugojenih bezizraznih lica s vrlo sitnim oèima. Takav tip je najbolje cvetao pod upravom Partije. Saopštenje Ministarstva obilja se završi još jednim trubnim znakom i ustupi mesto bleh-muzici. Parsons, kome bombardovanje ciframa beše ulilo nešto mlitavog oduševljenja, izvadi lulu iz usta. "Dakle, Ministarstvo obilja se ove godine stvarno pokazalo kako treba", reèe on, znalaèki klimajuæi glavom. "Uzgred da te pitam, baæo, nemaš li kojim sluèajem da mi pozajmiš neki žilet?" "Nijedan", reèe Vinston. "Veæ èest nedelja se brijem jednim istim." "Pa sad, šta da se radi - hteo sam da te pitam za svaki sluèaj." "Izvini", reèe Vinston. Paèji glas sa susednog stola, privremeno uæutkan tokom saopštenja, beše ponovo poèeo, buèno kao i uvek. Vinston se zbog neèeg zateèe kako misli o gospoði

Parsons sa njenom rašèupanom kosom i prašinom u borama na licu. Za dve godine ona njena deca æe je veæ prokazati Policiji misli. Gospoðu Parsons æe ispariti. Sajma æe ispariti. Vinstona æe ispariti. O'Brajena æe ispariti. Parsonsa, meðutim, neæe ispariti. Besokog stvora s paèjim glasom takoðe neæe ispariti. One male ljude nalik na bubašvabe - ni njih neæe ispariti. A onu devojku crne kose, onu iz odeljenja za prozu - ni nju neæe nikad ispariti. Èinilo mu se da instiktivno raspoznaje ko æe preživeti, a ko nestati; mada reæi šta je upravo to zbog èega æe ovi prvi ostati u životu, nije bilo lako. U tom trenutku ga žestok trzaj izvuèe iz maštarije. Devojka sa susednog stola beše se upola okrenula, i posmatrala ga je. To je bila ona crnokosa. Posmatrala ga je postrance, ali sa èudnom usredsreðenošæu. U trenutku kad im se pogledi sretoše, ona okrete glavu. Vinstonu izbi znoj po kièmi. Zapara ga jezovita kandža straha, i nestade skoro u istom trenutku, no za njom ostade neka uporna nelagodnost. Zašto ga posmatra? Zašto ga stalno prati? Na svoju žalost, nije se mogao setiti da li je veæ bila za tim stolom kad je on došao ili je naišla kasnije. No u svakom sluèaju ona je juèe, za vreme Dva minuta mržnje, sela odmah iza njega iako za tim nije bilo nikakve vidljive potrebe. Najpre æe biti da je htela da ga prisluškuje i proveri da li vièe dovoljno glasno. Zatim mu se vrati ranije misao: da ona verovatno nije iz Policije misli; no upravo su špijuni - amateri bili najopasniji od svih. Nije znao koliko ga je posmatrala; možda i celih pet minuta; možda mu lice i nije bilo sasvim pod kontrolom. Bilo je strašno opasno dopustiti mislima da odlutaju kad se èovek nalazio na bilo kom javnom mestu ili na dohvatu telekrana. Mogla je izdati najmanja sitnica. Neki tik, ili nesvestan izraz zebnje, ili mrmljanje sebi u bradu - bilo šta što navodi na pomisao da u èoveku ima neèeg nenormalnog, da on u sebi nešto krije. U svakom sluèaju, imati nepodesan izraz na licu (izraz neverice, na primer, u trenutku kad se na telekranu objavljuje kakva pobeda) bilo je samo po sebi kažnjivo. Za tako šta je èak postojala i reè u Novogovoru. Zloizraz. Devojka mu beše ponovo okrenula leða. Možda ga zaista i ne prati; možda je èistim sluèajem dva dana uzastopce sela do njega. Cigareta mu se beše ugasila; on je pažljivo položi na ivicu stola. Dopušiæe je posle rada, ako uspe da saèuva duvan u njoj. Devojka za susednim stolom je vrlo verovatno špijun u Policiji misli, i on æe se vrlo verovatno u roku od tri dana naæi u podrumima Ministarstva ljubavi, ali polovina cigarete je polovina cigarete, i treba je saèuvati. Sajm beše smotao svoju traku papira i gurnuo je u džep. Parsons se beše ponovo rasprièao. "Baæo, jesam li prièao ja tebi", reèe on, smeškajuæi se i grickajuæi kamiš svoje lule, "kako su ona moja dva derišteta potpalila suknju onoj matoroj piljarki na pijaci kad su je videli kako uvija kobasice u plakat sa slikom V.B.? Dobila je gadne opekotine. Mangupèiæi, a? Ali ne da imaju klikere! Vidiš kako ih u Špijunima obuèavaju. Prvoklasno! Èak bolje nego u moje vreme. Znaš šta su im sad najnovije dali? Trube za uvo, kad prisluškuju kroz kljuèaonice! Moja curica preksinoæ donela jednu i isprobala na vratima dnevne sobe; kaže, èuje dvaput bolje nego golim uvetom. Jasno, to je samo igraèka, nemoj da zaboraviš; ali upuæuje na pravi put, a?" Tog trenutka iz telekrana se èu prodoran zvižduk pištaljke, signal za povratak na posao. Sva trojica skoèiše na noge da se umešaju u gužvu oko liftova, i iz Vinstonove cigarete ispade preostali duvan.

6. Vinston je upisivao u svoj dnevnik: To se desilo pre tri godine, u jednoj uzanoj sporednoj ulici blizu jedne od velikih železnièkih stanica. Ona je stajala pored neke kapije, ispod uliène sijalice koja je jedva svetlela. Imala je mladalaèko lice, veoma našminkano. Privukla me je upravo ta šminka, njena belina kao u maske, sa jarko crvenim usnama. Èlanice Partije nikad se ne šminkaju. Na ulici nije bilo nikoga; nije bilo ni telekrana. Zatražila je dva dolara. Prošao... Za trenutak se oseti nemoænim da nastavi. Zatvori oèi i pritisnu kapke prstima, da iscedi iz njih viziju koja mu se uporno vraæa. Beše ga obuzela gotovo neodoljiva želja da na sav glas izvikuje skaredne reèi. Ili da udara glavom o zid, da preturi sto i zavitla mastionicu kroz prozor - da uèini bilo šta žestoko, glasno ili bolno što bi moglo zaseniti uspomenu koja ga je kinjila. Najgori neprijatelj èovekov, razmišljao je on, jeste upravo njegov nervni sistem. Svakog trenutka postoji opasnost da se unutrašnja napetost pretvori u kakav vidljiv simptom. On se seti èoveka s kojim se pre nekoliko nedelja mimoišao na ulici: èoveka sasvim svakodnevnog izgleda, èlana Partije, od svojih trideset pet - èetrdeset godina, visokog i mršavog, sa torbom u ruci. Razdvajalo ih je svega nekoliko metra kad se levi obraz tog èoveka iznenada iskrivio od nekog grèa. U samom trenutku kad su se mimoišli, grè se ponovio: trenutan trzaj, brz kao blenda na fotografskom aparatu, ali oèigledno priroðen. Vinston se seti da je u tom trenutku pomislio: ovaj ga je siromašak ugasio. No najstrašnije je bilo to što je grè po svemu sudeæi bio nesvestan. Najpogibeljnija opasnost je bila buncanje, ali on nije video naèina da se èovek od nje saèuva. Udahnu i nastavi da piše: Prošao sam s njom kroz kapiju, preko zadnjeg dvorišta, i ušao u kuhinju u podrumu. Uza zid je stajao krevet, a na stolu lampa koja je bila u priliènoj meri zasenèena. Ona... Zubi su mu trnuli. Doðe mu da pljune. Mislio je istovremeno o ženi iz podruma i svojoj ženi Ketrin. Bio je oženjen - ili taènije, ženjen; verovatno je još uvek bio oženjen, pošto mu je žena, koliko je mogao znati, bila još živa. Uèini mu se da ponovo udiše onaj topli zagušljivi vonj kuhinje u podrumu, vonj sastavljen od bubašvaba, prljave odeæe i ogavnog jevtinog parfema, no ipak zavodljiv jer nijedna èlanica Partije nije upotrebljavala parfem, niti se mogla zamisliti da to radi. Parfem su upotrebljavale samo prolovke. U glavi mu je miris parfema bio neraskidivo povezan sa bludom. Odlazak toj ženi bio mu je prvi greh za oko dve godine. Razume se, odlaženje prostitutkama je bilo zabranjeno, no to je bila jedna od onih zabrana koju je èovek mogao ponekad, skupivši hrabrost, da prekrši. Bilo je opasno, ali ne dotle da se za to gubila glava. Biti uhvaæen sa prostitutkom moglo je znaèiti pet godina u logoru za prinudni rad; ako nije bilo nijednog drugog prekršaja, to bi bilo sve. A doæi do prostitutke bilo je lako; jedino je trebalo paziti da se ne bude uhvaæen na delu. Siromašnije èetvrti vrvele su od žena spremnih da se prodaju. Neke su se èak mogle kupiti i za bocu džina, piæa koje je za prole bilo zabranjeno. Partija je preæutno bila èak i sklona da podstièe prostituciju, kao odušak nagonima koji se nisu mogli sasvim ugušiti. Sama

raspusnost nije se uzimala za zlo, sve dok je bila skrivena i lišena radosti, i sve dok su u pitanju bile samo žene iz najniže, prezrene klase. Neoprostivi zloèin bio je promiskuitet izmeðu samih èlanova Partije. Meðutim - iako je to bio jedan od zloèina koje su optuženi u velikim èistkama bez izuzetka priznavali da su poèinili - zamisliti tako šta u stvarnosti bilo je teško. Cilj Partije nije bio samo spreèiti muškarce i žene da zasnivaju veze vernosti koje ona ne bi bila u stanju da kontroliše. Njen stvarni, neizreèeni cilj bio je ukloniti svako zadovoljstvo iz seksualnog èina. Neprijatelj nije bila toliko ljubav koliko erotika, bilo u braku bilo van braka. Svaki brak izmeðu èlanova Partije trebalo je da odobri poseban odbor, a to odobrenje je bilo uvek uskraæivano - mada princip nikad nije bio jasno izreèen - ako se sticao utisak da izmeðu njih postoji fizièka privlaènost. Jedina priznata svrha braka bila je raðanje dece za službu Partiji. Seksualni odnos je trebalo smatrati kakvom manjom operacijom, malèice odvratnom, kao što je klistiranje. Ni ta ideja nikad nije bila jasno izreèena, ali se posrednim putem tuvila svakom èlanu Partije još od detinjstva. Postojale su èak i organizacije kao Omladinska liga protiv seksa koja je zastupala potpuni celibat za oba pola, s tim što je svu decu trebalo zažinjati veštaèkim osemenjavanjem (što se na Novogovoru zvalo veštosem) i odgajati u društvenim institucijama. Vinstonu je bilo jasno da se tako šta ne misli ozbiljno, ali da se ipak uklapa u opštu ideologiju Partije. Partija je išla na to da uguši seksualni nagon ili, ako to ne može, da ga deformiše i ukalja. Nije znao zašto je to tako, ali mu se èinilo prirodno da tako bude. A što se tièe žena, napori Partije su imali velikog uspeha. On ponovo pomisli na Ketrin. Otkako su se rastali prošlo je sigurno devet, deset skoro jedanaest godina. Zaèudo je o njoj mislio malo. Dešavalo mu se da se po nekolio dana uzastopce èak i ne seti da je uopšte bio ženjen. Bili su zajedno svega nekih petnaest meseci. Partija nije dopuštala razvod, ali je ipak u priliènoj meri odobravala rastavu u sluèajevima kad nije bilo dece. Ketrin je bila visoka, plavokosa, vrlo uspravnog držanja i velièanstvenih pokreta. Imala je gordo, orlovsko lice, lice koje se moglo smatrati aristokratskim sve dok èovek ne bi shvatio da iza njega nema gotovo nikakve inteligencije. Još prvih dana braka, Vinston je bio došao do zakljuèka - mada je razlog mogao biti prosto u tome što je Ketrin poznavao bliže nego veæinu ostalih - da je ona najglujplje, najprostije, najpraznoglavije ljudsko biæe za koje zna. Nije imala nijednu misao koja nije bila kakva parola; nije bilo nijedne nedotupavne misli, apsolutno nijedne, koju nije mogla progutati ako je poticala od Partije. U sebi ju je zvao 'živi magnetofon'. No i pored svega bi izdržao s njom da nije bilo jedne jedine stvari: seksa. Èim bi je dotakao, ona se trzala i koèila. Zagrliti nju bilo je kao zagrliti pokretnu drvenu figuru. Najèudnije je bilo to što mu je davala utisak da ga, èak i kad ga steže uza se, svom snagom istovremeno i odbija od sebe, toliko su joj u tim trenucima mišiæi bili kruti. Ona bi prosto ležala i žmurila, i nije se ni opirala ni saraðivala, nego podnosila. To mu je bilo izvanredno neprijatno; na kraju je postalo užasno. No èak i tada je bio spreman da podnese život s njom da su se mogli saglastiti da ne spavaju zajedno, ali Ketrin zaèudo nije htela. Govorila je da moraju zaèeti dete ako je ikako moguæe. I tako se farsa nastavljala, redovno, jednom nedeljno, kad god nije bilo neizvodljivo. Èak je imala obièaj da ga ujutru odreðenog dana podseæa na to, kao na kakvu obavezu koja se doveèe mora ispuniti i koja se ne sme zaboraviti. U tim prilikama upotrebljavala je dva izraza. Jedan je bio 'napraviti dete', a drugi

'izvršiti našu dužnost prema Partiji', (da, odista je upotrebljavala tu frazu). Vrlo brzo je poèeo da se istinski užasava kad bi se odreðeni dan približio. Sreæom nisu rodili dete; ona je najzad pristala da obustavi dalje pokušaje, i ubrzo potom su se rastali. Vinston neèujno uzdahnu. Zatim ponovo uze pero i napisa: Ona se bacila na krevet i smesta, bez ikakvog uvoda, na najgrublji, najužasniji naèin koji se može zamisliti, podigla suknju. Ja sam.. Vide se ponovo kako stoji u mutnom svetlu stone lampe, sa vonjem bubašvaba i jevtinog parfema u nosu, i oseæanjem poraza i odvratnosti u srcu, pomešanim èak i u tom trenutku sa seæanjem na Ketrinino belo telo, sleðeno zauvek hipnotièkom moæi Partije. Zašto uvek mora da bude tako? Zašto ne može da stekne sebi ženu umesto ovih prljavih petljanja u razmacima od po nekoliko godina? No imati istinsku ljubavnicu bilo je skoro nezamislivo. Èlanice Partije bile su sve iste. Krepost se u njihovo biæe bila upila isto tako duboko kao i odanost Partiji. Pažljiva obrada u detinjstvu, sportske igre i hladni tuševi, budalaštine utalambasane u školi, Špijunima i omladinskoj organizaciji, predavanja, parade, pesme i vojna muzika - sve je to iz njih istislo prirodna oseæanja. Razum mu je govorio da mora biti izuzetaka, ali mu duša nije verovala. Sve su one bile neprobojne, kao što èlanice Partije i treba da budu. A on je hteo, ne toliko da bude voljen, koliko da sruši taj zid vrline, makar samo jednom u životu. Seksualni èin, uspešno izveden, predstavljao je pobunu. Želja je bila zlomisao. Da nije ništa drugo uèinio no probudio Ketrin - kad bi to bilo moguæe znaèilo bi da ju je zaveo, iako mu je bila žena. No trebalo je staviti na papir i ostatak prièe. On napisa: Ja sam odvrnuo fitilj u lampi. Kad sam je video na svetlu... Posle one tame, svetlo parafinske lampe izgledalo je blještavo. On ju je tek tada prvi put zaista video. Bio je zakoraèio prema njoj, a onda zastao, ispunjen pohotom i užasom. Bilo mu je do bola jasno šta reskira time što je došao ovamo. Bilo je savršeno moguæe da ga patrola uhvati dok izlazi; uostalom, moguæe je da ga veæ èekaju pred vratima. Ako ode ne uradivši ono radi èega je došao...! To se moralo napisati, to se moralo priznati. Tek na svetlosti je primetio, odjednom, da je ta žena stara. Sloj šminke na licu bio joj je tako debeo da se èinilo da æe popucati, kao maska od lepenke. U kosi je imala mnogo sedih; ali najjezovitnije je bilo to što su joj usta bila poluotvorena, a u njima nije bilo nièeg do peæinskog mraka. Uopšte nije imala zuba. On žurno napisa, rukopisom veæ obezlièenim: Na svetlu sam video da je vrlo stara, najmanje pedeset godina. Ali ono sam ipak obavio. Ponovo pritište kapke prstima. Najzad je sve bilo napisano, ali olakšanje nije dolazilo. Terapija nije uspela. Potreba da iz sveg glasa izvikuje skaredne reèi bila je isto onoliko žestoka koliko i ranije.

7. Ako uopšte ima nade, pisao je Vinston, ona je u prolima. Ako uopšte ima nade, ona mora biti u prolima, jer se samo u tim uzmuvanim, zanemarenim masama, koje su saèinjavale 85 odsto stanovništva Okeanije, mogla proizvesti energija koja æe razoriti Partiju. Partija se nije mogla oboriti iznutra. Njeni neprijatelj, ako je imala neprijatelja, nisu imali naèina da se skupe, pa èak ne ni da jedan drugog prepoznaju. Èak i kad bi ono legendarno Bratstvo postojalo, što je bilo jedva moguæe, bilo je nezamislivo da se njegovi pripadnici mogu skupljati u grupe veæe od dvoje ili troje. Buntovništvo se izražavalo izrazom oèiju, intonacijom glasa; u najboljem sluèaju, nekom prošaputanom reèi. Ali proli, ako bi samo kojim sluèajem postali svesni svoje snage, ne bi imali potrebe da se kriju. Bilo bi dovoljno samo da se podignu i stresu, kao konj kad stresa muve. Da hoæe, mogli bi Partiju razneti u komade koliko sutra. Valjda im jednog dana mora doæi na pamet da se dignu. Pa ipak...! On se seti kako je jednom išao nekom ulicom prepunom sveta kad je najednom iz popreène ulièice malo ispred njega eksplodirao strahovit urlik stotina glasova - ženskih. To je bio zaglušan, gromoglasan krik besa i oèajanja, duboko, glasno 'O-o-o-o-o!' koje je odjekivalo kao zvuk zvona kad se odbija od zidova. Srce mu je podskoèilo. Poèelo je! pomislio je na to. Ulièni neredi! Proli su se najzad podigli! Kada je stigao do mesta odakle se èula buka, video je samo gomilu od dve-tri stotine žena koje su se gurale oko pijaènih tezgi, sa tako tragiènim izrazima lica kao da su na brodu koji tone. No u tom trenutku opšti oèaj se raspade na mnoštvo pojedinaènih svaða. Posredi je bilo to što su se za jednom od tih tezgi prodavale plehane šerpe - bedna, krhka roba ali veoma tražena, jer je do kuhinjskog posuða bilo teško doæi. Sad se ispostavilo da je zalihe neoèekivano nestalo. Pobednice u gužvi, izgurane i izgažene, pokušavale su da odmagle sa svojim šerpama dok su desetine ostalih žagorile oko tezge, optužujuæi prodavca da sprovodi protekciju i da negde u rezervi èuva još šerpi. U jednom trenutku se razleže nova eksplozija uzvika. Dve podbule žene, od kojih je jednoj kosa bila rašèupana, bile su dohvatile jednu istu šerpu i otimale se za nju. Jedan trenutak su vukle svaka na svoju stranu, a zatim se drška odlomi. Vinston ih je posmatrao s gaðenjem. A ipak je, samo za trenutak, u tom kriku iz svega nekoliko stotina grla, zazvuèala takva strašna snaga! Kako to da nikad ne vièu tako zbog drugih, važnih stvari? On napisa: Dok ne postanu svesne, neæe se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, neæe moæi da postanu svesni. Ova reèenica, pomisli on, kao da je prepisana iz nekog partijskog udžbenika. Razume se, Partija je tvrdila da je oslobodila prole ropstva. Pre Revolucije su ih kapitalisti besramno izrabljivali, gladovali su, bili bièevani, žene prisiljavane da rade u rudnicima (žene su u stvari još uvek radile u rudnicima), šestogodišnja deca prodavana da rade u fabrikama. No u isto vreme, držeæi se principa dvomisli, Partija je uèila da su proli po prirodi niža biæa koja se primenom nekoliko jednostavnih pravila moraju držati u pokornosti, kao životinje. U stvari se o prolima znalo veoma malo. Nije bilo ni potrebno znati

mnogo. Sve dok su radili i razmnožavali se, ostale njihove aktivnosti su bile nevažne. Ostavljeni samima sebi, kao stoka puštena na argentinske ravnice, oni su se bili vratili naèinu života koji kao da im je bio uroðen, kao da je preostao od iskoni. Raðali su se, rasli na ulici, u dvanaestoj godini poèinjali da rade, prolazili kroz kratak procvat lepote i seksualne želje, venèavali se u dvadesetoj, postajali sredoveèni u tridesetoj, umirali najèešæe u šezdesetoj. Težak fizièki rad, briga o kuæi i deci, sitne svaðe sa susedima, filmovi, fudbal, pivo i, iznad svega, kocka ispunjavali su njihov duhovni horizont. Držati ih pod kontrolom nije bilo teško. Meðu njima se uvek kretalo nekoliko agenata Policije misli, šireæi lažne glasine i likvidirajuæi ono malo pojedinaca za koje se smatralo da mogu postati opasni; ali nije bilo ni pokušaja da se zadoje ideologijom Partije. Nije bilo poželjno da proli imaju èvrste politièke poglede. Od njih se tražio jedino izvestan primitivni patriotizam na koji se moglo osloniti kad god bi zatrebalo privoleti ih na duže radno vreme ili smanjenje sledovanja. Èak i kad su postajali nezadovoljni, kao što se koji put dešavalo, njihovo nezadovoljstvo nije vodilo nikuda jer su ga, nemajuæi opštih predstava, mogli usredsrediti samo na sitne pojedinaène trzavice. Veæa zla po pravilu nisu primeæivali. Znatna veæina prola èak nije ni imala telekran u kuæi. Èak se i obièna policija retko mešala u njihove poslove. U Londonu je bilo neverovatno mnogo kriminala; postojao je ceo jedan podzemni svet lopova, razbojnika, prostitutki, prodavaca droga i varalica svih vrsta; no sve je to bilo nevažno jer se dešavalo samo meðu prolima. U pitanju morala bilo im je dozvoljeno da se drže obièaja svojih predaka. Seksualni puritanizam Partije nije im bio nametan. Promiskuitet se nije kažnjavao, razvod je bio dopušten. Što se toga tièe, bila bi dozvoljena i religija da su proli pokazali bilo kakav znak potrebe il želje za njom. Bili su ispod svake sumnje. Kao što je govorila partijska parola: 'Proli i životinje su slobodni.' Vinston poðe rukom naniže i oprezno se poèeša po oteèenoj veni. Bila ga je ponovo zasvrbela. Ono na šta se èovek redovno vraæa bila je nemoguænost da se sazna kakav je zaista bio život pre Revolucije. On izvadi iz fijoke udžbenik istorije za decu, koji je bio uzajmio od gospoðe Parsons, i poèe odatle prepisivati jedan pasus u svoj dnevnik: U prošlosti, pre naše slavne Revolucije, London nije bio onaj lepi grad koji danas poznajemo. On je tada bio mraèno, prljavo, bedno mesto gde skoro niko nije imao dovoljno da jede i gde je stotine hiljada siromašnih ljudi živelo bez odeæe na nogama, pa èak bez krova nad glavom. Deca vaših godina morala su da rade dvanaest èasova dnevno za svirepe gospodare koji su ih tukli bièevima ako nisu radili dovoljno brzo i hranila ih samo mrvama ustajalog hleba i vodom. Ali usred ove strašne bede postojalo je samo nekoliko velikih i lepih kuæa gde su živeli bogataši koji su imali i po trideset sluga. Bogataši su se zvali kapitalisti. To su bili debeli, ružni ljudi zlobnih lica kao ovaj naslikan na sledeæoj strani. Na slici se vidi da je odeven u dug crni kaput koji se zvao frak, i sjajan šešir neobiènog izgleda, nalik na culundar, koji se zvao cilindar. To je bila uniforma kapitalista, i niko je drugi nije smeo nositi. Kapitalisti su posedovali sve na svetu, a svi ostali su bili njihove sluge. Oni su posedovali svu zemlju, sve kuæe, sve fabrike, sav novac. Ako ih neko nije slušao, oni su ga morali baciti u zatvor ili mu oduzeti posao tako da umre od gladi. Kad bi govorio sa kapitalistom, obièan èovek je morao da se ulaguje i klanja pred njim, da skida kapu i da mu se obraæa sa 'gospodine'. Poglavar svih kapitalista zvao se kralj. On...

Ali Vinston je veæ znao šta dalje stoji u katalogu. Biskupi u talirima, sudije u hermelinskim ogrtaèima, sramni stub, akcije, mlin koji pokreæu robovi, 'maèka sa devet repova', gradonaèelnikov banket, i obièaj da se papa celiva u prst na nozi. Zatim nešto zvano jus primae noctis, o èemu verovatno deèji udžbenici ne govore. To je bio zakon po kome je svaki kapitalista imao pravo da spava sa svakom ženom zaposlenom u ovoj ili onoj njegovoj fabrici. Kako saznati koliko je od svega tog laž? Možda i jeste istina da obièan èovek sada živi bolje nego pre Revolucije. Jedino svedoèanstvo nasuprot toj tvrdnji bio je nemi protest u kostima, instinktivno oseæanje da su uslovi pod kojima se živi neizdržljivi i da su nekad morali biti drukèiji. U glavi mu sinu da istinska karakteristika savremenog života nije svirepost i nesigurnost, no jednostavno golotinja, zaparloženost, ravnodušnost. Život, ako bi se èovek osvrnuo oko sebe, nija imao sliènosti ne samo sa lažima koje su kuljale s telekrana, nego ni sa idealima koje je Partija težila da dostigne. Velike oblasti tog života, èak i za èlanove Partije, bile su neutralne i nepolitièke: otaljavati muène poslove, boriti se za mesto u podzemnoj železnici, krpiti èarape, iskamèiti tabletu saharina, saèuvati polovinu cigarete. Ideal koji je Partija sebi postavila bio je nešto ogromno, stravièno i sjano - svet betona i èelika, èudovišnih mašina i zastrašujuæih oružja - narod ratnika i fanatika koji maršira u savršenom jedinstvu a svi misle iste misli, izvikuju iste parole, neprekidno rade, bore se, trijumfuju, progone - trista miliona ljudi, i svi sa istim licem. Stvarnost su bili rastoèeni, zaparloženi gradovi gde su se nedohranjeni ljudi vukli gore-dole u cipelama koje propuštaju, u pokrpljenim kuæama iz devetnaestog veka koje su uvek smrdele na kupus i pokvarene klozete. Prikaza mu se slika Londona, ogromnog i ruševnog, grada miliona kanti za ðubre; u nju je bila upletena i slika gospoðe Parsons, žene izborana lica i raskuštrane kose koja bespomoæno petlja oko zapušene cevi na lavabou. Vinston ponovo poèeša zglob na nozi. Danju i noæu, telekran je tukao po ušima statièkim podacima koji su dokazivali da ljudi danas imaju više hrane, više odeæe, bolje kuæe, bolju razonodu - da žive duže, da imaju kraæe radno vreme, da su veæi, zdraviji, jaèi, sreæniji, inteligentniji, obrazovaniji, nego ljudi koji su živeli pre pedeset godina. Od toga se nijedna reè nije mogla ni pobiti ni dokazati. Partija je, na primer, tvrdila da je 40 odsto prola pismeno, u poreðenju sa svega 15 odsto pre Revolucije. Partija je tvrdila da je stopa smrtnosti kod dece svega sto šezdeset na hiljadu, a da je pre Revolucije iznosila tri stotine, - i tako dalje, i tako dalje. To je lièilo na rešavanje problema sa dve nepoznate, pri èemu je data samo jedna jednaèina. Bilo je lako moguæe da je doslovno svaka reè u udžbenicima istorije, èak i ono što se prihvatalo bez pitanja, èista fantazija. Zakoni kao što su jus primae noctis, biæa kao što su kapitalisti i delovi odeæe kao što je cilindar mogli su i ne postojati; on nije imao naèina da to utvrdi. Sve se topilo i maglilo. Prošlost je bila izbrisana, èin izbrisivanja zaboravljen, i laž je postala istina. On je samo jednom u životu posedovao i to posle dogaðaja; to je bilo važno - konkretan, nepobitan dokaz o jednom èinu falsifikata. Držao ga je u ruci celih trideset sekundi. To se desilo negde 1973 - bilo kako bilo, negde u vreme kad su se on i Ketrin rastali. No onaj datum koji je važan u celoj stvari prethodio je tome kojih sedam ili osam godina. Poèetak prièe je u stvari padao u sredinu šezdesetih godina, u periodu velikih èistki u kojima su prvobitne voðe Revolucije bile likvidirane jednom zauvek. U 1970. od svih njih ostao je jedino Veliki Brat. Svi ostali su dotle veæ bili raskrinkani kao izdajnici i kontrarevolucionari. Goldštajn je bio

u bekstvu i krio se neznano gde; što se tièe ostalih, nekoliko njih je prosto nestalo, dok je veæina bila pogubljena posle spektakularnih procesa na kojima su priznali sve svoje zloèine. Meðu onima koji su najduže ostlai u životu, bila su trojica voða po imenu Džons, Aronson i Raterford. Oni su bili uhapšeni po svemu sudeæi 1965. godine. Kao što se èesto dešavalo, prvo su nestali, i godinu dana ili nešto duže nije se znalo jesu li živi ili ne, a zatim najednom izvedeni pred javnost da optuže sami sebe na uobièajeni naèin. Priznali su špijuniranje u korist neprijatelja (neprijatelj je i tada bila Evroazija), proneveru državnih sredstava, ubistvo raznih partijskih funkcionera, intrige protiv Velikog Brata koje su datirale iz vremena dugo pre Revolucije i sabotaže koje su prouzrokovale smrt stotina hiljada ljudi. Pošto su to priznali, bili su pomilovani, vraæeni u Partiju i postavljeni na položaje koji su u stvari bili sinekure, ali su odavali utisak važnih funkcija. Sva trojica su u Tajmsu objavila duge, pokajnièke èlanke u kojima su analizirali razloge za svoju izdaju i obeæavali da æe se popraviti. Neko vreme pošto su bili pušteni na slobodu, Vinston ih je svu trojicu video u kafani Pod kestenom. Seæao se strave i opèinjenosti koju je oseæao posmatrajuæi ih krajièkom oka. Oni su bili daleko stariji od njega, ostaci jednog davnog sveta, gotovo poslednje velike figure preostale iz herojskih ranih dana Partije. Iz njih je još uvek, jedva primetno, izbijala èar ilegalne borbe i graðanskog rata Vinston je imao oseæanje, mada su èinjenice i datumi veæ u to doba poèeli da se zamagljuju, da je za njih èuo godinama pre Velikog Brata. No oni su sada bili i van zakona, neprijatelji, nedodirivi, neopozivo osuðeni na konaèan nestanak za godinu ili dve. Ko bi jednom pao šaka Policiji misli na kraju se nikad ne bi izvukao. Oni su bil leševi koji èekaju da budu ponovo poslati u grob. Svi stolovi oko njihovog bili su prazni. Nije bilo pametno èak ni biti viðen u blizini takvih ljudi. Oni su sedeli u tišini nad èašama džina zaèinjenog karanfiliæem, što je bio specijalitet kafane. Od sve trojice, Vinstona je najviše impresionirao Raterford. On je nekad bio èuveni karikaturista, èije su brutalne karikature doprinosile potpaljivanju javnog mnjenja pre i za vreme Revolucije. Èak su se i sada u Tajmsu pojavljivale, u dugim razmacima, njegove karikature. One su sad bile samo imitacija njegovog ranijeg stila, èudnovato beživotne i neubedljive. Uvek su u pitanju bile stare teme, podgrejane za novu priliku - siromašne stambene èetvrti, izgladnela deca, uliène borbe, kapitalisti u cilindrima - kapitalisti su se izgleda èak i na barikadama držali svojih cilindara - beskrajan, beznadežan napor za vraæanjem u prošlost. On je bio ogromnog rasta, sa grivom masne sede kose, buhavim licem i debelim, crnaèkim usnama. U svoje vreme je morao biti izvanredno snažan; sad je njegovo ogromno telo bilo opušteno, povijeno, podbulo, rasklimano na sve strane. Èinilo se da se na oèigled slama, kao planina koja se raspada. Bilo je petnaest èasova; samotno doba dana. Vinston se više nije seæao kako se u to doba zadesio u kafani. Ona je bila gotovo prazna. Iz telekrana se cedila muzika metalnog zvuka. Njih trojica su sedeli u svom uglu skoro nepokretno, ne govoreæi ni reè. Nepozvan, kelner im donese novu turu džina. Na stolu pred njih bila je šahovska tabla; figure su bile nameštene, ali niko nije poèinjao igru. A zatim se, za kojih pola minuta, nešto desi sa telekranima. Melodija koju su svirali promeni se; promeni se èak i ton: u njemu se pojavi - ali to je bilo teško opisati - bila se pojavila jedna èudna, škripava, reska, podrugljiva nota; Vinston ju je u sebi nazivao žutom notom. A onda na telekranu zapeva neki glas:

Pod kestenom senke duge Prodadosmo jedno drugo, Jedno drugo bez kapare Prodadosmo za dve pare. Njih trojica se i ne pomakoše. No kad je još jednom bacio pogled na Raterfordovo ružno lice, Vinston vide da su mu oèi pune suza. I prvi put primeti, s nekom unutrašnjom drhtavicom, ne znajuæi èak ni zbog èega je udrhtao, da je i Aronsonu i Raterfordu nos bio slomljen. Nešto kasnije sva trojica su bili ponovo uhapšeni. Ispostavilo se da su od samog trenutka kad su prvi put pušteni poèeli kovati zavere. Na drugom procesu ponovo su priznali sve stare zloèine, i još ceo spisak novih. Posle toga su bili pogubljeni, a njihova sudbina zabeležena u istoriji Partije kao opomena buduæim generacijama. Nekih pet godina posle toga, 1973, Vinston je razvijao svežanj dokumenata koji mu je upravo bio pao iz pneumatiène cevi na sto i naišao na komad papira koji je oèigledno bio ubaèen meðu meðu ostale pa zaboravljen. U trenutku kada ga je poravnao, on shvati njegov znaèaj. To je bila polovina jedne strane Tajmsa starog nekih deset godina - gornja polovina strane, na kojoj se nalazio datum - na kojoj je bila fotografija grupe delegata na nekom partijskom kongresu u Njujorku. U sredini grupe stajali su Džons, Aronson i Raterford. Greške nije moglo biti; u svakom sluèaju, u legendi ispod fotografije bila su njihova imena. Znaèaj fotografije bio je u tome što su na oba procesa sva trojica priznala da su tog dana bili na evroazijskom tlu. Bili su odleteli, sa nekog tajnog aerodroma u Kanadi, na mesto sastanka koje je bilo negde u Sibiru i sastali se sa èlanovima generalštaba evroazijske armije, kojima su odali važne vojne tajne. Vinstonu se taj datum zadrža u seæanju, jer je tog dana bio Ivanjdan; no cela ta prièa svakako je bila zabeležena na bezbroj mesta. Zakljuèiti se moglo samo jedno: da su sva priznanja bila laž. Razume se, tako nešto nije samo za sebe predstavljalo neko otkriæe. Vinston èak ni u to vreme nije verovao da su ljudi likvidirani u èistkama zaista poèinili sve zloèine za koje su bili optuženi. Ali fotografija je predstavljala konkretan dokaz, ona je bila deo ukinute prošlosti, kao fosil koji, pronaðen u nepredviðenom sloju, obara geološku teoriju. Ona je bila dovoljna da razbije Partiju u atome, kad bi se samo nekako mogla objaviti i njeno znaèenje razglasiti. Nastavio je rad i ne zastavši. Èim je video šta je na fotografiji i kakvo joj je znaèenje, pokro ju je listom papira. Ona se na sreæu, kad ju je odvio, sa telekrana videla naopaèke. Zatim je stavio blok za beleške na koleno i gurnuo stolicu unazad, da bi se što je moguæe više odmakao od telekrana. Ne pokazivati ništa na licu nije bilo teško; s izvesnim naporom moglo se kontrolisati èak i disanje, ali kucanje srca se nije moglo regulisati, a telekran je bio taman dovoljno osetljiv da uhvati otkucaje. Pustio je da proðe, kako je ocenio deset minuta celo vreme muèen strahom da æe ga neka sluèajnost - na primer, dašak promaje preko stola - odati. Zatim je, fotografiju, ne otkrivajuæi je, ubacio u rupu za pamæenje, zajedno sa još nekim nepotrebnim papirima. Ona se tamo za nepun minut pretvorila u pepeo. To se desilo pre deset - jedanaest godina. Danas bi verovatno tu fotografiju saèuvao. Èudilo ga je što mu seèini da to što ju je držao u ruci nešto menja stvar èak i sad kad su fotografija i snimljeni dogaðaj bili samo seæanje. Je li moæ Partije nad prošlošæu slabija, upita se on, zato što je jedan dokaz koji više ne postoji nekad postojao?

No ta fotografija, èak i kad bi je bilo moguæe uskrsnuti iz pepela, danas više ne bi predstavljala nikakav dokaz. U vreme kad ju je pronašao, Okeanija više nije bila u ratu sa Evroazijom, tako da je Istazija bila ta kojoj su ona tri mrtva èoveka izdali svoju zemlju. Kasnije je bilo novih optužbi - dve, tri, više se nije seæao koliko. Lako je moguæe bilo da su priznanja bila preraðivana i preraðivana sve dok prvobitni datumi i èinjenice nisu izgubili svaki znaèaj. Prošlost se ne samo menjala, nego menjala bez prestanka. Najviše ga je muèilo, na neki košmaran naèin, to što nikad nije jasno shvatio èemu taj ogromni sistem obmane. Neposredne prednosti koje daje falsifikovanje prošlosti bile su oèigledne, ali krajnji motiv je bio nedokuèiv. On ponovo uze pero i napisa: Jasno mi je KAKO; nije mi jasno ZAŠTO. Zapita se, kao što se mnogo puta pre toga pitao, da nije lud on sam. Možda biti lud znaèi samo biti u manjini koja se sastoji od samo jednog èoveka. Nekad je znak ludila bilo verovanje da se zemlja okreæe oko sunca; danas je to verovanje da je prošlost neizmenjiva. Možda je on jedini koji to veruje; ako je jedini, onda je lud. No pomisao da je lud nije ga mnogo uznemirivala; užasno je bilo to da je isto tako mogao i ne biti u pravu. On uze u ruke deèji udžbenik istorije i pogleda sliku Velikog Brata koja je zauzimala celu prvu stranu. Hipnotièke oèi zagledaše se u njegove. Ljudi su živeli ceo život pod pritiskom neke ogromne sile - neèega što prodire u unutrašnjost lobanje, tuèe po mozgu strahom isteruje verovanja, navodi èoveka, maltene da porièe svedoèanstvo svojih èula. Na kraju æe Partija objaviti da su dva i dva pet. Bilo je neizbežno da pre ili posle iznese tu tvrdnju: to je zahtevala logika njenog položaja. Njena filozofija je preæutno poricala ne samo vrednost iskustva, nego i samo postojanje spoljne stvarnosti. Zdrav razum bio je jeres nad jeresima. Meðutim, nije poražavalo to što se za drukèije mišljenje kažnjavalo smræu; poražavala je pomisao da je Partija možda ipak u pravu. Jer, najzad, otkud znamo da su dva i dva zaista èetiri? Ili da zemljina teža zaista dejstvuje? Ili da je prošlost neizmenjiva? Ako i prošlost i spoljni svet postoje samo u svesti a svest je podložna kontroli - šta onda? Ne! Hrabrost mu skoèi sama od sebe. Pred oèi mu iziðe, nedozvano nikakvom neposrednom asocijacijom, O'Brajenovo lice. Bio je sigurniji nego ikad da je O'Brajen na njegovoj strani. Dnevnik je bio za O'Brajena - upuæen O'Brajenu; kao beskrajno pismo koje niko neæe proèitati, ali koje je adresirano na jednu odreðenu osobu i iz te èinjenice dobija svoju boju. Partija nalaže da se svedoèanstvo oèiju i ušiju mora odbaciti. To je njena konaèna, najsuštinskija naredba. Vinstonu se srce steže od pomisli na ogromnu silu podignutu na njega na lakoæu s kojom bi ga svaki partijski intelektualac pobedio u debati, na suptilne argumente koje on ne bi mogao da shvati, a kamoli da na njih odgovori. A ipak je u pravu! Oni greše, a u pravu je on. Mora se braniti sve što je oèigledno, što je glupo, što je istinito. Oèigledne istine su istinite, toga se pridržavaj! Stvarni svet postoji, njegovi se zakoni ne menjaju. Kamenje je tvrdo, voda je mokra predmeti koji nisu poduprti padaju prema središtu zemlje. S oseæanjem da se obraæa O'Brajenu, i, u isto vreme, da iznosi važan aksiom, on napisa: Sloboda, to je sloboda reæi da su dva i dva èetiri. Ako je to dato, sve ostalo dolazi samo po sebi.

8. Odnekud, sa dna nekog prolaza, na ulicu doplovi miris kafe koja se prži - prave kafe, ne kafe Pobeda I protiv svoje volje, Vinston zastade. Za sekund-dva ponovo se naðe u poluzaboravljenom svetu svog detinjstva. Onda se neka vrata zalupiše i uæutkaše miris kao zvuk. Bio je prešao nekoliko kilometara trotoarima; u proširenoj veni mu je pulsiralo. To je bio veæ drugi put u tri nedelje kako nije proveo veèe u Centru kulture i odmora - nepromišljen potez, jer se svaèije prisustvo brižljivo proveravalo. U principu, èlan Partije nikad nije imao slobodnog vremena i nije nikad bio sam osim u krevetu. Kad ne radi, jede ili spava, trebalo je da uèestvuje u kakvoj kolektivnoj rekreaciji; èiniti bilo šta što je odavalo sklonost ka usamljivanju, èak i šetati sam, uvek je bilo pomalo opasno. U Novogovoru je i za to postojala reè: svoježivot, što je oznaèavalo individualizam i ekscentriènost. Ali te veèeri, kad je izišao iz Ministarstva, blagi aprilski vazduh ga beše zaveo. Nebo je bilo toplije plavo nego ikad ranije te godine; dugo, buèno veèe u Centru, dosadne, zamorne igre, predavanja, škripavo drugarstvo podmazano džinom najednom mu se uèiniše nepodnošljivim. Povodeæi se za impulsom, okrenuo je leða autobuskoj stanici i odlutao u lavirint Londona, prvo na jug zatim na istok, zatim na sever, gubeæi se u nepoznatim ulicama i skoro ne hajuæi u kom pravcu ide. Ako uopšte ima nade, bio je zapisao u dnevnik, ona je u prolima. Te reèi su mu se neprestano vraæale, konstatacija mistiène istine i oèiglednog besmisla. Nalazio se negde u kvartu najamnih straæara, severoistoèno od mesta koje se nekad zvalo železnièka stanica Sent Pankras. Išao je kaldrmisanom ulicom izmeðu dvospratnica olupanih kapija koje su izlazile pravo na trotoar i na neki èudan naèin podseæale na pacovske rupe. Ovde-onde meðu kockama kaldrme videle su se bare prljave vode. Naokolo je ulazilo i izlazilo iz kapija, nestajalo niz prolaze koji su se odvajali s obe strane, i vrvelo trotoarima zaèuðujuæe mnoštvo sveta - devojke u punom cvatu, sa grubo našminkanim ustima, mladiæi koji su ganjali devojke, debele rasklimatane žene po kojima se videlo kako æe devojke izgledati kroz deset godina, starci koji su se vukli na iskrivljenim nogama, i poderana bosonoga deca koja su se igrala u barama i rasturala na ljutite krike svojih majki. Skoro èetvrtina prozora u toj ulici bilo je razbijeno i pokrpljeno kartonom ili furnirom. Na Vinstona skoro niko nije obraæao pažnju; nekoliko njih ga je posmatralo s nekom uzdržljivom radoznalošæu. Ispred jedne kapije stajale su i razgovarale dve èudovišno debele žene sa rukama crvenim kao cigla prekršenim preko kecelje. Dok se približavao, Vinston uhvati nekoliko mrvica njihovog razgovora. "Jeste, reko' ja njoj, sve je to, reko', lepo i krasno. Al' da si ti na mom mestu, pitala bi' ja tebe šta bi' radila. Lako je, reko', tebi da mi soliš pamet, al' da su tebi moje brige, i ti bi tako isto." "Jes', vala", reèe druga, "to i jeste ono." Reskavi glasovi se namah prekidoše. Dok je prolazio, žene ga odmeriše u neprijateljskom æutanju. No posredi u stvari nije bilo neprijateljstvo: jednostavno neki oprez, neko trenutno koèenje, kao pri prolasku kakve nepoznate životinje. Plavi kombinezon èlana Partije u ovakvoj ulici nije mogao biti svakodnevni prizor. U stvari, biti viðen na takvom mestu nije bilo preporuèljivo, sem ako èovek nije imao odreðenog posla. Ako bi naleteo na patrolu, ona bi ga lako mogla zaustaviti. 'Druže molim vas vaša dokumenta. Šta radite u ovom kraju? U koje vreme ste izišli s posla? Je li ovo vaš uobièajeni put do kuæe?' - i

tako dalje, i tako dalje. Doduše, nijedno pravilo nije zabranjivalo povratak kuæi neuobièajenim putem; ali tako nešto je bilo dovoljno da èovek skrene na sebe pažnju Policije misli. Odjednom se cela ulica uzbuni. Sa svih strana se zaèuše povici upozorenja. Ljudi su uletali u kapije kao zeèevi. Nešto ispred Vinstona, neka mlada žena iskoèi iz kapije, dohvati dete koje se igralo u bari, zavi ga u kecelju i ponovo uskoèi u kapiju, sve u jednom pokretu. U istom trenutku, èovek u crnom odelu naboranom kao harmonika koji se beše pojavio iz jednog poboènog prolaza, potrèa prema Vinstonu, uzbuðeno pokazujuæi na nebo. "Laða!" povika on. "Èuvaj se, šefe! Eno je gore! Brže lezi!" 'Laðom' su zbog neèega proli nazivali raketne bombe. Vinston se smesta baci potrbuške. Proli su skoro uvek bili u pravu kad su davali ova upozorenja. Èinilo se da imaju neki instinkt koji im je nekoliko sekundi unapred govorio da raketa dolazi, iako su rakete navodno bile brže od zvuka. Vinston sastavi ruke nad glavom. Zaèu se tresak od koga se uèini da se ploènik podiže; po leðima mu se prosu kiša neèega lakog. Kad je ustao, vide da je pokriven komadiæima stakla od najbližeg prozora. Poðe dalje. Bomba beše srušila grupu kuæa na dvesta metara od njega. U vazduhu je visila crna perjanica dima, a ispod nje oblak prašine od maltera, u kome se veæ oko ruševina okupljala gomila. Ispred njega je na ulici ležala gomilica maltera u èijoj sredini se video svetlocrveni potoèiæ. Kad se približio, vide da tu leži šaka odseèena u zglobu. Sem svetlocrvene rane, ruka je bila toliko pobelela da je lièila na gipsani odlivak. On je šutnu u slivnik, a zatim, da bi izbegao gužvu, skrete desno u popreènu ulièicu. Posle tri-èetiri minuta naðe se van oblasti koju je zahvatila bomba; prljavi gamizavi život tekao je dalje kao da se ništa nije ni desilo. Bilo je skoro dvadeset èasova, i prodavnice piæa za prole ('krème', kako su ih zvali) bile su dupke pune. Kroz njihova umazana vrata koja su se neprekidno otvarala i zatvarala, prodirao je zadah mokraæe, strugotine i kiselog piva. U uglu koji je èinila izbaèena fasada jedne kuæe tri èoveka su stajala zbijeni jedan uz drugog; srednji je držao u ruci savijene novine, koje su ostala dvojica prouèavala preko njegovog ramena. Još pre no što se dovoljno približio da im razazna izraz lica, Vinston je u svakoj crti njihovog tela jasno video duboku zanesenost. Oèigledno su èitali neku ozbiljnu vest. Kad je stigao na nekoliko koraka od njih, grupica se odjednom rasturi a dva èoveka se poèeše žestoko prepirati. Za trenutak se èak èinilo da tek što se nisu potukli. "Ama sluèaj kad ti lepo govorim! Kad ti kažem, ima više od èetrn'es' meseci kako nije izišla sedmica!" "Jes', ðavola nije!" "Nije, bre! Ja kuæi èuvam sve rezultate od poslednje dve godine, sve imam zapisano. Èim koje vuèenje, ja zapišem; kao sat. I, kad ti kažem, ima više od èetrn'es' meseci..." "E baš je izišla! I broj æu da ti kažem. Èetristo sedam, završavao se na èetiristo sedam. To ti je bilo u februaru mesecu - druga nedelja u februaru." "Evo ti ga što je bilo u februaru! Sve ja to kuæi imam zapisano, crno na belo. I kad ti kažem, ima više od..." "Dosta bre, ljudi ako boga znate!" viknu treæi. Razgovarali su o lutriji. Kad je prešao trideset metara, Vinston se osvrte. Još uvek su se raspravljali, oživelih, zapaljenih lica. Lutrija, koja je svake nedelje isplaæivala ogromne zgoditke, bila je jedini vid društvenog života za koji su proli pokazivali ozbiljno interesovanje. Verovatno ih je bilo

na milione kojima je lutrija predstavljala glavni, ako ne i jedini razlog da i dalje žive. Ona je bila njihova radost, njihova ludost, njihov melem, njihov duhovni podstrek. Kad je lutrija bila u pitanju, jedva pismeni ljudi bili su sposobni za komplikovane raèunske radnje i neviðene podvige memorije. Postojalo je celo jedno pleme ljudi koji su zaraðivali sebi za život prosto prodajom sistema, prognoze i amajlija. Vinston nije imao veze sa organizacijom lutrije - to je bila nadležnost Ministarstva obilja - ali je znao (kao, uostalom, i svaki èlan Partije) da su zgodici u veæini sluèajeva izmišljeni. Zaista su se isplaæivale samo manje sume, a dobitnici premija bili su nepostojeæe liènosti. U odsustvu pravog saobraæaja unutar Okeanije, to nije bilo teško udesiti. Ali ako je uopšte bilo nade, ona je bila u prolima. Èovek se toga morao držati. Iskazano reèima, to je delovalo razumno; a kad je èovek posmatrao ljudska biæa koja prolaze pored njega, postajalo je èin vere. Ulica u kojoj beše skrenuo vodila je nizbrdo. Zbog èega mu se èinilo da je u toj ulici veæ bio, i da je nedaleko od nje jedan od veæih bulevara. Odnekud ispred njega razleže se vika. Ulica je zavijala pod oštrim uglom i završavala se stepenicama koje su vodile u uvuèeni prolaz gde je nekoliko piljara prodavalo sparušeno povræe. U tom trenutku Vinston se seti gde je. Prolaz je vodio u glavnu ulicu, a iza sledeæeg ugla, ni pet minuta odatle, nalazila se antikvarnica gde je kupio praznu svesku koja mu je sad bila dnevnik. A nedaleko od te radnje, u maloj knjižari, bio je kupio pero i mastilo. Na vrhu stepenica zastade za trenutak. Na suprotnoj strani prolaza nalazio se neki mali æumez od krème, èije prozore kao da je pokrilo inje; u stvari su bili prekriveni slojem prašine. Neki starac, pogrbljen ali živahan, sa belim brkovima koji su se kostrešili napred kao u raka, gurnu vrata i uðe. Dok je stajao i posmatrao, Vinstonu pade na pamet da je starac, kome je bilo najmanje osamdeset godina, u vreme Revolucije veæ morao biti èovek srednjih godina. On i još nekolicina njegovih vršnjaka bili su poslednja preostala veza sa nestalim svetom kapitalizma. U samoj Partiji više nije bilo mnogo ljudi koji su u zrelo doba ušli pre Revolucije. Starija generacija je najveæim delom bila likvidirana u velikim èistkama šezdesetih godina, a šaèica preživelih bila je zastrašena do potpune intelektualne predaje. Ako je postojao iko živi ko mu može reæi istinu o prvoj polovini veka, to je mogao biti neki prol. Vinstonu odjednom proðe kroz glavu onaj pasus iz udžbenika istorije koji je bio prepisan u dnevniku; na to ga obuze neki ludaèki impuls. Uæi æe u krèmu, nekako se upoznati sa starcem, i raspitati se kod njega. Reæi æe mu: "Prièajte mi o životu u vreme kad ste bili deèak. Kako je bilo u to vreme? Je li bilo bolje ili gore nego danas?" Na brzinu, da ne bi imao vremena da se uplaši, on siðe stepenicama i preðe uzanu ulièicu. Razume se, ceo poduhvat je bio nerazuman. Kao i obièno, nije postojao nikakav propis koji bi izrièito zabranjivao razgovor sa prolima ili posetu njihovim krèmama, no i jedno i drugo je bilo pojava previše neobièna da bi prošla neprimeæena. Ako se pojavi patrola, mogao se pravdati da mu je pripalo zlo, no to bi mu teško poverovali. On gurnu vrata; u lice ga udari odvratan sirasti zadah kiselog piva. Dok je ulazio, buka u krèmi opade za polovinu. Za leðima oseti kako svi posmatraju njegov plavi kombinezon. Ljudi koji su u dnu sale igrali strelice Bacanje strelica u metu. U engleskim kafanama se po pravilu nalaze strelice i meta za ovu omiljenu igru; prim. prev. prekidoše igru za èitavih trideset sekundi. Starac je stajao za šankom i oko neèega se prepirao sa kelnerom, krupnim, gojaznim mladiæem kukasta nosa i

ogromnih dolaktica. Grupica ostalih stajala je oko njih sa èašama u rukama i posmatrala prizor. "Šta 'oæeš, lepo sam te pitao," reèe starac, ratoborno ispravljajuæi ramena. "'Oæeš da kažeš da u celoj ovoj rupi ne mo'š naðeš kriglu od pinte?" "Pinta? Šta ti je sad pa to?" upita kelner, naginjuæi se prema starcu i oslanjajuæi se vrhovima prstiju na šank. "Vidi ga! Kobajagi kelner a ne zna šta je pinta. Pinta ti je pola kvarta, a èet'ri kvarta, to je galon. 'Oæeš još i azbuku da te uèim?" "Nikad èuo nisam", odreza kelner. "Litar i pola litra - drugo ne služimo. Eno ti tamo èaše na polici." "Ja pijem na pinte," nije se davao starac. "Baš si mog'o da mi natoèiš pintu. Kad sam ja bio mlad nije bilo ništa na taj tvoj litar." "Kad si ti bio mlad ljudi su još živeli na drveæu", reèe kelner, namigujuæi ostalim gostima. Odjeknu smeh, i nelagodnosti od Vinstonovog ulaska kao da nestade. Starèevo lice prekriveno belim èekinjama beše porumenelo. On se okrete, gunðajuæi nešto za sebe, i sudari se s Vinstonom. Vinston ga blago uhvati za ruku. "Jeste li za jedno piæe?" upita ga on. "Vi ste gospodin èovek", reèe starac, ponovo ispravljajuæi ramena. On kao da nije primeæivao Vinstonov plavi kombinezon. "Daj jednu pintu!" dobaci on kelneru, agresivno. "Pintu pivèuge." Kelner im natoèi po pola litra tamnosmeðeg piva u debele krigle koje je bio isprao u kofi ispod šanka. U prolskim krèmama moglo se dobiti jedino pivo. Oni nisu smeli da piju džin, ali su do njega ipak mogli doæi bez mnogo muke. Igra strelica nastavi se punom parom, a ljudi za šankom poèeše razgovarati o lutriji. Vinstonovo prisustvo za trenutak beše zaboravljeno. Pored prozora je stajao èamov sto; tu je mogao razgovarati sa starcem ne plašeæi se da æe ga ko èuti. Opasnost je bila velika, ali u krèmi bar nije bilo telekrana, što je proverio još kad je ušao. "Baš je mog'o da mi natoèi pintu", zagunða starac sedajuæi. "Pola litra mi je malo. Od pola litra ne mogu da se zadovoljim. A ceo litar mnogo. Ako popijem litar, svaki èas me tera u klozet. Baška cena." "Mora biti da ste videli velikih promena u životu", reèe Vinston za probu. Starèeve bledoplave oèi skretoše sa mete za strelice na šank, a sa šanka na vrata muškog klozeta, kao da je mislio da su se promene desile u samoj krèmi. "Pivo je bilo bolje", reèe on najzad. "I jeftinije! Kad sam ja bio mlad, pivo je koštalo - mi smo govorili 'pivèuga' - èet'ri penija pinta. Još pre rata, naravno." "Koji je to rat bio?" upita Vinston. "Svi ratovi", rasejano odgovori starac. On podiže èašu; ramena mu se ponovo ispraviše. "E pa, živeli; u vaše zdravlje!" Oštra jabuèica na mršavom grlu odskoèi, spusti se zaprepašæujuæom brzinom i piva nestade. Vinston ode do šanka i vrati se sa još dve politrice. Starac je, reklo bi se, bio zaboravio svoju predrasudu protiv celog litra. "Vi ste mnogo stariji od mene", reèe Vinston. "Po svemu sudeæi bili ste odrastao èovek još pre nego što sam se ja rodio. Vi još pamtite kako je bilo u starim vremenima, pre Revolucije. Ljudi mojih godina, u stvari, ne znaju ništa o tom dobu. Mi o tome možemo samo èitati u knjigama, a ono što u njima piše može i ne biti istina. Zato bi voleo da èujem šta vi mislite. U udžbenicima istorije piše da je život pre Revolucije bio potpuno razlièit od današnjeg,

da je tada postojala stravièna tiranija, nepravda, siromaštvo - gore nego što i zamisliti možemo. Ovde u Londonu masa sveta nije celog života imala dovoljno za jelo. Polovina njih nije imala ni obuæe. Radili su dvanaest sati dnevno, napustili školu sa devet godina, spavali po desetoro u jednoj sobi. A u isto vreme postojala je jedna šaèica ljudi, svega nekoliko hiljada - kapitalisti, tako su se zvali - koji su bili bogati i moæni. Oni su posedovali sve što se moglo posedovati. Živeli su u velikim raskošnim kuæama sa trideset slugu, vozili su se automobilima i koèijama sa èetiri konja, pili su šampanjac, nosili cilindre..." Starac na jednom sinu. "Cilindre! Baš èudno što i' pomenuste. A mislio sam koliko juèe na cilindre, ni sam ne znam zašto. Baš sam mislio: majkumu, evo veæ ko zna kol'ko godina kako nisam vid'o cilinder. Nestali dibiduz. Poslednji put sam nosio cilinder kad mi je umrla svastika. A to vam je bilo, to vam je bilo - ne umem taèno da vam kažem, al' biæe dobri' pedeset godina. Naravno, da se razumemo, nije bio moj, bio sam ga uz'o pod kiriju." "Cilindri nisu toliko važni" strpljivo æe Vinston. "U pitanju je ovo: ti kapitalisti oni i još nekoliko advokata, sveštenika i sliènih koji su živeli na njihov raèun - bili su gospodari svega. Sve što je postojalo, postojalo je za njih. A vi obièni ljudi, radnici - vi ste bili njihovi robovi. S vama su mogli raditi šta su hteli. Mogli su vas otpremiti u Kanadu kao stoku. Mogli su spavati s vašim æerkama ako im se prohtelo. Mogli su narediti da budete bièevani jednom spravom koja se zvala maèka sa devet repova. Morali ste da im skidate kapu. Svakog kapitalistu pratila je èitava gomila lakeja koji su..." Starac ponovo sinu. "Lakeji!" reèe on. "E vala tu reè nisam èuo veæ boktepita otkad. Lakeji! Sad ste me baš podsetili na mlade dane. Ja sam nekad - u, bestraga odavno - iš'o nedeljom u Hajd park da slušam one ljude što su držali govore. Vojska spasa, katolici, jevreji, Indusi - ko sve tu nije drž'o govore. E, tu je bio jedan - sad veæ ne bi' umeo da kažem kako se zvao, al' taj ne da je govorio! Kako je taj šibao 'Lakeji!', tako je govorio. 'Lakeji buržoazije! Isto i 'hijene' - jeste, baš tako: hijene. Naravno, da se razumemo, to je on o laburistima." Vinston je oseæao da se ne razumeju. "Evo šta sam ja, u stvari, hteo da znam", reèe on. "smatrate li da ste danas slobodniji nego u ono vreme? Da li se prema vama bolje postupa? U stara vremena, ti bogataši, ljudi sa vrha..." "Gornji dom", reèe starac zadubljen u uspomene. "Dobro, Gornji dom, ako hoæete. Samo hoæu da vas pitam ovo: da li su ti ljudi mogli da se prema vama ponašaju kao prema nižima, samo zato što ste vi bili siromašni a oni bogati? Na primer, je li istina da ste im se morali obraæati sa 'gospodine' i skidati kapu kad ste prolazili mimo njih?" Starac kao da se bio duboko zamislio. Pre no što je odgovorio, on otpi oko èetvrtinu svog piva. "Jeste", reèe. "Voleli su da se èovek do'vati za kapu pred njima. Iz poštovanja. Ja lièno, ja to nisam voleo, al' eto, puno puta sam i ja skid'o kapu. Moralo se, eto." "A da li je bio obièaj - ja vam samo navodim šta sam proèitao u udžbenicima istorije - da li je bio obièaj da vas ti ljudi i njihove sluge guraju sa trotoara u kanal?" "Jedan me je gurnuo", reèe starac. "Seæam se k'o da je juèe bilo. To se baš dogodilo uveèe na dan veslaèke trke Tradicionalna veslaèka trka izmeðu

Oksforda i Kembridža; prim. prev. - a na taj dan su uvek žestoko lumpovali - i sudarim se ja s jednim mladiæem. Ide on tako i tetura, a ja naletim na njega, onako sluèajno. Kaže on meni 'Što ne gledaš', kaže, kud ideš?' Kažem ja njemu, 'šta 'oæeš', kažem, 'nije valjda trotoar tvoj?' Kaže on meni 'Nemoj da si bezobrazan, glavu æu da ti otkinem.' Kažem ja njemu 'Ti si pijan', kažem 'sa'æu da pozovem pandura.' A on, zamislite vi to, on mene gurne u grudi i malte nisam pao pod autobus. E sad, znate, ja sam tad bio mlad; pokaz'o bi ja njemu da nije..." Vinstona zahvati oseæanje bespomoænosti. Starèevo pamæenje nije bilo ništa drugo do gomila nevažnih detalja. Èovek bi ga mogao ispitivati ceo dan, pa opet ne saznati ništa od znaèenja. Partijski istorijski spisi mogli su u izvesnom smislu i biti istiniti; možda èak i potpuno istiniti. On uèini poslednji pokušaj. "Možda se nisam jasno izrazio", reèe on. "Hoæu da kažem ovo. Vi ste živi veæ veoma dugo; polovinu života proživeli ste pre Revolucije. Veæ 1925. godine vi ste bili odrastao èovek. Smatrate li, sudeæi po onome èega se seæate, da je život tada bio bolji nego danas? Ili gori? Kad biste mogli birati, da li biste radije živeli u ono vreme ili danas?" Starac se zamišljeno zagleda u metu za strelice. Zatim otpi pivo, sporije nego prvi put. Kad je progovorio, u glasu mu se oseti neka trpeljiva, filozofska nota, kao da ga je pivo bilo omekšalo. "Znam šta bi 'teli da vam kažem", reèe on. "'Teli bi da vam kažem da bi' radije bio mlad. To bi vam skoro svako rek'o. Ko je mlad, on je i zdrav, i jak. A ko doðe u moje godine, njemu nikad nije dobro. Noge me bole da vam ne mogu reæi, a bešika: ubi bože. Diže me noæu po pe'šes' puta. A opet, kad pogledate, nije ni loše kad je èovek star. Nema više one iste brige. Nema ništa da se majmuniše oko žena, a to vam je velika stvar. Ja nisam bio sa ženom evo skoro tri'es' godina, ako mi verujete, nit' mi je na pamet palo." Vinston se navali na prozorski okvir. Nije vredelo produžavati. Htede da uzme još piva, kad se starac najednom diže i žurno odgega do smradnog pisoara na drugom kraju prostorije. Onih naknadnih pola litra veæ je delovalo. Vinston ostade da sedi još minut ili dva, zagledan u svoju praznu kriglu, i skoro ne primeti da ga noge ponovo iznesoše na ulicu. Najkasnije za dvadeset godina, razmišljao je on, na ogromno i jednostavno pitanje 'Da li je život pre Revolucije bio bolji nego danas?' više se nikako neæe moæi odgovoriti. Uostalom, na njega se veæ sada nije moglo odgovoriti, pošto ono nekoliko raštrkanih ljudi koji su preživeli iz tih davnih vremena više nije bilo u stanju da jedno doba uporedi s drugim. Oni su se seæali miliona beskorisnih stvari i dogaðaja: svaðe sa drugom na poslu, potrage za izgubljenom pumpom za bicikl, vrtloga prašine u neko vetrovito jutro pre sedamnaest godina, izraza na licu odavno umrle sestre; ali stvari od znaèaja bile su van njihovog vidnog polja. Bili su nalik na mrave, koji male predmete vide, ali velike ne. A kad je pamæenje izdalo zapisi bili falsifikovani - kad se to dogodilo, tvrdnja Partije da je popravila uslove ljudskog života morala se prihvatiti jer nije postojalo, niti æe ikad ponovo postojati, bilo kakvo merilo pomoæu koga bi se to moglo proveriti. U tom trenutku tok njegovih misli se naglo zaustavi. On stade i podiže pogled. Nalazio se u uzanoj ulici, sa nekoliko mraènih radnji raštrkanih meðu stambenim zgradama. Odmah iznad njegove glave visile su tri bezbojne metalne kugle koje su izgledale kao da su nekad bile pozlaæene. Mesto mu se uèini poznato. Pa da! Stajao je isped antikvarnice gde je bio kupio dnevnik. Proðe ga drhtaj straha. Kupovina sveske veæ je sama po sebi bila nepromišljeno delo; bio se zakleo da se više nikad i ne približi toj radnji. Pa ipak,

èim je dopustio mislima da odlutaju, noge su ga same dovele ovamo. Dnevnik je poèeo da piše u nadi da æe se zaštititi od upravo takvih samoubilaèkih impulsa. U isto vreme primeti da je radnja još uvek otvorena, iako je veæ bilo skoro dvadeset i jedan èas. Misleæi da æe biti manje upadljiv unutra nego ako se bude vrzmao po trotoaru, on preðe preko prata. Ako ga ko bude ispitivao, moæi æe opravdano reæi da je tražio da kupi žilete. Vlasnik beše zapalio viseæu petrolejsku lampu, od koje se širio neèist, ali prijateljski miris. To je bio èovek od svojih šezdeset godina, krhak i povijen, sa dugim, dobroæudnim nosom i blagim oèima deformisanim kroz debela stakla naoèara. Kosa mu je bila gotovo potpuno seda, no obrve su mu bile èupave i još uvek crne. Sa svojim naoèarima, svojim blagim, nemirnim pokretima i starim sakoom od crnog somota izgledao je na neki naèin intelektualno, kao da je kakav èovek od pera, ili muzièar. Glas mu je bio mek, kao izbledeo, a jezik mu je bio manje iskvaren nego u veæine prola. "Prepoznao sam vas na trotoaru", reèe on smesta. "Vi ste gospodin koji je kupio onaj damski album. A, to vam je bio divan papir, zaista. Pergament-papir, tako se zvao. Ja mislim da ima sigurno pedeset godina otkako se više ne pravi." On se zagleda u Vinstona preko svojih naoèara. "Da li vam treba nešto odreðeno? Ili biste samo da malo razgledate?" "Samo sam prolazio", neodreðeno reèe Vinston, "pa sam pogledao. Nisam tražio ništa naroèito." "Baš dobro", reèe antikvar. "Ne verujem da bih vam mogao udovoljiti." On okrete svoj meki dlan naviše, pokajnièkim pokretom. "Vidite i sami: prazna radnja. Meðu nama reèeno, trgovini antikvitetima je prošlo vreme. Nema više potražnje, nema ni zaliha. Nameštaj, staklo, porculan - sve se to polomilo, malo-pomalo. A veæ metalne stvari su veæinom pretopljene. Mesingan sveænjak nisam video veæ godinama." Unutrašnjost radnjice bila je u stvari do neudobnosti puna, ali nije bilo nièega od iole kakve vrednosti. Praznog prostora na podu bilo je vrlo malo, jer je svuda uza zidove bilo naslagano bezbroj ramova za slike. U izlogu je bilo nekoliko podmetaèa sa zavrtnjima i navrtkama, istrošenim dletima, perorezima slomljenih seèiva, oksidisanim džepnim èasovnicima koji se nisu èak ni pravili da su ispravni, i ostalim raznovrsnim kršom. Jedino je na stoèiæu u uglu bila jedna gomila sitnica - lakiranih burmutica, broševa od ahata i sliènog - u kojoj se, èinilo se, može naæi nešto zanimljivo. Dok se približavao stoèiæu, Vinston spazi neki okrugao, gladak predmet koji se meko presijavao na svetlosti lampe, i podiže ga. To je bio težak komad stakla, s jedne strane zaobljen a s druge gladak, tako da je gotovo bio polulopta. I boja i faktura stakla imali su neku èudnu mekotu, kao kišnica. U samom središtu, uvelièan zaobljenom površinom, nalazio se neki èudan, ružièast, izuvijan predmet koji je podseæao na ružu ili morsku sasu. "Šta je ovo?" upita Vinston, zaèaran. "To vam je koral", reèe starac. "Najverovatnije iz Indijskog okeana. U ono vreme su ga stavljali u staklo. Ovo nije napravljeno pre manje od sto godina. Po izgledu bi se reklo da ima i više." "Lepa stvar", reèe Vinston. "Zaista lepa", reèe starac sa razumevanjem. "Ali nema ih mnogo koji bi to danas rekli." On kašljucnu. "Ovaj, ako ste zainteresovani da kupite, koštalo bi vas èetiri dolara. Seæam se kad su ovakve stvari bile i po osam funti, a osam funti vam je bilo - ne bih mogao da preraèunam u današnje pare, ali bilo

je mnogo. Ali šta æete, kome je danas stalo do pravih starinskih predmeta - makar i do one èašice koja je preostala?" Vinston smesta isplati èetiri dolara i stavi žuðeni predmet u džep. Zadivila ga je bila ne toliko njegova lepota, nego to što je na neki naèin izgledalo kao da pripada dobu sasvim drugaèijem od sadašnjeg. Meko staklo boje kišnice nije lièilo ni na jedno staklo koje je dotad video. Predmet je bio dvostruko privlaèan zato što se oèigledno nije mogao upotrebiti ni za šta, mada je Vinston nagaðao da je to nekad trebalo da bude pritiskaè za papir. Bio mu je težak u džepu, no sreæom nije pravio veliku izboèinu. Bilo je neobièno, èak i rizièno, da èlan Partije poseduje tako šta. Sve što je bilo staro, uostalom i sve što je bilo lepo, uvek je na neki neodreðen naèin bilo sumnjivo. Starac se beše primetno raspoložio pošto je primio èetiri dolara. Vinston shvati da bi on pristao i na tri, pa èak i svega dva. "Gore na spratu ima još jedna soba; možda bi vas interesovalo da pogledate", reèe on. "Doduše, ni tamo nema mnogo; samo nekoliko stvari. Tu æe vam trebati svetlo." On zapali još jednu lampu i, pogrbljen, poðe ispred Vinstona uza strme i istrošene stepenice, kroz uzan kratak prolaz, i uvede ga u sobu koja nije gledala na ulicu nego na poploèano dvorište i šumu dimnjaka. Vinston primeti da je nameštaj tako rasporeðen kao da je soba još uvek namenjana za stanovanje. Na podu je ležala staza tepiha, na zidovima visile dve ili tri slike, a uz kamin bila privuèena duboka, prašnjava naslonjaèa. Na komodi je tiktakao starinski stakleni sat sa brojèanikom izdeljenim na dvanaest èasova. Ispod prozora se nalazio ogroman krevet, na kome je još uvek stajao dušek, i koji je zauzimao gotovo èetvrtinu sobe. "Ovde smo živeli dok mi žena nije umrla", reèe starac, tonom kao da se izvinjava. "Malo-pomalo, eto, rasprodajem nameštaj. A evo ovaj krevet, to vam je divan komad od mahagonija - to jest bio bi, kad bi èovek mogao da istera buve iz njega. Samo, ipak mislim da bi vam bio previše kabast." Držao je lampu visoko podignutu, da osvetli celu sobu; u toplom prigušenom svetlu, ona je zaèudo delovala veoma primamljivo. Vinstonu prolete kroz glavu misao da bi sobu verovatno bilo sasvim lako iznajmiti za nekoliko dolara nedeljno, kad bi se usudio da rizikuje. Zamisao je bila luda, nemoguæa, od one vrste koju treba izbaciti iz glave èim uðe; no soba beše u njemu probudila neku nostalgiju, neko pradavno seæanje. Uèini mu se da taèno zna kako izgleda sedeti u takvoj sobi, u naslonjaèi pokraj vatre na otvorenom ognjištu, sa nogama na rešetki i èajnikom na polici kamina: do krajnosti sam, do krajnosti bezbedan, neposmatran ni od koga, neprogonjen nièijim glasom, u tišini gde se èuje samo mrmorenje èajnika i prijateljsko tiktakanje sata. "Nema telekrana!" ne uzdrža se da promrmlja. "Ah", reèe starac, "nisam nikad ni imao, znate. Skupo je to. A pravo da vam kažem, nekako nisam ni oseæao potrebu. Nego pogledajte onaj sto na rasklapanje tamo u uglu. Mada, razume se, ako biste hteli da ga rasklapate, morali biste prvo da promenite šarke." U drugom uglu stajao je orman za knjige; Vinston se veæ bio uputio njemu kao privuèen magnetom. No unutra je bilo samo smeæe. Lov na knjige i uništenje knjiga bili su u prolskim èetvrtima obavljeni isto tako temeljno kao i svuda drugde. Teško je bilo moguæe da u celoj Okeaniji postoji ijedna knjiga štampana pre 1960. godine. Starac je, i dalje držeæi lampu, stajao ispred neke slike u okviru od ružinog drveta koja je visila s druge strane kamina, prekoputa kreveta. "Ovaj, a ako vas interesuju stare gravire..." diskretno poèe on.

Vinston priðe da razgleda sliku. To je bila gravira neke ovalne zgrade sa èetvrtastim prozorima i malom kulom u prvom planu. Oko kule je išla ograda, a na zadnjem kraju stajalo nešto nalik na skulpturu. Vinston se nekoliko trenutaka zagleda u graviru. Zgrada mu se èinina neodreðeno poznata, mada se skulpture nije seæao. "Ram je prièvršæen za zid," reèe starac, "ali ako hoæete, ja æu ga odšrafiti." "Ovu zgradu poznajem", naposletku reèe Vinston. "Sad je porušena. Nalazi se nasred ulice ispred Palate pravde." "Tako je. Ispred Sudnice. Stari antikvar naziva zgradu njenim pravim (i današnjim) imenom Sudnica (Law Courts). U Okeaniji, razume se, to ime je nepoznato; prim. prev. Bombardovali su je o, još odavno. Neko vreme je bila crkva. Crkva svetog Simona, tako se zvala." On se opet osmehnu kao da se pravda, kao da je svestan da je rekao nešto što izaziva podsmeh, i dodade: "narandže i limun, kaže sveti Šimun." "Kako?" upita Vinston. "Narandža i limun, kaže sveti Šimun. To je bila jedna kao pesmica kad sam bio mali. Ne znam kako dalje ide; znam samo da se završava: Evo ide sveæar da zapali sveæe, evo ide dželat da ti glavu seèe. To je išlo uz neku igru. Deca stanu u dva reda i ispruže ruke, a vi prolazite ispred njih kad doðu do 'evo ide dželat da ti glavu seèe', oni spuste ruke i uhvate vas. To je bila kao neka brojanica o tome šta kažu zvona raznih crkava. Pominjale su se sve londonske crkve - to jest, one najvažnije." Vinston se površno pitao iz kog veka potièe ta crkva. Odrediti starost neke zgrade u Londonu bilo je uvek teško. Za svaku veæu i impresivniju zgradu, ako bi se imalo moglo smatrati da je novijeg datuma, automatski se tvrdilo da je podignuta posle Revolucije, dok se sve što je oèigledno bilo ranijeg datuma pripisivalo nekom nejasno odreðenom periodu nazvanom srednji vek. Zvanièno se smatralo da iz vekova kapitalizma nije proizišlo ništa od vrednosti. Kao što se nije mogla doznati iz knjiga, istorija se nije mogla doznati ni iz arhitekture. Kipovi, zapisi, spomen-ploèe, imena ulica - sve što je moglo osvetliti prošlost bilo je sistematski izmenjeno. "Nisam ni znao da je to bila crkva", reèe on. "U stvari, ostalo ih je puno", reèe starac, "samo sad se koriste za druge stvari. Èekajte, kako beše išla ona pesmica? Aha! Setio sam se! Narandža i limun, kaže sveti Šimun Duguješ mi farting, kaže sveti Martin... eto, toliko se seæam. Farting vam je bio bakarni novèiæ, nalik na jedan cent." "A gde je crkva Svetog Martina?" upita Vinston. "Svetog Martina? Još postoji. Na Trgu pobede, pored galerije slika. To je ona zgrada sa trouglastim predvorjem i stubovima, znate ona sa velikim stepeništem." Vinston ju je dobro poznavao. U toj zgradi se nalazio muzej koji se koristio za razne vrste propagandnih izložbi - maketa raketnih bombi i ploveæih tvrðava, voštanih figura koje su predstavljale zverstva neprijatelja, i sliènog. "Zvala se Sveti Martin u poljima", dodade starac, "mada se ne seæam da sam igde blizu video neko polje." Vinston ne kupi sliku. Posedovati je bilo bi još veæi rizik no imati onaj stakleni pritiskaè, a odneti kuæi nemoguæe, sem ako se ne bi izvadila iz rama. On se ipak zadrža još nekoliko minuta u razgovoru sa starcem, èije ime, kako je otkrio, nije bilo Viks - kao što se moglo zakljuèiti po natpisu iznad

ulaza - nego Èerington. Ispostavilo se da je Èerington udovac od šezdeset i tri godine koji je u toj radnji stanovao trideset godina. Celo to vreme nameravao je da izmeni ime na firmi, ali nikako nije stizao. Dok su razgovarali, Vinstonu se neprestano vraæala poluzaboravljena deèja pesmica. Narandža i limun, kaže sveti Šimun, duguješ mi farting, kaže sveti Martin! Èudno, ali kad se to ponavljalo u sebi, imala se iluzija da se stvarno èuju zvona, zvona izgubljenog Londona koja su još uvek, negde, postojala, prerušena i zaboravljena. Èuo ih je kako zvone sa jednog utvarnog tornja za drugim. Pa ipak, koliko se seæao, nikad u stvarnom životu nije èuo zvonjavu crkvenih zvona. On se oprosti od Èeringtona i siðe sam niz stepenice, da ga starac ne bi video kako izviða ulicu pre no što æe iziæi. Bio je veæ rešio da posle odgovarajuæeg intervala - od, recimo, mesec dana - ponovo reskira i poseti radnju. To možda ne bi bilo opasnije nego jedan izostanak uveèe iz Centra. Ozbiljna ludost je bila u tome što se uopšte vratio ovamo, pošto je veæ kupio dnevnik, a nije znao da li se vlasniku može verovati. Pa ipak...! Da, doæi æe opet. Kupiæe još lepih otpadaka. Kupiæe graviru crkve svetog Šimuna, izvaditi je iz rama, i odneti kuæi sakrivenu ispod bluze. Izvuæi æe ostatak one deèje pesmice iz Èeringtonovog seæanja. Èak mu i onaj ludi plan: da sobu na spratu uzme pod kiriju, za trenutak ponovo sevnu kroz glavu. Kojih pet sekundi bio je bezbrižan od oduševljenja, te iskoraèi na trotoar a da prethodno èak ni pogled nije bacio kroz izlog. Beše èak poèeo da pevuši na neku improvizovanu melodiju: Narandža i limun, kaže sveti Šimun. Duguješ mi farting, kaže sveti Martin... Najednom mu se uèini da mu se srce pretvorilo u led, a creva u vodu. Trotoarom se približavala neka figura u plavom kombinezonu, ni deset metara od njega. To je bila ona devojka iz Odeljenja proze, ona crnomanjasta. Dnevna svetlost je gasnula, ali on je prepoznade bez teškoæa. Ona ga pogleda pravo u oèi, zatim žurno produži, kao da ga nije ni videla. Vinston je nekoliko sekundi bio paralizovan. Zatim se okrete na desno i udalji teškim koracima, ne primetivši odmah da se uputio u pogrešnom pravcu. U svakom sluèaju, odgovor na jedno pitanje sad je bio poznat. Više nije bilo sumnje da ga ta devojka uhodi. Mora biti da ga je pratila dovde, jer nije bilo verovatno da se èistim sluèajem zadesila iste veèeri u istoj mraènoj zabaèenoj ulici, kilometrima daleko od bilo kog kvarta u kome žive èlanovi Partije. Sluèajnost je bila prevelika. Da li je bila zaista agent Policije misli, ili prosto špijunkaamater pokrenuta nadobudnošæu, gotovo nije ni bilo važno. To što ga je držala na oku bilo je dovoljno. Verovatno ga je isto tako videla i kad je ulazio u krèmu. Hodao je s naporom. Na svaki korak, po butini bi ga udario komad stakla koji je nosio u džepu, te mu skoro doðe da ga izvadi i baci. Najgori bi bio bol u stomaku. Dva ili tri minuta mislio je da æe umreti ako ubrzo ne stigne do klozeta. Meðutim, u ovakvim kvartovima nije ih ni bilo. Zatim grè proðe, ostavivši za sobom tupo tištanje. Ulica je bila æorsokak. Vinston se zaustavi, postaja nekoliko sekundi nepovezano se pitajuæi šta da radi, zatim se okrete i poðe istim putem natrag. Kad se okrenuo, pade mu na pamet da se s devojkom mimoišao tek pre tri minuta i da bi je verovatno mogao stiæi ako potrèi. Onda bi je mogao pratiti u stopu dok se ne naðu na nekom tihom mestu, a onda joj razbiti glavu kockom iz kaldrme. Onaj komad stakla u džepu bio bi dovoljno težak. No on smesta odustade,

zato što mu je i sama pomisao na ikakav fizièki napor bila nepodnošljiva. Ne bi mogao potrèati, ne bi mogao zadati udarac. Sem toga, ona je bila mlada i jaka; branila bi se. Pomisli takoðe da požuri u Centar i ostane tamo do zatvaranja, da bi za to veèe stvorio delimièan alibi. No i to je bilo nemoguæe. Beše ga obuzela smrtna malaksalost. Želeo je jedino da što pre stigne kuæi, a onda sedne i miruje. Kad je stigao u svoj stan, bilo je prošlo dvadeset dva èasa. Svetlo se gasilo u dvadeset tri i trideset. On ode u kuhinju i proguta skoro punu èajnu šolju džina Pobeda. Zatim ode do stola u alkovu, sede i izvadi dnevnik iz fioke. Ali nije ga odmah otvorio. Na telekranu je metalni ženski glas vreèao neku patriotsku pesmu. On je sedeo zureæi u mramoraste šare na koricama sveske, trudeæi se bez uspeha da iskljuèi taj glas iz svesti. Uvek su noæu dolazili da hapse, uvek noæu. Najpametnije bi bilo ubiti se pre nego što im se padne u ruke. Neki su bez sumnje tako i radili. Mnogi od nestalih u stvari su bili izvršili samoubistvo. No bila je potrebna oèajnièka hrabrost da bi se èovek ubio u svetu gde se do vatrenog oružja i bilo kakvog brzog i sigurnog otrova nije nikako moglo doæi. S nekim zaprepašæenjem on pomisli o biološkoj beskorisnosti straha, i bola, o izdaji tela koje se uvek koèi upravo u trenutku kad se traži poseban napor. Da je delovao dovoljno brzo, mogao je uæutkati crnomanjastu devojku; ali je baš prevelika opasnost u kojoj se nalazio uèinila da je izgubio moæ da dela. Sinu mu da se u trenucima krize niko ne bori protiv spoljnog neprijatelja, nego uvek protiv svog sopstvenog tela. Èak i sad, uprkos džinu, tupi bol u stomaku onemoguæavao je povezano mišljenje. A tako je isto, shvati on, i u svim na izgled herojskim i tragiènim situacijama. Na bojnom polju, u sobi za muèenje, na brodu koji tone, stvari za koje se èovek bori uvek se zaboravljaju zato što se telo širi dok ne ispuni celu vasionu; pa èak i u onim trenucima kad èovek nije paralisan od straha ili ne vrišti od bola, život postaje borba, iz trenutka u trenutak, sa glaðu ili hladnoæom ili neispavanošæu, sa kiselinom u stomaku ili bolesnim zubom. On otvori dnevnik. Bilo je važno napisati nešto. Žena na telekranu beše poèela novu pesmu. Vinstonu se njen glas zabadao u mozak kao komaðe razbijenog stakla. On pokuša da misli na O'Brajena, za koga je, ili kome je, pisao svoj dnevnik, no umesto njega poèe misliti o tome šta æe mu se desiti kad ga Policija misli odvede. Ne bi bilo strašno ako bi ga ubili odmah. Èovek i oèekuje da bude ubijen. Ali pre smrti (o tome niko nije govorio, a ipak su svi znali) moralo se proæi kroz rutinu priznanja: uvijanje na podu i vrištanje za milost, pucanje slomljenih kostiju, izbijeni zubi, usirena krv u kosi. Zašto se to mora podnositi, kad je kraj ionako bio uvek isti? Zašto se ne može iz života izbaciti nekoliko dana ili nedelja? Niko nije ostao neuhvaæen; niko nije prošao bez priznanja. Kad èovek podlegne zlomisli, sigurno je da æe u izvesnom roku biti mrtav. Zašto onda buduænost mora sadržati taj užas, koji nije menjao ništa? On pokuša, sa malo više uspeha nego ranije, da dozove sliku O'Brajena. "Sastaæemo se na mestu gde nema tame", bio mu je rekao ovaj. On je znao šta to znaèi, ili mu se bar èinilo da zna. Mesto gde nema tame bila je zamišljena buduænost, koju èovek nikad neæe videti ali u kojoj, znajuæi unapred za nju, može uèestvovati. Ali od glasa sa telekrana koji ga je grebao po ušima nije mogao da dalje sledi tok svojih misli. On stavi cigaretu u usta. Iz nje mu smesta ispade na jezik polovina duvana, gorka prašina koju je bilo teško ispljuvati. Pred oèi mu iziðe lik Velikog Brata, izbacujuæi O'Brajenov. Baš kao i pre nekoliko dana, on izvadi jedan novèiæ iz džepa i pogleda ga. Ono lice je gledalo u njegovo, krupno, smireno, zaštitnièko: ali kakav su to osmeh krili

crni brkovi? Kao olovni zvon vratiše mu se reèi: RAT JE MIR SLOBODA JE ROPSTVO NEZNANJE JE MOÆ DRUGI DEO

1. Bila je sredina jutra; Vinston beše izišao iz svog boksa da ode u klozet. S drugog kraja dugog, sjajno osvetljenog hodnika približavala mu se jedna usamljena figura. To je bila ona crnomanjasta devojka. Od one veèeri kad je naišao na nju ispred antikvarnice bilo je prošlo èetiri dana. Kad mu se približila, on vide da joj je desna ruka u zavoju, neprimetnom izdaleka pošto je bio iste boje kao i njen kombinezon. Verovatno je zgnjeèila ruku okreæuæi jedan od onih velikih kaleidoskopa na kojima su se sižei romana 'uoblièavali'. Takvi nesreæni sluèajevi bili su svakodnevna stvar u Odeljenju proze. Razdvajalo ih je možda èetiri metra kad se devojka spotaèe i pade gotovo na nos. Pad je natera da oštro krikne od bola. Mora biti da je pala pravo na povreðenu ruku. Vinston se zaustavi na mestu. Devojka se beše podigla na kolena. Lice joj dobi mleèno žutu boju na kojoj su joj se usta isticala crvenija nego ikad. Oèi su joj bile upravljene u njegove, sa moleæivim izrazom koji je više odavao utisak straha nego bola. U Vinstonovom srcu se pokrete neko èudno uzbuðenje. Pred njim se nalazio neprijatelj koji je imao nameru da ga ubije; pred njim se isto tako nalazilo ljudsko biæe, u bolu, možda i sa slomljenom kosti. On se veæ beše instinktivno pokrenuo da joj pritekne u pomoæ. U trenutku kad ju je video kako pada na zavijenu ruku, bilo mu se èinilo da bol od toga oseæa u svom sopstvenom telu. "Povredili ste se?" "Nije ništa. Samo ruka. Odmah æe proæi." Govorila je kao da je imala lupanje srca. U svakom sluèaju, bila je veoma pobledela. "Niste ništa slomili?" "Ne, u redu je. Samlo me je za trenutak zabolelo, ništa više." Ona ispruži zdravu ruku, i on joj pomože da ustane. Bilo joj se veæ povratilo nešto boje; izgledala je mnogo bolje. "Nije ništa", kratko ponovi ona. "Samo sam se malo udarila po zglobu. Hvala, druže!" I na to produži svojim putem, brzim i odseènim koracima, kao da se zaista ništa i nije desilo. Ceo dogaðaj nije mogao potrajati više od pola minuta. Ne pokazivati oseæanja na licu bilo je navika koja je stekla status instinkta; a ionako su se zadesili odmah ispred telekrana kad se sluèaj dogodio. No i pored toga bilo je vrlo teško ne odati trenutno iznenaðenje, jer mu je devojka, u one dve-tri sekunde dok joj je pomagao da ustane, bila tutnula nešto u ruku. Nije bilo nikakve sumnje da je to uradila namerno. To nešto bilo je malo i pljosnato. Prolazeæi kroz vrata klozeta, on ga premesti u džep i opipa vrhovima prstiju. To je bio komad papira presavijen u kvadratiæ.

Dok je stajao u pisoaru, uspe, uz još malo pipkanja prstima, da odmota. Oèigledno je na njemu bila neka poruka. Za trenutak mu doðe iskušenje da ga odnese u jednu od kabina i smesta proèita. No to bi bila krajnja ludost - to je dobro znao. Ako se ijedno mesto neprekidno kontrolisalo preko telekrana, to su bile klozetske kabine. On se vrati u svoj boks, sede, nehatno baci komad papira meðu dokumenta na stolu, stavi naoèare i privuèe diktograf. "Pet minuta", reèe u sebi, "naj-najmanje pet minuta!" Srce mu je u grudima tuklo zastrašujuæe glasno. Na sreæu je posao pred njim bio èisto rutinski - ispravljanje dugog niza cifara, što nije zahtevalo veliku koncentraciju. Šta god da je pisalo na papiru, moralo je imati nekog politièkog znaèenja. Koliko je mogao videti, postojale su dve moguænosti. Jedna, daleko verovatnija, da je devojka agent Policije misli, kao što se i plašio. Nije znao zašto Policija misli nalazi za shodno da svoje poruke dostavlja na takav naèin, ali možda su imali svojih razloga. Tekst na papiru mogao je biti pretnja, poziv, neka zamerka, nareðenje da izvrši samoubistvo. No postojala je i druga, bezumna moguænost koja je neprestano podizala glavu iako je uzalud pokušavao da je potisne. Ta je moguænost bila da poruka i nije od Policije misli nego od nekakve podzemne organizacije. Možda Bratstvo ipak postoji! Možda je ta devojka njegov pripadnik! Ta je pomisao van svake sumnje bila apsurdna, ali mu je u glavu bila uletela onog trenutka kad je u ruci osetio komadiæ papira. Ono drugo, verovatnije objašnjenje palo mu je na pamet tek nekoliko minuta kasnije. Pa ipak èak ni sad, mada mu je intelekt govorio da ta poruka verovatno znaèi smrt - èak ni sad u to nije verovao; nerazumna nada je bila uporna u njemu; srce mu je lupalo; sa teškoæom je uspevao da mu glas ne zadrhti dok je mrmljao svoje cifre u diktograf. Smota gotove papire u trubu i gurnu ih u pneumatiènu cev. Bilo je prošlo osam minuta. Popravi naoèare na nosu, uzdahnu i privuèe preda se sledeæu gomilu papira, sa onim komadiæem na vrhu. On ga ispravi. Na njemu je, krupnim neveštim slovima pisalo: Ja te volim. Nekoliko sekundi bio je toliko preneražen da se nije setio ni da baci papiriæ, koji je kompromitovao, u rupu za pamæenje. Pre nego što je to ipak uradio, nije se mogao uzdržati, mada je vrlo dobro znao koliko je opasno pokazivati previše interesovanja, a da još jednom ne proèita šta piše, samo da bi se uverio da su one reèi još tu. Tokom preostalog dela popodneva bilo mu je veoma teško raditi. Još teže, od potrebe da se koncentriše na niz trièavih poslova koje je imao pred sobom, padalo mu je to što svoju uzbuðenost mora da skriva pred telekranom. Oseæao se kao da mu u stomaku gori vatra. Ruèak u pregrejanoj, pretrpanoj, buènoj menzi bio je muèenje. Nadao se da æe tokom prekida za ruèak moæi da malo bude sam, ali zla sreæa natera imbecilnog Parsonsa da trupne na stolicu pored njega, šireæi miris znoja koji je skoro nadjaèavao metalni miris èorbe, i razveza prièu o pripremama za Nedelju mržnje. Naroèito ga je oduševljavao model glave Velikog Brata, dva metra širok, koji je od papirne kaše pravio odred Špijuna èiji je èlan bila njegova æerka. Vinstona je razdražavalo to što je u opštoj buci slabo èuo šta Parsons govori, te je stalno morao tražiti da mu ovaj ponovi kakvu nedotupavnu primedbu. Devojku je uspeo da spazi samo jednom,

kako sa još dve devojke sedi za stolom, na suprotnom kraju prostorije. Reklo bi se da ga nije videla; više nije ni gledao u tom pravcu. Popodne je bilo podnošljivije. Smesta posle ruèka stiže mu delikatan, težak posao na kome je trebalo raditi nekoliko sati i koji je zahtevao da se sve ostalo odloži. Sastojao se od toga što je trebalo falsifikovati jedan niz izveštaja o proizvodnji koji su datirali od pre dve godine, i to na takav naèin da se naruši ugled jednog od poznatijih èlanova Uže partije koji je trenutno bio pod sumnjom. U tim poslovima Vinston je bio dobar, i poðe mu za rukom da devojku potpuno iskljuèi iz svoje svesti više od dva sata. Onda se seæanje na njeno lice vrati, a s njim i žestoka, neizdržljiva želja da bude sam. Dok ne bude sam, neæe nikako moæi da sažvaæe ovaj novi dogaðaj. Taj dan je bio jedan od onih kada je odlazio u Centar kulture i odmora. On proguta još jedan neukusan obrok, pohita do Centra, uze uèešæa u sveèanoj ludoriji 'diskusione grupe', odigra dve partije stonog tenisa, ispi nekoliko èaša džina i odsede pola sata na predavanju nazvanom Englsoc u odnosu na šah. Od dosade mu se grèila duša, ali bar jednom nije imao impuls da izostane iz Centra u ono veèe kad mu je dolazio red. Kad je video reèi Ja te volim, u njemu je nabujala želja da ostane živ, te mu se najednom uèinilo glupo rizikovati u sitnicama. Tek kad je došlo dvadeset tri èasa, kad je bio kod kuæe i u krevetu - u mraku, gde je èovek siguran od telekrana ako æuti - tek je tad bio u stanju da povezano misli. Radilo se o fizièkom problemu koji se morao reæiti: kako doæi u dodir s devojkom i zakazati sastanak. Više nije uzimao u obzir moguænost da mu ona možda priprema zamku. Znao je da nije tako: kad mu je predala papiriæ, bila je nesumnjivo uzbuðena. èigledno se bila raspametila od straha, što nije ni bilo èudo. Još manje mu je padalo na pamet da je odbije. Pre svega pet noæi smišljao je da joj razbije lobanju kockom iz kaldrme, no to nije znaèilo ništa. On pomisli na njeno nago, mlado telo, onakvo kakvo ga je video u snu. Ranije mu se èinilo da je zaluðena kao i sve ostale, glave nabijene lažima i mržnjom, trbuha punog leda. Na pomisao da je može izgubiti, da mu belo mlado telo može izmaæi, zahvati ga neka groznica. Od svega se najviše bojao da æe se ona jednostavno predomisliti ako mu ne uspe da uskoro uspostavi vezu s njom. No fizièke prepreke su bile neopisive. Bilo mu je kao èoveku koji je matiran a hoæe da povuèe potez. Kud god da se okrene, naletao je na telekran. U stvari, njemu su svi moguæi naèini stupanja u vezu veæ bili prošli kroz glavu pet minuta pošto je proèitao poruku; ali sad, kad je imao vremena da razmisli o svemu, on ih ispita jedan po jedna, kao da reða instrumente po stolu. Onakav susret do koga je došlo tog popodneva oèigledno se nije mogao ponoviti. Da je radila u Odeljenju dokumentacije bilo bi relativno lako, ali on je imao samo bledu predstavu o tome u kom je delu zgrade smešteno Odeljenje proze, a nije imao ni izgovora da se tamo pojavi. Kad bi znao gde ona stanuje i u koje vreme izlazi s posla, mogao bi udesiti da je sretne na putu do kuæe; ali pokušati da je otprati kuæi nije bilo sigurno: morao bi stajati pred Ministarstvom besposlen, a to bi smesta palo u oèi. Pisati joj preko pošte nije dolazilo u obzir. Po pravilu koje èak nije ni bilo tajno, sva su pisma bila otvarana. U stvari je vrlo malo ljudi i pisalo pisma. Za poruke koje je katkad bilo potrebno poslati postojale su štampane dopisnice sa dugim listama fraza; nepotrebne su se precrtavale. Bilo kako bilo, on joj nije znao ni ime, a kamoli adresu. Najzad zakljuèi da je menza najsigurnija. Ako bi je zatekao samu za stolom, negde u sredini prostorije, ne previše blizu telekrana, i uz dovoljno glasan žagor okolnih razgovora - ako bi ti uslovi potrajali svojih trideset sekundi, postojala bi moguænost da izmene nekoliko reèi.

Celu nedelju dana posle te veèeri život je bio kao nemiran san. Prvog dana se pojavila u menzi tek kad je on izlazio, pošto se pištaljka veæ bila oglasila. Verovatno je bila prebaèena u neku kasniju smenu. Mimoišli su se bez ijednog pogleda. Sledeæeg dana je bila u kantini u obièajeno vreme. Ali sa tri druge devojke i neposredno ispod telekrana. Zatim se tri strašna dana uopšte nije pojavila. Njemu su i duh i telo trpeli od nepodnošljive osetljvosti, od neke vrste providnosti, koja je svaki pokret, svaki zvuk, svaki dodir s okolinom, svaku reè koju je morao izgovoriti ili saslušati, pretvarala u agoniju. Èak ni u snu nije mogao sasvim pobeæi od njene slike. Tih dana nije ni doticao dnevnik. Ako je nalazio ikakvog olakšanja to je bilo u radu, gde se katkad mogao zaboraviti i po deset minuta. Apsolutno ni po èemu nije mogao saznati šta joj se desilo. Nije se mogao raspitati ni na koji naèin. Možda je bila isparena, možda je izvršila samoubistvo, možda je premeštena u sasvim drugi kraj Okeanije; a najgore i najverovatnije od svega, možda se jednostavno predomislila i rešila da ga izbegava. Sledeæeg dana se pojavila. Ruka joj više nije bila u zavoju; sad je oko zgloba imala traku flastera. Njegovo olakšanje je bilo tako veliko da se nije mogao uzdržati a da se za nekoliko sekundi ne zagleda pravo u nju. Dan zatim zamalo mu nije pošlo za rukom da stupi u razgovor s njom. Kad je došao u menzu, ona je sedela za stolom prilièno udaljenim od zida, sasvim sama. Bilo je rano; menza još nije bila sasvim pun. Red se polako pomicao napred sve dok s Vinston ne naðe skoro pred samim pultom, zatim zadržao dva minuta pošto je neko ispred njega protestvovao da nije dobio svoju tabletu saharina. Kad je Vinston podigao svoj poslužavnik i uputio se njenom stolu, bila je još uvek sama. On je nemarno išao prema njoj, tražeæi oèima mesto za nekim stolom iza nje. Delilo ih je ne više od tri metra. Još dve sekunde, i sve æe biti u redu. Uto neki glas iza njega pozva "Smite!" On se uèini da nije èuo. "Smite!" ponovi glas nešto jaèe. Nije vredelo. On se okrete. Plavokos mladiæ priglupa lica, po imenu Vilšer, koga je Vinston površno poznavao, pozivao ga je s osmehom na slobodno mesto za svojim stolom. Bilo je opasno odbiti. Prepoznat, nije mogao produžiti i sesti za sto sa devojkom koja nije u društvu. Previše bi bolo oèi. On sede s prijateljskim osmehom. Glupavo plavokoso lice zasija. Vinston za trenutak vide sebe kako usred tog lica udara pijukom. Posle nekoliko minuta, devojèin sto se popuni. Ali nije ga mogla ne videti kad joj se približavao; verovatno je shvatila šta je posredi. Sledeæeg dana, on se postara da dobije rano. I, naravno, ona je sedela za stolom na skoro istom mestu, opet sama. Neposredno ispred njega u redu je stajao èoveèuljak slièan bubašvabi, brzih pokreta, ravna lica i sitnih sumnjièavih oèiju. Odmièuæi se od pulta sa svojim poslužavnikom. Vinston vide da se èoveèuljak uputio pravo devojèinom stolu. Nada mu ponovo splasnu. Za malo udaljenijim stolom bilo je jedno slobodno mesto, no nešto je u èoveèuljkovom izgledu govorilo da æe on dovoljno paziti na svoju udobnost i izabrati sto sa najviše slobodnih mesta. S ledom u srcu, Vinston poðe za njim. Morao je biti sam s njom, inaèe ništa ne vredi. U tom trenutku odjeknu jak tresak. Èoveèuljak je ležao koliko je dug, poslužavnik mu beše odleteo iz ruku, a po podu su tekla dva potoèiæa supe i kafe. On se podiže na noge sa zlobnim pogledom prema Vinstonu; oèigledno je sumnjao da ga je ovaj sapleo. Sve se ipak završi dobro. Pet sekundi kasnije, dok mu je srce gromoglasno tuklo. Vinston je sedeo za devojèinim stolom. Nije je gledao. Istovari svoje porcije s poslužavnika i smesta poèe jesti. Bilo je krajnje pogrešno da progovori odmah, pre nego što neko naiðe, ali

ga je bio uhvatio užasan strah. Otkako mu je ona pristupila bilo je prošlo nedelju dana. Možda se predomislila, sigurno se predomislila! Bilo je nemoguæe da se ovo uspešno završi; tako šta se ne dogaða u stvarnom životu. Možda ne bi uopšte ni progovorio da tog trenutka nije spazio Emplforta, poetu dlakavih ušiju, kako se smušeno vrzma po menzi sa svojim poslužavnikom, tražeæi gde æe sesti. Onako izgubljen, Emplfort je bio privržen Vinstonu, i svakako bi seo za njegov sto ako bi ga spazio. Da se preðe u akciju preostao je još možda minut. I Vinston i devojka jeli su neprekidno i ravnomerno. Splaèina koju su jeli bila je tanka èorba, u stvari supa, od boranije. Vinston progovori tihim mrmorom. Ni jedno ni drugo nisu dizali oèiju; ravnomerno su zahvatali kašikom vodnjikave splaèine i prinosili ustina, a izmeðu kašika izmenjivali ono nekoliko neophodnih reèi tihim bezbojnim glasom. "U koliko izlaziš s posla?" "Gde se možemo naæi?" "Trg pobede, kod spomenika." "Prepun je telekrana." "Ako je gužva, ne smeta." "Treba neki znak?" "Ne. Nemoj mi priæi dok me ne vidiš u gomili. I nemoj me gledati. Samo budi negde pored mene." "U koliko?" "U devetnaest." "U redu." Emplfort ne vide Vinstona i sede za drugi sto. Njih dvoje ne progovoriše više ni reèi; koliko je to moguæe dvoma ljudima koji sede jedno nasuprot drugom za istim stolom, nisu se ni pogledali. Devojka brzo završi sa svojim ruèkom i ode. Vinston ostade da popuši cigaretu. Vinston se naðe na Trgu pobede pre dogovorenog vremena. Vrzmao se neko vreme oko osnove ogromnog okruglog stuba na èijem je vrhu kip Velikog Brata gledao na jug prema nebu gde je pobedio evroazijske avione (pre nekoliko godina bili su istazijski) u Bici za Pistu jedan. Na slici ispred njega nalazio se kip èoveka na konju, navodno Olivera Kromvela. U devetnaest nula pet devojke još nije bilo. Užasan strah ponovo zahvati Vinstona. Neæe doæi, predomislila se! On se uputi sporim koracima do severne strane trga i oseti neko bledo zadovoljstvo kad je prepoznao crkvu Svetog Martina èija su zvona, u vreme kad je imala zvona, zvonila Duguješ mi farting. Tada spazi devojku kako stoji pored osnove spomenika i èita, ili se pretvara da èita, plakat koji je bio spiralno uvijen oko stuba. Bilo je opasno priæi joj dok se ne skupi još sveta. Svuda oko podnožja bili su postavljeni telekrani. No uto se zaèu prolom zvuka i zvuk teških motora odnekud sleva. Odjednom svi potrèaše preko trga. Devojka lakonogo optrèa oko lavova na osnovi spomenika i produži da trèi. Vinston poðe za njom. Dok je trèao, èu nekoga kako vièe da to prolazi konvoj evroazijskih zarobljenika. Južni kraj trga veæ je bila zaposela gusta masa sveta. Vinston, u normalnim situacijama èovek koji se drži prikrajka u svakoj gužvi, sad se poèe gurati, laktati, probijati do središta gomile. Uskoro se naðe nadohvat ruke od devojke, ali put su mu prepreèavali jedan prol ogromnog rasta i jedna žena, skoro isto toliko krupna, verovatno njegova supruga, koji su saèinjavali skoro neprobojan zid mesa. Vinston se izvi postrance i, navalivši svom snagom, uspe da uglavi rame meðu njih. Za trenutak mu se uèini da mu se utroba melje u kašu izmeðu dva mišiæava kuka, a zatim se probi, malo oznojen. Naðe se pored same devojke. Stajali su rame uz rame i oboje gledali pravo preda se.

Ulicom je lagano prolazio dugi niz kamiona, sa stražarima kamenih lica koji su stajali u svakom uglu s automatima u ruci. U kamionima su, tesno zbijeni, èuèali žuti ljudi malog rasta u iznošenim zelenkastim uniformama. Njihova tužna, mongolska lica zurila su preko ograde kamiona, potpuno nezainteresovana. Ponekad bi se, kad bi koji kamion trucnuo, èula zveka metala: svi zarobljenici imali su okove na nogama. Tužna lica su prolazila, kamion po kamion. Vinston je znao da su tu, ali primeæivao ih je samo s prekidima. Devojèino rame, i ruka do lakata, bilo je pritisnuto uz njegovo. Obraz joj je bio toliko blizu da mu je skoro oseæao toplotu. Ona smesta uze situaciju u svoje ruke, kao ranije u menzi. Poèe govoriti onim istim bezbojnim glasom, gotovo ne pokreæuæi usne. Jedva èujnim mramorom koji se lako gubio u buci glasova i tutnjavi kamiona. "Èuješ li me?" "Da." "Jesi li slobodan u nedelju popodne?" "Da." "Onda slušaj dobro. Moraæeš da zapamtiš. Idi na stanicu Pedington..." S nekom vojnièkom preciznošæu koja ga je zapanjivala, ona mu objasni kojim putem da ide. Pola sata vozom; od stanice levo; dva kilometra putem; kapija bez gornje preèage; staza preko livade; put zarastao u travu; puteljak izmeðu žbunja; oboreno drvo obraslo mahovinom. Èinilo se da ima mapu u glavi. "Možeš li da zapamtiš?" promrmlja ona najzad. "Mogu." "Okreneš levo, pa desno, pa opet levo. A na kapiji fali gornja pregaèa." "Dobro. U koliko?" "Oko petnaest. Ako me nema, èekaj me. Ja æu drugim putem. Jesi li sigurno zapamtio?" "Jesam." "Onda se smesta odmakni od mene." To mu nije ni morala reæi. No za trenutak se nisu mogli izvuæi iz gomile. Kamioni su i dalje prolazili, rulja i dalje nezasito buljila. U poèetku se èulo nekoliko 'ua' i zvižduka, ali samo od èlanova Partije koji su bili u gomili, pa i to je ubrzo prestalo. Oseæanje koje je preovladavalo bilo je jednostavno radoznalost. Stranci su, kako iz Evroazije tako i iz Istazije, bili neka vrsta retke zveri. Nisu se mogli videti doslovno nikako sem kao zarobljenici, pa èak i tada samo za trenutak. Niti se znalo šta se njima dešava, sem one nekolicine koji su bili vešani kao ratni zloèinci; ostali su jednostavno nestajali, verovatno u logore za prisilni rad. Okrugle mongolske fizionomije behu ustupile mesto licima evropskijeg tipa, prljavim, obradetelim i iscrpenim. Preko ispalih jabuèica gledale su oèi u Vinstonove, pokoji put veoma prodorno, i gubile se. Veæ su prolazili poslednji kamioni konvoja. U poslednjem Vinston vide postarijeg èoveka, sveg u sedoj kosi i bradi, kako stoji uspravno, zglobova prekrštenih pred sobom, kao da je navikao da mu budu vezani. Vinstonu i devojci veæ se približavalo vreme rastanka. No u poslednjem trenutku, dok ih je gomila još uvek pritiskala, njena ruka potraži njegovu i nakratko je steže. Stiska potraja najviše deset sekundi, a ipak mu se uèini da su im ruke bile stegnute veoma dugo. Imao je vremena da sazna svaki detalj njene šake. Ispitao je duge prste, lepo uoblièene nokte, ogrubeli dlan i red žuljeva na njemu, meko meso ispod zgloba. Iako ju je upoznao samo dodirom, mogao bi je prepoznati oèima. U tom istom trenutku pade mu na pamet da ne zna koje su boje devojèine oèi. Verovatno smeðe, ali crnomanjasti ponekad imaju plave. Okrenuti

glavu i pogledati je bila je nezamisliva ludost. Držeæi se za ruke, nevidljive meðu zbijenim telima, gledali su smao pravo, a umesto devojèinih oèiju Vinstona su žalobno posmatrale, iz naviljaka kose i brade, oèi postarijeg zarobljenika.

2. Vinston se probijao putem kroz šaru svetlosti i senki, gazeæi po baricama zlaæanog svetla gde god su se grane razdvajale. Levo od njega, ispod drveæa, zemlju je pokrivalo bezbroj zvonèiæa. Vazduh kao da je ljubio po koži. Bio je drugi maj. Odnekud dublje iz šume dopiralo je gukanje divljih golubova. Bio je stigao malo rano. Put mu je prošao bez teškoæa; devojka je tako oèigledno imala iskustva da ga je bilo manje strah nego što bi inaèe bilo. Sva je prilika bila da se na nju moglo osloniti da æe naæi kakvo sigurno mesto. Uopšte uzev, u okolini nije bilo mnogo sigurnije nego u samom Londonu. Razume se, telekrana nije bilo, no uvek je postojala opasnost da su naokolo sakriveni mikrofoni tako da se èovekov glas mogao uhvatiti i prepoznati; sem toga, nije bilo lako putovati sam a da èovek ne skrene pažnju na sebe. Za rastojanja do stotinu kilometara nije bilo potrebno overavati pasoš, ali ponekad su se po železnièkim stanicama motale patrole koje su ispitivale dokumenta svakog èlana Partije na koga naiðu i postavljale neugodna pitanja. Meðutim, patrola ovom prilikom, nije bilo, a na putu od stanice bio je proverio, oprezno bacajuæi poglede unatrag, da ga niko ne prati. Voz je bio pun prola, u prazniènom raspoloženju zbog lepog vremena. Drveni vagon u kome je putovao ispunjavala je i prepunjavala jedna jedina porodica. Od bezube prababe do jednomeseène bebe, koja je išla da provede popodne i 'tazbini' i, kako su otvoreno objasnili Vinstonu, da nabave malo butera ispod ruke. Put se proširi; još minut, i on stiže do puteljka koji mu je pomenula, obiène stoène staze koja je ronila u žbunje. Sata nije imao, ali petnaest èasova sigurno još nije bilo. Zvonèiæi su bili tako gusti da ih je bilo nemoguæe ne gaziti. On kleèe i poèe ih brati, delom da mu proðe vreme, ali delo i zbog nejasne želje da devojci ponudi buket cveæa kad doðe. Bio je nakupio veliki buket i udisao slabi, pomalo otužni miris, kad ga jedan zvuk otpozadi ukoèi: nesumnjivo krckanje granèica pod nogom. On nastavi da bere zvonèiæe. To je bilo najbolje što je mogao uraditi. Možda su koraci bili devojèini, a možda ga je neko ipak pratio. Okrenuti se znaèilo bi pokazati oseæanje krivice. On ubra još jedan, i još jedna. Neka ruka mu lako dodirnu rame. On podiže pogled. Bila je devojka. Ona odmahnu glavom, oèigledno upozoravajuæi ga da æuti, zatim razdvoji žbunje i hitro poðe izpred njega uzanim puteljkom u šumu. Oèigledno je tim putem veæ prolazila, jer je moèvarna mesta obilazila kao po navici. Vinston je išao za njom, još uvek stežuæi svoj buket zvonèiæa. Prvo što je osetio bilo je olakšanje, no dok je posmatrao èvrsto vitko telo kako se kreæe pred njim, sa skerletnom ešarpom zategnutom taman toliko da istakne oblinu bokova, pritisnu ga teško oseæanje svoje niže vrednosti. Èak i sad mu se èinilo da æe se devojka, kad se okrene i pogleda ga, predomisliti i otiæi. Blagost vazduha i zelenilo lišæa zastrašivali su ga. Još na putu od stanice, pod majskim suncem osetio se prljav i ubledeo, biæe zatvorenog prostora, sa londonskom èaðu u porama. Pade mu na pamet da ga ona verovatno nikad nije ni videla u punoj dnevnoj svetlosti na otvorenom prostoru. Doðoše do oborenog drveta u kome na izgled nije bilo prolaza. Pošav za njom, Vinston vide da su se našli na prirodnoj èistini, maloj travnatoj uzvišici okruženoj visokim

mladim drveæem koje ju je potpuno skrivalo. Devojka stade i okrete se. "Evo nas", reèe. Posmatrao ju je sa razdaljine od nekoliko koraka. Još uvek se nije usuðivao da joj priðe bliže. "Nisam ti smela ništa reæi na onom putu", produži ona, "za sluèaj da ima mikrofona. Ne verujem da ima, ali ko zna. A uvek može da se desi da ti neko od onih svinja pozna glas. Ovde smo sigurni." Još uvek nije imao hrabrosti da joj se približi. "Ovde smo sigurni?" glupo ponovi on. "Jesmo. Pogledaj drveæe." To su bili tanki jasenovi, koji su nekad bili poseèeni pa ponovo izbrisali u šumu mladica od kojih nijedna nije bila deblja od zgloba na ruci. "Tu nigde nema mesta da se sakrije mikrofon. Sem toga, ovde sam veæ bila." Govorili su tek da nešto kažu. On beše uspeo da joj priðe malo bliže. Ona je stajala pred njim vrlo uspravno, s osmehom koji je izgledao blago ironièan, kao da se èudila zašto je tako spor da preðe na delo. Zvonèiæi behu popadali na zemlju. Izgledalo je kao da su pali sami. On je uze za ruku. "Da li mi veruješ", reèe, "da do ovog trenutka nisma znao kakve su ti boje oèi?" Bile su smeðe, primeti on, prilièno svetla nijansa smeðeg, sa crnim trepavicama. "A sad kad si videla na šta stvarno lièim, možeš li i dalje podneti da me gledaš?" "Mogu vrlo lako." "Imam trideset godina. Imam ženu koje se ne mogu osloboditi. Imam oteèene vene. Imam pet lažnih zuba." "To mi je savršeno svejedno", reèe devojka. Sledeæeg trenutka, neznano èijim delom, ona mu se naðe u zagrljaju. U poèetku nije oseæao ništa do èiste neverice. Mlado telo je bilo pripijeno uz njegovo, masa crne kose padala mu je po licu i - da! bila je zaista podigla lice i on je ljubio puna crvena usta. Bila mu je stegla ruke oko vrata, nazivala ga dragim, milim, voljenim. Bio ju je povukao na tlo, ona se ni najmanje nije opirala, mogao je s njom raditi šta hoæe. No uistinu nije imao nikakvog fizièkog oseæanja, sem golog dodira. Oseæao je samo nevericu i ponos. Bilo mu je drago što je do ovoga došlo, ali nije oseæao nikakvu fizièku želju. Sve je došlo prebrzo, njena mladost i lepota behu ga poplašili, bio je previše navikao da živi bez žena - nije znao šta je bilo razlog. Devojka se podiže i izvadi zvonèiæ iz kose. Sede uz njega i zagrli ga oko struka. "Ne brini, dragi. Ne moramo da žurimo. Imamo celo popodne. Zar nije ovo divno skrovište? Pronašla sam ga jedanput kad sam se izgubila na kolektivnom maršu. Ko god da doðe, èuo bi se na sto metara." "Kako se zoveš?" upita Vinston. "Džulija. A ja znam kako se ti zoveš. Vinston - Vinston Smit." "Otkud znaš?" "Izgleda, dragi, da ja brže saznajem nego ti. Reci mi, šta si mislio o meni pre nego što sam ti dala onu cedulju?" On ne oseti nikakvo iskušenje da je slaže. Reæi odmah ono najgore èinilo se èak kao neka ljubavna žrtva. "Nisam mogao oèima da te vidim", reèe on. "Hteo sam da te silujem a posle ubijem. Pre dve nedelje ozbiljno sam razmišljao da ti razbijem glavu kamenom. Ako baš hoæeš da znaš, mislio sam da imaš veze s Policijom misli." Devojka se oduševljeno nasmeja, oèigledno shvatajuæi ovo kao priznanje svojoj izvesnoj sposobnosti pretvaranja. "Zar baš Policija misli? Nisi valjda ozbiljno?"

"Pa dobro, možda ne baš sasvim; ali znaš - tako si izgledala - tako mlada, sveža, zdrava... razumeš - mislio sam da si verovatno..." "Mislio si da sam dobra èlanica Partije. Èista na reèi i delu. Zastavice, parade, parole, igre, kolektivni marševi - sve te budalaštine. A ti šta? mislio si: da joj se samo pruži prilika, izdala bi me kao zlomislitelja pa bi me ubili?" "Tako nešto. Znaš, mnogo je takvih devojaka." "To sve zbog ovog sranja", reèe ona, strže skerletnu ešarpu omladinske lige protiv seksa i prebaci je preko grane. Zatim, kao da se neèega setila kad se dotakla struka, gurnu ruku u džep i izvadi ploèicu èokolade. Prelomi je na dva dela i dade jedan Vinstonu. Još pre nego što ga je uzela, Vinston oseti po mirisu da je to veoma neobièna èokolada. Bila je tamna i sjajna, i uvijena u staniol. Èokolada je obièno bila mrtve tamno mrke boje, lako se krunila, i imala ukus koji je, ukoliko se uopšte dao opisati, podseæao na dim zapaljenog ðubreta. Ali èokoladu sliènu onoj koju je dobio od Džulije veæ je okusio, nekad u prošlosti. Prvi dašak njenog mirisa beše pokrenuo neko seæanje koje nije mogao odrediti u vremenu, no koje je bilo snažno i uznemirivalo ga. "Odakle ti ovo?" upita on. "Crna berza", ravnodušno reèe ona. "U stvari i jesam takva, na izgled. Istièem se u igrama. U Špijunima sam bila komandir odreda. Tri veèeri nedeljno dobrovoljno radim za Omladinsku ligu protiv seksa. Sate i sate sam ja izgubila lepeæi one njihove blesave plakate po celom Londonu. U paradama uvek držim jedan kraj zastave. Uvek izgledam dobro raspoložena i nikad ništa ne izbegavam. Šta drugi, to i ti, to je moja deviza. Jedino se tako može biti siguran." Vinstonu se prvi komadiæ èokolade veæ beše istopio na jeziku. Ukus je bio predivan. Ali ono seæanje nije odlazilo; kružilo mu je po samoj ivici svesti, duboko i snažno, ali neodredivo, kao kakav predmet viðen samo krajièkom oka. On ga odbaci od sebe, svestan samo da je to seæanje na neko delo kojeg bi se rado odrekao kad bi mogao. "Ti si vrlo mlada", reèe on. "Od mene si mlaða sigurno deset-petnaest godina. Šta si to mogla naæi privlaèno na èoveku kao što sam ja?" "NeŠto na tvom licu. To me je navelo da reskiram. Umem da primetim ko nije njihov. Èim sam te videla, znala sam da si protiv onih." Oni je znaèilo Partija, pre svega Uža partija, o kojoj je govorila s otvorenom zajedljivom mržnjom zbog èega se Vinston oseæao nelagodno, iako je znao da su, ako igde mogu biti bezbedni, bezbedni baš tu. Nešto ga je na njoj bilo zaprepastilo: njen vulgarni reènik. Èlanovi Partije nisu smeli da psuju; Vinston je i sam retko psovao, ili bar retko naglas. Džulija, meðutim, nije mogla da pomene Partiju, naroèito Užu partiju, a da se ne posluži reèima koje se obièno viðaju ispisane po zidovima klozeta. To ga nije ljutilo. Bio je to prosto jedan od simptoma njenog revolta protiv Partije i svega što je ona propisivala, nešto što je na izvestan naèin bilo prirodno i zdravo, kao što konj kija kad naiðe na trulo seno. Bili su napustili èistinu i ponovo poèeli lutati kroz šarenilo svetlosti i senke, zagrljeni oko struka kad god je staza bila dovoljno široka da idu uporedo. On primeti kako joj je struk daleko mekši sad kad na njemu nije bilo ešarpe. Govorili su šapatom. Izvan èistine, po Džulijinim reèima, najbolje je bilo iæi tiho. Ubrzo stigoše do ivice šumarka. Ona ga zaustavi. "Ne izlazi na otvoreno. Možda neko posmatra. Dok smo iza granja, sigurni smo." Stajali su u senci leskovog žbunja. Sunce koje se cedilo kroz bezbrojno lišæe bilo im je još uvek toplo na licu. Vinston pogleda livadu na koju je šumarak izlazio i oseti èudan, spori šok prepoznavanja. Poznavao ju je iz vida. Stara, popasena utrina po kojoj je vijugala stazica a ovde-onde videli

su se krtiènjaci. U nazubljenoj živici na suprotnom kraju, brestove grane su se jedva primetno povijale na povetarcu, a lišæe im se blago komešalo u gustim masama, kao ženska kosa. Mora biti da negde blizu, ali van vidnog polja, teèe potok sa zelenim pliæacima u kojima se igraju ribice! "Nije li ovde negde u blizini potok?" prošaputa on. "Jeste, na ivici one druge livade. Ima i riba, velikih. Možeš lepo da ih gledaš kako leže u pliæacima u vrbaku i mašu repom." "Pa to je skoro kao u Zlatnom kraju", promrmlja on. "Šta?" "Ništa. To je jedan predeo koji sam ponekad video u snu." "Gledaj!" prošaputa Džulija. Na jednoj grani, ni pet metara od njih i skoro u visini njihovih lica, beše sleteo drozd. Možda ih nije ni video. On je bio na suncu, oni u hladu. Raširi krila, ponovo ih pažljivo vrati na mesto, za trenutak saže glavu kao da èini poèast suncu, a onda mu se iz grla izli bujica pesama. U popodnevnoj tišini pesma je odjekivala neobièno glasno. Vinston i Džulija su stajali pribijeni jedno uz drugo, zaèarani. Muzika je tekla dalje, minut za minutom, sa zaèuðujuæim varijacijama, ne ponavljajuæi se ni jedan jedini put, kao da je ptica namerno isticala svoju virtuoznost. Ponekad bi prekinula pesmu na nekoliko sekundi, raširila i ponovo sklopila krila; zatim isturila svoje šarene grudi i ponovo zapevala punim grlom. Vinston ju je posmatrao s nekim nejasnim oseæanjem poštovanja. Za koga, za šta peva ta ptica? Ne posmatra je ni njen par, ni njen suparnik. Šta je navodi da sedi na ivici samotnog šumarka i toèi svoju muziku u ništavilo? On se upita da li u blizini ipak nije sakriven kakav mikrofon. On i Džulija su govorili samo tihim šapatom; mikrofon ne bi uhvatio njih, nego drozda. Možda na drugom kraju žice sedi kakav sitan èovek nalik na bubašvabu i pažljivo sluša - sluša to. Ali poplava muzike mu postepeno izbaci sve misaone kombinacije iz glave. Drozdova pesma kao da je bila teènost koja se izlivala na njega i mešala sa suncem koje se probijalo kroz lišæe. On prestade misliti samo je oseæao. Devojèin struk koji je njegova ruka obuhvatala bio je topao i mek. On je okrete sebi, tako da su stajali grudi uz grudi; njeno telo kao da se ulivalo u njegovo. Kuda god polazio rukama, bilo je podatno kao voda. Usta im se sljubiše; to je sad bilo nešto sasvim razlièito od malopreðašnjih oštrih poljubaca. Kad su odmakli lica jedno od drugog, oboje uzdahnuše duboko. Ptica se poplaši i odlete lepeæuæi krilima. Vinston prisloni usne na njeno uvo. "Sad", šapnu on. "Nemoj ovde", odšaputa ona. "Hajdemo natrag u skrovište. Tamo je sigurnije." Žurno, lomeæi ovde-onde po koju granèicu, oni se uputiše krivudavim puteljkom do proplanka. Kad se naðoše u krugu mladih izdanaka, ona se okrete i suèeli se s njim. Oboje su disali burno, ali njoj se u uglovima usana ponovo beše pojavio osmeh. Jedan trenutak je stajala i posmatrala ga, a zatim se ne gledajuæi maši patent-zatvaraèa na svom kombinezonu. I - da! sve se desi skoro isto onako kao u njegovom snu. Gotovo isto onako brzo kako je zamišljao, ona strže svoju odeæu; a kad ju je odbacila u stranu, to je uradila onim istim velièanstvenim pokretom koji kao da briše celu jednu civilizaciju. Telo joj je na suncu sjajilo belinom. Ali u prvom trenutku on joj nije gledao telo; pogled mu je bio prikovan za njeno pegavo lice i jedva primetni, smeli osmeh. On kleèe pred nju i uze je za ruke. "Jesi li ovo veæ nekad radila?" "Razume se. Stotine puta... pa dobro, desetine puta." "Sa èlanovima Partije." "Da, uvek s njima."

"Sa èlanovima Uže partije?" "To ne, s tim svinjama ne. Ali ima ih puno koji bi hteli, samo da imaju priliku. Nisu oni toliki sveci kakvi se prave." Srce mu poskoèi. Ona je to radila desetine puta: želeo je da su u pitanju stotine hiljade puta. Sve što je nagoveštavalo porok uvek ga je ispunjavalo bezumnom nadom. Ko zna, možda je Partija ispod površine odista trula, možda je njen kult požrtvovanja i odricanja samo laž pod kojom se skriva iskvarenost. Kad bi mogao sve da ih zarazi gubom ili sifilisom! Bilo šta da uradi što kvari, što slabi, što ruši! On je povuèe naniže; sad su kleèali lice u lice. "Slušaj. Što si više muškaraca imala, to te više volim. Razumeš li to?" "Mrzim èistotu, mrzim dobrotu! Želim da nestanu sve vrline. Želim da ceo svet bude poroèan do srži kostiju." "Dragi, onda bi trebalo da ti savršeno odgovaraj. Ja sam upravo poroèna do srži kostiju." "Voliš li ti ovo? Mislim, ne samo sa mnom; da li uopšte voliš da se...?" "Obožavam." To je bilo ono što je iznad svega želeo da èuje. Ne samo ljubav prema jednoj jedinki, nego životinski nagon, prosta neizdiferencirana želja, to je bila sila koja æe Partiju razbiti u komade. On je pritisnu na travu, meðu popadale zvonèiæe. Ovog puta nije bilo teškoæa. Ubrzo im se dizanje i spuštanje grudi vrati na normalnu brzinu; s nekom prijatnom bespomoænošæu, oni se razdvojiše. Sunce kao da je peklo jaèe. Oboma se spavalo. On se maši odbaèenog kombinezona i upola je pokri njime. Gotovo smesta zaspaše i spavali su oko pola sata. Vinston se probudi prvi. Probudivši se, sede i zagleda se u pegavo lice koje je i dalje mirno spavalo na podmetnutom dlanu kao na jastuku. Ako se izuzmu usta, nije se moglo reæi da je lepa. Kad bi se pogledalo izbliza, videla bi se i pokoja borica oko oèiju. Kratka crna kosa bila je izvanredno gusta i meka. Pade mu na pamet da još uvek ne zna ni njeno prezime ni adresu. Mlado, zdravo telo, sada bespomoæno u snu, probudi u njemu oseæanje sažaljenja, želju da je štiti. No ona nežnost bez misli, koju je oseæao pod leskom dok je pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni kombinezon i zagleda se u gladak beli bok. U prošlosti, pomisli on, muškarac bi posmatrao žensko telo, našao da je ono poželjno, i tu je priži bio kraj. No danas nije moglo biti ni èiste ljubavi ni èiste želje. Ni jedno oseæanje nije èisto, jer je sve pomešano sa strahom i mržnjom. Njihov zagrljaj bio je bitka, njihov orgazam pobeda. Ono što su uèinili bilo je udar na Partiju. Bilo je politièki akt.

3. "Ovde možemo još jedanput", reèe Džulija. "Po pravilu je sigurno otiæi u isto skrovište dvaput. Razume se, to tek za mesec-dva." Èim se probudila, ponašanje joj se beše izmenilo. Postade budna i poslovna, obuèe se, zaveza ešarpu oko pojasa, i poèe se baviti detaljima povratka. Èinilo se prirodnim ostaviti taj posao njoj. Ona je oèigledno imala prirodnog lukavstva koje je Vinstonu nedostajalo; usto je odlièno poznavala okolinu Londona, stekavši to znanje na bezbroj kolektivnih marševa. Put kojim mu je rekla da se vrati bio je potpuno razlièit od onoga kojim je došao; i vodio je do sasvim druge železnièke stanice. "Putem kojim si došao nikad se ne vraæaj", reèe ona, kao da iznosi kakav važan princip. Objasni mu da æe otiæi prva, a da on potom treba da saèeka pola sata pre nego što i sam ode.

Beše mu rekla i gde æe se, posle èetiri dana, sastati iduæi put. To je bila ulica u jednoj od siromašnijih èetvrti, gde se nalazila pijaca koja je obièno bila pretrpana i buèna. Ona æe se vrteti oko tezgi, praveæi se da traži pertle ili konac. Ako oceni da je situacija èista, išmrknuæe se u maramicu kad se on približi; ako ne, on treba da proðe kao da je ne poznaje. S malo sreæe, usred gomile sveta, moæi æe da porazgovaraju èetvrt sata i zakažu sledeæi sastanak. "A sad moram da idem", reèe ona èim je on zapamtio uputstva. "Moram da budem natrag u devetnaest i trideset. Imam dva sata posla za Omladinsku ligu protiv seksa: da delim letke, ili tako nešto. Sranje. Hoæeš da me oèistiš? Da nemam neku grancièu u kosi? Sigurno? Onda doviðenja, ljubavi, doviðenja!" Ona mu se baci u naruèje, poljubi ga gotovo grubo, i sledeæeg trenutka se probi kroz mladice i nestade u šumarku, praveæi pri tom vrlo malo šumova. On još uvek nije znao njeno prezime i adresu. To, meðutim, nije znaèilo ništa: bilo je nezamislivo da se mogu sastati bilo gde u zatvorenom prostoru ili razmene ikakvu pismenu poruku. Stvari su pošle tako da se na proplanku u šumarku više nisu ni vratili. Tokom maja imali su još samo jednu priliku kad su uspeli da spavaju zajedno. To se desilo u drugom od skrovišta koje je Džulija znala, zvoniku neke srušene crkve, u gotovo pustom kraju u okolini grada, gde je pre trideset godina pala atomska bomba. Mesto je bilo izvrsno kao skrovište; put do njega je, meðutim, bio vrlo opasan. U ostalim prilikama mogli su se sastajati samo na ulici, svaki put drugoj, i nikad na duže od pola sata. Na ulici se uvek moglo razgovarati, na izvestan naèin. Dok su plutali pretrpanim ulicama, ne sasvim jedno do drugog, i nikad se ne gledajuæi, vodili su èudan, isprekidan razgovor koji se palio i gasio kao svetionik, prekidajuæi ga iznenada kad bi se našli u blizini telekrana ili spazili uniformu kakvog èlana Partije kako se približava; nastavljajuæi ga posle nekoliko minuta usred reèenice; presecajuæi ga napola kad bi se rastali na ugovorenom mestu; potom ga nastavljajuæi sledeæeg dana gotovo bez uvoda. Ispostavi se da je Džulija sasvim naviknuta na razgovor na takav naèin, koji je nazivala 'razgovor u nastavcima'. Isto tako je umela, zaèudo, da govori ne pokreæuæi usne. Samo jednom za gotovo mesec dana svakoveèernjeg sastajanja, poðe im za rukom da se poljube. Išli su æutke nekom sporednom ulicom (Džulija nikad nije govorila ako se nisu nalazili u nekoj od glavnih ulica) kad se zaèu zaglušujuæi prasak, zemlja se zatrese, a vazduh pomraèi; Vinston se naðe kako leži na boku, izubijan i preplašen. Oèigledno je negde sasvim blizu pala raketna bomba. On odjednom spazi Džulijino lice na nekoliko centimetara od svog, mrtvaèki belo,belo kao kreda. Èak su joj i usne bile bele. Mrtva! On je steže uza se i primeti da je lice koje ljubi živo i toplo. No na usne mu se hvatalo nešto prašnjavo. Lica su im oboma bila pokrivena gustim slojem kreène prašine. Bilo je veèeri kad su stizali na mesto sastanka i morali se mimoiæi bez ikakvog znaka, jer je iza ugla upravo izišla patrola, ili iznad glave stajao helikopter. No èak i da je bilo manje opasno, naæi vremena za sastanak bilo bi ipak teško. Vinstonova radna nedelja iznosila je šezdeset sati, Džulijina èak i više; slobodni dani su im zavisili od pritiska posla i nisu se èesto poklapali. U svakom sluèaju, Džulija je retko imala potpuno slobodno veèe. Provodila je zaèudno mnogo vremena na predavanjima i demonstracijama raznoseæi materijale za Omladinsku ligu protiv seksa, krojeæi zastave za Nedelju mržnje, skupljajuæi priloge za kampanju štednje, i baveæi se ostalim sliènim poslovima. To se isplaæivalo, kako je govorila; predstavljalo je kamuflažu. Èovek koji se drži

manjih pravila može kršiti veæa. Ona je èak navela Vinstona da stavi hipoteku na još jedno od svojih slobodnih veèeri i prijavi se za prekovremeni rad u fabrici municije, za šta su se zagriženiji èlanovi Partije javljali dobrovoljno. I tako je on poèeo, po jedno veèe svake nedelje, provoditi èetiri sata, navræuæi jedna na drugi male metalne predmete, verovatno delove upaljaèa za bombe, paralisan od dosade, u loše osvetljenoj fabrièkoj hali punoj promaje gde se lupa èekiæa sumorno mešala sa muzikom telekrana. Kad su se sastali u crkvenom tornju, ispuniše rupe u svom dotadašnjem isprekidanom razgovoru. Bilo je vrelo popodne. U tesnoj èvrstoj prostorijici iznad zvona vazduh je bio vruæ i ustajao; oseæao se nepodnošljiv smrad golubijeg izmeta. Razgovarali su satima, sedeæi na prašnjavom podu prekrivenom granèicama; s vremena na vreme neko bi od njih dvoje ustao da baci pogled kroz puškarnicu i utvrdi da se ne približava niko. Džulija je imala dvadeset šest godina. Živela je u ženskom domu sa još trideset devojaka ("Veèito u ženskom smradu! Nemaš pojma koliko mrzim žene!" rekla je uzgred), a radila je, kao što je i mislio, u Odeljenju proze. Volela je svoj posao, koji se uglavnom sastojao od toga što je trebalo rukovati i održavati jedan jak, ali kapriciozan elektrièni motor. Nije bila 'strašno pametna', ali je volela da radi rukama i rad sa mašinama joj je padao lako. Umela je da opiše ceo proces sastavljanja romana, od opšte direktive Komiteta za planiranje pa sve do poslednjeg glaèanja u takozvanoj 'glanc-grupi'. No konaèni proizvod je nije interesovao. Bila je, po svojim reèima, 'slab mušterija za knjige'. Knjige su za nju bile jednostavno roba koja se mora proizvoditi, kao pekmez ili pertle. Nije se seæala nièeg pre prvih godina šeste decenije, a od svih ljudi koje je poznavala, jedan jedini je èesto prièao o predrevolucionarnim danima - bio je to njen deda, koji je nestao kad joj je bilo osam godina. U školi je bila kapiten hokej ekipe, i dobila gimnastièki trofej dve godine uzastopce. Pre no što se uèlanila u Omladinsku ligu protiv seksa, bila je sekretar mesnog aktiva Saveza omladine, a pre toga komandir odreda u Špijunima. Uvek je imala odliènu karakteristiku. Èak je u svoje vreme bila izabrana (što je predstavljalo nesumnjiv znak dobrog ugleda) za rad u Pornosekciji, pododseku Odeljenja proze koji je proizvodio treæerazrednu pornografiju za prole. Pornosekciju su oni koji su radili u njoj nazivali "masna kuæa", primeti ona. Tu je ostala godinu dana, radeæi na proizvodnji knjižica pod naslovima Nestašne prièe il Jedna noæ u devojaèkom pansionatu, koje su, u zapeèaæenim paketiæima, ispod ruke kupovali mladi proleteri pod utiskom da rade nešto zabranjeno. "Kakve su te knjige?" radoznalo upita Vinston. "Smuti pa prospi. U stvari su dosadne. Postoji samo šest zapleta, samo što ih nešto malo menjaju. Razume se, ja sam radila samo na kaleidoskopima. U glanc-grupi nisam bila. Nemam smisla za književnost, dragi - èak ni koliko treba za taj posao." On sa èuðenjem sazna da u Pornosekciji, sem šefova odeljka, rade samo žene, po teoriji da bi muškarci, èiji su seksualni nagoni manje podložni kontroli nego ženski, lakše podlegli uticaju pornografije s kojom bi radili. "Ne vole èak ni da im rade udate žene", dodade ona. "Devojke su uvek olièenje èistote, po njima. Ali kao što vidiš, jedna baš nije." Prvi put je vodila ljubav u šesnaestoj godini, sa nekim šezdesetogodišnjakom, èlanom Partije, koji je kasnije izvršio samoubistvo da izbegne hapšenje. "Baš dobro", reèe Džulija, "inaèe bi saznali za mene kad bi priznao." Zatim su došli drugi. U njenim oèima život je bio jednostavna stvar. Èovek želi da

mu bude lepo; 'oni', to jest Partija, spreèavaju ga u tome; on onda krši pravila kako najbolje ume. Što 'oni' uskraæuju èoveku zadovoljstva èinilo joj se isto tako prirodnim kao i to što èovek treba da se stara da ga ne uhvate. Partiju je mrzela, i svoju mržnju iskazivala najgrubljim reèima, ali je nije kritikovala u opštem smislu. Za doktrinu Partije nije imala interesovanja, sem onda kad je neposredno pogaðala njen sopstveni život. On primeti da ona ne upotrebljava reèi iz Novogovora, osim onih koje su prešle u svakodnevnu upotrebu. Za Bratstvo nikad nije èula, i nije htela da veruje u njegovo postojanje. Svaki oblik organizovanja bune protiv Partije, koji je unapred bio osuðen na neuspeh èinio joj se glupim. Pametno raditi znaèilo je kršiti pravila, a ipak ostati živ. On se usput zapita koliko ih u mlaðoj generaciji može biti nalik na Džuliju - u generaciji koja je odrasla u svetu Revolucije, koja nije znala ni za šta drugo; za koju je Partija bila nešto neizmenjivo, kao nebo; koja se nije bunila protiv njene vlasti veæ jednostavno vrdala od nje, kao što se zec uklanja od psa. O moguænosti da se uzmu nisu razgovarali. Moguænost je bila toliko bleda da nije vredela misli. Nikakav komitet koji se da zamisliti ne bi odobrio njihov brak, èak i kad bi se Vinstonova žena Ketrin i mogla nekako ukloniti s puta. To je bilo beznadežno èak i kao san. "Kakva ti je bila žena?" upita Džulija. "Bila je - da li znaš onu reè iz Novogovora: dobromislen? Što znaèi: po prirodi ispravan, nesposoban da pomisli lošu misao?" "Ne znam reè, ali takve ljude znam dobro." On joj poèe prièati o svom braku, no ona je zaèudo znala kako su suštinske stvari u osnovi izgledale. Opisala mu je, mada nikad nije videla ni osetila, kako se Ketrinino telo koèi i kruti èim bi je dotakao; kako se èinilo da ga gura od sebe èak i onda kad ga je èvrsto grlila. Sa Džulijom mu nije bilo teško razgovarati o tim stvarima; Ketrin je, u svakom sluèaju, odavno bila prestala da bude bolna i postala samo neprijatna uspomena. "Mogao bih izdržati da nije bilo jedne stvari", reèe on, i isprièa joj o ledenoj predstavi na koju ga je Ketrin naterivala svake nedelje u isti dan. "Bilo joj je odvratno, ali je ništa nije moglo spreèiti, da to radi. To je nazivala - ne, nikad neæeš pogoditi kako." "Naša obaveza prema Partiji", smesta reèe Džulija. "Otkud znaš?" "Dragi, pa i ja sam bila u školi. Predavanja o seksualnom životu jedanput meseèno za omladinu iznad šesnaest godina. I u Savezu omladine. Godinama ti to tucaju u glavu. Verovatno im i pali, u veæini sluèajeva. Samo, razume se, nikad se ne zna; ljudi su toliko dvolièni." Ona nastavi u istom smislu. Kod Džulije, svaka tema je vodila njenoj seksualnosti. Èim bi se razgovor ma na koji naèin dotakao te oblasti, ona je pokazivala veliku inteligenciju. Za razliku od Vinstona, shvatala je suštinu puritanizma koji je Partija propovedala. Nije u pitanju bilo samo to što seksualni nagon stvara svoj sopstveni svet koji je Partiji van kontrole te ga zato treba uništiti, ako je moguæe. Važnije je bilo to što seksualno lišavanje stvara histeriju, koja je dobrodošla jer se može preobraziti u groznicu ratobornosti i obožavanje voðe. Ona je to iskazivala ovako: "Kad spavaš sa ženom, trošiš energiju; a posle si sav sreæan i ne daješ pet para ni za šta. A oni ne podnose da ti bude tako: hoæe da stalno pucaš od energije. Sve to marširanje gore-dole, klicanje, mahanje zastavama - sve ti je to neiživljen seks. Ako si sreæan u sebi, šta te briga za Velikog Brata, i troletke, i Dva minuta mržnje, i sva ona njihova sranja?"

Istina je, pomisli on. Izmeðu askeze i politièke ispravnosti postoji neposredna, bliska veza. Jer kako bi se onaj strah, ona mržnja i ono ludaèko verovanje koje Partija traži od svojih èlanova mogli održati na potrebnoj visini kao pokretaèka snaga? Seksualni impuls je Partiji bio opasan, te ga je skrenula u stranu i iskoristila za svoje potrebe. Slièan trik su izveli i sa roditeljskim instinktom. Porodica se nije mogla ukinuti; Partija je èak podsticala gotovo starinsku ljubav roditelja prema deci. S druge strane, decu je sistematski okretala protiv roditelja i uèila da ih špijuniraju i prijavljuju njihove sumnjive reèi i dela. Porodica je u stvari postala filijala Policije misli. Na taj naèin se postizalo da svi graðani i danju i noæu budu okruženi uhodama koji ih intimno poznaju. U seæanju mu se najednom vrati Ketrin. Ketrin bi ga nesumnjivo dostavila Policiji misli da nije bila preglupa da u njegovim reèima otkrije politièku neispravnost. No u stvari ju je tog trenutka vratila u Vinstonovo seæanje zagušljiva popodnevna jara, od koje su mu po èelu izbile graške znoja. On poèe prièati Džuliji o neèemu što se desilo, upravo: što se nije desilo, jednog drugog vrelog letnjeg popodneva, pre jedanaest godina. Tada su imali za sobom tri ili èetiri meseca braka. Bili su se izgubili na jednom kolektivnom maršu, negde u Kentu. Zaostali su za drugima svega nekoliko koraka, ali potom su skrenuli u pogrešnom pravcu, i ubrzo se morali naglo zaustaviti na ivici nekog napuštenog kamenoloma odakle se nekad vadio kreènjak. Ivica se obrušavala, u pravoj liniji, kojih deset-dvadeset metara; na dnu je ležalo krupno kamenje. Naokolo nije bilo nikog da ga pitaju za put. Èim je shvatila da su se izgubili, Ketrin je postala vrlo nervozna. Biti, makar za trenutak, odvojen od buène gomile izletnika ulivalo joj je oseæanje da èini nešto loše. Htela je da se vrate putem kojim su došli i potraže ostale u drugom pravcu. No u tom trenutku Vinston je primetio nekoliko æubica slaka koje su rasle u pukotinama stene ispod njih. Jedna je bila dvobojna, karmin i cigla-crvena, iako je oèigledno rasla iz istog korena. Tako šta nikad ranije nije video, te pozva Ketrin da doðe i pogleda. "Gledaj, Ketrin! Pogledaj ono cveæe. Onaj bokor dole pri dnu. Vidiš li da je dvobojan?" Ona se veæ bila okrenula da poðe, no za trenutak se ipak vratila, prilièno uznemirena. Èak se i nagla preko ivice da vidi kuda on pokazuje. Stajao je nešto iza nje; uhvatio ju je rukom za truk da je zadrži. U tom trenutku mu je odjednom palo na pamet koliko su potpuno sami. Nigde se nije videlo nijedno ljudsko biæe, nije kretao nijedan list; èak ni jedna ptica nije bila budna. Na takvom mestu je opasnost od skrivenog mikrofona bila vrlo mala; a i da je bilo, mikrofon bi uhvatio samo zvuke. Bio je najvreliji, najsanjiviji èas popodneva. Sunce je palilo po njima, znoj ga je golicao po licu. I najednom mu je došla pomisao... "Zašto je nisi gurnuo?" upita Džulija. "Ja bih." "Znam, draga, ti bi je sigurno i gurnula. I ja bih, da sam tada bio ono što sam sad. A možda bih - nisam siguran." "Je li ti krivo što nisi?" "Jeste. Sve u svemu, krivo mi je." Sedeli su jedno do drugog na prašnjavom podu. On je privuèe uza se. Glava joj se odmarala na njegovom ramenu, a prijatan miris kose nadvladavao zadah golubijeg izmeta. Vrlo je mlada, pomisli on, još uvek oèekuje nešto od života, ne shvata da gurnuti neprijatnu osobu niz liticu ne rešava ništa. "U stvari ne bih izmenio ništa", reèe on. "Zašto ti je onda krivo što je nisi gurnuo?"

"Samo zato što više volim delenje od nedelenja. U ovoj igri koju igramo, ne možemo pobediti. Neki neuspesi su bolji od drugih, to je sve." Oseti kako joj se ramena izvijaju ne odobravajuæi. Uvek mu je protivreèila kad je tako govorio. Nije prihvatala kao zakon prirode da pojedinac uvek gubi. Na neki naèin je shvatala da je izgubljena, da æe je Policija misli pre ili posle uhvatiti i ubiti, no drugim delom svesti je verovala da je ipak izvodljivo sagraditi potajni svet u kome se može živeti kako se hoæe. Trebalo je samo sreæe, lukavstva i smelosti. Nije razumevala da sreæa ne postoji, da jedina podela leži u dalekoj buduænosti, dugo posle njene smrti, da je od onog trenutka kad se objavi rat Partiji najbolje smatrati sebe lešom. "Mi smo mrtvaci", reèe on. "Nismo još mrtvi", prozaièno reèe Džulija. "Ne fizièki. Još šest meseci, godinu dana - možda pet godina. Ja se bojim smrti. Ti si mlada, dakle verovatno je se bojiš još više nego ja. Oèigledno, trudiæemo se da je odložimo što više možemo. Ali tu nema velike razlike. Dokle god ljudi ostanu ljudi, život i smrt su isto." "Ah, koješta! S kim bi radije spavao, sa mnom ili s kosturom? Zar ne voliš što si živ? Zar ne voliš da osetiš: evo, ovo sam ja, ovo mi je ruka, ovo mi je noga, stvarno postojim, èvrsta sam, živa sam! Zar ne voliš ovo?" Ona se izvi i pribi se grudima uz njega. On oseti njene dojke, zrele i èvrste, kroz kombinezon. Njeno telo kao da je nešto od svoje mladosti i elana prelivalo u njegovo. "Volim", reèe on. "Onda prestani da mi govoriš o smrti. A sad slušaj, dragi: moramo da se dogovorimo za iduæi put. Mogli bi baš i da ponovo odemo na ono mesto u šumi. Nismo odavno, sad može. Samo sad æeš morati drugim putem. Sve sam isplanirala. Poðeš vozom - ne, èekaj; nacrtaæu ti." I, onako praktièna, ona zgrnu èetvorougao prašine i granèicom izvaðenom iz golubijeg gnezda poèe na podu crtati mapu.

4. Vinston se osvrnu po zapuštenoj sobici iznad Èeringtonove radnje. Pored prozora, ogromni krevet je stajao namešten, pokriven otrcanom æebaci i jastukom bez navlake. Na ploèi kamina otkucavao je staromodni sat sa brojèanikom podeljenim na dvanaest èasova. U uglu, na stolu na sklapanje, iz polumraka je meko sjajio stakleni pritiskaè za papir koji je bio kupio u poslednjoj poseti. U ložištu kamina stajala je ulubljena limena petrolejska peæ, šerpica i dve šolje, koje mu je Èerington dao na upotrebu. Vinston založi peæ i pristavi lonèiæ. Bio je doneo koverat pun kafe Pobeda i nešto tableta saharina. Kazaljke na satu pokazivale su sedam i dvadeset: u stvari je bilo devetnaest i dvadeset. Ona je trebalo da doðe u devetnaest i trideset. Ludost, ludost, govorilo mu je srce; svesna, neopravdana, samoubilaèka ludost. Od svih zloèina koje je èlan Partije mogao poèiniti, ovaj je bio najteže sakriti. U stvari mu je zamisao uplovila u glavu u obliku vizije: stakleni pritiskivaè koji se ogleda na površini stola na sklapanje. Ko što je i predviðao, Èerington mu je bez komplikacija izdao sobu. Oèigledno mu je bilo milo što æe doæi do nekoliko dolara stanarine. Nije se ni skandalizovao ni nametljivo pokazivao da zna šta je posredi kad je postalo jasno da je Vinstonu soba potrebna da bi u nju dovodio ženu. Umesto toga, gledao je nekud neodreðeno, ni

u blizinu ni u daljinu, i govorio uopštenim reèima, s takvim taktom da se èinilo da je delimièno nevidljiv. Rekao je da je mir nešto veoma dragoceno. Svako želi da ima neko mesto gde æe povremeno biti sam. A kad neko zna da neko drugi ima takvo mesto, stvar je normalnog dobrog vaspitanja da to zadrži za sebe. Èak je dodao, izgledajuæi pri tom kao da se potpuno topi u nevidljivosti, da kuæa ima dva ulaza, i to jedan kroz zadnje dvorište, odakle se izlazilo na sporednu ulicu. Pod prozorom se èula neèija pesma. Vinston proviri, zaštiæen muslinskom zavesom. Junsko sunce je još uvek bilo visoko na nebu, a u dvorištu punom sunca, jedna èudovišno krupna žena, èvrsta kao normanski stub, mišiæavih crvenih podlaktica, s keceljom od jute privezanom oko pojasa, tabala je gore-dole izmeðu korisa i konopca za rublje, prikaèinjuæi štipaljkama niz èetvrtastih belih predmeta, koje Vinston prepoznade kao pelene. Kad god joj usta nisu bila zapušena štipaljkama, pevala je snažnim kontraaltom: Beše to kratka ljubav bez nade Što proðe brzo k'o aprilski dan, Al' od nežnih reèi i misli o sreæi U srcu veèno ostade san. Ta melodija je veæ nekoliko nedelja proganjala London. Bila je to jedna od bezbroj sliènih pesama koje je za prole puštala u promet jedna podsekcija muzièkog odeljenja u Ministarstvu istine. Tekstovi su bili sastavljeni bez ikakve ljudske intervencije, na aparatu zvanom versifikator. No žena je pevala tako melodièno da je od inaèe odvratne besmislice postajala skoro prijatna muzika. Vinstone je èuo ženinu pesmu, struganje njenih cipela po ploèama dvorišta, deèje uzvike sa ulice i, odnekud veoma daleko, slabu buku saobraæaja, a soba se ipak èinila èudno tiha, zato što nije bilo telekrana. Ludost, ludost, ludost! ponovo pomisli on. Nezamislivo je bilo da æe moæi dolaziti u ovu sobu duže od nekoliko nedelja a da ih policija ne uhvati. No pomisao o skrovištu koje æe biti samo njihovo, blizu, i izmeðu èetiri zida, predstavljala je preveliko iskušenje za oboje. Neko vreme posle sastanka u zvoniku, bilo im je postalo nemoguæe da se naðu. Zbog Nedelje mržnje koja je predstojala, radno vreme je bilo drastièno produženo. Do Nedelje je preostajalo više od mesec dana, ali su obimne, komplikovane pripreme svakome zadavale naknadni posao. Najzad im je oboma pošlo za rukom da izrade slobodno popodne u isti dan. Bili su se dogovorili da odu na onaj isti proplanak. Veèe pre toga videli su se za trenutak na ulici. Dok su se kao sluèajno približavali jedno drugom u gomili, Vinston skoro da je i nije gledao; no jedan kratak pogled mu je bio dovoljan da primeti da je bleða nego obièno. "Propala stvar", promrmljala je ona èim je ocenila da je sigurno govoriti. "Mislim, za sutra." "Šta?" "Sutra popodne. Ne mogu da doðem." "Zašto?" "Ono redovno. Ovog meseca sam dobila nešto ranije." Za trenutak je bio van sebe od besa. Tokom onih mesec dana koliko ju je poznavao, priroda njegove želje za njom bila se izmenila. U poèetku je tu bilo vrlo malo istinske èulnosti. Njihovo prvo seksualno opštenje bilo je samo èin volje. No posle drugog stvari su se izmenile. Miris njene kose, ukus njenih usta, dodir njene kože kao da su se uvukli u njega, ili u vazduh koji ga je okružavao. Ona mu beše postala fizièka potreba, nešto što nije samo želeo,

nego na šta je smatrao da ima i pravo. Kad mu je rekla da ne može doæi, u njemu se rodilo oseæanje kao da mu je podvalila. No upravo ih je u tom trenutku gomila gurnula jedno uz drugo, i ruke su im se sluèajno srele. Ona mu nakratko steže vrhove prstiju, pokretom koji nije budio želju, nego ljubav. Palo mu je na pamet da je, kad se sa ženom živi zajedno, razoèaranje ovakve vrste prirodan i redovan dogaðaj; i obuze ga duboka nežnost, kakvu prema njoj dotle još nije osetio. Poželeo je da su njih dvoje par koji za sobom ima deset godina braka. Poželeo je da mogu hodati ulicama, ali otvoreno i bez straha, razgovarati o nevažnim stvarima i kupovati sitnice za domaæinstvo. Poželeo je, najviše od svega, da mogu imati neko mesto gde mogu biti sami a da se ne osete obaveznim da spavaju zajedno svaki put kad se naðu. Ne tog trenutka, ali sutradan, pala mu je na pamet misao da iznajmi sobu kod Èeringtona. Kad je to predložio Džuliji, ona se složila neoèekivano spremno. Oboje su znali da je to ludilo, svesno približavanje grobu. Dok je sedeo na ivici kreveta èakajuæi je, on ponovo pomisli o podrumima Ministarstva ljubavi. Èudno, pomisli on, kako se predodreðeni užas pojavljuje i nestaje iz svesti. Tu je, smešten negde u vremenu buduæem, i prethodi smrti isto onako sigurno kao što devedeset devet prethodi stotini. Ne može se izbeæi, ali se možda može odložiti; a ipak èovek umesto toga, svaki èas skraæuje razmak do njega nekim svesnim, voljnim èinom. U tom trenutku na stepenicama se zaèuše žurni koraci. U sobu ulete Džulija. Nosila je torbu za alat od grubog mrkog platna, kakvu je ponekad viðao da nosi gore-dole po Ministarstvu. On poðe napred da je uzme u naruèje, no ona se oslobodi prilièno žurno, delom zato što je još uvek držala torbu za alat. "Strpi se malo", reèe ona. "Pusti me da ti kažem šta sam donela. Jesi li doneo one odvratne kafe Pobeda? I znala sam da æeš doneti. Možeš da je baciš, neæe nam trebati. Gledaj ovamo." Ona kleèe na kolena, otvori torbu i izbaci nekoliko francuskih kljuèeva i jednu odvrtku koji su ležali pri vrhu. Ispod njih je bilo nekoliko uredno spakovanih paketiæa od papira. Prvi koji je dodala Vinstonu èinio se pod prstima èudan, a ipak nekako poznat. Bio je napunjen neèim teškim, sliènim pesku, što se ugibalo gde god ga èovek takne. "Nije valjda šeæer?" reèe on. "Pravi šeæer. Ne saharin, nego šeæer. A evo i vekna hleba - pravi beli, a ne ono naše ðubre - i teglica džema. Evo i konzerva mleka - ali gledaj! ovim se najviše ponosim. Morala sam da ga uvijem u krpu od džaka, jer bi se inaèe..." No nije mu bilo potrebno reæi zašto ga je uvila. Miris je veæ ispunjavao sobu, bogati, vreli miris koji mu se èinio isparenjem iz detinjstva, no koji se još uvek ponekad mogao uhvatiti, u kakvom hodniku pre nego što se zalupe vrata, ili na prepunoj ulici, širen vetrom i nanjušen samo za trenutak pre no što se izgubi. "Kafa", promrmlja on, "prava kafa." "Kafa koju pije Uža partija", reèe ona. "Imam celo kilo." "Kako si uspela da nabaviš sve ovo?" "Sve je to roba za Užu partiju. Ništa te svinje ne ostavljaju drugima, baš ništa. Samo, razume se, sluge i kelneri kradu, pa - ali gledaj, imam i paketiæ èaja" Vinston èuènu pored nje i otcepi jedan ugao. "Pravi èaj. A ne ono naše lišæe borovnice." "Ima ga puno u poslednje vreme. Osvojili su Indiju, ili tako nešto", ravnodušno reèe ona. "Ali slušaj, dragi: sad se okreni da me ne gledaš jedno tri minuta. Sedi na drugi kraj kreveta. Nemoj mnogo blizu prozora. I ne kreæi se dok ti ne kažem."

Vinston se zamišljeno zagleda kroz muslinsku zavesu. Dole u dvorištu, žena crvenih ruku još uvek je marširala gore-dole izmeðu korita i konopca. U jednom trenutku izvadi iz usta dve štipaljke i zapeva, duboko se unoseæi: Kažu da vreme sve rane leèi, Kažu da se uvek zaboravi sve, Al' mladost je prošla i starost veæ došla A ja još pamtim èasove te. Èinilo se da celu tu nedotupavnu pesmu zna napamet. Glas joj je plovio naviše s mekim letnjim vazduhom, vrlo melodièan, pun neke sreæne melanholije. Dobijao se utisak da bi bila savršeno zadovoljna kad bi junsko veèe bilo beskrajno a zaliha rublja neiscrpna, da tu ostane još hiljadu godina, vešajuæi pelene i pevajuæi besmislice. Pade mu na pamet èudna èinjenica da nikad nije èuo nijednog èlana Partije kako peva spontano i sam. Tako šta bi pomalo èak mirisalo na neispravnost, predstavljalo opasnu ekscentriènost, kao razgovaranje sa samim sobom. Možda se ljudima peva samo onda kad su na ivici gladovanja. "Sad možeš da se okreneš", reèe Džulija. On se okrete, i za trenutak je gotovo nije prepoznao. Oèekivao je u stvari da æe je videti golu. Ali nije bila gola. Promena je bila daleko veæa. Bila se našminkala. Po svemu sudeæi, na putu do kuæe je krišom ušla u neku radnju u jednoj od proleterskih èetvrti i kupila kompletnu garnituru kozmetièkog pribora. Usne su joj bile jako nakarminisane, obrazi narumenjeni, nos napuderisan; èak je i ispod oèiju imala nešto od èega su izgledale sjajnije. Ceo posao nije bio obavljen osobito vešto, no Vinstonovi kriterijumi u tim stvarima nisu bili oštri. On nikad nije video, ni zamišljao, èlanicu Partije sa našminkanim licem. Džulija se beše toliko prolepšala da se on zapanji. Dodavši samo malo boje na prava mesta, postala je ne samo mnogo lepša no i daleko ženstvenija. Kratka kosa i deèaèki kombinezon samo su pojaèavali taj utisak. Kad ju je uzeo u zagrljaj, nozdrve mu preplavi talas sintetièkog mirisa ljubièice. On se seti polumraka u podrumskoj kuhinji, i bezubih usta one žene. Ona je imala isti taj parfem; no u tom trenutku mu to nije smetalo. "I parfem!" uzviknu on. "Jeste, dragi, i parfem. A znaš šta æu još da uradim? Gledaæu da naðem pravu žensku haljinu, i nosiæu je umesto ovih blesavih pantalona. Nosiæu svilene èarape i visoke štikle! U ovoj sobi æu biti žena, a ne èlanica Partije." Strgoše odeæu sa sebe i legoše u ogromni krevet od mahagonija. Vinston se tada prvi put svukao u njenom prisustvu. Dotle se previše stideo svog bledog i mršavog tela, sa oteèenim venama na listovima i belom pegom iznad gležnja. Èaršava nije bilo, ali je æebe na kome su ležali bilo izlizano i glatko, a velièina i elastiènost kreveta iznenadiše ih oboje. "Sigurno je pun buva, ali baš nas briga", reèe Džulija. Takav braèni krevet se više nije mogao videti nigde sem u proleterskim kuæama. Vinston je kao dete ponekad spavao u takvom krevetu; Džulija nikad, kako se mogla setiti. Ubrzo padoše u kratak san. Kad se Vinston probudio, kazaljke na starom satu veæ su bile domilele gotovo do devet. Nije se micao, jer je Džulija spavala s glavom na njegovoj savijenoj ruci. Skoro sva šminka bila je sišla na njegovo lice i na jastuk, no jedan lak potez rumenila još uvek joj je isticao lepotu jagodica. Žuti zrak sunca na zalasku pade preko podnožja kreveta i osvetli kamin, gde je voda u lonèiæu burno kljuèala. Dole u dvorištu žena više nije pevala, ali su s ulice dopirali slabo èujni deèji uzvici. On se uzgred pitao da li je u ukinutoj prošlosti bilo obièna stvar ležati ovako u krevetu po

svežini letnje veèeri, muškarac i žena, bez odeæe, koji spavaju jedno s drugim kad im se prohte, prièaju o èemu im se prohte, nièim neprimorani da ustanu; koji jednostavno leže i slušaju mirne zvuke što dolaze spolja. To sigurno nikad nije bilo svakidašnja stvar. Džulija se probudi, protrlja oèi i podiže se na lakat da pogleda prema peæi. "Pola vode veæ isparilo", reèe ona. "Sad æu ja da ustanem i skuvam kafu. Imamo još sat. U koliko gase u tvojoj zgradi?" "U dvadeset tri i trideset." "Kod mene u domu u dvadeset tri. Samo mora se biti još i pre, jer... ej! Gubi se odatle, pogani stvore!" Ona se najednom izvi u krevetu, dohvati cipelu s poda i zavitla je u ugao deèaèkim trzajem ruke, istim onim pokretom kojim je onog jutra tokom Dva minuta mržnje hitnula reènik na Goldštajna. "Šta to bi?" iznenaðeno upita on. "Pacov. Videla sam ga kako je proturio njušku. Tamo u æošku ima rupa. Ako ništa drugo, bar sam ga dobro uplašila." "Pacovi!" promrmlja Vinston. "U ovoj sobi!" "Ima ih svuda", ravnodušno odvrati Džulija, ponovo ležuæi. "Kod mene u domu ima ih èak i u kuhinji. U nekim delovima Londona sve vrvi od njih. Jesi li znao da napadaju decu? Da, da. U tim krajevima ima ulica gde žena ni dva minuta ne sme da ostavi dete samo. Na decu idu oni veliki, mrki. A što je najgore, oni uvek..." "Nemoj dalje!" kriknu Vinston, èvrsto zatvorenih oèiju. "Mili! Pa ti si sav bled. Šta ti je? Je l' ti se gadi od njih?" "Od svih užasa na svetu - pacov!" Ona se pripi uz njega i obavi ga svojim udovima, kao da ga je htela umiriti toplinom svog tela. On ne otvori oèi odmah. Nekoliko trenutaka beše ga držalo oseæanje da se ponovo nalazi u košmaru koji mu se, ovda-onda, vraæao celog života. Uvek je bio manje-više isti. U njem je stajao pred zidom mraka, a s druge strane zida nalazilo se nešto nepodnošljivo, nešto previše užasno da bi mu se moglo pogledati u oèi. U tom snu, najdublje oseæanje mu je bilo samozavaravanje, jer je u stvari znao šta se nalazi iza zida mraka. S oèajnièkim naporom, kao da èupa deo sopstvenog mozga, mogao bi èak i da to nešto izvuèe na videlo. Uvek se budio ne pronašavši šta je to; ali na neki naèin je imalo veze s onim što je Džulija govorila pre no što ju je prekinuo. "Izvini", reèe on, "nije ništa. Ne volim pacove, to je sve." "Ne brini, dragi, neæe oni nama u sobu. Pre nego što odemo, ja æu malo jute u rupu. A iduæi put kad doðemo, doneæu maltera pa æu je propisno zapušiti." Crni trenutak panike veæ je upola bio zaboravljen. Malo postiðen, on sede i nasloni se na uzglavlje. Džulija siðe s kreveta, navuèe kombinezon i skuva kafu. Miris koji se širio iz lonèiæa bio je tako snažan i uzbudljiv da oni zatvoriše prozor da ga ne bi ko spolja osetio i postao znatiželjan. Još bolji od ukusa kafe bio je svilast izgled koji joj je davao šeæer; šeæer, koji je Vinston gotovo zaboravio posle godine na saharinu. S jednom rukom u džepu, i držeæi u drugoj komad hleba premazan džemom, Džulija je hodala po sobi, pogledajuæi ravnodušno u orman za knjige, predlažuæi kako je najbolje popraviti sto na rasklapanje, spuštajuæi se u izlizanu naslonjaèu da vidi je li udobna, i razgledajuæi besmisleni sat sa dvanaest podelaka s nekom podsmešljivom trpeljivošæu. Zatim donese stakleni pritiskaè do kreveta da ga ispita na boljem svetlu. On joj ga uze iz ruke, oèaran, kao i uvek, mekim kao kišnica izgledom stakla. "Šta misliš, šta bi to moglo biti?" upita ga Džulija.

"Ništa - hoæu da kažem, mislim da se nije koristilo ni za šta. Zato mi se sviða. Komadiæ istorije koji su propustili da izmene. Poruka od pre sto godina, kad bi znali da je proèitamo." "A ona slika preko" - ona pokaza glavom graviru na suprotnom zidu - "je li i to od pre sto godina?" "I više. Rekao bih da ima i svih dvesta. Ko zna. Danas se više ne može saznati koliko je šta staro." Ona ode do gravire da je pogleda. "Evo odavde je ona beštija promolila njušku", reèe ona i udari nogom po drvenoj oplati odmah ispod slike. "Koje je ovo mesto. Negde sam ga veæ videla." "Crkva - ili je bar bila crkva. Crkva svetog Šimuna, tako se zvala." Odlomak pesmice koju beše nauèio od Èeringtona vrati mu se u seæanje i on dodade, upola nostalgièno: "Narandža i limun, kaže sveti Šimun!" Na njegovo iznenaðenje, ona nastavi: "Duguješ mi farting, kaže sveti Martin. Šta bi od mog duga, pita sveti Luka... Dalje se ne seæam. Jedino sam zapamtila da se završava: Evo ide sveæar da zapali sveæe, evo ide dželat da ti glavu seèe!" Kao dve polovine raboša. Ali posle kaže sveti Luka morao je doæi još jedan stih. Možda bi se mogao iskopati iz Èeringtonovog seæanja na kakav umestan podsticaj. "Od koga si to nauèila?" upita on. "Od dede. Govorio mi je tu pesmicu kad sam bila mala. Isparili su ga - u svakom sluèaju, nestao je - kad mi je bilo osam godina. Da mi je znati šta je limun", nevezano dodade ona. "Narandže sam viðala. To je voæe, okruglo pa žuto, s debelom korom." "Ja se seæam limuna", reèe Vinston, "pedesetih godina bilo ih je dosta. To je isto voæe, samo kiselo; od samog mirisa su trnuli zubi." "Glavu dajem da iza ove slike ima buva", reèe Džulija. "Jednog dana moram da je skinem pa da je dobro oèistim. Sad veæ treba da krenemo. Moram još i ovu šminku da skinem. Maltretiranje. Posle æu da ti izbrišem karmin s lica." Vinston još nekoliko trenutaka ostade da leži. Soba se mraèila. On se okrete prema svetlu i zagleda u pritiskaè. Neiscrpno interesantna stvar na njemu nije bio komadiæ korala nego unutrašnjost samog stakla. Staklo je bilo debelo, a ipak providno gotovo kao vazduh. Sticao se utisak kao da je površina stakla nebeski svod koji zatvara ceo jedan svet sa svom njegovom atmosferom. Èinilo mu se da može uæi u njega; u stvari je i bio u njemu, zajedno sa stolom od mahagonija, stolom na rasklapanje, starinskim satom, gravirom i samim pritiskaèem. Pritiskaè je bio soba u kojoj se nalazio, a koral Džulijin i njegov život, uèvršæen u nekoj vrsti veènosti u srcu kristala.

5. Sajm beše nestao. Jedno jutro je došlo, a njega nije bilo na poslu; nekoliko nepromišljenih prokomentarisalo je njegovo odsustvo. Sledeæeg dana niko ga nije pominjao. Treæeg dana Vinston ode u vestibil Odeljenja dokumentacije da pogleda oglasnu tablu. Na jednom komadu papira bio je spisak èlanova rukovodstva

šah-kružoka; jedan od njih je bio i Sajm. Spisak je izgledao isti kao pre - ništa nije bilo precrtano - ali je bio za jedno ime kraæi. To je bilo dovoljno. Sajm beše prestao da postoji; nikad nije ni postojao. Vreme je bilo nesnosno vrelo. U lavirintu Ministarstva aparata za klimatizaciju održavali su u sobama bez prozora normalnu temperaturu, ali na ulici su trotoari pekli tabane, a smrad u metrou u satima najveæe gužve bio je užasan. Pripreme za nedelju mržnje bile su u punom jeku, i službenici svih ministarstava su radili prekovremeno. Procesije, mitinge, vojnièke parade, predavanja, izložbe voštanih figura, filmske predstave, telekranske programe - sve je to trebalo organizovati; podizati tribine, praviti modele, sastavljati parole, komponovati pesme, širiti glasine, falsifikovati fotografije.Džulijina radna jedinica u Odeljenju proze bila je osloboðena proizvodnje romana i dobila zadatak da na brzinu izbacuje pamflete kojima se raspirivala mržnja. Vinston je, pored svog svakodnevnog posla, svakoga dana provodio sate nad kompletima Tajmsa, menjajuæi i ulepšavajuæi vesti koje je trebalo citirati u govorima. U noæne sate, kad su se gomile raspojasanih prola motale ulicama, u gradu se oseæala neka èudno groznièava atmosfera. Raketne bombe su padale èešæe nego ikad, a ponekad bi se izdaleka èule strahotne eksplozije èije poreklo niko nije umeo da objasni, i o kojima su kružile neverovatne glasine. Nova pesma koja je trebalo da bude melodijska tema Nedelje mržnje (zvala se Pesma mržnje) veæ je bila komponovana i nebrojeno puta puštana preko telekrana. Imala je divljaèan, lajav ritam koji se ne bi mogao sasvim nazvati muzikom; više je podseæao na lupu doboša. Kad su je urlali stoglasni horovi uz pratnju koraka u maršu, pesma je uterivala strah u kosti. Beše se dopala prolima, i u ponoænim ulicama se takmièila sa još uvek popularnom Beše to kratka ljubav bez nade. Parsonsova deca su je svirala i danju i noæu, nepodnošljivo, na èešlju i komadu toalet papira. Vinston je uveèe imao više posla nego ikad. Odredi dobrovoljaca koje je organizovao Parsons pripremali su ulice za Nedelju mržnje, šili zastave, crtali plakate, podizali koplja za zastave po krovovima i, reskirajuæi da slome vrat, rastezali žice s krova na krov da o njih okaèe zastavice. Parsons se hvalio da æe sama zgrada Pobeda izvesti èetiri stotine metara zastave. Nalazio se u svom elementu i bio je sreæan kao malo dete. Vruæina i fizièki rad još su mu davali izgovor da uveèe oblaèi kratke pantalone i košulju s otvorenim okovratnikom. Bio je svuda u isto vreme, vukao, gurao, testerisao, zakucavao, improvizovao, podsticao i bodrio sve i svakog, i iz svakog pregiba na telu luèio kiselkasti znoj koji kao da je dolazio iz nepresušnog izvora. Odjednom se u celom Londonu pojavio nov plakat. Nije imao tekst; predstavljao je samo èudovišno veliku figuru evroazijskog vojnika, tri ili èetiri metra visokog, s bezizraznim mongolskim licem i ogromnim èizmama, kako koraèa držeæi u visini kuka automat na gotovs. Gledan bilo kog ugla, grliæ cevi, uvelièan skraæenom perspektivom, èinilo se uperen u posmatraèa. Taj plakat je bio zalepljen na svaki zid gde je bilo slobodnog mesta, i po broju èak prevazilazio i portrete Velikog Brata. Kod prola, koji su prema ratu obièno bili ravnodušni, javljala se, pod razdražujuæim dejstvom propagande, jedna od njihovih povremenih groznica rodoljublja. Kao da su se želeli uklopiti u opšte raspoloženje, raketne bombe su ubijale više ljudi nego obièno. Jedna je pala na prepun bioskop u Stepniju i zatrpala u ruševinama nekoliko stotina žrtava. Sutradan je sve stanovništvo te èetvrti izišlo, u dugoj, otegnutoj koloni, na sprovod koji je potrajao satima i u stvari bio protestni miting. Druga je pala na zapušten komad zemljišta koji je služio kao deèje igralište, i raznela u komade nekoliko stotina dece. Na to je došlo do novih gnevnih demonstracija, pri èemu je bila napravljena i spaljena Goldštajnova figura od voska, stotine plakata s evroazijskim

vojnikom zderano sa zidova i baèeno na lomaèu, a nekoliko radnji opljaèkano u gužvi; onda se pronese glas da špijuni upravljaju bombama pomoæu radio-talasa, i svetina potpali kuæu u kojoj je živeo neki stari braèni par za koji se sumnjalo da je stranog porekla te se oboje ugušiše. U sobici nad Èeringtonovom radnjom, kad god su imali vremena da tamo odu, Džulija i Vinston su ležali jedno uz drugo na krevetu bez èaršava, goli zbog vruæine. Onaj pacov se više nije pojavljivao, ali stenice i buve su se strahovito namnožile po toplom vremenu. To nije smetalo. Prljava ili èista, soba je bila raj. Èim bi stigli, posuli bi celu sobu biberom kupljenim na crnoj berzi, zbacili odeæu sa sebe, voleli se oznojenim telima, zatim zaspali i probudili se da vide kako su stenice zbile redove i spremaju protivnapad. Èetiri, pet, šest - sedam puta su se sastali u junu. Vinstona beše prošla navika da pije džin u svako doba. Više nije oseæao potrebu. Dobio je u težini, oteèena vena mu se smirila i ostavila za sobom samo mrku mrlju iznad gležnja, jutarnji napadi kašlja su mu prestali. Više nije bilo nesnosno živeti, više ga nije progonio impuls da pravi grimase u telekran i da psuje iz sveg glasa. Sad kad su imali bezbedno skrovište, nije mu èak bilo teško ni to što se može sastajati s Džulijom jedino na dva-tri sata, pa i to retko. Važno je bilo to što soba nad starinarnicom može postojati. Znati da ona postoji, neoskrvnjiva, bilo je gotovo isto kao i biti u njoj. Soba je bila svet za sebe, deo prostora koji je pripadao prošlosti, po kome su se mogle kretati izumrle životinje. Èerington je, mislio je Vinston, takoðe jedna izumrla životinja. On se obièno zaustavljao da porazgovara nekoliko minuta s Èeringtonom pre no što bi se popeo u sobu. Starac je vrlo retko izlazio iz kuæe - ako je uopšte izlazio - a, s druge strane, kupaca gotovo da nije ni imao. Živeo je kao duh izmeðu male, mraène radnjice i još manje kuhinjice gde je spremao sebi jelo i u kojoj se izmeðu ostalog nalazio i jedan neverovatno star gramofon sa ogromnom trubom. Bilo mu je milo što ima s kim da razgovara. Dok je tapkao meðu svojom bezvrednom robom, sa svojim dugim nosom, naoèarima s debelim staklom, i povijenim ramenima u somotskom kaputu, uvek je delovao više kao skupljaè nego kao trgovac. S nekim izbledelim oduševljenjem on se doticao ovog ili onog komada starudije - porculanskog zapušaèa, bojenog poklopca polomljene burmutice, medaljona sa pramenom kose ko zna kog davno umrlog deteta - nikad ne tražeæi od Vinstona da kupi, nego samo da se divi. Razgovarati s njim bilo je kao slušati cincanje stare izanðale muzièke kutijice. Iz zakutaka seæanja beše izvukao još nekoliko odlomaka zaboravljenih deèjih pesmica. Jedna je bila o punoj korpi jaja, druga o malenoj pèeli, treæa o ðacima-ðavolima. Kad god bi iskopao kakav nov odlomak, rekao bi stidljivo se smeškajuæi "Uèinilo mi se da bi vas ovo moglo interesovati." I Vinston i Džulija su znali - u izvesnom smislu, to im je stalno bilo u pameti - da ovo što se dešava ne može dugo trajati. Bilo je trenutaka kad im je saznanje da ih neminovno èeka smrt postajalo isto onako opipljiva stvar kao i krevet na kome su ležali, i tada bi se pripijali jedno uz drugo s nekom oèajnièkom èulnošæu, kao grešnik osuðen na prokletstvo koji grabi poslednju mrvicu zadovoljstva pet minuta pre no što æe na satu izbiti èas osude. No bilo je i trenutaka kad su imali iluziju ne samo bezbednosti nego i trajnosti. Èinilo im se da im se ništa zlo ne može desiti sve dok su u sobi. Probiti se do nje bilo je teško i opasno, ali sama soba je bila svetilište. To je bilo slièno iluziji koju je imao Vinston posmatrajuæi stakleni pritiskaè: da se u taj stakleni svet može uæi i da se, kad se èovek naðe unutra, vreme može zaustaviti. Èesto su se prepuštali fantazijama o bekstvu. Sreæa æe ih držati neogranièeno i oni æe nastaviti svoju igru, kao i dosad, sve dok ih ne snaðe prirodna smrt. Ili æe Ketrin umreti pa æe Vinston i Džulija, spretno manevrišuæi,

uspeti da izdejstvuju dozvolu da se uzmu. Ili æe zajedno izvršiti samoubistvo, Ili æe nestati, izmeniti svoj izgled, nauèiti da govore kao proli, zaposliti se u fabrici i proživeti svoj život u nekoj sporednoj ulièici, neotkriveni. No oboje su znali da su sve to besmislice. U stvarnosti bekstvo nije bilo moguæe. Èak ni onaj jedini izvodljiv plan, samoubistvo, nisu imali namere da sprovedu. Živeti od danas do sutra, od jedne sedmice, do druge, rastezati sadašnjost koja nije imala buduænosti, bio je nepobediv nagon, kao što je nepobediv nagon pluæa da uvlaèe svaki novi dah sve dok ima vazduha. A ponekad su govorili i o aktivnoj buni protiv Partije, ali nisu znali ni kako da uèine prvi korak. Èak i da je ono basnoslovno Bratstvo i postojalo, još uvek bi put do njega ostao teškoæa. On joj je isprièao o èudnoj bliskosti koja je postojala, ili se èini da postoji, izmeðu njega i O'Brajena, i o impulsu koji mu je ponekad dolazio: da prosto priðe O'Brajenu, objavi mu da je neprijatelj Partije, i zatraži njegovu pomoæ. Njoj se zaèudo to nije uèinilo nepromišljenim. Bila je navikla da o ljudima sudi po licu, te joj se èinilo prirodnim da Vinston veruje na osnovu jednog jedinog pogleda u magnovenju da se O'Brajenu može verovati. Osim toga, verovala je da svi, ili skoro svi, potajno mrze Partiju i da bi rado kršili pravila kad bi znali da æe proæi nekažnjeno. Ali odbijala je da poveruje da rasprostranjena, organizovana opozicija postoji i da uopšte može postojati. Prièe o Goldštajnu i njegovoj podzemnoj vojsci, kako je govorila, samo su gomila gluposti koje je Partija izmislila za svoje potrebe i u koje se èovek morao pretvarati da veruje. Ona je bezbroj puta, na mitinzima i spontanim demonstracijama, vikala na sav glas tražeæi smrt ljudima èija imena nikad nije ni èula i u èije navodne zloèine nije ni najmanje verovala. Kad su se vodila javna suðenja, ona je bila na svom mestu u odredima omladinske organizacije koji su opkoljavali sudove i danju i noæu, skandirajuæi u razmacima "Smrt izdajnicima!" Tokom Dva minuta mržnje uvek je nadmašivala sve ostale u izvikavanju pogrda Goldštajnu. A ipak je imala vrlo bledu predstavu o tome ko je Goldštajn i kakvu doktrinu navodno zastupa. Odrasla je posle Revolucije, i bila premlada da bi se seæala ideoloških borbi šezdesetih godina. Pojam nezavisnog politièkog pokreta bio je van njenih moæi poimanja; a u svakom sluèaju, partija je nepobediva. Postojaæe uvek, i uvek æe biti ista. Èovek se može buniti jedino potajno neposlušnošæu ili, najviše, usamljenim èinovima nasilja: ubistvom ili diverzijom. U izvesnom smislu bila je daleko inteligentnija od Vinstona, i daleko manje podložna partijskoj propagandi. Jednom ga je, kad je zbog neèega pomenuo rat protiv Evroazije, iznenadila rekavši da se po njenom mišljenju taj rat uopšte ne vodi. Raketne bombe koje su svakodnevno padale na London ispaljivala je verovatno sama vlada Okeanije, 'samo da se ljudi plaše'. Ta misao mu doslovno nikad nije ušla u glavu. Ona je u njemu podstakla èak i neku zavist kad mu je rekla da joj je tokom Dva minuta mržnje najveæi problem kako da ne prsne u smeh. No stavljala je u sumnju uèenje Partije samo onda kad se doticalo njenog sopstvenog života. Èesto je bila spremna da prihvati zvaniènu mitologiju samo zato što joj razlika izmeðu istine i izmišljotine nije bila važna. Verovala je, na primer, pošto je to uèila u školi, da je Partija izmislila avion. (Vinston se seti da je u vreme kad je on bio ðak - Partija tvrdila samo da je izmislila helikopter; dvanaestak godina kasnije, kad je Džulija išla u školu, to isto je tvrdila i za avion; još jedna generacija, i Partija æe pripisati sebi da je izmislila i parnu mašinu). A kad joj je rekao da su avioni postojali daleko pre njegovog roðenja, i daleko pre Revolucije, to joj se nije uèinilo ni najmanje vrednim pažnje. Najzad, kakve veze ima ko je izmislio avion? U prilièno veæoj meri ga je pogodilo kad je iz neke njene sluèajne primedbe zakljuèio

da se ona ne seæa da je Okeanija pre èetiri godine bila u ratu s Istazijom a u miru s Evroazijom. Bilo je istina da je ceo rat smatrala nameštenom stvari; no bilo je oèigledno da èak nije ni primetila da se promenilo ime neprijatelja. "Mislila sm da smo oduvek u ratu s Evroazijom", bila mu je ravnodušno rekla. To ga je malo poplašilo. Avion je bio pronaðen davno pre njenog roðenja, ali je do izmene u ratu došlo pre svega èetiri godine, kad je veæ uveliko bila odrasla. Oko toga se prepirao s njom skoro èetvrt sata. Na kraju je uspeo da joj prisili seæanje da se vrati, sve dok se nije nejasno podsetila da je nekad neprijatelj bio Istazija a ne Evroazija. No cela stvar joj se i dalje èinila nevažnom. "Ko te pita?" rekla mu je nestrpljivo. "Uvek je jedan rat za drugim, a zna se da su sve vesti i tako gola laž." Ponekad joj je prièao o Odeljenju dokumentacije i besramnim falsifikatima koje tamo èini. To je nije užasavalo. Na pomisao da laži postaju istine njoj se nije stvarala provalija pod nogama. On joj isprièa o Džonsu, Aronsonu i Raterfordu i duboko znaèajnom komadu papira koji je u jednom trenutku držao u ruci. To na nju ostavi osobit utisak. Isprva èak nije ni shvatila u èemu je suština prièe. "Jesu li to bili tvoji prijatelji?" upita ga ona. "Nisu, nisam ih ni poznavao. Bili su èlanovi Uže partije. Sem toga, bili su daleko stariji od mene. Oni su iz starih dana, pre Revolucije. Jedva sam ih poznavao i iz viðenja." "Pa što se onda sekiraš? Partija i tako sve vreme ubija ljude." On pokuša da je natera da shvati. "Ovo je izuzetan sluèaj. Nije u pitanju samo to što je neko ubijen. Shvataš li da je prošlost, od juèe pa unatrag, ukinuta? Ako je još igde ima, onda je u nekoliko predmeta uz koje nisu vezane nikakve reèi, kao što je onaj komad stakla. Mi veæ ne znamo doslovno ništa o Revoluciji i vremenu pre Revolucije. Svaki dokument je uništen ili falsifikovan, svaka knjiga preraðena, svaki spomenik, ulica, svaka zgrada prekrštena, svaki dokument izmenjen. A taj proces se nastavlja iz dana u dan, iz minuta u minut. Istorija se zaustavila. Ne postoji ništa sem beskonaène sadašnjosti u kojoj Partija uvek ima pravo. Razume se, ja znam da se prošlost falsifikuje, ali neæu nikad moæi da dokažem, èak ni onda kad sam ja taj koji falsifikuje. Kad se falsifikat izvrši, ne ostaje nikakav dokaz. Jedini dokazi su u mojoj glavi, ali ja nikako ne mogu biti siguran da se iko drugi seæa onoga èega i ja. I samo sam jednom u životu, u tom sluèaju o kome ti prièam, zaista imao u ruci konkretan dokaz posle dogaðaja - godinama posle dogaðaja." "I šta ti je to vredelo?" "Ništa, jer sam ga bacio posle nekoliko minuta. Ali da mi se to desi danas, saèuvao bih ga." "Ja, vala, ne bih!" reèe Džulija. "Ja sam sasvim spremna da reskiram, ali sam za nešto korisno, a ne za parèiæe starih novina. I da si ga saèuvao, šta bi mogao da uradiš s njim?" "Verovatno ništa naroèito. Ali to je bio dokaz. Mogao je posejati sumnju ovde-onde, pod uslovom da se usudim i pokažem ga nekome. Ne verujem da æemo išta moæi da izmenimo za našeg života. Ali moguæe je zamisliti male grupice otpora ovde-onde - grupice ljudi koji se udružuju, grupice koje postepeno rastu i možda ostave nešto pisano za sobom, da bi sledeæa generacija produžila gde smo mi stali." "Dragi, meni nije stalo do sledeæe generacije. Meni je stalo samo do nas." "Ti si buntovnik samo od pojasa naniže", reèe joj on. Ona naðe da je to neverovatno duhovito i oduševljeno mu baci ruke oko vrata. Za finese partijske doktrine nije imala nimalo interesovanja. Kad god bi on poèinjao da prièa o principima englsoca, dvomisli, izmenjivosti prošlosti,

i poricanju objektivne stvarnosti, i da upotrebljava reèi iz Novogovora, njoj je postajalo dosadno, zbunjivala bi se i govorila da na to nikad ne obraæa pažnju. Zna se da su sve to budalaštine; zašto se onda sekirati? Ona zna kad da klièe a kad da vièe 'ua'; to je sve što èoveku treba. Ako bi i dalje govorio o tim pitanjima, ona bi - imala je tu nezgodnu naviku - padala u san. Bila je jedna od onih koji mogu da zaspe u svakom trenutku i svakom položaju. Razgovarajuæi s njom, on shvati kako je lako prikazati fasadu politièke ispravnosti a pritom nemati pojma šta ispravnost znaèi. U izvesnom smislu, pogledi partije najuspešnije su se nametali ljudima nesposobnim da ih shvate. Moguæe je bilo naterati ih da prihvate najoèiglednija nasilja nad stvarnošæu, pošto nikad nisu potpuno shvatali svu velièinu onoga što se od njih traži, a za javni život nisu bili dovoljno zainteresovani da bi primetili šta se dešava. Zato što nisu shvatili do kraja, ostajali su normalni. Oni su jednostavno gutali sve, a to što bi progutali nije im škodilo jer nije ostavljalo ništa za sobom, baš kao što zrno kukuruza prolazi nesvareno kroz telo kakve ptice.

6. Najzad se dogodilo. Oèekivana poruka je stigla. Èinilo mu se da je na to èekao celog života. Išao je dugim hodnikom u Ministarstvo, i stigao skoro do mesta gde mu je Džulija tutnula ceduljicu u šake, kad je osetio da odmah za njim ide neko krupniji od njega. Taj neko, ko god je bio, malo se zakašljao, oèigledno spremajuæi se da progovori. Vinston se naglo zaustavi i okrete. Ugleda O'Brajena. Najzad su stajali licem u lice; Vinston oseti samo jedan impuls: da pobegne. Srce mu je žestoko tuklo. Ne bi bio sposoban da progovori. O'Brajen, meðutim, produži istim korakom, za trenutak prijateljski položi ruku na Vinstonovu mišicu, tako da obojica kretoše dalje jedan uz drugog. Zatim progovori s onom èudnom ozbiljnom uètivošæu po kojoj se razlikovao od veæine èlanova Uže partije. "Nadao sam se da æu imati prilike da porazgovaram s vama", reèe on. "Neki dan sam èitao u Tajmsu jedan vaš èlanak u Novogovoru. Vas Novogovor zanima s nauène taèke gledišta, zar ne?" Vinston beše povratio nešto kontorole nad sobom. "Teško da bi se moglo reæi da je s nauène taèke gledišta", reèe on. "Ja sam samo amater. To nije moja oglast; nisam nikad imao posla sa samim stvaranjem jezika." "Ali se njime izvrsno služite", reèe O'Brajen. "To ne mislim samo ja. Nedavno sam razgovarao s jednim vašim prijateljem koji je zaista struènjak. Za trenutak mu se ne mogu setiti imena." Vinstonovo srce se opet bolno protrese. Taj o kome je bila reè nije mogao biti niko drugi do Sajm. Ali Sajm je bio ne samo mrtav, nego ukinut, nelice. Pomenuti ga bilo bi smrtno opasno. O'Brajenova primedba je oèigledno trebalo da posluži kao signal, kao šifra. Uèestvujuæi zajedno s njim u malom èinu zlomisli, O'Brajen je od Vinstona naèinio sauèesnika. Oni produžiše korakom niz hodnik, ali O'Brajen se najednom zaustavi. Gestom koji je uvek obezoružavao i odavao prijateljstvo, on popravi naoèari na nosu. Zatim nastavi: "U stvari sam vam hteo reæi da sam u vašem èlanku naišao na dve reèi koje su zastarele. No u upotrebi su bile sve do nedavno. Jeste li videli deseto izdanje Reènika Novogovora?" "Nisam", reèe Vinston. "Mislio sam da još nije izišao. Mi se u Dokumentaciji još uvek služimo devetim."

"Deseto izdanje se neæe pojaviti još nekoliko meseci; ali razdeljeno je nekoliko signalnih primeraka. Jedan imam i ja. Možda bi vas interesovalo da pogledate." "Veoma", reèe Vinston, shvativši smesta kuda to vodi. "Neka od novih dostignuæa upravo su ingeniozna. Smanjenje broja glagola - mislim da æe vas to osobito zanimati. Kako æemo: da li da vam pošaljem po kuriru? Bojim se da æu zaboraviti; za te stvari nemam pamæenje. Možda ako biste vi došli do mene da vam ga dam? Èekajte. Daæu vam moju adresu." Stajali su ispred telekrana. Pomalo rasejano, O'Brajen pipunu po džepovima, zatim izvadi beležnik s kožnim koricama i zlatnu hemijsku olovku. Odmah ispod telekrana, u položaju da svako ko posmatra s druge strane instrumenta može proèitati šta piše, on nažvrlja adresu, otkide list i dade ga Vinstonu. "Kod kuæe sam obièno uveèe", reèe on. "Ako me ne bude, moj sluga æe vam dati reènik." Potom ode, ostavivši Vinstona da drži listiæ papira, koji ovog puta nije trebalo kriti. On ipak pažljivo nauèi adresu napamet, i posle nekoliko sati ubaci papir u rupu za pamæenje zajedno sa gomilom drugih papira. Njihov razgovor je potrajao najviše dva-tri minuta. Cela epizoda mogla je imati samo jedno znaèenje. Bila je smišljena da bi Vinston saznao O'Brajenovu adresu. To je bilo potrebno, jer se nièija adresa nije mogla doznati drukèije no direktnim pitanjem. Nisu postojali nikakvi imenici. Ono što mu je O'Brajen u stvari rekao, znaèilo je 'ako budeš poželeo da me vidiš, evo gde me možeš naæi'. Možda æe èak u reèniku biti sakrivena kakva poruka. No u svakom sluèaju jedno je bilo sigurno. Zavera o kojoj je sanjao odista postoji, a on je upravo dosegao njenu spoljnu ivicu. Znao je da æe se pre ili posle odazvati O'Brajenovom pozivu. Možda sutradan, možda posle dugog odlaganja - nije bio siguran. Ono što se dešavalo bio je samo razvoj procesa koji je poèeo pre nekoliko godina. Prvi korak je bila potajna, nemarna misao, a drugi otpoèinjanje dnevnika. Onda je prešao s misli na reèi, a s reèi na dela. Poslednji korak je ono što æe se desiti u podrumima Ministarstva ljubavi. On je to prihvatio. Kraj je bio sadržan u poèetku. Ali ipak je bilo strašno; ili taènije, slièno prvom dahu smrti; oseæao se kao da je u manjoj meri živ. Još dok je razgovarao s O'Brajenom, u trenutku kad je shvatio smisao njegovih reèi, osetio se kao da mu je celo telo obuzela hladna drhtavica. Imao je oseæanje da zakoraèuje u hladnu vlagu groba; a od toga što je oduvek znao da je grob tu i da ga èeka nije mu bilo mnogo bolje.

7. Vinston se probudi oèiju punih suza. Džulija se sanjivo okrete pored njega, promrmljavši nešto što je verovatno bilo "Šta je?" "Sanjao sam..." poèe on, pa se preseèe. Bilo je previše komplikovano da bi se moglo iskazati reèima. Pored samog sna, postojalo je i seæanje vezano za njega koje mu se vratilo u pamet u onih nekoliko sekundi posle buðenja. On ponovo leže, zatvorenih oèiju, još uvek natopljen atmosferom sna. To je bio ogroman, svetao san u kome kao da se ceo njegov život pružao pred njim poput predela u letnje veèe posle kiše. Sve se dešavalo u unutrašnjosti staklenog pritiskaèa, ali površina stakla beše postala nebeski svod, a ispod svoda sve se èinilo prepravljeno jasnom mekom svetlošæu u kojoj se moglo videti do beskrajnih daljina. Ceo san je bio obuhvaæen - na neki naèin èak i sadržan

- u pokretu ruke koji je uèinila njegova majka, a posle trideset godina ona Jevrejka koju je video u žurnalu kako pokušava da zaštiti deèaèiæa od metaka pre nego što ih je helikopter oboje razneo u komade. "Znaš li", reèe on, "da sam do ovog trenutka verovao da sam ubio svoju majku?" "A zašto si je ubio?" upita Džulija, gotovo spavajuæi. "Nisam je ubio. Ne fizièki." U snu se beše setio trenutaka kad je poslednji put video majku, a nekoliko sekundi pre buðenja bio mu se vratio sav onaj venac sitnih dogaðaja koji su ga okruživali. Posredi je bilo seæanje koje je godinama namerno potiskivao iz glave. U pogledu datuma nije bio siguran, ali kad se to desilo, nije mogao imati više od dvanaest, ako ne i samo deset, godina. Otac je pre toga veæ bio nestao; nije se mogao setiti pre koliko vremena. Jasnije se seæao sulude nemirne atmosfere tog vremana: povremenih uzbuna zbog bombardovanja, skloništa u stanicama metroa, gomila ruševina na sve strane, nerazumljivih objava izlepljenih po uglovima ulica, bandi mladiæa u košuljama iste boje, ogromnih redova pred pekarama, isprekidane mitraljeske paljbe iz daljine - i iznad svega, èinjenice da hrane nikad nije bilo dovoljno. Seæao se dugih popodneva koja je provodio s ostalim deèacima preturajuæi po kanti za ðubre i gomila otpadaka, vadeæi listove kupusa, sljuštene kore krompira, ponekad èak i komadiæe ustajalog hleba koje su potom pažljivo èistili od pepela; i èekajuæi da proðu kamioni koji su išli izvesnom odreðenom maršutom a za koje se znalo da prevoze stoènu hranu; kad su se truckali prelazeæi preko neravnina na putu, s njih bi ponekad palo nekoliko komada uljane pogaèe. Kad mu je otac nestao, majka nije pokazala nikakvo iznenaðenje ni jaku patnju, ali se iznenada promenila. Èinilo se da je izgubila i najmanju trunku volje. Bilo je oèigledno, èak i Vinstonu, da je èekala nešto što se mora desiti. Radila je sve što je bilo potrebno - kuvala, prala, krpila, nameštala krevet, ribala pod, èistila kamin - uvek veoma sporo i s èudnim odsustvom suvišnih pokreta, kao voštana lutka koja se kreæe sama. Njeno krupno i lepo telo kao da je samo od sebe zapadalo u nepokretnost. Èesto je satima sedela na krevetu, gotovo nepomièno, i ljuljala njegovu mlaðu sestricu, sitno, bolešljivo, veoma tiho dete od dve ili tri godine, s licem koje je od iznurenosti izgledalo gotovo majmunsko. Vrlo retko bi uzela Vinstona u naruèje; tada bi ga dugo držala privijenog uza se, ne govoreæi ni reè. Bilo mu je jasno, i pored malo godina i sebiènosti, da je to neki naèin povezano sa nikad napomenutim dogaðajem koji tek što se nije desio. Seæao se sobe u kojoj su živeli, mraène, zagušljive prostorije s krevetom pokrivenim belom zastirkom koji kao da ju je dopola ispunjavao. Seæao se rešoa na gas koji je stajao u kaminu, i police na kojoj je stojala hrana; a u hodniku ispred vrata bio je umivaonik od peèene gline, koji su koristili stanari nekoliko soba. Seæao se majèinog tela nalik na kip kako se saginje nad rešo da promeša nešto u šerpi. Više od svega seæao se stalne gladi i ogavnih žestokih borbi u vreme jela. Stalno je muèio majku zapitkujuæi je zašto nema još, vikao je i izdirao se na nju (seæao se èak i tonova svog glasa koji se prerano poèeo menjati pa bi ponekad zagrmeo èudnim baritonom), ili žalostivo cmizdrio ne bi li mu dala više nego što mu je pripadalo. Majka je bila potpuno spremna da mu da više nego što mu je pripadalo. Uzimala je zdravo za gotovo da on 'muško', treba da dobije veæi deo; no ma koliko mu davala, uvek je tražio još. Pri svakom obroku preklinjala ga je da ne bude sebièan, da ne zaboravi da mu je sestrica gladna i da je i njoj potrebna hrana, ali nije pomagalo. On bi dreèao od besa kad bi prestala da mu sipa jelo, pokušavao da joj istrgne šerpu i kutlaèu, grabio zalogaje iz sestrinog tanjira. Znao je da æe majka

i sestra zbog toga gladovati, ali se nije mogao uzdržati; èak je smatrao da ima i pravo na više jela. Èinilo mu se da ga razularna glad u želucu opravdava. Izmeðu obroka, ako majka ne bi stražarila, stalno je krao iz kukavne zalihe hrane na polici. Jednog dana se podelilo sledovanje èokolade, koga nije bilo veæ nedeljama, ako ne i mesecima. Sasvim se jasno seæao dragocenog komadiæa èokolade. Na njih troje zapalo je dve unce Unca - 28,35 grama; prim. prev. (u to vreme se još uvek raèunalo na unce). Bilo je oèigledno da je to treblao podeliti na tri jednaka dela. Odjednom, kao da je slušao nekog drugog, Vinston èu sebe kako krupnim i grubim glasom zahteva da mu se da ceo komad. Majka mu reèe da ne bude halapljiv. Izrodi se duga, jetka svaða, bez kraja i konca, s uzvicima, moljakanjem, suzama, grdnjama, cenkanjem. Njegova siæušna sestrica, grèevito se držeæi za majku obema rukama, sasvim slièna majmunèetu, sedela je i posmatrala ga preko njenog ramena krupnim, žalosnim oèima. Na kraju majka odlomi tri èetvrtine èokolade i dade Vinstonu; preostalu èetvrtinu dade njegovoj sestri. Devojèica dohvati èokoladu i tupo se zagleda u nju, možda i ne znajuæi šta je to. Vinston je jedan trenutak stajao i posmatrao je. Zatim, hitrim skokom, istrže komadiæ èokolade iz sestrine ruèice i izlete na vrata. "Vinstone! Vinstone!" povika majka za njim. "Vrati se! Vrati sestri njenu èokoladu!" On stade, ali se ne vrati. Majèine brižne oèi nisu silazile s njegovog lica. Èak i sad kad je razmišljao o svemu tome, nije znao šta je to što se neposredno zatim desilo. Shvativši da joj je nešto oteto, njegova sestra poèe slabašno cvileti. Majka je obavi rukom i steže joj glavicu sebi na grudi. Nešto u tom pokretu govorilo mu je da mu sestrica umire. On se okrete i pobeže niz stepenice, dok mu je èokolada u ruci postajala lepljiva. Majku više nije video. Kad je pojeo èokoladu, osetio se malo postiðen i smucao ulicama nekoliko sati, sve dok ga glad nije oterala kuæi. Kad se vratio, majke nije bilo. U to vreme tako šta je veæ postajalo normalno. Iz sobe nije nedostajalo ništa sem majke i sestre. Nisu bile ponele ništa od odeæe, èak ni majèin kaput. Ni posle toliko godina nije bio siguran da li mu je majka mrtva. Bilo je savršeno moguæe da su je oterali u logor za prisilni rad. Što se sestre tièe, mogli su je odvesti, kao i Vinstona, u neku od kolonija za napuštenu decu (zvale su se Vaspitno-popravni centri) koje je postalo potrebno podiæi posle graðanskog rata; ili su je možda poslali u logor zajedno s majkom, ili prosto ostavili negde da umre. San mu je još uvek bio jasan u svesti, osobito onaj zakrivljujuæi, zaštitnièki pokret rukom u kome kao da je bio sadržan sav njegov smisao. U seæanju mu se vrati drugi san, koji je sanjao pre dva meseca. U njemu je majka, onako isto kako je sedela na otrcanom krevetu zastrtom belim pokrivaèem s detetom koje se èvrsto držalo za nju, sedela u potonulom brodu, duboko ispod njega, i svakog minuta tonula sve dublje, ali još uvek gledala naviše, u njega, kroz sve tamniju vodu. On isprièa Džuliji o majèinom nestanku. Ne otvarajuæi oèi, ona se okrete i smesti udobnije. "Vidim da si u to vreme bio prava svinja", nerazgovetno reèe ona. "Sva deca su svinje." "Jeste. Samo u celoj prièi je u pitanju to..." Po njenom disanju bilo je jasno da je ponovo zapadala u san. Želeo je da može nastaviti prièu o majci. Po onome što se seæao o njoj, nije mislio da je ona bila neobièna žena, još manje da je bila inteligentna; a ipak je u njoj bilo neke plemenitosti, neke èistote, jednostavno zato što su naèela koja

je poštovala bila njena lièna. Njena oseæanja su bila njena sopstvena, i nisu se dala izmeniti dejstvom ièega spoljnog. Ona ne bi ni pomislila da nekoristan èin postaje samim tim i besmislen. Kad èovek voli nekog, onda ga voli, a kad nema da mu da ništa drugo, daje mu bar ljubav. Kad je poslednjeg ostatka èokolade nestalo, majka je ipak zagrlila njegovu sestricu. To nije koristilo, nije menjalo ništa, nije proizvelo još èokolade, nije odagnalo detinju smrt, ni njenu sopstvenu; ali joj se èinilo sasvim prirodnim da zagrli svoje dete. Ona žena, izbeglica, u èamcu takoðe je pokrila deèaèiæa svojom rukom koja protiv metka nije koristila ništa više no što bi koristio list hartije. Ono strašno što je Partija uradila bilo je u tome što je ubedila ljude da goli impulsi, gola oseæanja, ne vrede ništa, a u isto vreme im otela svu moæ nad materijalnim svetom. U kandžama Partije, ono što èovek oseæa ili ne oseæa, što èini ili ne èini, nije predstavljalo doslovno nikakvu razliku. Bilo kako bilo, èovek je nestajao, i više se ni za njega ni za njegove postupke nije èulo. Bio je potpuno izvuèen iz toka istorije. A ipak ljudima od pre svega dve generacije to se ne bi èinilo od prvenstvene važnosti, zato što nisu ni pokušavali da izmene istoriju. Njima je rukovodio sistem liènih odanosti koji nisu ni dovodili u pitanje. Važni su bili lièni odnosi; neki krajnje beznadežan pokret, jedan zagrljaj, jedna suza, jedna reè samrtniku, mogli su imati vrednosti sami po sebi. Njemu iznenada pade na pamet da su proli još uvek ostali takvi. Oni nisu bili odani jednoj partiji, ni jednoj zemlji, ni jednoj ideji; bili su odani jedan drugom. Prvi put u životu, ne prezre prole niti pomisli o njima samo kao o nepokretnoj masi koja æe jednog dana oživeti i preporoditi svet. Proli su ostali ljudi. Nisu otvrdnuli u duši. Držali su se primitivnih emocija koje je on morao da ponovo uèi sa svesnim naporom. Misleæi te misli, on se seti, bez oèigledne veze, kako je pre nekoliko nedelja video odseèenu šaku kako leži na ulici i gurnuo je nogom u kanal kao da je koren kupusa. "Proli su ljudska biæa", reèe on naglas. "Mi nismo." "Zašto?" upita Džulija, koja se beše ponovo probudila. On malo razmisli. "Da li ti je nekad palo na pamet", reèe "da bi najpametnije uradili da jednostavno iziðemo odavde pre nego što bude kasno i da se više nikad ne vidimo?" "Jeste, dragi, nekoliko puta. Ali ipak neæu." "Dosad smo imali sreæe", reèe on, "ali to ne može trajati još dugo. Ti si mlada. Izgledaš normalna i bezgrešna. Ako se budeš èuvala ljudi kao što sam ja, mogla bi ostati živa još pedeset godina." "Ne. Sve sam ja to preturila u glavi. Šta ti radiš, to æu i ja. I ne budi tako malodušan. Ja sam dosta vešta u tome da ostanem živa." "Možda æemo biti zajedno još šest meseci - godinu dana - ne možemo znati koliko. Na kraju æe nas svakako razdvojiti. Shvataš li koliko æemo potpuno biti sami? Kad nas uhvate, neæemo moæi ništa, doslovno ništa, da uèinimo jedno za drugo. Ako priznam, streljaæe te; ako odbijem da priznam, opet æe te streljati. Ništa što bih mogao reæi, ili se uzdržati da kažem, neæe moæi da odloži tvoju smrt ni za pet minuta. Neæu znati za tebe ni da li si živa ili mrtva; ni ti za mene. Biæemo potpuno nemoæni u svakom pogledu. Jedino što æe biti važno to je da ne izdamo jedno drugo, mada ni to neæe znaèiti baš ništa." "Ako misliš na priznavanje", reèe ona, "tu nema greške, priznaæemo. Svi priznaju, uvek. Tu se ne može ništa. Muèe te." "Ne mislim to. Priznati ne znaèi izdati. Šta se kaže i uradi nije važno: važno je samo šta se oseæa. Ako bi me naterali da te prestanem voleti - to bi bila prava izdaja."

Ona razmisli o tome. "To ne mogu", reèe najzad. "To jedino ne mogu. Mogu te naterati da u to veruješ. U dušu ne mogu da uðu." "Ne", reèe on s malo više nade, "ne; to je sasvim taèno. U dušu ne mogu da uðu. ako možeš i dalje oseæati da vredi ostati èovek makar to ne dalo nikakvih rezultata, onda si pobedio ti njih." On pomisli o telekranu i njegovom nikad nezaspalom uvu. Mogu te špijunirati dan i noæ, ali ako ostaneš priseban, još uvek ih možeš nadmudriti. Uza svu svoju veštinu, još uvek nisu pronašli naèina da èitaju ljudske misli. Možda je to manje istina kad se èovek naðe u njihovim rukama. Šta se dešavalo u unutrašnjosti. Ministarstva ljubavi nije se znalo, ali se moglo pogoditi: muèenja, droge, osetljivi instrumenti koji registruju nervne reakcije, postepeno iznurivanje besanicom, samoæom i upornim ispitivanjem. U svakom sluèaju, èinjenice je bilo nemoguæe sakriti. Do njih su mogli doæi istragom ili iscediti iz samog èoveka muèenjem. Ali ako cilj nije ostati živ nego ostati èovek, kakvu to razliku na kraju èini? Oseæanja ti ne mogu izmeniti; najzad, ne možeš ih izmeniti ni sam, sve i da hoæeš. Mogu da iznesu na svetlo, do najsitnijih detalja, sve što si uradio, rekao i pomislio; ali sama duša, èiji su postupci i samom tebi nejasni, ostaje neosvojiva.

8. Najzad; najzad; najzad su to uèinili! Soba u kojoj su stajali bila je izdužena i osvetljena mekom svetlošæu. Telekran je bio utišan do tihog mrmora; debljina tamnoplavog tepiha davala je èoveku oseæanje da gazi po somotu. U suprotnom kraju sobe sedeo je O'Brajen, ispod lampe sa zelenim abažurom i s gomilom papira levo i desno od sobe. Kad je sluga uveo Džuliju i Vinstona, on nije ni podigao glavu. Vinstonu je srce lupalo tako jako da je sumnjao hoæe li moæi progovoriti. U glavi mu je bila samo jedna misao: najzad, najzad; najzad smo to uèinili. Bilo je nepromišljeno uopšte dolaziti ovamo, a èista ludost doæi zajedno; mada su stigli razlièitim putevima i sastali se tek na O'Brajenovom pragu. No i da se samo uðe u kuæu zahtevalo je nervni napor. Obièan èovek je samo u vrlo retkim prilikama mogao da vidi kako kuæe èlanova Uže partije izgledaju iznutra, ili da uopšte uðu u èetvrt gde su oni stanovali. Cela atmosfera ogromnog stambenog bloka, bogatstvo i prostranstvo svega, nepoznati mirisi dobrog jela i duvana, tihi i neverovatni brzi liftovi koji su klizili gore-dole, sluge u belim bluzama kako hitaju tamo-amo - sve je to ulivalo zebnju. Iako je imao dobar razlog što je ovamo došao, ipak ga je na svakom koraku proganjao strah da æe se iza ugla pojaviti stražar u crnoj uniformi, legitimisati ga i narediti mu da se gubi. Meðutim, O'Brajenov sluga ih je oboje pustio u kuæu ne trepnuvši okom. To je bio sitan, crnomanjast èovek u beloj bluzi, s romboidnim, potpuno bezizraznim licem, kao u Kineza. Hodnik kroz koji ih je proveo bio je zastrt mekim tepihom a obložen svetlim tapetama i belom drvenom oplatom; sve je bilo izvanredno èisto. To je takoðe ulivalo zebnju. Vinston se nije seæao da je ikad video hodnik èiji zidovi nisu bili prljavi od dodira s ljudskim telima. O'Brajen je u ruci držao komad papira i pažljivo ga prouèavao. Krupno lice, pognuto tako da se videla linija nosa, izgledalo mu je istovremeno surovo i inteligentno. Dvadesetak sekundi sedeo je nepomièno. Onda privuèe diktograf i odseèno išèita poruku u hibridnom žargonu Ministarstva:

"Taèke jedan zarez pet zarez sedam odobrene celosno stop predlog u taèki šest dvaput više smešan ivièni sa zlomišlju poništiti stop nepristup izgradnji pre prijema procene režitroškova za mašine stop kraj poruke." Lagano se diže sa stolice i priðe im neèujno po mekom tepihu. Zajedno sa novogovorskim reèima kao da se bio oslobodio i jednog dela zvaniènog držanja, ali bio je ipak natmureniji nego obièno, kao da mu nije drago što ga uznemiravaju. Kroz užas koji je Vinston veæ oseæao najednom se probi obièna zbunjenost. Èinilo mu se sasvim moguæe da je napravio glupu grešku. Jer kakvog je u stvari dokaza imao da je O'Brajen politièki zaverenik? Ništa sem kratkog pogleda i jedne jedine dvosmislene primedbe; sem tog samo svoje potajne nade koje su se zasnivale na snu. Nije mu mogao pomoæi èak ni izgovor da je došao po reènik, jer bi u tom sluèaju Džulijino prisustvo bilo nemoguæe objasniti. Prolazeæi pored telekrana, O'Brajen se neèega seti. Zaustavi se, okrete i pritisnu prekidaè na zidu. Èu se oštar metalni zvuk. Glas uæuta. Džulija se oglasi tihim zvukom, kratkim piskom iznenaðenja. Vinston, iako pritisnut panikom, beše toliko zaprepašæen da se nije mogao uzdržati. "Možete da ga iskljuèite!" uzviknu on. "Da", reèe O'Brajen, "možemo da ga iskljuèimo. Imamo tu privilegiju." Sad je stajao lice u lice s njima. Njegovo krupno telo nadvišavalo ih je, a izraz lica mu se još uvek nije dao dešifrovati. Èekao je, pomalo strogo, da Vinston nešto kaže, ali šta? Èak i sad je bilo sasvim lako moguæe da je on prosto veoma zaposlen èovek koji se nervozno pita zašto ga uznemiravaju. Svi su æutali. S iskljuèenim telekranom, u sobi je izgledalo smrtno tiho. Sekunde su prolazile, beskrajne. Uz veliki napor, Vinston je gledao O'Brajenu u oèi. Onda se mrko lice najednom raširi u nešto što je moglo lièiti na poèetak osmeha. Onim svojim karakteristiènim pokretom, O'Brajen popravi naoèare na nosu. "Da li da ja kažem, ili æete vi?" upita on. "Ja æu" reèe Vinston. "Onaj aparat je zaista iskljuèen?" "Da, sve je iskljuèeno. Sami smo." "Došli smo ovamo zato što..." On zastade, prvi put shvativši koliko su mu motivi nejasni. Pošto u stvari nije znao kakvu pomoæ oèekuje od O'Brajena, nije mu bilo lako kazati zašto je došao. On produži, znajuæi da mu reèi zvuèe i slabašno i pretenciozno: "Verujemo da postoji neka zavera, neka tajna organizacija koja radi protiv Partije, i da ste vi u njoj. Želimo da joj se prikljuèimo i radimo za nju. Mi smo neprijatelji Partije. Ne verujemo u principe englsoca. Mi smo zlomislitelji. Osim toga smo i preljubnici. Ovo vam govorim zato što želimo da vam se stavimo na milost i nemilost. Ako želite da nas optužite još za nešto, mi smo spremni." On stade i osvrte se, s oseæanjem da su se vrata otvorila. Odista, sitni sluga žutog lica beše ušao bez kucanja. Vinston vide da on nosi poslužavnik sa bokalom i èašama. "Martin je naš", mirno reèe O'Brajen. "Martine, donesi piæe ovamo. Stavi ga na okrugli stoèiæ. Imamo li dovoljno fotelja? Onda možemo sesti i razgovarati na miru. Martine, donesi i sebi fotelju. Imamo poslovan razgovor. Iduæih deset minuta nisi sluga." Èoveèuljak sede, ne pokazujuæi ni najmanje nelagodnosti, a ipak sa malo služinskim ponašanjem, kao sobar kome se ukazuje kakva privilegije. Vinston ga je posmatrao iskosa. Sinu mu da taj èovek celog života igra odreðenu ulogu i da oseæa da bi mu bilo opasno odustati od glume ma i za trenutak. O'Brajen dohvati bokal za grliæ i napuni èaše nekom tamnocrvenom teènošæu. Ona u Vinstonu probudi nejasno seæanje na nešto što je odavno video na nekom zidu ili

oglasnom panou - ogromnu bocu sastavljenu od elektriènih sijalica koja kao da se dizala i spuštala i toèila svoju sadržinu u èašu. Gledano odozgo, teènost se èinila skoro crna, ali u bokalu, je blistala kao rubin. Imala je kiselo-sladak miris. On vide Džuliju kako podiže èašu i miriše s neskrivenom radoznalošæu. "To se zove vino", reèe O'Brajen s jedva primetnim osmehom. "O njemu ste besumnje èitali u knjigama. Bojim se, doduše, da ga do Šire partije ne dolazi mnogo." Lice mu se ponovo uozbilji; on podiže èašu: "Mislim da æe biti umesno da poènemo zdravicom. U zdravlje našeg voðe: u zdravlje Emanuela Goldštajna." Vinston podiže svoju èašu s priliènom revnošæu. Vino je bilo nešto o èemu je èitao i sanjao. Kao i pritiskaè i Èeringtonove upola zapamæene pesmice, pripadalo je nestaloj, romantiènoj prošlosti; starostavnim danima, kako je imao obièaj da je naziva u svojim tajnim mislima. Zbog neèega je uvek mislio da vino ima izrazito sladak ukus, kao pekmez od kupina, i da smesta opija. U stvari, kad je popio prvi gutljaj, oseti prilièno razoèaranje. Uistinu, posle godina pijenja džina, jedva ga je i podnosio. On spusti praznu èašu. "Dakle Goldštajn nije izmišljena liènost?" reèe on. "Nije, on je stvarna liènost, i živ je. Gde, to ne znam." "A zavera - organizacija? Da li ona zaista postoji? Nije izmišljotina Policije misli?" "Nije, ona zaista postoji. Zovemo je Bratstvo. O Bratstvu nikad neæete saznati mnogo više sem toga da postoji i da mu pripadate. O tome æu vam još govoriti." On baci pogled na svoj sat. "Èak i èlanovima Uže partije nije preporuèljivo da iskljuèuju telekran na duže od pola sata. Nije trebalo da doðete zajedno; moraæete otiæi jedno po jedno. Vi, drugarice", on se nakloni Džuliji, "vi æete prvi. Imamo na raspolaganju oko dvadeset minuta. Razumeæete da vam prvo moram postaviti neka pitanja. Uopšte uzev, šta ste spremni da radite?" "Sve za šta mislite da smo sposobni", reèe Vinston. O'Brajen se beše okrenuo u fotelji, tako da je sad bio licem u lice s njima. Na Džuliju skoro da i nije obraæao pažnju, oèigledno smatrajuæi da Vinston može govoriti i u njeno ime. Kapci mu se za trenutak spustiše oko oèiju. Poèe postavljati pitanje tihim, bezizraznim glasom, kao da je u pitanju rutinska stvar, neki katihizis za koji je veæ znao veæinu odgovora. "Spremni ste da položite svoje živote?" "Da." "Spremni ste da poèinite ubistvo?" "Da." "Da èinite dela sabotaže koja mogu doneti smrt stotinama nevinih?" "Da." "Da izdate svoju zemlju stranim silama?" "Da." "Spremni ste da varate, da falsifikujete, da ucenjujete, da kvarite decu, da rasturate opojne droge, da podstièete na prostituciju, da širite veneriène bolesti - da uèinite sve što bi moglo dovesti do demoralizacije i slabiti moæ Partije?" "Da." "Ako bi, na primer, u našim intresima odgovaralo da nekom detetu bacite u lice sumpornu kiselinu - biste li bili spremni i na to?" "Da." "Spremni ste da izgubite svoj identitet i da ostatak života provedete kao kelner ili luèki radnik?" "Da." "Spremni ste, oboje, da se razdvojite i da se više nikad ne vidite?" "Ne", upade Džulija.

Vinstonu se uèini da je prošlo mnogo vremena pre no što je odgovorio. Za trenutak mu se èak uèinilo da je izgubio moæ govora. Jezik mu se micao bez glasa, uoblièavajuæi èas jednu èas drugu reè, nekoliko puta uzastopce. Dok je nije izgovorio, nije ni znao koju æe reè kazati. "Ne", reèe najzad. "Dobro je što ste mi rekli", reèe O'Brajen. "Treba da znamo sve." On se okrete Džuliji i dodade nešto manje bezizraznim glasom: "Imate li u vidu da æe on, ako i ostane živ, možda biti drugaèija liènost? Može se desiti da budemo prinuðeni da mu stvorimo nov identitet. Lice, pokreti, oblik ruku, boja kose - èak i glas æe mu možda biti drugaèiji. A može se desiti da i vi sami postanete drugaèija osoba. Naši hirurzi mogu da izmene èoveka tako da ga niko ne može poznati. To je ponekad potrebno. Ponekad èak amputiramo ruku ili nogu." Vinston se ne uzdrža da baci još jedan kos pogled na Martinovo mongolsko lice. Nije primeæivao nikakvih ožiljaka. Džulija beše pobledela za jednu nijansu tako da su joj se pege isticale, no ipak je smelo gledala O'Brajenu u oèi. Ona promrmlja nešto što je izgledalo kao odobravanje. "Dobro. To je dakle i redu." Na stoèiæu je bila srebrna kutija s cigaretama. Pomalo rasejano, O'Brajen je gurnu prema njima, uze jednu i sam, i poèe lagano koraèati gore-dole, kao da na nogama bolje misli. Cigarete su bile veoma dobre, veoma debele i èvrsto zavijene, s neuobièajeno svilenkastim papirom. O'Brajen ponovo pogleda na sat. "Martine, ti bi se mogao vratiti u kuhinju", reèe on. "Ja æu za èetvrt sata ponovo ukljuèiti telekran. Pre nego što odeš, pogleda dobro lica ovim drugovima, da ih zapamtiš. Ti æeš ih još viðati. Ja možda neæu." Isto onako kao i na ulazu, èoveèuljkove oèice im preleteše preko lica. U njegovom ponašanju nije bilo ni trunke prijateljstva. Gledao im je lica da bi ih zapamtio, ali nije oseæao nikakvog interesovanja za njih, ili se bar èinilo da ne oseæa. Vinstonu pade na pamet da sintetièko lice možda i ne može menjati izraz. Bez reèi, i bez ikakvog pozdrava. Martin, iziðe, neèujno zatvorivši vrata za sobom. O'Brajen je hodao gore-dole, s jednom rukom u džepu svog crnog kombinezona i držeæi u drugoj cigaretu. "Mora vam biti jasno", reèe on, "da æete se boriti u tami. Uvek æete i biti u tami. Primaæete nareðenja i izvršavati ih, a da neæete ni znati zašto. Kasnije æu vam poslati jednu knjigu iz koje æete saznati kakva je prava priroda društva protiv koga se borimo i strategija pomoæu koga æemo ga oboriti. Kad proèitate knjigu, biæete punopravni èlanovi Bratstva. Ali izmeðu opštih ciljeva za koje se borimo i neposrednih zadataka trenutka neæete znati ništa. Ja vam kažem da Bratstvo postoji, ali vam ne mogu reæi da li njegovih pripadnika ima stotine, ili deset miliona. Po onome što æete sami znati neæete moæi da kažete da li ih ima èak i jedno tuce. Imaæete tri ili èetiri èoveka za vezu; povremeno, kako oni budu nestajali, zamenjivaæemo ih drugima. Pošto je ovo vaša prva veza, zadržaæemo je. Kad budete primali nareðenja, ona æe dolaziti od mene. Ako naðemo za potrebno da stupamo u vezu s vama, to æe biti preko Martina. Kad vas najzad uhvate, priznaæete. To je neizbežno. Ali moæi æete priznati vrlo malo stvari sem svojih sopstvenih dela. Neæete moæi izdati više od šaèice nevažnih ljudi. Verovatno neæete izdati ni mene. Dotle æu veæ biti mrtav, ili postati druga liènost, sa drugim licem." On nastavi da se kreæe gore-dole po debelom mekom tepihu. Uprkos glomaznosti, pokreti su mu na neki naèin bili laki. To se videlo èak i u pokretu kojim je gurao ruku u džep, ili obrtao cigaretu. Èak više nego snaga, iz njega je izbijala neka sigurnost u sebe, i razumevanje stvari pomešano s malo ironije.

Ma koliko ozbiljan i predan bio, nije u sebi imao nièega od one iskljuèivosti koja odlikuje fanatike. Kad je govorio o ubistvu, samoubistvu, veneriènim bolestima, amputiranim udovima i izmenjenim licima, u tonu mu se nasluèivao blagi podsmeh. Njegov glas kao da je govorio: "To je neizbežno, to moramo da radimo, bez kolebanja. Ali to neæemo raditi kad život opet dobije smisao." Vinstona zahvati talas divljenja, gotovo obožavanja prema O'Brajenu. Za trenutak beše zaboravio magloviti Goldštajnov lik. Gledajuæi u O'Brajenova snažna ramena i lice zatupljenih crta, tako ružno a ipak tako civilizovano, bilo je nemoguæe verovati da on može biti pobeðen. Nije bilo lukavstva kome on nije dorastao, ni opasnosti koju nije mogao predvideti. Èinilo se da je èak i na Džuliji ostavio snažan utisak. Ona beše pustila da joj se cigareta ugasi, i pažljivo ga slušala. O'Brajen nastavi: "Svakako ste èuli glasine u postojanju Bratstva. Nema sumnje da ste stvorili svoju predstavu o njemu. Verovatno ste zamišljali ogroman svet zaverenika koji se potajno sastaju u podrumima, pišu poruke po zidovima, prepoznaju jedan drugog po lozinkama ili posebnim pokretima dlana. Ništa od toga nije istina. Pripadnici Bratstva nemaju naèina da se prepoznaju; nijedan ne poznaje više od nekolicine ostalih. Ni sam Goldštajn, ako bi pao u ruke Policije misli, ne bi mogao da im da potpun spisak èlanova, niti ma kakav podatak koji bi ih doveo do potpunog spiska. Takav spisak ne postoji. Bratstvo se ne može iskoreniti zato što ono nije organizacija u obiènom smislu te reèi. Ne održava ga kao celinu ništa do ideje, koja je neuništiva. Ni vas neæe podržavati ništa sem ideje. Neæete imati drugove, neæete imati ko da vas hrabri. Kad vas najzad uhvate, neæe vam niko pomoæi. Nikad ne pomažemo našim èlanovima. Najviše što možemo, i to kad je apsolutno potrebno da se neko uæutka, to je da ponekad prokrijumèarimo žilet u zatvorenikovu æeliju. Moraæete se naviæi da živite bez rezultata i bez nade. Neko vreme æete raditi, a onda æe vas uhvatiti, onda æete priznati, i na kraju æete umreti. To æe biti svi rezultati koje æete videti. Ne postoji nikakva moguænost da se za našeg života oseti ma kakva promena. Mi smo mrtvaci. Naš jedini pravi život jeste u buduænosti. U njoj æemo uèestvovati kao gomilice praha i komadiæi kostiju. Ali koliko je ta buduænost udaljena ne može se znati. Možda i svih hiljadu godina. Trenutno ne možemo ništa sem da malo po malo širimo oblast duhovne normalnosti. Ne možemo deliti kolektivno. Možemo samo širiti svoje znanje upolje, od pojedinca do pojedinca, generaciju za generacijom. Pošto smo suoèeni sa Policijom misli, drugog naèina nema." On stade i po treæi put pogleda na sat. "Skoro vam je vreme da krenete, drugarice", reèe on Džuliji. "Èekajte. Bokal je još uvek dopola pun." On napuni èaše i podiže svoju, držeæi je za nožicu. "Za šta æemo ovom prilikom?" upita, još uvek s onom nijansom ironije. "Za zbrku u redovima Policije misli? Za smrt Velikog Brata? Za èoveèanstvo? Za buduænost?" "Za prošlost", reèe Vinston. "Prošlost je važnija", ozbiljno se složi O'Brajen. Ispiše; trenutak zatim Džulija se diže da poðe. O' Brajen skide s vrha ormana neku kutijicu i dade joj pljosnatu belu tabletu da stavi na jezik. Reèe joj da je važno ne mirisati na vino; liftbojevi su veoma vešti da primete i najmanje sitnice. Èim se vrata sa njom zatvoriše, on kao da zaboravi da ona uopšte postoji. Poðe još korak-dva svojom putanjom, zatim stade. "Treba da sredimo još neke detalje", reèe. "Pretpostavljam da imate neko skrovište?"

Vinston mu isprièa o sebi iznad Èeringtonove radnjice. "Poslužiæe za prvo vreme. Kasnije æemo vam udesiti neko drugo mesto. Veoma je važno èesto menjati skrovište. U meðuvremenu æu vam poslati jedan primerak knjige" - èak i O'Brajen, primeti Vinston, izgovara tu reè kao da je napisana kurzivom "Goldštajnove knjige, razume se, što pre budem mogao. Može proæi i nekoliko dana pre nego što doðem do nje. Nema mnogo primeraka, kao što veæ možete i zamisliti. Policija misli ih pronalazi i uništava skoro isto onako brzo koliko je mi štampamo. To ne smeta mnogo. Knjiga je neuništiva. Ako bi uništili i poslednji primerak, bili bismo u stanju da je reprodukujemo gotovo doslovce. Nosite li tašnu sa sobom na posao?" dodade on. "Da, redovno." "Kakva je?" "Crna, veoma iznošena. Sa dva kaiša." "Crna, dva kaiša, veoma iznošena - dobro. Jednog dana u prilièno bliskoj buduænosti - ne mogu vam reæi taèan datum - u jednom tekstu koji æe vam se dati u rad biæe jedna pogrešno otkucana reè. Tražiæete da vam daju èist tekst. Sutradan æete poæi na posao bez tašne. Tokom tog dana, na ulici, priæi æe vam jedan èovek, dotaæi æe vas po ramenu i reæi "Izvinite, mislim da ste ispustili tašnu." U tašni koju æe vam dati nalaziæe se Goldštajnova knjiga. Vratiæete je za èetrnaest dana." Za trenutak su obojica æutali. "Ostalo vam je još nekoliko minuta pe nego što treba da odete", reèe O'Brajen. "Srešæemo se - ako se uopšte sretnemo..." Vinston ga pogleda. "Tamo gde nema mraka?" reèe oklevajuæi. O'Brajen klimnu glavom bez i najmanjeg traga iznenaðenja. "Tamo gde nema mraka", reèe, kao da je prepoznao aluziju. "A u meðuvremenu, da li biste šta želeli da kažete pre nego što odete? Neku poruku? Neko pitanje?" Vinston razmisli. Èinilo mu se da više nema šta da se pita; još manje mu je bilo do bombastih fraza. Umesto bilo èega što bi imalo kakve veze sa O'Brajenom ili Bratstvom, u glavu mu doðe neka kombinovana slika mraène sobe gde mu je majka provela poslednje dane, sobièka iznad Èeringtonove radnje, staklenog pritiskaèa i gravire u okrivu od ružinog drveta. Skoro i ne razmišljajuæi, on reèe: "Da li ste možda nekad èuli jednu staru pesmicu koja poèinje: "Narandža i limun, kaže sveti Šimun?" O'Brajen ponovo klimnu glavom. Zatim, s nekom ozbiljnom uètivošæu odrecitova celu strofu: Narandža i limun, kaže sveti Šimun; Duguješ mi farting, kaže sveti Martin; Šta bi od mog duga, pita sveti Luka; Kad dobijem para, Šordiè odgovara. "Znali ste poslednji stih!" uzviknu Vinston. "Da, znao sam poslednji stih. Bojim se da vam je sad vreme da poðete. Ali èekajte. Dozvolite da vam dam jednu od onih tableta." Kad je Vinston ustao, O'Brajen mu pruži ruku. Njegov snažni stisak zgnjeèi kosti u Vinstonovom dlanu. Kad je stigao do vrata, Vinston se okrete, ali O'Brajen je veæ izgledao kao da ga upravo zaboravlja. Èekao je, držeæi ruku na prekidaèu telekrana. Iza njega se video pisaæi sto s lampom zasenèenom zelenim abažurom, diktograf i žièane korpe prepune papira. Incident je bio okonèan. Vinston shvati da æe kroz trideset sekundi O'Brajen nastaviti svoj prekinut i važan partijski posao.

9. Vinston je bio pihtijast od umora. Pihtijast je bila prava reè. Spontano mu je pala na pamet. Telo kao da mu je imalo ne samo slabost pihtija, nego i prozirnost. Èinilo mu se da bi mogao videti svetlost kroz ruku kad bi je podigao. Stravièan zamor od rada bio je iz njega iscedio svu krv i limfu, i ostavio samo krhku konstrukciju nerava, kostiju i kože. Svi oseæaji kao da su se uvelièali. Kombinezon mu je povreðivao ramena, trotoar ga golicao po tabanima; èak je i otvaranje i zatvaranje šake bilo napor od koga su mu škripali zglobovi. Za pet dana je isterao više od dvadeset sati rada, kao i svi ostali u Ministarstvu. Sad je sve bilo gotovo, i nije imao doslovno ništa da radi, nikakvog posla za Partiju, do sutrašnjeg jutra. Mogao je provesti šest èasova u skrovištu, i još devet u svom krevetu. Laganim koracima, po blagom popodnevnom suncu, išao je prljavom ulicom ka Èeringtonovoj radnji, pazeæi da ne naleti na patrolu, ali ipak iracionalno ubeðen da se tog popodneva niko neæe mešati u njegove poslove. Teška tašna koju je nosio udarala ga je po kolenu na svakom koraku, od èega su mu gore i dole po nozi prolazili trnci. U tašni je bila knjiga, koja je kod njega bila veæ šest dana, ali koju još uvek nije stigao da otvori, èak ni da pogleda. Šestog dana Nedelje mržnje, posle povorki, govora, pevanja, zastavica, plakata, filmova, voštanih figura, lupe doboša i piske truba, toptanja nogu u maršu, škripe tenkovskih gusenica, urlika nagomilanih aviona, gruvanja topova - posle šest dana svega toga, kad se ogromni orgazam treperavo približavao kraju a opšta mržnja protiv Evroazije zakuvala do takvog delirijuma da bi masa bez daljega rastrgla na komade one dve stotine evroazijskih ratnih zloèinaca koji je trebalo da budu javno obešeni poslednjeg dana, da ih se samo mogla doèepati upravo je u tom trenutku bilo objavljeno da je Okeanija u ratu s Istazijom. Evroazija je bila saveznik. Razume se, niko nije priznavao da je došlo do promene. Jednostavo je postalo poznato, iznenadno i svuda u isto vreme, da je neprijatelj Istazija, a ne Evroazija. Kad se to desilo, Vinston je upravo prisustvovao demonstracijama na jednom od trgova u centralnom delu Londona. Bila je noæ; bela lica i skerletne zastave bili su osvetljeni blještavom svetlošæu reflektora. Trg je do poslednjeg centimetra ispunjavala masa od nekoliko hiljada ljudi, raèunajuæi i grupu od oko hiljadu osnovaca u uniformi Špijuna. Na tribini prekrivenoj skerletnom draperijom, govornik iz Uže partije, sitan, mršav èovek s nesrazmerno dugim rukama i velikom æelavom glavom po kojoj se vuklo nekoliko ravnih pravenova kose, potpaljivao je gomilu. Patuljastog rasta, izoblièen od mržnje, jednom šakom je stezao mikrofon za vrat a drugom, ogromnom na kraju duge ruke, preteæi grabio vazduh iznad glave. Glas, koji su zvuènici èinili metalnim, tutnjao je iznoseæi beskrajni katalog zverstava, pokolja, raseljavanja, silovanja, muèenja zarobljenika, bombardovanja civilnog stanovništva, neistinite propagande, nepravedne agresije, prekršenih paktova. Bilo ga je nemoguæe slušati a ne poverovati mu, pa potom ne planuti od besa. Svakih nekoliko trenutaka, gnev gomile bi prekipeo i govornikov glas bi zaglušilo divljaèno, životinjsko urlanje koje se nekontrolisano izvijalo iz hiljada grla. Najdivljaèniji krici su dolazili od osnovaca. Govor je veæ potrajao kojih dvadeset minuta, kad je na platformu ustrèao kurir i tutnuo govorniku u ruku svitak papira. Ovaj ga

je odmotao ne prekidajuæi govor. Ni u glasu ni u reèima mu se nije osetila kakva razlika; jedino su imena odjednom postala drukèija. Bez reèi, kroz gomilu je prošao talas razumevanja. Okeanija je u ratu s Istazijom! Sledeæeg trenutka stvori se neopisiva gužva. Zastave i plakati kojima je trg bio ukrašen bili su pogrešni! Na dobroj polovini nalazila su se poglešna lica. Sabotaža! Maslo Goldštajnovih agenata! Usledio je gnevni intermeco kad je gomila poèela da dere plakate sa zidova, cepa zastave na komade i gazi ih. Špijuni su poèinili èuda od aktivnosti penjuæi se po krovorima i sekuæi konopce sa kojih popadaše i zalepršaše zastavice. No za dva-tri minuta sve je bilo gotovo. Govornik, još uvek stežuæi mikrofon za vrat, pognutih ramena, grabeæi slobodnom rukom po vazduhu, beše nastavio svoj govor. Još jedan minut, i u gomili su ponovo odjeknuli divlji krici gneva. Mržnja se nastavila isto kao i pre, jedino je objekat bio promenjen. Seæajuæi se toga, Vinston je ponajviše bio impresioniran time što je govornik iz jedne politike uskoèio u drugu doslovno u pola reèi, ne samo bez zastoja, nego èak i bez izmene u konstrukciji reèenice. No u tom trenutku je bio zaokupljen drugim stvarima. U onom trenutku nereda, dok je masa cepala plakate, bio mu je prišao neki èovek èije lice nije video, kucnuo ga po ramenu i rekao "Izvinite, mislim da ste ispustili tašnu." Uzeo je tašnu rasejano, bez reèi. Znao je da æe proæi dani pre nego što mu se ukaže prilika da je otvori. Èim se demonstracija završila, otišao je pravo u Ministastvo istine, iako je veæ bilo skoro dvadeset tri èasa. To je isto uradilo sve osoblje Ministarstva. Nareðenja da se svi vrate na posao, koja su se veæ èula s telekrana, bila su skoro nepotrebna. Okeanija je u ratu s Istazijom; Okeanija je uvek bila u ratu s Istazijom. Veliki deo politièke literatire izdate tokom poslednjih pet godina sad je bila zastarela. Izveštaje i dokumentaciju svih vrsta, novine, knjige, brošure, filmove, magnetofonske trake, fotografije - sve je to trebalo ispraviti munjevitom brzinom. Iako nije bila izdata nijedna direktiva, znalo se da naèelnici odeljenja žele da u roku od nedelje dana nigde ne ostane nikakvog pomena o ratu s Evroazijom i savezništvu s Istazijom. Posao je bio prekomeran, i utoliko teži što se postupci koje je podrazumevao nisu mogli nazvati pravim imenom. Celo osoblje Odeljenja dokumentacije radilo je osamnaest èasova u dvadeset èetiri, sa dva prekida od po tri sata za spavanje. Iz podruma su bili izneseni dušeci i prostrti svuda po hodnicima; obroci su se sastojali od sendvièa i kafe Pobeda koje su servirke iz menze raznosile na kolicima. Svaki put kad je prekidao posao na ta tri sata, Vinston se trudio da obradi sav materijal koji je imao na stolu, i svaki put kad se dovlaèio natrag, lepljivih oèiju i sav u bolovima, zaticao je novu gomilu svitaka papira koja mu je pokrivala sto kao snežni smet, dopola zatrpavala diktograf i prelivala se na pod, tako da mu je prvi posao uvek bio da ih zgura na koliko-toliko urednu gomilu da bi imao mesta za rad. Najgore od svega je bilo to što posao ni izdaleka nije bio potpuno mehanièki. Èesto je posredi bilo samo to da se umesto jednog imena unese drugo, ali svaki iole detaljan izveštaj o dogaðajima zahtevao je pažnju i fantaziju. Bilo je potrebno èak i znatno poznavanje geografije da bi se rat premestio s jednog dela sveta na drugi. Treæeg dana su ga oèi veæ neizdržljivo bolele, a naoèare je morao brisati svakih nekoliko minuta. Rad je izgledao kao borba s nekim preteškim fizièkim zadatkom, neèim što èovek ima puno pravo da odbije, a ipak neurotièno teži da obavi. Ukoliko je uopšte i imao vremena da na to pomisli, nije ga uznemiravala èinjenica da je svaka reè koju je mrmljao u diktograf, svaki potez hemijske olovke, smišljena laž. Bilo mu je stalo, kao i svima ostalima u Odeljenju,

da falsifikat bude savršen. Ujutru šestog dana poplava svitaka malo oslabi. Iz cevi èitavih pola sata ne ispade ništa; zatim jedan svitak; zatim ništa. Celim Odeljenjem proðe dubok i tako reæi potajan uzdah olakšanja. Ogromno delo, koje se nikad nije smelo pomenuti, bilo je okonèano. Sad je bilo nemoguæe da iko dokaže pomoæu dokumenata da je uopšte bilo rata s Evroazijom. U dvanaest nula-nula neoèekivano doðe saopštenje da su svi radnici u Ministarstvu slobodni do sutradan ujutru. Vinston, još uvek noseæi tašnu u kojoj je bila knjiga i koju je držao izmeðu nogu dok je radio a pod sobom dok je spavao, ode kuæi obrija se, i skoro zaspa u kadi iako je voda bila jedva više no mlaka. S nekim sladostrasnim škripanjem u zglobovima on se pope stepenicama do sobe iznad Èeringtonove radnje. Bio je umoran, ali ne više sanjiv. Otvori prozor, potpali prljavu malu peæ i pristavi lonèiæ vode za kafu. Džulija æe stiæi za koji trenutak; u meðuvremenu, tu mu je bila knjiga. Sede u zaprljanu naslonjaèu i odreši kaiševe na tašni. Teška crna knjiga, nevešto ukorièena, bez ikakvog imena i naslova na koricama. Redovi u knjizi su takoðe izgledali malo neravni. Strane su bile izlizane na ivicama i lako su se rasturale, kao da je knjiga prošla kroz mnogo ruku. Natpis na prvoj stranici glasio je! Emanuel Goldštajn: TEORIJA I PRAKSA OLIGARHIJSKOG KOLEKTIVIZMA Vinston poèe èitati: Glava prva NEZNANJE JE MOÆ Tokom cele pisane istorije, a verovatno još i od kraja mlaðeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viši, Srednji i Niži. Bili su izdeljeni na mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i meðusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suštini se struktura društva nije menjala. Èak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek se ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao što se i žiroskop uvek vraæa u stanje ravnoteže ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu. Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi... Vinston prestade èitati, najpre da bi uživao u tome što zaista èita, u udobnosti i bezbednosti. Bio je sam; bez telekrana, bez uveta s one strane kljuèaonice, bez nervoznog impulsa da se osvrne ili da pokrije stranu rukom. Blagi letnji vazduh igrao mu se uz obraz. Odnekud izdaleka dopirali su deèji uzvici; u samoj sobi nije bilo nikakvog zvuka do kucanja sata sliènog grebanju kakvog insekta. On se spusti još dublje u naslonjaèu i podiže noge na rešetku pred ognjištem kamina. To je bilo blaženstvo, to je bila veènost. Najednom, kao što èovek ponekad èini s knjigom za èiju svaku reè zna da æe proèitati i preproèitavati, on je otvori na drugom mestu i naðe se kod treæe glave. Nastavi da èita: Glava treæa RAT JE MIR

Cepanje sveta na tri velike super-države bio je dogaðaj koji se mogao predvideti koji je bio predviðen - pre polovine dvadesetog veka. Utapanjem Evrope u Rusiju i Velike Britanije u Sjedinjene Amerièke Države veæ su se de facto stvorile dve od tri države koje danas postoje, naime Evroazija i Okeanija. Treæa, Istazija, pojavila, se kao posebna celina tek posle još jedne decenije zapetljanih borbi. Granice izmeðu ovih triju država mestimièno su proizvoljne, a mestimièno variraju zavisno od ratne sreæe, ali, uopšte uzev, slede geografske meðe. Evroazija obuhvata ceo severni deo evropskog i azijskog tla, od Portugalije do Beringovog moreuza. Okeanija obuhvata Severnu i Južnu Ameriku, ostrva u Tihom okeanu, ukljuèujuæi i Britanska ostrva, Australaziju i južni deo Afrike. Istazija, manja od ovih dveju, a sa nepreciznije odreðenom zapadnom granicom, obuhvata Kinu i zemlje južno od nje, japanska ostrva i veliki ali ne uvek isti deo Mandžurije, Mongolije i Tibeta. U jednoj ili drugoj kombinaciji, ove tri super-države stalno su u ratu, i to stanje traje veæ dvadeset pet godina. Medjutim, rat više nije ona oèajnièka, razorna borba kao što je bio u prvim decenijama dvadesetog veka. To je rat ogranièenih ciljeva izmedju suparnika koji nisu u stanju da unište jedan drugog, koji nemaju materijalnog uzroka za borbu, i koje ne deli nikakva istinska razlika u ideologiji. Ovo ne znaèi da su bilo voðenje rata bilo stav koji preovladava u odnosu na njega, postali manje krvožedni, ili u veæoj meri viteški. Naprotiv, ratna histerija je u svim zemljama sveobuhvatna i trajna, a silovanje, pljaèka, ubijanje dece, porobljavanje celih naroda, i mere protiv zarobljenika koje ponekad idu do kuvanja u ulju i spaljivanja živih ljudi, smatraju se normalnim, kad ih èini sopstvena strana a ne neprijateljska, dostojnim hvale. Ali u fizièkom smislu, rat obuhvata veoma mali broj ljudi, pre svega visoko kvalifikovane specijaliste, i prouzrokuje relativno mali broj žrtava. Borbe se, kad do njih uopšte i doðe, vode na odreðenim granicama o èijem geografskom položaju obièan èovek može samo da nagaða, ili oko Ploveæih tvrðava koje èuvaju strateška mesta na pomorskim putevima. U centrima civilizacije rat ne znaèi ništa više do trajne nestašice robe široke potrošnje, i po koju eksploziju raketne bombe koja eventualno prouzrokuje smrt nekoliko desetina ljudi. Rat je u stvari izmenio svoj karakter. Taènije, razlozi zbog kojih se vodi rat razvrstani su po važnosti na drukèiji naèin. Motivi koji su su izvesnoj meri bili prisutni u velikim ratovima s poèetka dvadesetog veka sad su postali dominantni, svesno su priznati i po njima se postupa. Da bi se razumela priroda sadašnjeg rata - jer je, uprkos pregrupisavanjima do kojih dolazi svakih nekoliko godina, još uvek u pitanju jedan isti rat - potrebno je pre svega shvatiti da on nikako ne može imati odluèujuæi znaèaj. Nijedna od triju superdržava ne može se definitivno osvojiti, èak ni kad su ostale dve udružene protiv nje. Sve su one previše izjednaèene po ratnom potencijalu, a i prirodna odbrana im je prejaka. Evroaziju štite ogromna kopnena prostranstva, Okeaniju širina atlantskog i Tihog okeana, a Istaziju plodnost i vrednoæa stanovništva. Osim toga, više ne postoji ništa, u materijalnom smislu, oko èega bi se moglo boriti. Izgradnjom zatvorene privrede, u kojoj su proizvodnja i potrošnja meðusobno usklaðene, prestala je borba za tržišta, koja je bila jedan od glavnih uzroka ranijih ratova, a trka za sirovinama je izgubila životnu važnost koju je nekad imala. U svakom sluèaju svaka od ove tri superdržave toliko je velika da skoro sav materijal koji joj je potreban može dobiti na svojoj teritoriji. Ukoliko ima direktnu ekonomsku svrhu, rat se sada vodi samo za radnu snagu. Izmeðu granica ovih triju država, a ni u èijem stalnom posedu, nalazi se nepravilni pravougaonik èiji su uglovi Tanger,

Brazavil, Darvin i Hongkong, a u kome živi otprilike petina stanovništva sveta. Upravo se za posed nad ovim gusto naseljenim oblastima i nad oblašæu Severnog pola ove tri države bore. U praksi, nijedna od njih nikad nema vlast nad celom tom spornom oblašæu. Izvesni njeni delovi stalno prelaze iz ruke u ruku, a ono što diktira beskonaène promene u svrstavanju triju država jeste prilika da se ovaj ili onaj komad te oblasti zauzme iznenadnom izdajom. Svaka od ovih sporednih teritorija sadrži nalazišta dragocenih minerala, a na nekima ima važnih biljnih proizvoda kao što je kauèuk, koji se u hladnijim klimatskim pojasevima inaèe mora proizvoditi sintetièki po relativno skupim metodima. No, pre svega, te teritorije sadrže neiscrpnu rezervu jevtine radne snage. Sila koja ima vlast nad ekvatorijalnom Afrikom, ili zemljama Srednjeg Istoka, ili Južnom Indijom, ili Indonezijskim arhipelagom, poseduje isto tako i tela desetina ili stotina miliona slabo plaæenih i žestoko eksploatisanih kulija. Stanovnici ovih oblasti, koji, manje ili više otvoreno, imaju status robova, neprekidno prelaze iz ruku jednog u ruke drugog osvajaèa, i troše se kao ugalj ili nafta u trci da se proizvede što više oružja, zauzme što više teritorije, stekne vlast nad što više radne snage, da bi se proizvelo što više oružja, zauzelo što više teritorije, i tako u beskraj. Ovde treba imati u vidu da se bitka retko vodi van granica spornih oblasti. Granice Evroazije osciliraju izmeðu basena reke Kongo i severne obale Sredozemnog mora; ostrva u Indijskom i Tihom okeanu stalno prelaze iz okeanijskih u istazijske ruke i obratno; u Mongoliji granièna linija izmeðu Evroazije i Istazije nikad nije stabilna; oko Severnog pola sve tri zemlje polažu pravo na ogromna prostranstva koja su u stvari veæim delom nenaseljena i neistražena; ali ravnoteža sile uvek ostaje približno ista, a teritorija koja predstavlja centrni deo svake od ove tri superdržave ostaje uvek netaknuta. Sem toga, rad eskploatisanih naroda nastanjenih oko Ekvatora nije istinski potreban svetskoj privredi. Taj rad ne doprinosi ništa bogatstvu sveta jer se svi njegovi proizvodi koriste za rat, a cilj rata je uvek biti u boljem položaju za voðenje sledeæeg rata. Svojim radom porobljeni narodi omoguæavaju porast u tempu neprekidnog rata. No i bez njih struktura svetskog društva, kao i proces kojim se ono održava, ne bi bili suštinski izmenjeni. Prvenstveni cilj modernog rata (u skladu sa principima, dvomisli, taj cilj rukovodeæi umovi Uže partije istovremeno priznaju i ne priznaju) jeste utrošiti proizvode mašine a da se pri tom ne poveæa opšti životni standard. Još od kraja devetnaestog veka, problem upotrebe viška robe široke potrošnje je latentan u industrijskom društvu. Danas, kad vrlo malo ljudskih biæa ima dovoljno da jede, ovaj problem oèigledno nije prešan, a mogao je to ne postati èak i da nije bilo dejstva veštaèkog procesa uništenja. Svet današnjice je go, gladan i ruševan u poreðenju i sa svetom koji je postojao pre 1914. godine, a kamoli sa imaginarnom buduænošæu kojoj su se ljudi iz tog doba nadali. Poèetkom dvadesetog veka, vizija buduæeg društva u kome vladaju neverovatno bogatstvo, neoptereæenost radom, red i delotvornost - blistav antiseptièan svet od stakla, èelika i snežno belog betona - bila je deo svesti skoro svakog obrazovanog èoveka. Nauka i tehnika razvijale su se neverovatnom brzinom, i èinilo se sasvim prirodnim pretpostaviti da æe se razvijati i dalje. To se nije desilo, delom zbog osiromašenja prouzrokovanog dugim nizom ratova i revolucija, a delom zato što je nauèni i tehnièki napredak zavisio od empirijskog naèina mišljenja koji se u strogo ustrojenom društvu nije mogao održati. U celini uzev, svet je danas primitivniji no što je bio pre pedeset godina. Neke zaostale oblasti su uznapredovale; usavršeni su i razni aparati - uvek na neki naèin povezani s ratovanjem ili špijunažom - ali eksperimentisanje i pronalaženje se uveliko

ugasilo, a ogromna šteta koju je za sobom ostavio atomski rat voðen polovinom veka nije se nikako popravila do kraja. No opasnosti koje mašina nosi sa sobom još uvek su prisutne. Od trenutka kad se na svetu pojavila prva mašina, svakom inteligentnom èoveku postalo je jasno da je potreba za ljudskim argatovanjem, dakle (u velikoj meri) i za ljudskom nejednakošæu, prestala. Ako bi se mašina smišljeno koristila za tu svrhu, glad, dirinèenje, nepismenost i bolest mogli bi se likvidirati za nekoliko generacija. I, u stvari, mada se nije koristila za tu svrhu, no prosto jednim automatskim procesom - naime proizvodnjom dobra koje je ponekad bilo nemoguæe ne raspodeliti - mašina je odista u velikoj meri podigla životni standard proseènog èoveka tokom nekih pedeset godina krajem devetnaestog i poèetkom dvadesetog veka. Ali takoðe je bilo jasno da opšte poveæanje bogatstva preti da razori - da je u stvari u izvesnom smislu veæ razorilo - hijerarhijsko društvo. U svetu u kome bi svi imali kratko radno vreme, bili siti, živeli u kuæi s kupatilom i frižiderom, a posedovali automobil ili èak avion, najoèigledniji i možda najvažniji oblik nejednakosti bi veæ bio nestao. Ako bi postalo opšte, bogatstvo ne bi predstavljalo nikakvu odliku. Nema sumnje da je bilo moguæe zamisliti društvo u kome bi bogatstvo, u smislu liène svoje i raskoši, bilo ravnomerno raspodeljeno, dok bi moæ ostala u rukama male privilegovane kaste. No u praksi takvo društvo ne bi dugo ostalo stabilno. Jer ako bi svi podjednako uživali u dokolici i sugirnosti, ogromne mase ljudi koje su u normalnim prilikama zaglupljene siromaštvom, obrazovale bi se i nauèile da misle svojom glavom; kad bi to uradile, shvatile bi pre ili posle da privilegovana manjina nema nikakvu korisnu funkciju i zbrisale bi je. U krajnjoj liniji, hijerarhijsko društvo može opstati samo na temelju siromaštva i neznanja. Vratiti se poljoprivrednoj prošlosti, kao što su sanjali neki mislioci s poèetka dvadesetog veka, nije bilo praktièno rešenje. To se kosilo sa tendencijom ka mehanizaciji koja je skoro u celom svetu postala kvaziinstinktivna; sem toga, svako industrijski zaostalo društvo je vojnièki bespomoæno i ne može a da ne potpadne pod dominaciju, direktnu ili indirektnu, svojih industrijski razvijenijih suparnika. Još manje bi zadovoljilo rešenje da se mase održe u siromaštvu time što bi se smanjila proizvodnja dobara. To se u velikoj meri dogodilo u poslednjoj fazi kapitalizma, približno izmeðu 1920. i 1940. godine, Privreda mnogih zemalja bila je puštena da stagnira, sa obraðivanjem zemlje se prestalo, investiciona oprema se nije obnavljala, velikim delovima stnaovništva bio je uskraæen rad i davana državna pomoæ koja ih je samo dopola održavala u životu. No to je takoðe dovelo do vojne slabosti, a pošto su lišavanja koja su na taj naèin prouzrokovana bila oèigledno nepotrebna, neminovno je došlo do suprotstavljanja. Problem se sastojao u tome da se industrijska proizvodnja održi a da se pri tom ne uveæa stvarno bogatstvo sveta. Roba se morala proizvoditi, ali se nije smela raspodeljivati. U praksi, jedini nažin da se to postigne bio je neprekidno održavati rad. Suština rata je u uništavanju, ne toliko ljudskih života koliko proizvoda ljudskog rada. Ratom se razbijaju na komade, rasipaju u stratosferu, ili potapaju u dubine mora materijalna dobra koja bi se inaèe mogla upotrebiti da stvore masama previše udoban život, i prema tome, u krajnjoj liniji, da ih uèine inteligentnijima. Proizvodnja ratnog materijala, èak kad se on i ne uništava, još uvek predstavlja pogodan naèin trošenja radne snage na proizvodnju stvari koje se ne mogu potrošiti. Jedna ploveæa tvrðava, na primer, sadrži stotine teretnih brodova. Ona se na kraju baca u staro gvožðe kao prevaziðena, s tim što nikome nije donela nikakve materijalne koristi, posle èega se uz nov ogroman trud izgraðuje nova. U principu, ratna proizvodnja se uvek planira

tako da apsorbuje svaki višak koji može preostati pošto se podmire najnužnije potrebe stanovništva. U praksi se uvek procenjuje da su potrebe stanovništva manje nego što su u stvari, što dovodi do hroniène nestašice polovine potrepština; no to se smatra korisnim. Namerna je politika održavati èak i povlašæene grupe blizu same ivice siromaštva, pošto stanje opšte nestašice poveæava znaèaj malih povlastica i tako uvelièava razliku izmeðu grupa. Po merilima s poèetka dvadesetog veka, èak i èlanovi Uže partije žive monaškim, napornim životom. No, i pored toga, ono malo raskoši koju odista uživaju - veliki i lepo ureðeni stanovi, bolji kvalitet odeæe, jela, piæa i duvana, dvoje ili troje slugu, privatni automobil ili helikopter - smeštaju ih u svet drugaèiji od onoga u kome žive èlanovi Šire partije, a èlanovi Šire partije imaju sliène prednosti u poreðenju sa potlaèenom masom koju nazivamo 'proli'. Društvena atmosfera je slièna onoj u opsednutom gradu, gde posedovanje komada konjetine predstavlja razliku izmeðu bogatstva i siromaštva. A u isto vreme svest o tome da je zemlja u ratu, dakle u opasnosti, èini da ustupanje celokupne moæi maloj kasti izgleda prirodan, neizbežan uslov da se ostane u životu. Rat, kao što æemo videti, ne samo da vrši potrebno uništavanje, nego ga vrši na psihološki prihvatljiv naèin. U principu, bilo bi sasvim jednostavno utrošiti višak rada u svetu time što bi se podizali hramovi i piramide, kopale i ponovo zatrpavale rupe, ili èak proizvodile pa onda spaljivale ogromne kolièine robe. No ovim putem bi se stvorila samo privredna, a ne i emocionalna osnova hijerarhijskog društva. Ovde nije u pitanju mala masa, èiji je stav nevažan sve dok ih društvo primorava na stalni rad, nego moral same Partije. I od najnižeg èlana Partije zahteva se da bude sposoban, vredan, pa èak i inteligentan u izvesnim uskim okvirima, ali je isto tako potrebno da bude i fanatik koji ništa ne zna a veruje sve što mu se kaže, fanatik èija su najèešæa oseæanja strah, mržnja, ulizištvo i orgijanistièni trijumf. Drugim reèima, potrebno je da ima mentalitet koji odgovara ratnom stanju. Nije važno da li se rat zaista vodi; a pošto odluèujuæe pobede ne može biti, nije važno ni to da li rat teèe dobro ili loše. Potrebno je samo da postoji ratno stanje. Cepanje inteligencije, koje Partija traži od svojih èlanova a koje se lakše postiže u atmosferi rata, sada je gotovo sveopšte, ali je sve izraženije što je stepen hijerarhije veæi. Upravo su u Užoj partiji ratna histerija i mržnja prema neprijatelju najjaèi. U svojstvu upravljaèa, èlan Uže partije èesto mora znati da je ova ili ona vest o ratu neistina; on može èesto biti svestan toga da je ceo rat lažiran i da se uopšte ne vodi ili vodi u svrhu potpuno drukèije od zvanièno objavljenih; ali to znanje se lako neutrališe tehnikom dvomisli. U meðuvremenu, nijedan èlan Uže partije se ni za trenutak ne koleba u svom mistiènom verovanju da se rat zaista vodi, i da se mora završiti pobedom Okeanije, koja æe tada postati neosporni gospodar celog sveta. Svi èlanovi Uže partije religiozno veruju u tu nastupajuæu pobedu i vlast nad svetom. Taj æe se cilj postiæi ili postepenim osvajanjem sve veæe teritorije i, na taj naèin, izgradnjom nepobedive nadmoæne sile, ili pronalaženjem kakvog novog oružja od koga nema odbrane. Na pronalaženju novih oružja radi se bez prestanka, i to je jedna od vrlo malo preostalih aktivnosti u kojoj pronalazaèki ili spekulativni duh mogu sebi naæi oduška. Danas u Okeaniji nauka, u starom smislu te reèi, skoro da je prestala postojati. U Novogovoru ne postoji reè koja znaèi 'nauka'. Empirijski naèin mišljenja, na kome se zasnivaju sva nauèna dostignuæa prošlosti, u suprotnosti je sa osnovnim principima englsoca. Èak i do napretka u tehnologiji dolazi samo ako se proizvodi tako usavršene tehnologije mogu na neki naèin upotrebiti za smanjenje ljudske slobode. U svim korisnim veštinama, svet ili stoji na mestu ili ide unatrag. Njive se i

dalje obraðuju pomoæu mašina. No u stvarima od životne važnosti - što u stvari znaèi: u ratu i policijskoj špijunaži - empirijski pristup se podržava, ili u najmanju ruku toleriše. Partija ima dva cilja: da osvoji celu površinu zemlje i da zauvek uništi svaku moguænost nezavisnog mišljenja. Odatle i dva velika problema koje Partija namerava da reši. Jedan je: kako saznati, protiv njegove volje, šta drugo ljudsko biæe misli, a drugi: kako za nekoliko sekundi, i bez prethodnog upozorenja, ubiti nekoliko stotina miliona ljudi. U onoj meri u kojoj još uvek postoji, nauènoistraživaèki rad se bavi samo tim pitanjima. Današnji nauènik je ili mešavina psihologa i inkvizitora, koji do neverovatnih detalja prouèava smisao izraza lica, pokreta, i tonova glasa, i proverava dejstvo seruma, šok-terapije, hipnoze i fizièkog muèenja u izvlaèenju istine iz subjekta; ili je hemièar, fizièar ili biolog koji se bavi samo onim oblastima svoje struke koje imaju veze sa oduzimanjem života. U ogromnim laboratorijama u Ministarstvu mira i u eksperimentalnim stanicama skrivenim u brazilskim prašumama, australijskoj pustinji, i izgubljenim ostrvima Antakrtika, ekipe struènjaka rade danju i noæu. Neki se bave jednostavno pozadinskim pitanjima buduæih ratova; drugi konstruišu sve veæe i veæe raketne bombe, sve jaèe i jaèe eksplozive i sve neprobojnije i neprobojnije oklope; treæi traže nove, smrtonosnije gasove, ili rastvorljive otrove koji se mogu proizvesti u kolièinama dovoljnim da unište vegetaciju celih kontinenata, ili kulture zaraznih klica imunizovanih protiv svih moguæih antitela; èetvrti rade na konstrukciji vozila koje æe moæi da se probija kroz zemlju kao podmornica kroz vodu, ili aviona koji bi bio nezavisan od svoje baze kao brod; peti ispituju još udaljenije moguænosti kao što su usredsreðivanje sunèanih zraka na odreðeno mesto putem soèiva smeštenih hiljadama kilometara daleko u kosmosu, ili izazivanje zemljotresa i plima korišæenjem topline energije iz središta zemlje. Meðutim, nijedan od ovih projekata nikad ne stiže ni blizu faze realizacije, i nijedna od tri superdržave nikad ne uspeva da u znaèajnijoj meri pretekne ostale dve. Što je još važnije, sve tri sile veæ poseduju, u obliku atomske bombe, oružje daleko jaèe od bilo kog koje su u stanju da pronaðu u nauènim istraživanjima koja se danas vode. Iako Partija, držeæi se svog obièaja, tvrdi da ju je ona pronašla, atomska bomba se prvi put pojavila èetrdesetih godina ovog veka, a prvi put šire upotrebljena nekih deset godina kasnije. U to vreme je bilo baèeno na stotine takvih bombi na industrijske centre, uglavnom u evropskom delu Rusije, zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Rezultat je bio taj da su se vladajuæe grupe u svim zemljama uverile da bi još nekoliko atomskih bombi znaèilo kraj organizovanog društva, dakle i njihove moæi. Posle toga nije baèena više nijedna bomba, mada nije bio zakljuèen - èak ni nagovešten - nikakav zvanièan sporazum u tom smislu. Sve tri sile jednostavno nastavljaju da proizvode atomske bombe i da ih drže na lageru za sluèaj odluèujuæe prilike koja æe se, po njihovom opštem verovanju, pojaviti pre ili posle. U meðuvremenu je ratna veština veæ trideset ili èetrdeset godina ostala skoro na istom nivou, helikopteri se upotrebljavaju više nego ranije, bombardere su uveliko zamenili projektili sa sopstvenim pogonom, a krhki pokretni bojni brod ustupio je mesto gotovo nepotopivoj ploveæoj tvrðavi; ali van toga uznapredovalo se vrlo malo. Tenk, podmornica, torpedo, mitraljez, èak i puška i roèna bomba - još uvek su u upotrebi, a uprkos vestima u štampi i na telekranima o beskonaènim pokoljima, oèajnièke bitke iz ranijih ratova, u kojima su ljudi ginuli na stotine hiljada, pa èak i na milione, za nekoliko nedelja, više se nikad nisu ponovile. Nijedna od triju superdržava nikad ne pokušava neki manevar pri kome bi rizikovala ozbiljan poraz. Kad god se preduzme kakva operacija širih razmera,

to je obièno napad iznenaðenja na dotadašnjeg savesnika. Strategija koju sve tri sile vode, ili se pred sobom pretvaraju da vode, uvek je ista. Plan se sastoji u tome da se, kombinacijom borbe, cenkanja i dobro tempiranih izdajnièkih napada, stekne krug baza koji bi potpuno okružavao jednu ili drugu državu suparnicu, a ond s tom državom potpiše pakt o prijateljstvu i ostane s njom u miru onoliko koliko je potrebno da se njene sumnje uspavaju. Tokom tog vremena na svim bi se strateškim mestima prikupile rakete natovarene atomskim bombama; zatim bi se sve ispalile istovremeno; njihovo dejstvo bi bilo tako razorno da bi odmazda bila nemoguæa. No to bi se sa preostalom silom potpisao pakt o prijateljstvu, i poèelo s pripremama za napad na nju. Ovaj program, skoro da je i nepotrebno reæi, èista je fantazija, i nemoguæe ga je ostvariti. Štaviše, borbe se ne vode nigde sem u suprotnim oblastima oko Ekvatora i severnog pola; do invazije na naprijateljsku teritoriju nikad ne dolazi. Ovo objašnjava èinjenicu da su na nekim mestima granice izmeðu superdržava proizvoljne. Evroazija bi, na primer, lako mogla osvojiti Britanska Ostrva, koja su geografski deo Evrope; s druge strane, Okeanija bi svoje granice lako mogla proširiti do Rajne, pa èak i do Visle. No time bi se povredio princip koga se sve tri strane pridržavaju mada ga nisu nikad formulisale: princip kulturnog integriteta. Ako bi Okeanija osvojila oblasti koje su nekad bile poznate kao Francuska i Nemaèka, bilo bi potrebno ili zatrti sve njihovo stanovništvo - što bi predstavljalo krupan fizièki problem - ili asimilirati približno sto miliona ljudi koji su, što se tehnièkog napretka tièe, priblièno na nivou Okeanije. Sve tri superdržave imaju taj isti problem. Za održavanje njihove strukture apsolutno je potrebno da ne bude nikakvog dodira sa strancima izuzev, u ogranièenoj meri, ratnih zarobljenika i obojenih robova. Èak se i na trenutnog zvaniènog saveznika uvek gleda s najcrnjim sumnjama. Sem ratnih zarobljenika, proseèni graðanin Okeanije nikad ne vidi graðanina Evroazije ili Istazije. Isto tako, zabranjeno mu je da uèi strani jezik. Ako bi mu se dopustilo da dolazi u dodir sa strancima, on bi otkrio da su to ljudska biæa slièna njemu samom, i da je najveæi deo onog što mu je prièano o njima laž. Hermetièki svet u kome on živi raspao bi se, a strah, mržnja i uverenje u sopstvenu ispravnost - elementi od kojih zavisi njegov moral - mogli bi ispariti. Stoga sve države shvataju da, ma koliko puta Persija, Egipat, Java i Cejlon prešli iz jednih ruku u druge, glavne granice ne sme preæi ništa osim bombi. Ovo pokriva jednu èinjenicu koja se nikad ne pominje naglas, ali se preæutno shvata i koristi kao osnova za politièke postupke, naime èinjenica da su u sve tri superdržave uslovi života uglavnom isti. U Okeaniji je vladajuæa filozofija poznata kao englsoc, u Evroaziji se zove neoboljševizam, a u Istaziji ima kinesko ime koje se obièno prevodi kao "obožavanje smrti", mada bi taèniji prevod bio "negacija sopstvene liènosti." Graðaninu Okeanije nije dopušteno da sazna išta bliže o postavkama ovih dveju filozofija; njega jedino uèe da ih se gnuša kao varvarskih nasilja nad moralom i zdravim razumom. Uistinu se, meðutim, ove tri filozofije skoro i ne razlikuju, a izmeðu društvenih sistema èiju ideološku osnovu èine nema nikakve razlike. Uvek je u pitanju ista piramidalna struktura, isto obožavanje polubožanskog voðe, ista privreda koja se održava neprekidnim ratom i radi za neprekidni rat. Iz ovoga sledi da tri superdržave ne samo da ne mogu pobediti jedna drugu, nego i da time ne bi stekle nikakvu korist. Naprotiv, dokle god su u ratu, one podržavaju jedna drugu, kao tri snopa kukuruza. I, po obièaju, vladajuæe grupe svih triju sila istovremeno imaju i nemaju jasnu predstavu o svojim delima. Oni su svoj život posvetili osvajanju sveta, ali isto tako znaju da je potrebno da se rat nastavi bez kraja i pobede. U meðuvremenu, èinjenica da opasnosti od poraza nema omoguæava

poricanje stvarnosti - specijalnu karakteristiku englsoca i ostalih dveju filozofija. Ovde je potrebno ponoviti ono što smo ranije rekli, naime da je rat, postavši tajan, iz osnova izmenio svoj karakter. U prošlim vremenima, rat je skoro po definiciji, bio dogaðaj koji se pre ili posle završava, obièno jasnom pobedom ili porazom. Isto tako, u prošlosti je rat bio jedan od glavnih instrumenata pomoæu kojih su se ljudska društva držala u dodiru sa fizièkom stvarnošæu. Svi vladari su u svim vremenima pokušavlai da svojim sledbenicima nametnu lažnu sliku stvarnosti, ali nisu sebi mogli dopustiti luksuz da podržavaju bilo kakvu iluziju koja bi mogla iæi nauštrb vojnoj spremnosti . Sve dok je poraz znaèio gubitak nezavisnosti, ili bilo koji drugi rezultat koji se obièno smatrao nepoželjnim, mere protiv poraza morale su biti ozbiljne. Fizièke èinjenice se nisu mogle ignorisati. U filozofiji, ili religiji, ili etici, ili politici, dva i dva moglo je biti pet, ali kad se konstruiše top ili avion, moralo je biti èetiri. Nespremni narodi su uvek bivali, pre ili posle, pobeðeni; a borba za spremnost je bila neprijatelj iluzija. Sem toga, da bi se postigla spremnost, trebalo je znati uèiti od prošlosti, što je znaèilo da se morala imati manje-više taèna predstava o tome šta se u prošlosti dešavalo. Razume se, novine i udžbenici istorije su uvek bile prisutni i obojeni na odreðen naèin, ali falsifikati ovakve vrste koja se danas praktikuje nisu bili moguæi. Rat je bio siguran branik duhovnog zdravlja, a što se ticalo vladajuæih klasa, verovatno i najvažniji. Dok su se ratovi mogli gubiti ili dobijati, nijedna vladajuæa klasa nije mogla biti potpuno neodgovorna. Ali kad postane doslovno neprekidan, rat istovremeno prestaje da biva opasan. Kad je rat neprekidan, vojne potrebe nema. Tehnièki napredak se može usporiti, a najopipljivije èinjenice poreæi ili zanemariti. Kao što smo videli, istraživaèki rad koji se može nazvati nauènim još uvek se vrši za potrebe rata, ali u osnovi predstavlja neku vrstu fantazije, pri èemu èinjenica da on ne donosi rezultata pokazuje da rezultati nisu ni važni. Spremnost, èak ni vojna spremnost, više nije potrebna. U Okeaniji je jedino spremna Policija misli. Pošto je svaka od ove tri superdržave nepobediva, svaka je u stvari potreban svet u kome se svako izvrtanje mišljenja može bezbedno vršiti. Stvarnost vrši svoj pritisak samo kroz svakodnevne potrebe - da se jede i pije, da se ima odeæa i krov nad glavom, da se ne pojede nešto otrovno ili padne kroz prozor s najvišeg sprata, i tome slièno. Odseèen od spoljnog sveta i prošlosti, stanovnik Okeanije je slièan èoveku u meðuzvezdanom prostoru, koji nema naèina da odredi šta je gore a šta dole. Vladari takvih država su apsolutni, onako kako to faraoni i cezari nikad nisu mogli biti. Oni imaju obavezu da èuvaju svoje sledbenike od smrti od gladi u nezgodno velikim kolièinama, i da ostanu na onako isto niskom nivou vojne tehnike kao što su njihovi suparnici; ali kad se taj minimum postigne, mogu da izoblièavaju stvarnost kako im se prohte. Stoga je rat, ako ga merimo merilom prošlih ratova, prosto-naprosto obmana. On je slièan borbi izmeðu nekih preživara èiji su rogovi smešteni pod takvim uglom da ne mogu povrediti jedan drugog. No iako je nestvaran, rat nije bez znaèaja. On apsorbuje višak potrošive robe i doprinosi održavanju one posebne mentalne atmosfere koja je potrebna hijerarhijskom društvu. Rat, kao što æemo videti, danas predstavlja èisto unutrašnju stvar svake zemlje. U prošlosti su se vladajuæe grupe svih zemalja, iako su mogle uviðati svoje zajednièke interese i stoga ogranièavati ratna razaranja, ipak borile jedna protiv druge, s tim što je pobednik uvek pljaèkao pobeðenog. Danas se one uopšte ne bore jedna protiv druge. Rat vodi vladajuæa grupa protiv svojih sopstvenih podanika,

a cilj rata nije osvajanje tuðe ili odbrana svoje teritorije, nego oèuvanje strukture društva. Stoga je i sama reè 'rat' postala pogrešna. Verovatno bi bilo taèno reæi da je, postavši neprekidan, rat prestao postojati. Onog posebnog pritiska koji je vršio na ljude poèev od mlaðeg kamenog doba pa do prvih decenija dvadesetog veka nestalo je, a na njegovo mesto došlo je nešto sasvim drugo. Rezultat bi bio skoro isti kad bi se tri superdržave saglasile da æe umesto da se neprekidno bore, živeti u veèitom miru, s tim što bi svaka bila zatvorena u svoje granice; jer u tom sluèaju svaka od njih bi i dalje bila svet za sebe, zauvek osloboðen od otrežnjavajuæeg dejstva spoljne opasnosti. Mir koji bi bio zaista stalan bio bi isto što i stalni rat. To je u stvari, mada ga ogromna veæina èlanova Partije shvata kao u perifernom stilu, pravi smisao partijske parole: Rat je mir. Vinston za trenutak prestade da èita. Negde u daljini zagrme raketna bomba. Blaženo oseæanje da je sam sa zabranjenom knjigom, u sobi bez telekrana, još ga nije napuštalo. Samoæa i bezbednost bili su fizièki oseæaji, nekako pomešani s umorom njegovog tela, mekoæom naslonjaèe, dodirom blagog vetriæa koji je dolazio kroz prozor i igrao mu se po obrazu. Knjiga ga je oèarala, ili reæi umirila. U izvesnom smislu nije mu kazivala ništa novo, no i to je bio deo privlaènosti. Kazivala je ono što bi rekao i on sam da je mogao svoje raštrkane misli dovesti u red. Bila je proizvod uma sliènog njegovom, samo daleko jaèeg, sistematiènijeg, manje optereæenog strahom. On shvati da su najbolje knjige upravo one koje ti kazuju ono što znaš i sam. Upravo se beše vratio prvoj glavi kad zaèu Džulijine korake na stepeništu. On se podiže iz naslonjaèe i poðe joj u susret. Ona ispusti na pod svoju torbu sa alatom i baci mu se u zagrljaj. Kad se razdvojiše, on joj reèe: "Dobio sam knjigu." "Je li? Fino", reèe ona bez mnogo interesovanja, i kleèe pored peæi da skuva kafu. Knjigu su ponovo pomenuli tek posle pola sata u krevetu. Suton je bio taman toliko svež da ih natera da se pokriju. Odozdo su se èuli poznati zvuci: pesma i grebanje cipela po ploèama dvorišta. Ona mišiæava žena crvenih ruku koju je Vinston video kad je prvi put bio u sobi kao da je bila sastavni deo dvorišta. Èinilo se da nema èasa u toku dana kad nije hodala gore-dole izmeðu korita i konopca, naizmenièno puneæi usta štipaljkama i pevajuæi iz puna srca. Džulija se beše ugnezdila na svojoj polovini kreveta, i veæ je izgledala na ivici sna. On se maši njige, koja je ležala na podu, i uspravi se u sedeæi stav, oslonjen na naslon kreveta. "Moramo je proèitati", reèe. "Oboje. Svi pripadnici Bratstva moraju da je proèitaju." "Èitaj ti", reèe ona ne otvarajuæi oèi. "Èitaj naglas. Tako je najbolje. Usput æeš mi objaŠnjavati." Kazaljke na satu pokazivale su šest, to jest osamnaest. Imali su još tri do èetiri sata pred sobom. On nasloni knjigu na kolena i poèe èitati: Glava prva NEZNANJE JE MOÆ Tokom cele pisane istorije, a verovatno još i od kraja mlaðeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viši, Srednji i Niži. Bili su izdeljeni na mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i meðusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suštini se struktura društva nije menjala. Èak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek se ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao što se i žiroskop

uvek vraæa u stanje ravnoteže ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu. "Džulija, jesi li budna?" upita Vinston. "Jesam, ljubavi, slušam te. Nastavi, divno je." On produži: Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi. Cilj Viših je da ostanu gde su. Cilj Srednjih je da promene mesta s Višima. Cilj Nižih, kad imaju cilj jer im je stalna karakteristika to što su previše pritisnuti dirinèenjem da bi bili više no tek povremeno svesni ièega van njihovog svakodnevnog života - jeste da ukinu sve razlike i stvore društvo u kome æe svi biti jednaki. Tako se kroz celu istoriju ponavlja bitka koja je u osnovnim crtama uvek ista. Viši ostaju na vlasti tokom dugih perioda, ali pre ili posle uvek doðe trenutak kad izgube bilo veru u sebe bilo sposobnost da efikasno vladaju, bilo i jedno i drugo. Onda ih Srednji zbacuju s vlasti, pridobivši prethodno za sebe Niže, kojima tvrde da se bore za slobodu i pravdu. Èim postignu svoj cilj, Srednji potiskuju Niže u njihov stari položaj slugu, a sami postaju Viši. No to se od Nižih ili bivših Viših, ili iz obe ove grupe, otcepi grupa novih Srednjih, i borba poèinje ispoèetka. Od ovih triju grupa, jedino Niži ne uspevaju èak ni privremeno da ostvare svoje ciljeve. Bilo bi preterano reæi da kroz celu istoriju nije bilo nikakvog materijalnog napretka. Èak i danas, u periodu opadanja, proseèan èovek je fizièki u boljoj situaciji nego pre nekoliko stoleæa. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakva civilizovanost ponašanja, nikakva reforma i nijedna revolucija nisu èoveèanstvu približile jednakost ni za milimetar. S taèke gledišta nižih, nijedna istorijska promena nije nikad znažila ništa više do promene imena gospodara. Krajem devetnaestog veka, povratni karakter ovog procesa postao je oèigledan mnogim posmatraèima. Na to su se pojavile škole mislilaca koji su istoriju tumaèili kao ciklièan proces i tvrdili da je nejednakost neizmenjiv zakon ljudskog života. Razume se, ova doktrina je uvek imala sledbenika, ali sad je naèin na koji je izložena bio znaèajno izmenjen. U prošlosti je potreba za hijeharhijskim oblikom društva bila specifièna doktrina Viših. Nju su propovedali kraljevi i aristokrati, a takoðe i njihovi paraziti: sveštenici, adovkati i slièni, ublažavajuæi je obeæanjima o nadoknadi u zamišljenom svetu s one strane groba. Srednji su, dokle god su se borili za vlast, uvek upotrebljavali reèi kao što su sloboda, pravda i bratstvo. Sada su, meðutim, ideju o ljudskom bratstvu poèeli napadati oni koji još nisu bili na upravljaèkim položajima nego su se jednostavno nadali da æe do njih uskoro dopreti. U prošlosti su Srednji dizali revolucije pod zastavom jednakosti, a zatim uspostavljali novu tiraniju èim bi oborili staru. Socijalizam, teorija koja se pojavila poèetkom devetnaestog veka i predstavljala poslednju kariku u lancu misli koji sežu sve do robovskih pobuna iz antièkog doba, još uvek je bio jako inficiran utopistièkim idejama prošlih vremena. No u svakoj varijanti socijalizma koja se pojavila otprilike od 1900. godine naovamo, cilj da se uspostave sloboda i jednakost bio je sve otvorenije napuštan. Novi pokreti koji su se pojavili sredinom stoleæa: englsoc u Okeaniji, neoboljševizam u Evroaziji i obožavanje smrti, kako se obièno zove, u Istaziji, imali su kao svesni cilj ovekovešenje neslobode i nejednakosti. Ovi novi pokreti su, razumese, ponikli iz starih i imali tendenciju da zadrže njihova imena i na reèima se drže njihove ideologije. No cilj svih njih bio je da se u odreðenom trenutku zaustavi napredak i ukoèi istorija. Veæ poznato klatno trebalo je da uèini još jedan zamah i potom stane. Po obièaju, Više je trebaloda svrgnu Srednji, koji bi na to postali Viši; ali ovog

puta, primenjujuæi svesnu strategiju, Viši æe biti u stanju da svoje položaje održe veèno. Ove nove doktrine su nikle delom zbog nakupljenog istorijskog znanja i porasta istorijske svesti, koja pre devetanestog veka skoro nije ni postojala. Ciklièni tok istorije sad je postao, ili se èinio jasan; a ako je bio jasan, onda je bio i izmenjiv. No glavni, suštinski uzrok je bio to što je, još poèetkom dvadesetog veka, ljudska jednakost postala tehnièki moguæa. Još uvek je bilo istina da ljudi nisu jednaki po svojim uroðenim talentima i da se funkcije moraju specijalizovati tako da nekim jedinkama daju prednost nad drugima; ali više nije postojala nikakv stvarna potreba za klasnim razlikama ili velikim razlikama u bogatstvu. U ranijim vremenima, klasne razlike su bile ne samo neizbežne nego i poželjne. Nejednakost je predstavljala cenu civilizacije. Meðutim, razvoj mašinske proizvodnje je izmenio situaciju. Mada je i dalje bilo potrebno da ljudi obavljaju razlièite vrste poslova, više nije bilo potrebe da žive na razlièitim društvenim ili ekonomskim nivoima. Stoga, po mišljenu novih grupa koje je još samo jedan korak delio od stupanja na vlast, ljudska jednakost više nije bila ideal za koji se trebalo boriti, nego opasnost koju treba spreèiti. U primitivnija vremena, kad pravedno i mirno društvo nije u stvari ni moglo postojati, u ovo mišljenje je bilo relativno lako verovati. Vizija zemaljskog raja u kome æe ljudi živeti zajedno kao braæa, bez zakona i bez mukotrpnog rada, hiljadama godina nije napuštala ljudsku maštu. Ta vizija je èak u izvesnoj meri držala i grupe kojima su istorijske promene donosile koristi. Naslednici francuske, engleske i amerièke revolucije delimièno su i sami verovali u svoje fraze o ljudskim pravima, slobodi govora, jednakosti pred zakonom i slièno, i èak su dopuštali da im te fraze u izvesnoj meri utièu na ponašanje. Meðutim, u èetvrtoj deceniji dvadesetog veka svi glavni tokovi politièke misli bili su autokratski. Zemaljski raj je bio diskreditovan upravo u trenutku kad je postao moguæ. Svaka nova politièka teorija, ma kakvim se imenom zvala, vodila je natrag u hijerarhiju i kruto ustrojstvo. A u opštem ogrubljavanju pogleda koje je poèelo oko 1930. godine, postupci koji su odavno bili napušteni, ponekad i po nekoliko stotina godina - hapšenje bez suda, pretvaranje ratnih zarobljenika u robove, javna pogubljenja, muèenje zatvorenika, uzimanje talaca i raseljavanje celih naroda - ne samo da su ponovo ušli u obièaj nego su ih tolerisali, pa èak i branili, i to ljudi koji su se smatrali prosveæenim i naprednim. Englsoc i njegove suparnice pojavile su se kao potpuno razraðene politièke teorije tek posle jedne cele decenije nacionalnih ratova, graðanskih ratova, revolucija i kontrarevolucija u svim delovima sveta. Meðutim, njihov prvobitni oblik se dao naslutiti u raznim sistemima koji su se obièno zvali totalitarnim i koji su se pojavili nešto ranije tokom dvadesetog veka; što se tièe glavnih crta buduæeg sveta koji je trebaloda se rodi iz opšteg haosa, one su odavno bile oèigledne. Isto tako je bilo jasno i kakva æe vrsta ljudi upravljati tim svetom. Novu aristokratiju saèinjavali su najveæim delom birokrati, nauènici, tehnièari, sindikalni rukovodioci, struènjaci za reklamu i propagandu, sociolozi, nastavnici, novinari i profesionalni politièari. Ove ljude, koji su potekli iz nameštenièke srednje klase i gornjih kategorija radnièke klase, uoblièio je i povezao jalovi svet monopolitièke industrije i centralizovanog upravljanja. U poreðenju s odgovarajuæim ljudima iz prošlih stoleæa, oni su bili manje lakomi, manje skloni raskoši, gladniji èiste moæi i, iznad svega, svesniji onoga što èine i jaèi u nameri da unište sve što im se suprotstavi. Ova poslednja razlika od presudnog je znaèaja. U poreðenju s današnjom, sve tiranije poznate iz istorije bile su mlake i neefikasne. Vladajuæe grupe su uvek bile u izvesnoj meri zaražene liberalnim idejama i zadovoljne da ostave stvari nedovršene,

da obraæaju pažnju samo na ono što njihovi podanici èine, bez interesovanja za ono što ovi misle. Po savremenim merilima, èak je i srednjovekovna katolièka crkva bila tolerantna ustanova. Razlog ovom je delom i to što u prošlosti nijedna vlada nije imala moæi da stalno nadgleda svoje graðane. Pronalazak štamparije je, meðutim, olakšao manipulisanje javnim mnenjem, a film i radio su taj proces odveli još dalje. S razvojem televizije, i tehnièkim napretkom koji je omoguæio da jedna isti instrument može istovremeno primati i odašiljati, došao je kraj privatnom životu. Svaki graðanin, ili bar svaki graðanin dovoljno važan da ga treba posmatrati, mogao je dvadeset i èetiri èasa dnevno biti okružen pogledima policije i zvucima propagande, dok su svi ostali putevi komuniciranja bili zatvoreni. Prvi put se pojavila stvarna moguænost da se iznudi ne samo potpuna pokornost volji države nego i potpuna istovetnost mišljenja o svim pitanjima. Posle revolucionarnog perioda šezdesetih godina XX veka, društvo se pregrupisalo, kao i uvek, na Više, Srednje i Niže. Meðutim, nova grupa Viših, za razliku od svih svojih prethodnika, nije delovala po instinktu; ona je odavno shvatila da je jedina stabilna osnova oligarhije kolektivizam. Bogatstvo i privilegije se najlakše brane kad se poseduju zajednièki. Takozvano 'ukidanje privatne svojine', do koga je došlo sredinom stoleæa, znaèilo je u stvari koncentraciju svojine u daleko manji broj ruku nego ranije, ali s tom razlikom da su novi posednici bili grupa, a ne masa pojedinaca. Pojedinaèno uzev, nijedan èlan Partije ne poseduje ništa sem sitnih liènih stvari. Kolektivno, Partija poseduje sve što postoji u Okeaniji, zato što ima kontrolu nad svim, a proizvodima raspolaže kako sam naðe za shodno. U godinama posle Revolucije ona je bila u stnaju da na ovaj upravljaèki položaj stupi skoro neometena, jer je ceo proces bio predstavljen kao kolektivizacija. Uvek se pretpostavljalo da posle eksproprijacije kapitalistièke klase mora doæi socijalizam; a kapitalisti su bez pogovora bili eksproprisani. Fabrike, rudnici, zemlja, kuæa, saobraæaj - sve im je to bilo oduzeto; a pošto nisu više bili privatna, proizilazilo je da su društvena svojina. Englsoc, koji je izrastao iz prethodnog, socijalistièkog pokreta i nasledio njegovu frazeologiju, u stvari je sproveo u život najvažniju taèku socijalistièkog programa; s rezultatom, prethodno predviðenim i nameravanim, da je ekonomska nejednakost uèinjena trajno. No problemi ovekoveèenja hijerarhijskog društva su mnogo dublji. Vladajuæa grupa može izgubiti vlast na samo èetiri naèina. Ili biva pobeðena spolja, ili vlada tako nevešto da se mase pobune, ili dopušta da se stvori jaka i nezadovoljna grupa Srednjih, ili izgubi samopouzdanje i volju da vlada. Ovi uzroci ne dejstvuju pojedinaèno, a po pravilu su, u ovoj ili onoj meri, prisutna sva èetiri. Vladajuæa klasa koja bi se znala saèuvati od svih njih mogla bi stalno ostati na vlasti. U krajnjoj liniji, odluèujuæi èinilac u ovome jeste mentalni stav same vladajuæe klase. Po završetku prve polovine ovog veka, prva opasnost je u stvari prestala. Svaka od triju zemalja koja danas dele svet de facto je nepobediva, i može prestati da to bude tek putem sporih demografskih procesa koje jedna moæna vlada može lako izbeæi. Druga opasnost je takoðe samo teorijska. Mase se nikad ne bune same, niti se bune samo zato što su eksploatisane. U stvari, sve dok im se ne dopušta da steknu merilo po kome bi pravile poreðenja, one èak i nisu svesne da su eksploatisane. Povratne privredne krize prošlih vremena bile su potpuno nepotrebne i sad im se ne dopušta da se pojave, ali se drugi, isto tako krupni poremeæaji mogu pojaviti, i odista se pojavljuju, a da ne ostave politièkih rezultata, jer ne postoji naèin na koji bi se nezadovoljstvo

moglo jasno izraziti. Što se tièe problema hiperprodukcije, koji je u našem društvu latentan otkako je razvijena mašinska tehnika, on se rešava putem stalnog ratovanja (vidi Glavu treæu), koje je takoðe korisno utoliko što moral stanovništva održava na potrebnom stepenu. Stoga bi, s taèke gledišta naših sadašnjih upravljaèa, jedina istinska opasnost bila u otcepljivanju nove grupe sposobnih, nedovoljno zaposlenih i vlasti željnih ljudi, i porast skepticizma i liberalizma u njihovim redovima. Drugim reèima, problem se tièe vaspitanja. Posredi je problem trajnog uoblièavanja svesti kako upravljaèke grupe tako i one šire, izvršne grupe koja se nalazi odmah ispod nje. Na svest masa je jedino potrebno uticati negativno. Imajuæi ove osnovne podatke pred sobom, lako je zakljuèiti kakva je, uopšte uzev, struktura okeanijskog društva, makar je èovek i ne poznavao. Na samom vrhu piramide nalazio se Veliki Brat. Veliki Brat je nepogrešiv i svemoæan. Za svaki uspeh, svako postignuæe, svaku pobedu, svaki nauèni pronalazak, sve znanje, svu mudrost, svu sreæu, svu vrlinu, smatra se da potièe direktno iz njegovog voðstva i inspiracije. Velikog Brata nije video niko. On je lice na plakatima, glas na telekranu. Možemo biti manje-više sigurni da on neæe ni umreti a veæ postoji znatna nesigurnost oko toga kad se on rodio. Veliki Brat je ruho u kome se Partija prikazuje svetu. Njegova funkcija je da bude žiža u koju æe se sticati ljubav, strah i poštovanje, dakle oseæanja koja se lakše mogu imati prema jedinki nego pema organizaciji. Ispod Velikog Brata dolazi Uža partija, èije je èlanstvo ogranièeno na šest miliona, ili nešto manje od dva odsto stanovništva Okeanije. Ispod Uže dolazi Šira partija, koja se, ako za Užu partiju kažemo da je mozak države, može opravdano uporediti s rukama. Ispod nje dolaze zaglupljene mase koje po obièaju nazivamo 'prolima', i koje saèinjavaju oko 85 odsto stanovništva. Po našoj ranijoj klasifikacji, proli su Niži, jer porobljeno stanovništvo ekvatorijalnih zemalja koje stalno prelaze iz ruku jednog osvajaèa u ruke drugog, nije ni stalni ni potrebni deo strukture. U naèelu, pripadnost ovim trima grupama nije nasleðeno. Teorijski uzev, dete roditelja èlana Uže partije ne postaje automatski i samo njen èlan. Ulaz u èlanstvo jedne ili druge partijske grane zavisi od rezultata ispita koji se polaže u šesnaestoj godini. Isto tako, nema nikakve rasne diskriminacije, niti izrazitije dominacije jedne oblasti nad drugom. U najvišim redovima Partije mogu se naæi Jevreji, crnci, Južnoamerikanci èiste indijske krvi, a oblasni upravljaèi se uvek uzimaju iz redova stanovništva dotiène oblasti. Ni u jednom delu Okeanije stanovništvo nema oseæanja da je kolonijalno, da se njime upravlja iz neke udaljene prestonice. Okeanija nema prestonicu, a njen titularni šef je osoba za koju niko ne zna gde se nalazi. Sem što joj je engleski glavna lingua franca a Novogovor zvanièni jezik, Okeanija nije ni na koji naèin centralizovana. Njene upravljaèe ne vezuje krvno srodstvo nego privrženost zajednièkoj doktrini. Istina je da je naše društvo podeljeno, i to podeljeno veoma strogo, u kategorije koje na prvi pogled izgledaju nasledne. Prelaza iz jedne u drugu kategoriju ima daleko manje nego što je bilo u kapitalizmu, pa èak i u preindustrijsko doba. Izmeðu reèenih dveju grana Partije dolazi do izvesne razmene, ali samo u onoj meri koju diktira potreba da se slabiæi iskljuèe iz Uže partije, a ambiciozni pripadnici Šire partije neutrališu time što æe im se dati moguænost da avanzuju. Proleterima se u praksi ne dopušta da uðu u Partiju. Najobdarenije meðu njima, one koji bi eventualno mogli postati jezgro nezadovoljstva Policija misli jednostavno izdvaja i likvidira. No ovo stanje stvari nije apsolutno stalno, niti predstavlja stvar naèela. Partija nije klasa u starom smislu te reèi. Njoj nije cilj da prenese vlast na svoju decu kao takvu; i ako ne bi bilo nikakvog drugog naèina da se na vrhovima

održe najsposobniji ljudi, ona bi bila potpuno spremna da celu jednu novu generaciju regrutuje iz redova proleterijata. U prelomnim godinama, èinjenica da Partija nije nasledna grupa umnogome je pomogla da se opozicija neutrališe. Socijalist starog kova, koji je bio nauèen da se bori protiv neèega što se zvalo 'klasna privilegija', smatrao je da ono što nije nasledno ne može biti trajno. On nije uviðao da kontinuitet jedne oligarhije ne mora biti fizièki, niti je razmišljao o tome da su nasledna aristokratska društva uvek bila kratkog veka, dok su pristupne organizacije, kao što je katolièka crkva, ponekad trajale stotinama i hiljadama godina. Suština oligarhijske vladavine nije nasleðivanje od oca na sina nego održavanje izvesnog pogleda na svet i izvesnog naèina života, koje umrli nameæe živima. Vladajuæa grupa je vladajuæa grupa samo dotle dok može sama imenovati svoje naslednike. Partiji nije stalo da ovekoveèi svoju krv nego da ovekoveèi samu sebe. Ako hijerarhijska struktura ostaje uvek ista, potpuno je nevažno ko vlada. Sva verovanje, navike, ukusi, mentalni stavovi koji karakterišu naše vreme u stvari su upravljeni na to da oèuvaju mistiku Partije i spreèe da se uvidi prava priroda današnjeg društva. Fizièku pobunu, kao i bilo kakav uvodni potez koji bi vodio pobuni, trenutno je nemoguæe ostvariti. Od proletarijata se nema èega bojati. Prepušteni sebi, oni æe trajati iz generacije u generaciju i iz stoleæa u stoleæe, radeæi, množeæi se i umiruæi, ne samo bez ikakvog impulsa da se pobune nego i bez moæi da zamisle da bi svet mogao biti drugaèiji nego što je danas. Oni bi mogli postati opasni jedino ako bi napredak industrijske tehnike stvorio potrebu da im se da veæe obrazovanje; ali pošto vojno i trgovaèko suparništvo više nije potrebno, nivo obrazovanja u stvari se èak spušta. Šta mase smatraju ili ne smatraju nije važno. Može im se dati intelektualna sloboda jer intelekta i nemaju. S druge strane, u sluèaju èlanova Partije ne može se tolerisati èak ni najmanje skretanje s mišljenja o najnevažnijim stvarima. Od roðenja do smrti, èlan Partije živi pod paskom Policije misli. Èak i kad je sam, ne može biti siguran da je sam. Gde god bio, u snu ili na javi, na radu ili u èasovima odmora, u kupatilu ili u krevetu, može biti nadgledan bez upozorenja i ne znajuæi da ga nadgledaju. Ništa što on radi nije nevažno. Njegovi prijatelji, njegov naèin odmora, njegovo ponašanje prema ženi i deci, njegov izraz lica kad je sam, reèi koje mrmlja u snu, èak i karakteristièni pokreti njegovog tela, ljubomorno se ispituju. Ne samo stvarni prekršaj, nego i svaka ekscentriènost, ma koliko sitna, svaka promena navike, svaka nervozna radnja koja bi eventualno mogla biti simptom unutrašnje borbe, bez daljeg æe biti primeæena. On ni u kom pravcu nema nikakvu slobodu izbora. S druge strane, njegove postupke ne reguliše nikakav zakon niti ma kakav jasno formulisan kodeks ponašanja. U Okeaniji nema zakona. Misli i dela koji, kad se otkriju, znaèe sigurnu smrt, nisu zvanièno zabranjeni, a beskrajne èistke, hapšenja, muèenja, zatvaranja i isparivanja ne vrše se kao kazna za stvarno poèinjene zloèine nego jednostavno predstavljaju sredstvo za uklanjanje osoba koji bi možda mogle nekad u buduænosti poèiniti zloèin. Od èlana Partije se ne traži da ima samo ispravne misli nego i ispravne instinkte. Mnoga verovanja i stavovi koji se od njega traže nikad se jasno ne formulišu; niti se mogu formulisati a da se pri tom ne iznesu na videlo protivreènosti uroðene englsocu. Onaj ko je po prirodi politièki ispravan (u Novogovoru, dobromislen), u svakoj æe prilici znati, ne morajuæi da razmišlja, koje je verovanje pravo, a koja emocija poželjna. No u svakom sluèaju, komplikovana mentalna dresura preðena u detinjstvu i koncentrisana oko reèi zloustavljanje, crnobelo i dvomisao, oduzima mu volju i sposobnost da o bilo èemu misli dublje.

Od èlana Partije se zahteva da nema privatnog života, niti odmora od entuzijazma. On treba da živi u stalnom besnilu mržnje prema stranim neprijateljima i unutrašnjim izdajnicima, likovanja zbog pobeda i niskopoklonstva pred moæi i mudrošæu Partije. Nezadovoljstvo stvoreno ovakvim golim životom bez radosti smišljeno mu se okreæe spoljnim ciljevima putem Dva minuta mržnje i sliènim mehanizama, a razmišljanja koja bi eventualno mogla voditi skepsi ili buntovništvu unapred mu ubija rano steèena unutrašnja disciplina. Prva i najprostija faza te discipline, kojoj se mogu poduèavati i mala deca, zove se, u Novogovoru, zloustavljanje. Zloustavljanje znaèi sposobnost zaustavljanja, kao po instinktu, na pragu bilo kakve opasne misli. Ona obuhvata umeæe da se ne shvate analogije, ne vide logièke greške, pogrešno razumeju i najjednostavniji argumenti ako se suprostavljaju englsocu, i da se oseti nezainteresovanost ili odbojnost prema svakom toku misli koje može povesti u pravcu jeresi. Ukratko, zloustavljanje oznaèava zaštitnu glupost. Ali glupost nije sama po sebi dovoljna. Naprotiv, politièka ispravnost, u punom smislu te reèi, zahteva da se nad svojim sopstvenim mentalnim procesima ima onakva kontrola kakvu akrobata ima nad svojim telom. Okeanijsko društvo u krajnjoj instanci poèiva na verovanju da je Veliki Brat svemoæan a Partija nepogrešiva. No pošto u stvarnosti Veliki Brat nije svemoæan a Partija nije nepogrešiva, postoji potreba za neumornom, stalnom elastiènošæu u postupku s èinjenicama. Ovde je kljuèna reè crnobelo. Kao i mnoge novogovorske reèi, ona ima dva meðusobno provureèna znaèenja. U odnosu na protivnika, ona oznaèava naviku da se bez zazora tvrdi kako je crno belo, suprotno jasnim èinjenicama. U odnosu na èlana Partije, ona oznaèava lojalnu spremnost da se kaže da je crno belo kad to zahteva partijska disciplina. No ona oznaèava još i sposobnost da se poveruje da je crno ono što je belo, štaviše da crno jeste belo, i da se zaboravi da se ikad verovalo drukèije. To zahteva neprestano menjanje prošlosti, što je omoguæeno sistemom misli koji zaista obuhvata sve ostalo, i koji je u Novogovoru poznat kao dvomisao. Menjati prošlost potebno je iz dva razloga, od kojih je jedan sporedan i, da tako kažemo, stvar predostrožnosti. Sporedan razlog je u tome što èlan Partije, kao i proleter, podnosi današnje uslove života delom i zato što nema osnova za poreðenje. On mora biti odseèen od prošlosti isto onako kao što mora biti odseèen od inostranstva, pošto je potrebno da veruje da živi bolje nego njegovi preci, i da proseèni nivo materijalne udobnosti raste. No daleko se važniji razlog za podešavanje prošlosti nalazi u potrebi da se oèuva nepogrešivost Partije. Nije u pitanju samo to što govore, statistièke podatke i dokumentaciju svih vrsta treba stalno ažurirati da bi se pokazalo kako su predviðanja Partije u svim sluèajevima bila taèna. U pitanju je takoðe i to da se ne sme priznati da je ikad bilo promene u doktrini ili politièkom svrstavanju jer priznati promenu svog mišljenja, ili èak svoje politike predstavlja dokaz slabosti. Ako je na primer Evroazija ili Istazija (svejedno koja) neprijatelj danas, onda je morala to biti oduvek, a ako èinjenice govore drukèije, onda treba izmeniti èinjenice. Tako se istorija uvek piše iznova. Ovo svakodnevno falsifikovanje prošlosti, koje vrši Ministarstvo istine, onoliko je isto potrebno za stabilnost režima koliko i teror i špijunaža koju vrši Ministarstvo ljubavi. Izmenjivost prošlosti predstavlja centralno naèelo englsoca. Tvrdi se da dogaðaji iz prošlosti objektivno ne postoje nego da traju samo u pisanim dokumentima i ljudskom pamæenju. Prošlost je sve ono u pogledu èega se dokumenti i pamæenje slažu. A pošto Partija ima punu kontrolu nad dokumentima, i podjednako punu kontrolu nad mozgovima svojih èlanova, proizilazi da je prošlost onakva kakvom Partija želi da je prikaže. Isto tako proizilazi da se prošlost, iako

je izmenjiva, ni u kojoj konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad joj se da onoj oblik koji je potreban u datom trenutku, onda ta nova verzija jeste prošlost, dakle nikakva drukèija prošlost nije ni mogla postojati. Ovo važi èak i onda kad, kao što se èesto dešava, isti dogaðaj treba korenito izmeniti nekoliko puta u toku jedne godine. Partija svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, a jasno je da se nešto što je apsolutna kategorija nije nikad ni moglo razlikovati od onog što je danas. Videæemo da kontrola nad prošlošæu zavisi iznad svega od disciplinovanja pamæenja. Uveriti se da se svi pisani dokumenti slažu sa trenutnom linijom Partije jeste èisto mehanièki èin. Meðutim, isto je tako potrebno seæati se da su se dogaðaji odigrali na željeni naèin. A ako se ukaže potreba da se seæanje preuredi ili pisani dokumenti diraju, onda je potrebno i zaboraviti da si to uradio. Veština da se to postigne može se nauèiti kao i svaka druga mentalna tehnika. Nju odista i uèi veæina èlanova Partije, a u svakom sluèaju svi koji su ne samo politièki ispravni nego i inteligentni. To se u Starogovoru, sasvim otvoreno, zove 'Kontrola nad stvarnošæu'. U Novogovoru se zove dvomisao, mada pojam dvomisli obuhvata i druge elemente. Dvomisao znaèi umeæe da se u svesti istovremeno drže dva protivreèna verovanja, i da se prihvate oba. Partijski intelektualac zna u kom pravcu treba da menja svoje pamæenje; on je dakle svestan da izneverava stvarnost; ali primenom dvomisli on se isto tako uverava da stvarnost nije povreðena. Ovaj proces mora biti svestan, inaèe se ne može izvesti s dovoljnom preciznošæu, ali isto tako mora biti i nesvestan, inaèe bi sa sobom nosio oseæanje lažljivosti, dakle i krivice. Dvosmisao se nalazi u samom srcu englsoca, pošto je osnovni èin Partije upotreba svesne prevare, s tim što se zadržava ona èvrstina namere koja prati potpuno poštenje. Govoriti svesne laži, a iskreno verovati u njih, zaboravljati svaku èinjenicu kad postane nezgodna, a onda, kad postane potrebna, izvuæi je iz zaborava za onoliko vremena koliko je potrebno, poricati postojanje objektivne stvarnosti a celo to vreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana - sve to je neophodno potrebno. Èak i da se upotrebi sama reè dvomisao potrebno je primeniti dvomisao; jer upotrebljavajuæi tu reè, èovek priznaje da žonglira stvarnošæu; zatim, još jednom primenivši dvomisao, briše to saznanje; i tako do beskonaènosti, s tim što je laž uvek za jedan korak ispred istine. U krajnjoj liniji, Partija je upravo pomoæu dvomisli uspela - i, koliko možemo znati, može još hiljadama godina uspevati - da zaustavi tok istorije. Sve oligarhijske grupe u prošlosti izgubile su vlast ili zato što su okoštavale ili zato što su omekšavale. Postajale su ili tupave i arogantne i gubile sposobnost da se prilagode novim prilikama pa su bivale svrgnute; ili liberalne i plašljive, èinile ustupke onda kad je trebalo da primene silu, i takoðe bivale svrgnute. Drugim reèima, propadale su ili zato što su bile svesne ili zato što su bile nesvesne. Dostignuæe Partije je u tome što je proizvela sistem misli u kome oba uslova mogu istovremeno postojati. Dominacija Partije ne bi mogla biti trajna ni na kojoj drugoj osnovi. Onaj koji hoæe da vlada, i da vlada i dalje, mora biti sposoban da išèaši oseæanje za stvarnost, jer tajna vlastodrštva je u kombinovanju vere u svoju nepogrešivost sa sposobnošæu da se uèi na greškama iz prošlosti. Gotovo je nepotrebno reæi da su najsuptilniji praktièari dvomisli oni koji su je izmislili i koji znaju da je to ogroman stepen mentalne prevare. U našem društvu, oni koji su najdalje od toga da vide svet onakav kakav jeste upravo su oni koji su najbolje upoznati sa svetskim zbivanjima. Uopšte uzev, što je veæe razumevanje, veæa je samoobmana; što je èovek inteligentniji, to je manje mentalno zdrav. Jasna ilustracija za ovo jeste èinjenida da ratna

histerija postaje sve žešæa što se èovek više penje na društvenoj lestvici. Oni èiji je pogled na rat najbliži racionalnom jesu potèinjeni stanovnici spornih teritorija. Za njih je rat samo trajna opasnost koja prelazi gore-dole preko njihovih tela kao plima. Njima je savršeno svejedno koja strana pobeðuje. Oni su svesni da promena gospodara znaèi samo da æe raditi iste poslove kao i pre, za nove gospodare koji s njima postupaju kao i stari. Nešto povlašæeniji od njih proli, samo su povremeno svesni rata. Kad se ukaže potreba, kod njih se može podstaæi pomama straha i mržnje, ali kad se prepuste samima sebi, oni su u stanju da po duge periode zaborave da se rat i dalje vodi. Na pravi ratni entuzijazam nailazi se upravo u redovima Partije, a ponajpre Uže partije. U pobedu nad celim svetom najèvršæe veruju oni koji znaju da je to nemoguæe. Ovo èudnovato povezivanje suprotnosti - znanja s neznanjem, cinizma s fanatizmom - jedna je od glavnih karakteristika okeanijskog društva. Zvanièna ideologija obiluje protivreènostima èak i onda kad za njima nema stvarne potrebe. Tako, na primer, Partija odbacuje i kalja svaki princip na kome je poèivao prvobitni socijalistièki pokret, tvrdeæi da to radi u ime socijalizma. Ona propoveda prezir prema radnièkoj klasi kakvom nije bilo primera stotinama godina, a svoje èlanove oblaèi u uniformu koja je nekad bila tipièna za fizièke radnike, i koja je upravo zato i prihvaæena. Ona sistematski podriva porodiènu solidarnost, a svog voðu naziva imenom koji se direktno obraæa oseæanju porodiène odanosti. Èak i imena èetiri ministarstva pomoæu kojih se nad nama vlada prestavljaju svojevrsnu drskost utoliko što namerno izvræu èinjenièno stanje. Ministarstvo mira se bavi ratom, Ministarstvo istine lažima, Ministarstvo ljubavi muèenjem, a Ministarstvo obilja izgladnjivanjem. Ove protivreènosti nisu ni sluèajne ni nastale kao rezultat obiène hipokrizije: one predstavljaju svesnu primenu dvomisli; jer vlast se može beskonaèno održati u rukama jedino mirenjem protivreènosti. Ako se ljudska jednakost želi trajno otkloniti - onda preovladajuæe mentalno stanje mora biti kontrolisano ludilo. No postoji jedno pitanje koje smo dosad gotovo zanemarili. Ono glasi: zašto bi trebalo otkloniti ljudsku jednakost? Pod pretpostavkom da smo mehanizam procesa opisali taèno, koji je razlog ovom ogromnom, precizno isplaniranom naporu da se u datom trenutku zaustavi istorija? Ovde smo doprili do centralne tajne. Kao što smo videli, mistika Partije, a pre svega Uže partije, zavisi od dvomisli. No još dublje od ovoga leži onaj prvobitni razlog, onaj instinkt u koji se nikad nije sumnjalo, koji je prvo doveo do prigrabljivanja vlasti, a tek kasnije stvorio dvomisao, Policiju misli, neprekidno ratovanje i ostale potrebne priveske. Taj je razlog u tome što... Vinston primeti tišinu, kao kad se primeæuje novi zvuk. Uèini mu se da je Džulija neko vreme bila vrlo mirna. Ležala je na boku, gola od pojasa naviše, s dlanom ispod obraza i jednom crnom kovrdžom koja joj je pala preko oèiju. Grudi su joj se sporo i ravnomerno dizale i spuštale. "Džulija." Nema odgovora. "Džulija, jesi li budna?" Nema odgovora. Spavala je. On sklopi knjigu, pažljivo je spusti na pod, leže i povuèe pokrivaè preko Džulije i sebe. Razmišljao je kako još uvek nije saznao konaènu tajnu. Bilo mu je jasno kako, ali nije shvatao zašto. Prva glava, kao ni treæa, nije mu u stvari objasnila ništa što veæ nije znao, jedino je sistematizovala znanje koje je veæ imao. No kad ju je proèitao, shvatio je jasnije nego ikad da nije lud. Biti u manjini,

makar i sam, ne znaèi biti lud. Postoji istina, i postoji neistina; onaj ko se drži istine, makar i nasuprot celom svetu, nije lud. Žuti zrak sunca na zapadu probi se koso kroz prozor i pade preko jastuka. On zatvori oèi. Od sunca na licu i devojèinog glatkog tela koje se doticalo njegovog u njemu se probudi snažno, sanjivo, samouvereno oseæanje. Bio je bezbedan; sve je bilo u redu. On zaspa mrmljajuæi "Duševno zdravlje nije stvar statistike", s oseæanjem da je u toj primedbi sadržana neka duboka mudrost. Kad se probudio, prièini mu se da je spavao dugo, ali mu pogled na starinski sat reèe da je svega dvadeset i trideset. Još malo je ležao u polusnu; zatim se odozdo iz dvorišta ponovo razleže pesma iz punih pluæa: Beše to kratka ljubav bez nade Što proðe brzo k'o aprilski dan, Al' od nežnih reèi i misli o sreæi U srcu veèno ostade san. Nedotupavni šlager je, reklo bi se, još uvek bio popularan. Mogao se èuti svuda. Bio je nadživeo Pesmu mržnje. Od pesme se Džulija probudi, glasno proteže i ustade iz kreveta. "Gladna sam", reèe. "Da skuvam još kafe. Do ðavola! Peæ se ugasila, a voda se ohladila." Ona podiže malu peæ i protrese je. "Nema nafte." "Moæi æemo valjda da dobijemo od Èeringtona." "Èudi me samo to što je bila puna. Proverila sam. Obuæiæu se", reèe ona. "Kao da je zahladnelo." Vinston takoðe ustade i obuèe se. Neumorni glas pevao je i dalje: Kažu da vreme sve rane leèi, Kažu da se uvek zaboravi sve, Al' mladost je prošla i starost veæ došla A ja još pamtim èasove te. Pripasujuæi kaiš, on ode do prozora. Sunce je veæ bilo zašlo iza kuæe; više nije sijalo u dvorište. Kamene ploèe dvorišta bile su mokre kao da su upravo oprane; imao je oseæanje da je i nebo tek oprano, toliko je svetlo i sveže bilo plavetnilo izmeðu dimnjaka. Ona žena je neumorno koraèala gore-dole, puneæi usta štipaljkama i prazneæi ih, prekidajuæi i opet nastavljajuæi svoju pesmu, prikaèinjuæi još pelena, i još, i još. Pitao se da li je ona pralja po zanatu, ili prosto rob dvadesetoro-tridesetoro unuèadi. Džulija beše prišla i stala uz njega; zajedno se zagledaše, skoro zaèarani, u snažnu priliku ispod prozora. Dok je posmatrao tu ženu u njenom karakteristiènom stavu, debelih ruku podignutih do konopca, s izbaèenom zadnjicom, snažnom kao u kobile, prvi put mu pade na pamet da je ona lepa. Ranije mu nikad nije dolazila pomisao da bi žena pedesetih godina, raskupnjala do èudovišnih razmera od mnogih poroðaja, zatim ogrubela, oèvrsla od rada dok joj meso nije postalo grubo kao prezrela mrkva, može biti lepa. Ali ona je odista bila lepa; najzad, pomisli on, zašto i ne bi? Izmeðu èvrstog, bezobliènog tela, nalik na komadinu granita, s rapavom crvenom kožom, i tela devojke uz njega postojala je ista onakva veza kao i izmeðu ružinog ploda i rascvetale ruže. Zašto bi se plod smatrao lošijim od cveta? "Lepa je", promrmlja on. "Ima sigurno metar u kukovima", reèe Džulija. "Takav je njen stil lepote", reèe Vinston.

Držao je Džuliju zagrljenu oko pasa; ruka mu je obuhvatala ceo njen gipki struk. Od kuka do kolena, njen bok je bio uz njegov. Iz njihovih tela nikad neæe iziæi dete. To je bilo jedino što nikad neæe moæi da uèine. Tajnu su mogli prenositi jedino reèima, iz jednog uma u drugi. Žena u dvorištu nije imala uma; imala je samo snažne ruke, toplo srce i plodnu utrobu. Pitao se koliko je dece rodila. Mogla ih je lako imati i svih petnaest. Imala je svoj trenutak procvata - možda godinu dana rustiène lepote - a onda se najednom raskrupnjala kao oploðena voæka, dobila crvenu i grubu kožu, i život joj se pretvorio u pranje, ribanje, kuvanje, metenje, brisanje, krpljenje, ribanje, pranje rublja, prvo za decu, zatim za unuèiæe, kroz trideset neprekidnih godina. I na kraju svega još je pevala. Mistižno poštovanje koje je oseæao prema njoj bilo je nekako pomešano s prizorom svetlog, jasnog neba, koje se iza dimnjaka prostiralo u beskrajne daljine. Bilo je èudno razmišljati o tome kako je nebo isto za sve, u Evroaziji i Istaziji isto kao i u Londonu. A i ljudi pod tim nebom bili su manje-više isti - svuda, na celom svetu, stotine hiljada miliona upravo ovakvih ljudi, koji ne znaju da postoje i drugi, koje razdvajaju zidove mržnje i laži, a koji su ipak gotovo potpuno isti - ljudi koji nikad nisu nauèili misliti, ali koji u svoja srca, utrobe i mišiæe slažu snagu koja æe jednog dana preokrenuti svet. Ako uopšte ima nade, ona je u prolima! Iako knjigu nije proèitao do kraja, znao je da to mora biti Goldštajnova konaèna poruka. Buduænost pripada prolima. A da li je on, Vinston Smit, mogao biti siguran da mu svet koji æe oni jednog dana sagraditi neæe biti isto onako stran kao i svet Partije? Da, pošto æe u najmanju ruku to biti svet duševnog zdravlja. Gde postoji jednakost, tu može biti normalnosti. To æe se desiti pre ili posle, snaga se pretvoriti u svet. Proli su besmrtni, u to se nije moglo sumnjati kad se baci samo jedan pogled na onu herojsku priliku u dvorištu. Oni æe se na kraju ipak probuditi. A dok se to ne dogodi, mada dotle može potrajati i hiljadu godina, ostaæe živi uprkos svemu, kao ptice, prenoseæi iz tela u telo vitalnost koju Partija nije imala i nije mogla ubiti. "Seæaš li se", reèe on, "onog drozda koji nam je pevao, onog prvog dana, na ivici šumarka?" "Nije pevao nama", reèe Džulija. "Pevao je za svoju dušu. Èak ni to. Prosto je onako pevao." Ptice pevaju, proli pevaju, Partija ne peva. Svuda na svetu, u Londonu i Njujorku, u Africi, Brazilu, u tajanstvenim zabranjenim zemljama preko granice, na ulicama Pariza i Berlina, u selima beskrajne ruske ravnice, na trgovima Kine i Japana - svuda je stajala ta ista èvrsta, nepobediva prilika, èudovišnih oblika od rada i raðanja, koja radi od roðenja do smrti, a ipak peva. Iz tih moænih bedara jednog dana mora poteæi rod svesnih biæa. Buduænost je bila njihova; Džulija, on i ostali bili su mrtvaci. Ali èovek je mogao uèestvovati u toj buduænosti ako održava u životu duh onako kako oni održavaju telo, i ako prenosi drugima tajno uèenje da su dva i dva èetiri. "Mi smo mrtvaci", reèe on. "Mi smo mrtvaci", poslušno ponovi Džulija, kao odjek. "Vi ste mrtvaci", reèe gvozden glas iza njih. Oni odskoèiše jedno od drugog. Vinstonova utroba kao da se pretvori u led. Vide belinu svuda oko Džulijinih dužica. Lice joj beše dobilo mleèno žutu boju. Dve mrlje ruža koje su joj još stajale na jagodicama oštro su se isticale, kao da nemaju nikakve veze sa kožom na kojoj su bile. "Vi ste mrtvaci", ponovi gvozdeni glas. "Bio je iza slike", dahnu Džulija. "Bio je iza slike", reèe glas. "Ostanite kako stojite. Ne mièite se dok vam se ne naredi."

Poèinje, najzad poèinje! Nisu mogli ništa do da gledaju u oèi. Bežati, istrèati iz kuæe no što bude prekasno - takva misao im nije padala na pamet. Bilo je nezamislivo ne poslušati gvozdeni glas sa zida. Nešto škljocnu, kao kad se otkljuèava brava; na to se èu tresak razbijenog stakla. Slika beše pala na pod i otkrila telekran. "Sad nas mogu videti", reèe Džulija. "Sad vas možemo videti", reèe glas. "Stanite na sredinu sobe. Leða uz leða. Sklopite ruke na potiljku. Ne dotièe se jedno drugog." Nisu se dodirivali, ali njemu se èinilo da oseæa kako Džulijini telo drhti. Ili je to drhtalo samo njegovo. Polazilo mu je za rukom samo toliko da ne cvokoæe zubima, ali nad kolenima nije imao kontrole. Ispod nih, u kuæu i izvan kuæe, èu se tresak èizama. Dvorište kao da je bilo puno ljudi. Neko je nešto vukao preko kamenih ploèa. Ženina pesma beše naglo prestala. Èu se dugi zveket koji je odjekivao, kao da je neko bacio limeno korito preko dvorišta, zatim zbrka ljutitih glasova koja se završi u kriku bola. "Kuæa je opkoljena", reèe Vinston. "Kuæa je opkoljena", reèe glas. Èu kako Džulijini zubi škljocnuše. "Sad bismo mogli i da se oprostimo", reèe ona. "Sad biste mogli i da se oprostite", reèe glas. Uto se umeša neki sasvim drugi glas, tanak i odnegovan, koji se Vinstonu uèini odnekud poznat: "Uzgred, kad smo veæ kod toga: Evo ide sveæar da ti pali sveæe, evo ide dželat da ti glavu seèe!" Iza Vinstonovih leða nešto tresnu na krevet. Neko je gurnuo vrh lestvica kroz prozor, razbivši pri tom okvir. Neko se peo kroz prozor. Sa stepeništa odjeknu tutanj koraka. Soba se ispuni krupnim ljudima u crnoj uniformi s potkovanim èizmama na nogama i pendrecima u rukama. Vinston više nije drhtao. Èak je i oèi jedva poketao. Bilo je važno samo jedno: ostati miran, ostati miran i ne dati im izgovor da udare! Pred njim se zaustavi èovek s glatkim bokserskim licem na kome su usta bila samo prorez, zamišljeno balansirajuæi pendrek izmeðu palca i kažiprsta. Vinston mu pogleda u oèi. Oseæanje obnaženosti, dok je držao ruke na potiljku a celo mu telo bilo izloženo, beše skoro nepodnošljivo. Onaj èovek izbaci vrh belog jezika, obliza mesto gde je trebalo da mu budu usne, zatim proðe. Èu se još jedan tresak. Neko beše uzeo stakleni pritiskaè sa stola i razbio ga u komade o podnožje kamina. Komadiæi korala, siæušan uvojak ružièastog, nalik na ukras sa torte, zakotrlja se preko prostiraèa. Kako je sitan, pomisli Vinston, kako je uvek bio sitan! Iza njega se èu udah i tup tresak; nešto ga žestoko udari po gležnju i skoro izbaci iz ravnoteže. Jedan od onih ljudi beše tresnuo pesnicom Džuliju u solarni pleksus i presamitio je kao britvu. Ona se poèe bacakati po podu, boreæi se za dah. Vinston se nije usuðivao da pomeri glavu ni za milimetar, ali ponekad bi mu njeno pomodrelo lice došlo u vidno polje. Uza sav strah koji ga je stezao, on oseti njen bol u svome telu, samrtni bol koji je ipak bio manje prešan od borbe za dah. Znao je kako to izgleda: stravièan, neizdržljiv bol koji neprestano drži ali koji se još ne može u svojoj punoj strahoti osetiti jer je pre svega bilo potrebno moæi disati. Zatim je dva èoveka podigoše za kolena i ramena i izneše iz sobe kao vreæu. Vinston za trenutak spazi njeno lice, okrenuto naniže, izoblièeno i žuto, zatvorenih oèiju, i još uvek sa po jednom mrljom ruža na obrazima; više je nije video. Stajao je potpuno nepomièno. Još uvek ga niko nije udario. Kroz glavu mu poèeše proletati misli koje su dolazile same od sebe, ali su mu se èinile potpuno nezanimljive. Pitao se da li su uhvatili Èeringtona. Pitao se šta su uradili onoj ženi u dvorištu. Primeti da mu se oèajno mokri, i oseti blago

iznenaðenje, pošto je to uradio pre svega dva ili tri sata. Primeti da sat na kaminu pokazuje devet, to jest dvadeset i jedan. Ali svetlo se èinilo prejako. Zar u avgustu u devet sati uveèe ne poèinje da se mraèi? Pomisli da su se možda on i Džulija ipak prevarili u vremenu - prespavali dvanaest sati i mislili da je dvadeset i trideset, dok je u stvari bilo nula osam i trideset sledeæeg jutra. Ali tu misao nije pratio dalje. Bila mu je nezanimljiva. U hodniku se èuše novi, lakši koraci. U sobu uðe Èerington. Ljudi u crnim iniformama se odjednom primiriše. Èerington je takoðe izgledao nešto drukèije. Pogled mu pade na komadiæe staklenog pritiskaèa. "Pokupite to", oštro reèe on. Jedan od uniformisanih se saže da ga posluša. Koknijevskog izgovora beše nestalo; Vinston najednom shvati èiji je glas malopre èuo s telekrana. Èerington je još uvek imao na sebi svoj somotski kaput, ali kosa, koja mu je nekad bila sed,a sad je bila crna. Više nije nosio naoèare. On baci samo jedan, oštar, pogled na Vinstona, kao da mu proverava identitet, zatim prestade da obraæa pažnju na njega. Još uvek se mogao prepoznati, ali više nije bio onaj isti èovek. Telo mu se beše isrpavilo i naokolo poraslo. Lice mu je bilo izmenjeno samo u detaljima, ali te sitne promene su ga ipak potpuno preoblièile. Crne obrve su bile manje èupave, bora više nije bilo, cele crte lica bile su drukèije; èak je i nos izgledao kraæi. To je bilo èilo, hladno lice èoveka od svojih trideset pet godina. Vinstonu proðe kroz glavu da sad prvi put u životu posmatra, znajuæi ko je u pitanju, pripadnika Policije misli.

TREÆI DEO

1. Nije znao gde se nalazi. Verovatno u zgradi Ministarstva ljubavi; ali nije imao naèina da to proveri. Nalazio se u sobi s visokom tavanicom i bez prozora, sa zidovima od blistavog belog proculana. Skrivene lampe ispunjavale su je hladnom svetlošæu; èulo se neko neprekidno zujanje, za koje je pretpostavljao da ima neke veze s dovodom vazduha. Oko zida, prekinuta samo vratima, i na zidu preko puta vrata, klozetskom šoljom bez drvenog sedišta, bila je klupa, ili polica, taman toliko široka da se na njoj moglo sedeti. Bilo je èetiri telekrana, po jedan na svakom zidu. U stomaku je oseæao tup bol, koj ga nije napuštao još otkako su ga ugurali u zatvorena kola i odvezli. No bio je i gladan; ta glad je bila nezdrava i grizla je. Otkako je poslednji put jeo moglo je proæi dvadeset èetiri sata, možda i svih trideset šest. Još uvek nije znao, a verovatno neæe nikad ni saznati, da li je bilo jutro ili veèe kad su ga uhapsili. Otkako su ga uhapsili nisu mu dali da jede. Sedeo je što je mirnije mogao na uzanoj klupi, ruku prekrštenih na kolenu. Veæ je nauèio da mora sedeti mirno. Ako bi pravio neoèekivane pokrete, s telekrana su se izdirali na njega. Ali neodoljiva potreba za jelom zahvatala ga je sve više. Iznad svega je žudeo za komadom hleba. Èinilo mu se da u džepu

kombinezona ima nekoliko mrvica. To je èak moglo biti - ovo je misli zato što ga je nešto povremeno golicalo po nozi - i kakvo krupnije parèe. Na kraju iskušenje da dozna šta je nadjaèa strah; on gurnu ruku u džep. "Smit!" zaurla glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Vadi ruku iz džepa!" On ponovo sede mirno, ruku prekrštenih na kolenu. Pre nego što su ga doveli u tu æeliju, bili su ga bacili na neko drugo mesto koje je moralo biti obièan zatvor ili privremena æelija u koju su patrole zatvarale za prvo vreme. Nije znao koliko su ga tamo zadržali; u svakom sluèaju, nekoliko sati; bez èasovnika i dnevnog svetla bilo je teško izmeriti vreme. U æeliji je bilo buèno i smrdljivo. Bila je slièna onoj u kojoj se sad nalazio, ali neopisivo prljava i veèito prenatrpana; u njoj je bilo deset do petnaest ljudi. Najviše je bilo obiènih kriminalaca, no bilo je i politièkih krivaca. On je æuteæi sedeo uza zid, dok su ga prljava tela gurala, previše obuzet strahom i bolovima u trbuhu da bi obraæao mnogo pažnje na svoju okolinu, ali mu je ipak pala u oèi zaprepašæujuæa razlika izmeðu èlanova Partije i ostalih. Èlanovi Partije su uvek bili æutljivi i preplašeni, dok obiène nije bilo briga ni za koga i ni za šta. Psovali su stražare, žestoko se branili kad su im ovi oduzimali stvari, pisali skaredne reèi po podu, jeli prokrijumèarenu hranu koju su vadili iz tajanstvenih skrovišta u odeæi, i èak vikali u telekran kad bi pokušao da uspostavi red. S druge strane, neki od njih kao da su dobro stajali sa stražarima; zvali su ih po nadimcima i nagovarali ih da im kroz špijunku na vratima doture koju cigaretu. I sami stražari su se prema obiènim kriminalcima ponašali nekako uzdržljivije, èak i kad su morali da upotrebe silu. Govorilo se naveliko o logorima za prinudni rad, kuda je veæina uhapšenih oèekivala da bude odvedena. On saznade da u logorima 'može da se živi' ako èovek ima dobra poznanstva zna sve 'cake'. U logorima je bilo podmiæivanja, protekcije i ucene, bilo je homoseksualnosi i prostitucije, bilo je èak i zabranjenog alkohola, destilisanog iz krompira. Kapoi su bili samo obièni kriminalci, naroèito gangsteri i ubice, koji su saèinjavali svojevrsnu aristokratiju. Sve prljave poslove radili su politièki krivci. Kroz æeliju su neprestano prolazili hapšenici svih vrsta: trgovci drogama, lopovi, banditi, crnoberzijanci, pijanci, prostitutke. Neki pijanci su bili tako ratoborni da su ostali zatvorenici morali da ih savlaðuju zajednièkim snagama. U jednom trenutku èetiri stražara unesoše ogromnu ruševinu od žene koja se otimala i dreèala, držeæi je svaki za po jedan kraj; imala je šezdeset godina, velike obešene dojke su joj se klatile a po licu pali gusti pramenovi sede kose koja joj se u otimanju beše rašèupala. Strgoše joj s nogu bakandže kojima se ritala na njih i baciše je Vinstonu na krilo, gotovo mu polomivši butne kosti. Žena se uspravi i isprati stražara krikom "Da vam j... mater!" Zatim, primetivši da sedi na neravnom, skliznu s Vinstonovih kolena na klupu. "Izvinjavaj, dušo", reèe ona. "Nisam 'tela da sednem na tebe; to su me gurnuli ovi govnari. Baš ne znaju da postupaju s damom." Ona zastade, potapša se po grudima, i podrignu. "Izvini", reèe. "Nije mi baš najbolje." Zatim se naže i poèe obilno povraæati na pod. "Ha, tako", reèe sklopivši oèi i zavalivši se. "Ako ti je muka, odma' povraæaj; ja to uvek govorim. Dok ti je još taze u stomaku." Ona ožive, okrete se da još jednom pogleda Vinstona, koji kao da joj je smesta postao simpatièan. Prebaci mu debelu, masnu ruku preko ramena i privuèe sebi, duvajuæi mu u lice miris piva i bljuvotine. "Kako se zoveš, dušo?" upita ga ona. "Smit", reèe Vinston.

"Smit?" reèe žena. "To je baš èudno. Ja se isto prezivam Smit. Ko zna", sentimentalno dodade ona, "mož' biti sam ti èak i majka!" Vinston pomisli da bi mu ona odista i mogla biti majka. Imala je odgovarajuæe godine i izgled; a moguæe je da se ljudi ipak promene posle dvadeset godina u logoru za prinudni rad. Drugi mu se niko nije obraæao. Obièni kriminalci su u zaèudno velikoj meri ignorisali èlanove Partije. Zvali su ih, s nekim ravnodušnim prezirom 'politièki'. Èlanovi Partije su se plašili da razgovaraju bilo s kim, a naroèito izmeðu sebe. On je samo jednom, kad su dve èlanice Partije bile zbijene jedna do druge, preèuo kroz buku glasova nekoliko reèi prošaptanih na brzinu; posebno je èuo da pominju neku 'sobu sto jedan', što nije razumeo. U ovu drugu æeliju su ga doveli pre kojih dva ili tri sata. Tupi bol u trbuhu nije ga nikako napuštao; ponekad bi slabio a ponekad jaèao. Njegove misli su se u istom ritmu širile i sužavale. Kad je jaèao, on je mislio samo o bolu i svojoj želji za hranom. Kad je slabio, zahvatala ga je panika. Bilo je trenutaka kad je sebi tako živo predstavljao šta æe mu se desiti da mu se srce davalo u galop a dah zaustavljao. Oseæao je udarce pendrekom po laktovima a potkovanim èizmama po cevanicama; video je sebe kako se uvija na podu, vrišteæi za milost kroz razbijene zube. O Džuliji skoro da i nije mislio. Nije mu uspevalo da zadrži misli o njoj. Voleo ju je i nije je hteo izdati; ali to je bila samo gola èinjenica koju je znao kao što zna aritmetièka pravila. Nije oseæao nikakvu ljubav prema njoj; gotovo nije ni razmišljao o tome šta se s njom dešava. Èešæe je mislio na O'Brajena, s treperavom nadom. O'Brajen sigurno zna da je on uhapšen. Bratstvo, beše rekao on, nikad ne pokušava da spase svoje èlanove. No tu je bio i žilet; mogli bi mu doturiti žilet ako hoæe. On æe imati možda pet sekundi pre no što èuvari stignu da ulete u æeliju. Oštrica æe se urezati u njega s nekom hladnoæom koja peèe; èak i prsti koji æe je držati biæe poseèeni do kosti. Sve misli su se zaustavljale na njegovom bolesnom telu, koje se drhteæi povlaèilo od najmanjeg bola. Nije bio siguran da li æe upotrebiti žilet èak i ako mu se zaista ukaže prilika. Bilo je prirodnije postojati iz trenutka u trenutak i prihvatiti još deset minuta života, iako je na njegovom kraju neizbežno èekalo muèenje. Ponekad je pokušavao da izbroji porculanske cigle u zidovima æelije. To je trebalo da bude lako, ali je on uvek na ovom ili onom mestu gubio raèun. Èešæe se pitao gde je i koje je doba dana. U jednom trenutku bio bi siguran da je napolju puno dnevno svetlo; u sledeæem isto tako siguran da je mrkli mrak. Instinktivno je znao da se ovde svetla nikad ne gase. Tu nije bilo mraka; sad je shvatio zašto je O'Brajen razumeo aluziju. Na zgradi Ministarstva ljubavi nije bilo prozora. Njegova æelija se mogla nalaziti u samom srcu zgrade, a mogla je biti i na samoj ivici; mogla je biti deset spratova ispod zemlje isto tako kao i trideset spratova iznad. U duhu se pokretao s mesta na mesto i pokušavao da po oseæanju u telu odredi da li se nalazi visoko u vazduhu ili duboko pod zemljom. Spolja se zaèuše koraci èizama. Èelièna vrata se otvoriše s treskom. Na vratima odseènim korakom uðe mlad oficir, elegantna figura uniformisana u crno koja je izgledala da sva presijava od uglaèane kože i èije je bledo lice ravnih crta bilo nalik na voštanu masku. On dade znak stražarima ispred vrata da uvedu zatvorenika koga su vodili. U æeliju utetura pesnik Emplofort. Vrata ponovo tresnuše i zatvoriše se. Emplfort naèini par nesigurnih pokreta s jedne strane na drugu, kao da misli da postoje još neka vrata kroz koja treba proæi, zatim se ustumara po

æeliji. Još nije bio primetio Vinstonovo prisustvo. Paæenièke oèi su mu bile upravljene na zid, oko metar iznad Vinstonove glave. Nije imao cipela: kroz rupe na èarapama virili su krupni, prljavi prsti. Videlo se i da je nekoliko dana bio neobrijan. Strnjika brade pokrivala mu je lice sve do jagodica i davala mu razbojnièki izgled koji se nije slagao s njegovim velikim slabaèkim telom i nervoznim pokretima. Vinston se malo trže iz svoje letargije. Mora se obratiti Emplfortu i rizikovati urlik s telekrana. Možda je Emplfort bio taj koji treba da mu donese žilet. "Emplfort", reèe on. S telekrane se ne zaèu urlik. Emplfort zastade, malo se trgavši. Oèi mu se polako usredsrediše na Vinstona. "Smit!" reèe on. "Zar i ti?" "Za šta su te uhapsili?" "Da ti pravo kažem..." On nespretno sede na klupu prekoputa Vinstona. "Postoji samo jedan zloèin, zar ne?" "I ti si ga uèinio?" "Tako ispada." On stavi ruku na èelo i za trenutak pritište slepooènice, kao da se neèega priseæa. "Takve stvari se dešavaju", neodreðeno poèe on. "Uspeo sam da se setim jedne prilike - ukoliko je to bila ta prilika. No nema sumnje da je to bila nepromišljenost. Proizvodili smo definitivno izdanje Kiplingovih pesama. Na kraju jednog stiha ostavio sam reè 'bog'. Nisam mogao drukèije!" skoro rasrðeno dodade on. "Nije bilo moguæe izmeniti stih. Rima je bila 'svog'. Da li znaš da u celom našem jeziku ima samo dvanaest rima na 'og'? Danima i danima sam lupao glavu. Ali druge rime jednostavno nije bilo." Izraz lica mu se promeni. Srdžbe nestade; za trenutak je izgledao skoro zadovoljan. Neka intelektualna toplota, radost pedanta koji je išèeprkao kakvu beskorisnu èinjenicu zasja kroz prljavštinu i èekinje. "Da li ti je kad palo na pamet", reèe on, "da je celu istoriju engleske poezije odredilo to što u engleskom jeziku nema dovoljno rima?" Ne, ta misao Vinstonu nikad nije pala na pamet. Niti mu se, pod datim okolnostima, èinila važnom ili pak zanimljivom. "Znaš li koje je doba dana?" upita on. Emplfort se ponovo trže. "O tome skoro nisam ni mislio. Uhapsili su me - pre dva dana - ili æe biti tri?" Oèi mu kliznuše oko zidova, kao da je upola oèekivao da negde naðe prozor. "Ovde se ne primeæuje razlika izmeðu dana i noæi. Ne znam kako bi se moglo izraèunati vreme." Još nekoliko minuta su nevezano razgovarali, a zatim, bez primetnog razloga, glas iz telekrana im naredi da æute. Vinston je sedeo æutke, prekrštenih ruku. Previše širok da bi mogao udobno sesti na uzanu klupu, Emplfort se vrpoljio, sklapajuæi izdužene prste prvo oko jednog kolena pa oko drugog. Telekran zakevta na njega da sedi mirno. Vreme je prolazilo. Dvadeset minuta, sat - bilo je teško proceniti. Spolja se još jednom èuše èizme. Vinstonova utroba se zgrèi. Uskoro, vrlo uskoro, možda kroz pet minuta, možda odmah, lupa èizama æe znaèiti da je došao red na njega. Vrata se otvoriše. U æeliju uðe onaj oficir hladnog lica. Kratkim pokretom ruke, on pokaza na Emplforta. "Soba sto jedan", reèe on. Emplfort nespretno iziðe izmeðu dvojice stražara, dok mu se na licu èitala nejasna uznemirenost ali i neshvatanje.

Proðe još vremena, po svemu sudeæi mnogo. Bol u Vinstonovom stomaku beše oživeo. Misli su mu se spoticale u krug, uvek po istoj stazi, kao pokvarena ploèa. Imao je samo šest misli. Bol u stomaku; komad hleba; krv i vrištanje; O'Brajen; Džulija; žilet. Utroba mu se još jednom zgrèi; teške èizme su se približavale. Dok su se vrata otvarala, talas vazduha koji su proizvela unese snažan zadah hladnog znoja. U æeliju uðe Parsons. Na sebi je imao kratke pantalone kaki boje i sportsku košulju. Ovaj put se Vinston trže i zaboravi. "Ti ovde!" uzviknu on. Parsons baci na Vinstona pogled u kome nije bilo ni interesovanja ni iznenaðenja, veæ samo nesreæe. On poèe nervozno hodati gore-dole, oèigledno ne moguæi da se smiri. Svaki put kad bi ispravio punaèka kolena, videlo se da mu se tresu. Oèi su mu bile širom otvorene i buljile su u prazno, kao da se ne može uzdržati da ne posmatra nešto na srednjoj udaljenosti od sebe. "Za šta su te uhapsili?" upita Vinston. "Za zlomisao!" reèe Parsons, skoro slineæi. Ton njegovog glasa odavao je u isto vreme potpuno priznavanje krivice i izvesnu užasnutu nevericu da se takva jedna reè može odnositi na njega. On zastade ispred Vinstona i poèe ga revnosno preklinjati: "Šta misliš, neæe me valjda streljati, a? Sigurno ne streljaju ako nisi uradio ništa - ako samo imaš loše misli? Pošto misli ne mogu da se izbegnu. Znam da saslušavaju vrlo pravedno. Siguran sam da æe sa mnom pravedno. Imaæe moj dosje pred sobom, je l' tako? Pa ti bar znaš kakav sam bio. Nisam bio loš. Ako nisam bio inteligentan, bar sam bio aktivan. Davao sam sve od sebe za Partiju, zar nisam? Šta misliš hoæu li se izvuæi sa pet godina? Ili možda deset? Ja im mogu biti od koristi u radnom logoru. Valjda neæe da me streljaju što sam samo jednom zgrešio?" "Jesi li kriv?" upita Vinston. "Sigurno da sam kriv!" uzviknu Parsons bacivši ponizan pogled na telekran. "Ne misliš da æe Partija uhapsiti nevinog?" Njegovo žablje lice se malo smiri, èak dobi pomalo bogougodan izraz. "Zlomisao je strašna stvar, baæo", sentenciozno reèe on. "Podmukla. Zahvati èoveka a da on to ni sam ne zna. Znaš kako je mene uhvatila? U snu! Jeste, baš tako. Eto vidiš, ja radio, trudio se da doprinesem šta sam mogao, - a nisam ni znao kakve sam to gadne stvari imao u glavi. A onda sam poèeo da buncam. Znaš šta su èuli da govorim?" On snizi glas, kao neko ko je iz medicinskih razloga primoran da izgovori kakvu skarednu frazu. "Dole Veliki brat!' Jeste, baš sam to govorio. Po nekoliko puta, kako mi kažu. Meðu nama reèeno, baæo, da znaš da mi je milo što su me uhvatili pre nego što sam zabrazdio još dalje. Znaš šta æu da im kažem kad me izvedu pred sud. 'hvala vam', eto šta æu da kažem. 'hvala vam što ste me spasli pre nego što je postalo kasno'." "Ko te je potkazao?" upita Vinston. "Moja æerèica", odgovori Parsons s nekim žalobitnim ponosom. "Slušala je kroz kljuèaonicu. Èula šta sam govorio i odmah sutra otrèala da javi patroli. Pametna mala, a? A svega joj sedam godina. Nije mi ništa krivo što me potkazala. U stvari, ponosim se. Vidi se ipak da sam je vaspitao kako treba." On uèini još nekoliko nervoznih koraka gore-dole, bacivši nekoliko puta željan pogled prema klozetskoj šolji. Zatim iznenada smaèe pantalone. "Izvini, baæo," reèe. "Ne mogu da se uzdržim. To je od ovog èekanja." On spusti svoju zamašnju zadnjicu u šolju. Vinston pokri lice rukama. "Smit!" dreknu glas iz telekrana. "6079 Smit V.! Skini ruke s lica. Zabranjeno pokrivati lice u æeliji."

Vinston skide ruke s lica. Parsons je upotrebljavao šolju, glasno i obilato. Onda se ispostavi da je kazanèe neispravno, te je æelija nekoliko sati odvratno smrdela. Parsonsa odvedoše. Poèeše da dolaze i odlaze, zagonetno, novi zatvorenici. Jedna žena beše poslana u 'sobu sto jedan'; Vinston primeti da se skupila i promenila boju kad je èula te reèi. Doðe jedan trenutak kad je, ako su ga doveli ujutro, bilo popodne; ako su ga doveli popodne, onda je bila ponoæ. U æeliji ih je bilo šestoro. Svi su sedeli vrlo mirno. Prekoputa Vinstona sedeo je èovek sa bezbradim, zubatim licem savršeno sliènim licu kakvog velikog, bezopasnog glodara. Njegovi debeli, ispeglani obrazi bili su tako naduveni pri dnu da je bilo teško poverovati da u njima ne drži zalihe hrane. Bledosive oèi su mu stidljivo skakale s jednog lica na drugo, i odmah skretale u stranu kad bi se srele sa oèima kog drugog. Vrata se otvoriše i stražari uvedoše još jednog èoveka od èijeg izgleda Vinstona za trenutak proðoše hladni trnci. To je bio èovek svakodnevnog, proseènog izgleda, koji je mogao biti kakav inženjer ili tehnièar. No lice mu je bilo toliko izmršavelo da je od toga podilazila jeza. Lièilo je na lobanju. Zato što je bilo tako mršavo, oèi i usta su se èinili nesrazmerno veliki, a oèi su bile pune ubilaèke, neumirive mržnje prema nekome ili neèemu. On sede na klupu nešto dalje od Vinstona. Vinston ga više nije posmatrao, ali mu je izmuèeno lice slièno lobanji bilo tako živo u glavi kao da mu se nalazilo pred samim oèima. On odjednom shvati šta je posredi. Taj èovek je umirao od gladi. Ova misao kao da je u isto vreme došla svima. Svud na klupi doðe do jedva primetnog komešanja. Oèi èoveka bez brade stalno su letele ka èoveku s licem kao lobanja, zatim skretale s oseæanjem krivice, potom se vraæale kao da ih vuèe kakva nesavladljiva sila. On se najednom poèe vrpoljiti na svom mestu. Najzad ustade, nespretno otetura preko æelije, zavuèe ruku u džep kombinezona, i, postiðena izgleda, pruži prljav komad hleba èoveku s licem kao lobanja. S telekrana se zaèu besan, zaglušujuæi urlik. Èovek bez brade podskoèi. Èovek s licem kao lobanja beše hitro gurnuo ruke iza leða, kao da pred celim svetom pokazuje da odbija poklon. "Bamsted!" zaurla glas. "2713 Bamsted Dž.! Baci taj hleb!" Èovek bez brade ispusti hleb na pod. "Ostani gde si", reèe glas. "Okreni se vratima. Ne mièi se." Èovek bez brade posluša. Veliki naduveni obrazi su mu se neobuzdano tresli. Vrata se s treskom otvoriše. Kad mladi oficir uðe i zakoraèi u stranu, iza njegovih leða se pojavi nizak, zdepast stražar ogromnih ruku i ramena. On stade ispred èoveka bez brade, a zatim, na oficirov znak, uputi stravièan udarac, unoseæi u njega svu težinu tela, pravo u usta èoveka bez brade. Snaga udarca kao da podiže ovog s poda. On polete preko æelije i tresnu o podnožje klozetske šolje. Za trenutak je ležao ošamuæen, dok mu je iz usta i nosa tekla tamna krv. Od njega su se èuli vrlo tihi jecaji, više nalik na cviljenje, koji su izgledali nesvesni. Zatim se okrete i nesigurno uspravi na ruke i kolena. U potoku krvi i pljuvaèke, iz usta mu ispadoše dve polovine veštaèke vilice. Zatvorenici su sedeli vrlo mirno, držeæi ruke na kolenima. Èovek bez brade s naporom sede na svoje mesto. Jedan obraz mu je dobijao tamnu boju. Usta mu se behu nadula u bezobliènu masu boje trešnje s crnom rupom u sredini. S vremena na vreme na prsa kombinezona procurilo bi malo krvi. Sive oèi su mu i dalje letele od lica do lica, stidljivije nego ikad, kao da je hteo da ispita koliko ga ostali preziru zbog njegovog poniženja. Vrata se otvorište. Kratkim potezom oficir pokaza na èoveka s licem kao lobanja.

"Soba sto jedan", reèe. Pored Vinstona æu se oštar uzdah i komešanje. Èovek s lice kao lobanja beše se uistinu bacio na kolena pred oficira, sklopljenih ruku. "Druže! Oficiru!" zavapi on. "Nemojte me tako! Zar vam nisam veæ rekao sve? Šta još želite da znate? Sve æu vam priznati, sve! Samo mi recite šta hoæete i odmah æu vam priznati. Napišite i potpisaæu - šta god hoæete! Samo ne sobu sto jedan!" "Soba sto jedan", reèe oficir. Lice onog drugog, veæ veoma bledo, dobi boju koja se Vinstonu dotle nije èinila moguæom. To je bila, jasno, nedvosmisleno, nijansa zelenog. "Radite sa mnom šta god hoæete!" kriknu on. "Veæ mi nedeljama ne dajete hrane. Dokrajèite me, pustite me da umrem. Streljajte me. Obesite me. Osudite me na dvadeset pet godina. Hoæete da vam izdam još nekog? Samo recite koga hoæete, uèiniæu sve što zatražite. Svejedno mi je ko, svejedno mi je šta æe mu raditi. Imam ženu i troje dece. Najstarijem nema ni šest godina. Dovedite ih sve pred mene i zakoljite: stajaæu i gledaæu. Samo ne u sobu sto jedan." "Soba sto jedan", reèe oficir. Èovek se izbezumljeno okrete i preðe pogledom po ostalim zatvorenicima, kao da je mislio da na svoje mesto može staviti kakvu drugu žrtvu. Oèi mu se zaustaviše na razbijenom licu èoveka bez brade. On ispruži mršavu ruku. "Njega treba da vodite, a ne mene!" povika on. "Niste èuli šta je govorio kad su mu razbili lice. Dajte mi priliku i ponoviæu vam svaku njegovu reèe. On je neprijatelj Partije, a ne ja." Stražari koraknuše napred. Èovekov glas poraste u urlik. "Niste ga èuli!" ponovi on. "Nešto s telekranom nije u redu. On je taj koji vam treba. Vodite njega, ne mene!" Dva snažna stražara behu se zaustavila da ga uhvate za ruke. No on se upravo u tom trenutku baci preko poda i dograbi jednu od èeliènih šipki na kojima je stajala klupa, i poèe da zavija bez reèi, kao životinja. Stražari ga dograbiše da ga otrgnu, ali on se držao s iznenaðujuæom snagom. Vukli su ga možda dvadeset sekundi. Zatvorenici su sedeli æuteæi, s rukama prekrštenim na kolenima, i gledali pravo pred sebe. Zavijanje prestade; èovek nije imao snage više ni za šta sem da se drži. Onda se zaèu nov krik. Udarac stražareve èizme beše mu slomio prste na jednoj ruci. Podigoše ga na noge. "Soba sto jedan", reèe oficir. Oni izvedoše èoveka s licem kao lobanja, koji je hodao nesigurnim koracima, oborene glave, pažljivo držeæi svoju zdrobljenu ruku; sva borbenost ga beše napustila. Proðe mnogo vremena. Ako je èovek s licem kao lobanja bio izveden u ponoæ, bilo je jutro; ako je bio izveden ujutru, bilo je podne. Vinston je veæ nekoliko sati bio sam. Bol od sedenja na klupi bio je takav da je on èesto ustajao i hodao po æeliji, bez opomena s telekrana. Onaj komad hleba je još uvek ležao onde gde ga je ispustio èovek bez brade. U poèetku mu je bio potreban veliki napor da ne gleda u tom pravcu, no glad ubrzo ustupi mesto žeði. Usta su mu bila lepljiva i puna gadnog ukusa. Zujanje i nepromenjivo belo svetlo behu mu stvorili neku nesvesticu, neku prazninu u glavi. Ustajao bi jer mu je bol u kostima postajao nepodnošljiv, a zatim, gotovo smesta, ponovo sedeo, jer mu se u glavi previše vrtelo da bi mogao ostati na nogama. Kad god bi uspostavio imalo kontrole nad svojim fizièkim oseæajima, vratio bi mu se strah. Ponekad je, s nadom koja je bledela, mislio na O'Brajena i žilet. Bilo je moguæe da mu žilet stigne u hrani, ako mu uopšte budu dali da jede. Mislio je, nešto maglovitije, i o Džuliji. I ona negde pati možda još više nego on. Možda baš tog trenutka krièi od bola. Mislio je: "Kad bih mogao

da spasem Džuliju udvostruèivši moj bol, bih li to uradio? Bih." Ali to je bio samo intelektualni zakljuèak, koji je doneo jer je znao da tako treba. Nije ga oseæao. Ovde se mogao oseæati samo bol i prethodni ukus bola. Osim toga, može li èovek koji trpi bol zbog bilo èega želeti da mu se bol pojaèa? No na to pitanje još nije imao odgovora. Èizme su se ponovo približavale. Uðe O'Brajen. Vinston skoèi na noge. Od šoka ga beše napustila svaka opreznost. Prvi put posle mnogo godina on zaboravi na prisustvo telekrana. "I vas su uhvatili!" povika on. "Odavno su oni mene uhvatili", reèe O'Brajen s blagom, gotovo pokajnièkom ironijom. Zaitm se izmaèe u stranu. Iza njega se pojavi stražar širokih ramena s dugim crnim pendrekom u ruci. "Znao si, Vinstone", reèe O'Brajen. "Nemoj se zavaravati. Znao si - oduvek si znao." Da, shvati on, oduvek je znao. Ali nije bilo vremena da o tome misli. Video je samo pendrek u stražarevim rukama. Može ga udariti bilo gde: po temenu, po vrhu uveta, po mišici, po laktu... Po laktu! On se skljoka na kolena, skoro paralisan, držeæi udareni lakat drugom rukom. Sve beše eksplodiralo u žuto svetlo. Nezamislivo, nezamislivo, da jedan udarac može naneti toliki bol! Svetlo se raziðe i on vide O'Brajena i stražara kako ga posmatraju odozgo. Stražar se smejao njegovom uvijanju. U svakom sluèaju, na jedno pitanje je došao odgovor. Nikad, ni zbog èega na svetu, ne može èovek želeti jaèi bol. U pogledu bola može se želeti samo jedno: da prestane. Na svetu nema nièeg goreg od fizièkog bola. Pred bolom nema heroja, nema heroja, mislio je ponovo i ponovo dok se uvijao na podu, uzaludno se držeæi za onesposobljenu levu ruku.

2. Ležao je na neèemu što se èinilo kao poljski krevet, samo što je bilo na veæoj visini od tla i što je on bio privezan tako da se nije mogao micati. Na lice mu je padalo svetlo koje se èinilo neuobièajeno jako. Uz njega je stajao O'Brajen i pažljivo ga posmatrao. S druge strane stajao je èovek u belom mantilu koji je držao špric za potkožne injekcije. Èak i pošto su mu se oèi otvorile, bio je u stanju da samo postepeno razaznaje svoju okolinu. Imao je utisak da je u ovu sobu izronio iz nekog sasvim drugog sveta, nekog podvodnog sveta duboko ispod nje. Koliko se nalazio u tom podvodnom svetu, nije znao. Od trenutka kad su ga uhapsili nije video ni tame ni dnevne svetlosti. Osim toga, seæanje mu više nije bilo neprekinuto. Bilo je trenutaka kad mu se svest, èak i ona vrsta svesti koja se ima u snu, zaustavljala i nastavljala se posle intermeca praznine. No da li su se ta intermeca merila danima ili mesecima, ili samo sekundama, nije mogao da dokuèi. Košmar je poèeo s onim prvim udarcima u lakat. Kasnije je shvatio da je sve što se tada desilo samo uvid, uobièajeno ispitivanje kome se podvrgavaju skoro svi zatvorenici. Postojao je dugi niz zloèina - špijunaža, sabotaža i slièno - koje je po pravilu svako morao priznati. Priznanje je bilo formalnost, mada je muèenje bilo istinsko. Koliko je puta bio tuèen, koliko su prebijanja trajala, nije se mogao setiti. Uvek je bilo pet ili šest ljudi u crnim uniformama koji su ga istovremeno tukli. Ponekad pesnicama, ponekad pendrecima, ponekad èeliènim šipkama, ponekad èizmama. Bilo je trenutaka kad se uvijao na podu, životinjski neposramljen bacakajuæi se ovamo-onamo da izbegne udarce, èime se samo otkrivao za nove, sve nove i nove udarce, u rebra, u trbuh, u lakat,

u cevanice, u preponu, u mošnice, u trtiènu kost. Bilo je trenutaka kad je muèenje trajalo u beskonaènost i kad mu se èinilo da najsvirepije, najgadnije, najneoprostivije nije to što ga stražari tuku i dalje nego što se ne može na silu onesvestiti. Bilo je trenutaka kad su ga živci toliko izdavali da je poèinjao krièati za milost još pre no što bi prebijanje poèelo, kad je bilo dovoljno da samo vidi pesnicu stegnutu za udarac pa da poène priznavati stvarne i izmišljene zloèine. Bilo je drugih trenutaka kad je polazio s odlukom da ne prizna ništa, kada su mu svaku reè morali izvlaèiti na silu, kad bi za sekund prestao stenjati izmeðu dva udarca, i bilo je trenutaka kad je slabašno pokušavao da uèini ustupak, kad je govorio sebi "Priznaæu, ali još ne. Moram da izdržim sve dok bol ne postane nepodnošljiv. Još tri udarca, još dva udarca, a onda æu im reæi šta hoæe." Ponekad su ga prebijali tako da se jedva držao na nogama, a zatim bacali na kameni pod æelije kao vreæu krompira, ostavljali nekoliko sati da doðe sebi, pa ga izvodili i ponovo prebijali. Bilo je takoðe i dužih perioda oporavljanja. Seæao ih se nejasno, jer su mu veæinom prolazili u snu ili omami. Seæao se æelije s krevetom od dasaka, s nekom vrstom police na zidu i limenim umivaonikom, i obroka tople supe i hleba, a pokatkad i kafe. Seæao se mrgodnog berberina koji je dolazio da mu zgrebe bradu i potkreše kosu, i poslovnih bezoseæajnih ljudi u belim mantilima koji su mu pipali puls, ispitivali reflekse, podizali oène kapke, prelazili po njemu grubim prstima tražeæi slomljene kosti, i zabadali mu igle u ruku da ga uspavaju. Prebijanja se prorediše i postadoše ponajviše pretnja, užas u koji su ga svakog trenutka mogli vratiti kad njegovi odgovori nisu zadovoljavali. Sad ga više nisu ispitivali grubijani u crnoj uniformi nego partijski intelektualci, omaleni okrugli ljudi hitrih pokreta i blještavih naoèara, koji su ga obraðivali na smenu po deset ili dvadeset èasova uzastopce. Ti drugi islednici uvek su udešavali da on stalno trpi kakav slabiji bol, ali njegov bol im nije bio glavni oslonac. Udarali su mu šamare, vukli ga za uši, primoravlai ga da stoji na jednoj nozi, nisu mu dopuštali da mokri, upravljali mu blještave sijalice u oèi dok mu ne bi pošle suze; no cilj svega toga je bio da ga ponize i unište mu sposobnost prepiranja i rasuðivanja. Njihovo pravo oružje bilo je stalno saslušavanje koje se protezalo sat za satom; saplitali su ga, pripremali mu zamke, izvrtali sve što bi rekao, ubeðivali ga u svakom trenutku da laže i protivreèi samom sebi dok na kraju ne bi poèeo plakati, od stida isto koliko i od nervnog umora. Ponekad bi tokom jedne seanse zaplakao po pet - šest puta. Najèešæe su se izdirali na njega, vreðajuæi ga i preteæi, kad god bi oklevao da odgovori na neko pitanje, da æe ga ponovo baciti stražarima; no ponekad bi iznenada promenili ton, zvali ga drugom, zaklinjali ga u ime englsoca i Velikog Brata, i pitali tužnim glasom da li još uvek nema u srcu dovoljno odanosti Partiji da bi poželeo da popravi greške koje je poèinio. Posle saslušavanja, kad su mu živci bili iscepkani, èak je i to zaklinjanje bilo dovoljno da ga natera u razjadan plaè. Na kraju su ga uporni glasovi slomili potpunije nego stražarske pesnice i èizme. Sveo se samo na usta koja su govorila, i ruka koja je potpisivala, sve što se od njega tražilo. Jedina mu je briga bila da otkrije šta se od njega traži da prizna, a zatim da to hitro prizna, pre nego što ga ponovo poènu zastrašivati. Priznao je da je ubio ugledne èlanove Partije, rasturao subverzivne pamflete, proneveravao društveni novac, prodavao vojne tajne, vršio sabotažu svake vrste. Priznao je da je još od 1968. godine bio istazijski špijun. Priznao je da veruje u boga, da obožava kapitalizam i da je seksualno nenormalan. Priznao je da je ubio svoju ženu iako je znao, iako su i njegovi islednici morali znati, da mu je žena živa.

Priznao je da je godinama u liènom dodiru s Goldštajnom i da je bio èlan ilegalne organizacije u kojoj su se nalazili skoro svi ljudi koje je poznavao. Priznati sve i okriviti svakog bilo je lakše. Osim toga, u celoj stvari je i bilo neke istine. Bilo je istina da je on neprijatelj Partije, a u oèima Partije nje bilo razlike izmeðu misli i dela. Bilo je i drugaèijih seæanja, koja su mu u svesti stajala nepovezana, kao slike okružene sa svih strana crnilom. Nalazio se u æeliji koja je bila ili mraèna ili osvetljena, jer nije video ništa do neèije oèi. Negde u blizini, sporo i ravnomerno, tiktakao je neki instrument. Oèi su postajale sve veæe i sjajnije. On najednom uzlete s mesta gde je sedeo, zaroni u te oèi i nestade ga. Bio je privezan za stolicu okruženu brojèanicima, pod sijalicama zaslepljujuæeg sjaja. Neki èovek u belom mantilu posmatrao je brojèanike. Spolja se zaèu bat teških èizama. Vrata se otvoriše s treskom. Umaršira oficir voštana lica, za kojim su ušla dva stražara. "Soba sto jedan", reèe oficir. Èovek u belom mantilu se ne okrete. Nije gledao ni Vinstona; posmatroa je samo brojèanike. Kotrljao se niz ogroman hodnik, kilometar širok, pun velièanstvene, zlatne svetlosti, smejuæi se na sav glas i izvikujuæi priznanja iz punog grla. Priznavao je sve, èak i ono što je uspeo da zadrži pod muèenjima. Prièao je istoriju svog života publici kojoj je ona veæ bila poznata. S njim su bili stražari, oni drugi islednici, ljudi u belim mantilima. O'Brajen, Džulija, Èerington; svi su se zajedno kotrljali niz hodnik i smejali se na sav glas. Nešto strahobno što je ležalo u buduænosti bilo je nekako preskoèeno te se nije desilo. Sve je bilo u redu, bola više nije bilo, poslednji detalj njegovog života bio je otkriven, shvaæen, oprošten. Bio je pošao da ustane s kreveta od dasaka, upola siguran da je èuo O'Brajenov glas. Tokom svih saslušanja, mada ga nikad nije video, Vinston je imao utisak da je O'Brajen pored njega, iza same ivice vidnog polja. O'Brajen je bio taj koji je upravljao svime. On je bio taj koji je pujdao stražare na njega i koji ih je spreèio da ga ubiju. On je bio taj koji je odluèivao kad æe Vinston urlikati od bola, kad æe se odmoriti, kad æe mu dati da jede, kad æe spavati, kad æe mu se u ruku pumpati droge. On je bio taj koji je postavljao pitanja i predlagao odgovore. On je bio muèitelj, on je bio zaštitnik, on je bio inkvizitor, on je bio neprijatelj. A jednom - Vinston nije bio siguran da li je to bilo u snu pod dejstvom droge, ili u normalnom snu, ili èak u nekom trenutku jave - jednom mu je u uvo zašaputao neki glas: "Ne brini, Vinstone; ja bdim nad tobom. Sedam godina sam te posmatrao. Sad je došao trenutak preokreta. Spašæu te, uèiniæu te savršenim." Nije bio siguran da li je glas bio O'Brajenov; no to je bio isti onaj glas koji mu je rekao 'Srešæemo se tamo gde nema mraka', u onom drugom snu, pre sedam godina. Nije se seæao da se saslušanje završilo. Bio je naišao intermeco tame, a zatim se æelija, ili soba, u kojoj je sada bio poèela polako uoblièavati oko njega. Ležao je skoro sasvim ravno na leðima; nije se mogao micati. Svi kljuèni delovi tela bili su mu vezani. Èak je i potiljak bio na neki naèin stegnut. O'Brajen ga je posmatrao odozgo, ozbiljno i pomalo tužno. Viðeno odozdo, lice mu je izgledalo grubo u materiji i istrošeno, s kesicama pod oèima i crtama umora od nosa do brade. Bio je stariji no što je Vinston mislio; mogao je imati èetrdeset pet-pedeset godina. Jedna ruka mu je bila iznad nekog brojèanika iz èijeg je gornjeg kraja virila polužica.

"Rekao sam ti", reèe O'Brajen, "da æemo se, ako se opet sretnemo, sresti ovde." "Da", reèe Vinston. Bez ikakvog upozorenja sem malog pokreta O'Brajenove ruke, talas bola mu preplavi telo. Bol je uterivao strah u kosti jer mu se nije moglo odrediti poreklo; Vinston je imao utisak da mu je nanesena smrtonosna povreda. Nije znao da li se to stvarno dešava ili se samo takav utisak stvara elektriènim putem, ali oseæao je da mu neka sila krivi telo i polagano raskida zglobove. Iako mu je bol naterao znoj na èelo, najgori je od svega bio strah da æe mu kièma za koji trenutak puæi. On steže zube i poèe tegobno disati na nos, pokušavajuæi da ostane nem što duže može. "Ti se bojiš", reèe O'Brajen posmatrajuæi mu lice, "da æe se sledeæeg trenutka nešto prebiti. Posebno se plašiš da æe to biti kièma. Pred oèima imaš jasnu sliku pršljenova kako prskaju i kièmene moždine kako se cedi iz njih. Je li tako, Vinstone?" Vinston ne odgovori. O'Brajen vrati polužicu u prvobitni položaj. Talas bola se povuèe skoro istom onom brzinom kojom je i naišao. "Ovo je bilo na èetrdeset", reèe O'Brajen. "Možeš videti da ovaj brojèanik ide do sto. Molim te da imaš u vidu, tokom celog našeg razgovora, da je u mojoj moæi da ti nanesem bol u koje vreme hoæu i do kog stepena hoæu. Ako me budeš lagao, ili pokušavao da vrdaš na bilo koji naèin, ili èak pao ispod svog uobièajenog nivoa inteligencije, onog æeš trenutka kriknuti od bola. Je li ti to jasno?" "Jeste", reèe Vinston. O'Brajen postade manje strog. On zamišljeno popravi naoèare i poðe korak-dva po æeliji. Kad je progovorio, glas mu je bio blag i strpljiv. Izgledao je kao doktor, nastavnik, èak sveštenik, kome je pre stalo da objasni nego da kažnjava. "Ja se oko tebe trudim, Vinstone," reèe on, "jer ti vrediš truda. Ti savršeno dobro znaš šta je s tobom. To znaš veæ godinama, iako si se borio protiv tog saznanja. Ti si duhovno rastrojen. Patiš od lošeg pamæenja. Nisi u stanju da se setiš dogaðaja koji su se istinski odigrali, a ubeðuješ sebe da se seæaš dogaðaja koji se nisu zbili. Na sreæu, ta bolest je izleèiva. Ti se od nje nisi sam izleèio zato što nisi hteo. Nisi bio spreman da uèiniš jedan mali napor volje. Ti se još uvek - ja to vrlo dobro znam - grèevito držiš svoje bolesti misleæi da je ona vrlina. Sad æemo uzeti jedan primer. S kojom silom je Okeanija ovog trenutka u ratu?" "Kad su me uhapsili, Okeanija je bila u ratu s Istazijom." "S Istazijom. Dobro. I Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom, zar ne?" Vinston uzdahnu, otvori usta da progovori, ali ne reèe ništa. Nije skidao oèiju s brojèanika. "Istinu, Vinstone, molim te istinu. Tvoju istinu. Reci mi èega se po svom mišljenju seæaš." "Seæam se da svega nedelju dana pre mog hapšenja uopšte nismo bili u ratu s Istazijom. S njom smo bili u savezništvu. Rat se vodio protiv Evroazije. Trajao je èetiri godine. A pre toga..." O'Brajen ga zaustavi pokretom ruke. "Još jedan primer", reèe on."Pre nekoliko godina imao si ozbiljnu halucinaciju. Verovao si da trojica ljudi, tri bivša èlana Partije po imenu Džons, Aronson i Raterford - ljudi koji su bili pogubljeni zbog izdaje i sabotaže pošto su sve svoje zloèine priznali u potpunosti - nisu krivi za zloèine za koje su optuženi. Verovao si da si video neoboriv dokumentarni dokaz da su njihova priznanja lažna. Postojala je izvesna fotografija u pogledu koje si

imao halucinacije. Verovao si da si je odista držao u ruci. U pitanju je bila otprilike ovakva fotografija." Izmeðu O'Brajenovih prstiju pojavi se pravougaoni komadiæ papira. On se nekih pet sekundi naðe u Vinstonovom vidnom polju. To je bila fotografija, fotografija oko koje nije moglo biti sumnje. Ona fotografija. Jedna od kopija one fotografije koja je prikazivala Džonsa, Aronsona i Raterforda na kongresu Partije u Njujorku, koja mu je sluèajno došla u ruke pre jedanaest godina i koju je smesta uništio. Pred oèima mu je bila samo trenutak, a zatim ponovo nestala. Ali video ju je, nema sumnje da ju je video! On uèini oèajnièki, neizdržljivo bolan napor da oslobodi gornju polovinu tela. No nije se mogao pomeriti ni za centimetar. Za trenutak beše zaboravio na brojèanik. Hteo je jedino da ponovo podrži fotografiju u ruci, ili bar da je vidi. "Ona postoji!" uzviknu on. "Ne", reèe O'Brajen. On ode do drugog kraja sobe. Na zidu s te strane nalazila se rupa za pamæenje. O'Brajen podiže poklopac. Neviðen, slabašni komad papira odlete na talasu vrelog vazduha; nestajao je u bljesku plamena. O'Brajen se okrete od zida. "Pepeo", reèe on. "Pepeo koji se èak ne može ni prepoznati. Prah. Ne postoji. Nije uopšte ni postojala." "Ali ona je postojala! Ona postoji! Postoji u seæanju. Ja je se seæam. Vi je se seæate." "Ja je se ne seæam", reèe O'Brajen. Vinston se ohladi. To je bila dvomisao. Oseti se smrtno bespomoæan. Da je mogao biti siguran da O'Brajen laže, stvar ne bi imala znaèaja. No bilo je savršeno moguæe da je O'Brajen zaista zaboravio fotografiju. Ako je tako, onda je veæ zaboravio i da je porekao da je se seæa, zatim zaboravio i sam èin zaboravljanja. Kako biti siguran da to nije jednostavno podvala? Možda je to ludaèko išèašivanje svesti zaista moguæe; to je bila misao koja ga je poražavala. O'Brajen ga je zamišljeno posmatrao odozgo. Više nego ikad izgledao je kao uèitelj koji se trudi oko deteta koje je zastranilo, ali koje ipak mnogo obeæava. "Postoji jedna partijska parola koja se odnosi na prošlost", reèe on. "Molim te ponovi je." "'Ko kontroliše prošlost, kontroliše buduænost; ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost'", poslušno ponovi Vinston. "'Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost'", reèe O'Brajen klimajuæi glavom, sporo i s odobravanjem. "Da li ti, Vinstone, smatraš da prošlost realno postoji?" Vinstona opet obuze oseæanje bespomoænosti. Oèi mu poleteše brojèaniku. Ne samo da nije znao da li æe ga od bola spasti 'da' ili 'ne'; nije znao èak ni za koji on sam veruje da je taèan. O'Brajen se blago nasmeši. "Vinstone, u metafizici nisi jak", reèe on. "Do ovog trenutka nisi ni razmišljao šta znaèi postojanje. Formulisaæu preciznije. Da li prošlost postoji konkretno, u prostoru? Da li negde postoji neko mesto, neki svet èvrstih predmeta, gde se prošlost još uvek odvija?" "Ne." "Gde onda postoji prošlost, ako uopšte postoji?" "U dokumentima. Zapisana." "U svesti. U ljudskom pamšenju." "U pamæenju. Vrlo dobro. Mi, Partija, kontrolišemo sva dokumenta i sva pamæenja. Mi dakle kontrolišemo i prošlost, zar ne?"

"Ali kako vi možete spreèiti ljude da pamte?" uzviknu Vinston, ponovo za trenutak zaboravivši na brojèanik. "Pamæenje je nevoljno. Ono je van èoveka. Kako možete kontrolisati pamæenje? Moje niste stavili pod kontrolu!" O'Brajen se ponovo namrgodi i položi ruku na brojèanik. "Naprotiv", reèe, "ti ga nisi stavio pod kontrolu. To te je i dovelo ovde. Ti si dospeo ovamo zato što nisu uspeo u poniznosti, u samodisciplini. Nisi hteo da izvršiš onaj èin pokoravanja koji je cena normalnosti. Više si voleo da budeš lud, da budeš manjina koja se sastoji samo od jednog èoveka. Vinstone, samo disciplinovan duh može opažati stvarnost. Ti veruješ da je stvarnost nešto objektivno, spoljno, što postoji za sebe. Ti isto tako veruješ da je priroda stvarnosti sama po sebi oèigledna. Kad zavaravaš sebe misleæi da nešto vidiš, ti pretpostavljaš da svi ostali vide isto što i ti. Ali ja ti velim, Vinstone, da stvarnost nije spoljna. Stvarnost postoji u ljudskoj svesti i nigde više. I to ne u svesti pojedinca, koja može grešiti i koja, bilo kako bilo, brzo umire; samo u partijskoj svesti, koja je kolektivna i besmrtna. Istina je ono za šta Partija kaže da je istina. Stvarnost se može opažati samo kroz oèi Partije. To je èinjenica koju moraš ponovo nauèiti, Vinstone. Za to je potreban èin samouništenja, napor volje. Pre nego što æeš postati normalan, moraš se poniziti." On zastade nekoliko trenutaka, kao da bi sagovorniku dao vremena da njegove reèi shvati do kraja. "Da li se seæaš", nastavi on, "da si zapisao u svoj dnevnik, Sloboda, to je sloboda reæi da su dva i dva èetiri?" "Da", reèe Vinston. O'Brajen podiže levu ruku, nadlanicom prema Vinstonu, sakrivši palac i raširivši preostala èetiri prsta. "Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?" "Èetiri." "A ako Partija kaže da nije èetiri nego pet - koliko onda?" "Èetiri." Reè mu se završi u prigušenom jauku. Kazaljka na brojèaniku beše uzletela na šezdeset pet. Po celom telu mu izbi znoj. Vazduh mu je prodirao u pluæa i izlazio s dubokim stenjanjem koje nije mogao zaustaviti èak ni kad je stegao zube. O'Brajen ga je posmatrao. Držeæi i dalje èetiri prsta raširena. Zatim povuèe polužicu. Ovog puta se bol samo malo ublaži. "Koliko prstiju, Vinstone?" "Èetiri." Kazaljka se pope na šezdeset. "Koliko prstiju, Vinstone?" "Èetiri! Èetiri! Šta drugo da kažem? Èetiri!" Kazaljka se mora biti popela još više, ali on je nije pratio. Vid su mu ispunjavali krupno, strogo lice i èetiri prsta. Prsti su mu stajali pred oèima kao stubovi, ogromni, zamagljenih obrisa, pomalo zatreseni; ali bilo ih je bez pogovora èetiri. "Koliko prstiju, Vinstone?" "Èetiri! Prekinite, prekinite! Kako možete dalje? Èetiri! Èetiri!" "Koliko prstiju, Vinstone?" "Pet! Pet! Pet!" "Ne, Vinstone, to ti neæe vredeti. Lažeš me. Ti još uvek misliš da ih je èetiri. Koliko prstiju, molim?" "Èetiri! Pet! Èetiri! Koliko hoæete. Samo prekinite, prekinite ovaj bol!"

Odjednom se naðe kako sedi, s O'Brajenovom rukom oko ramena. Bio je bez svesti nekoliko sekundi. Spone koje su mu stezale telo bile su olabavljene. Bilo mu je veoma hladno, zubi su mu cvokotali, niz obraze su mu tekle suze. Za trenutak se pripi uz O'Brajena kao dete, oseæajuæi èudno smirenje od njegove teške ruke na svojim ramenima. Imao je oseæaj da je O'Brajen njegov zaštitnik, da je bol nešto što dolazi spolja, i da je O'Brajen taj koji æe ga od njega spasti. "Sporo uèiš, Vinstone", blago reèe O'Brajen. "Pa šta mogu?" zacmolji on. "Kako mogu da ne vidim šta mi je pred oèima. Dva i dva su èetiri." "Ponekad, Vinstone. Ponekad su pet. Ponekad su tri. Ponekad sve troje istovremeno. Moraš se više truditi. Postati normalan nije lako." On položi Vinstona na krevet. Veze na udovima se ponovo stegoše, ali bol beše išèileo a drhtavica prestala; sad je samo oseæao slabost i hladnoæu. O'Brajen mahnu glavom èoveku u belom mantilu, koji je sve to vreme stajao nepomoèno. Ovaj se saže i zagleda se izbliza u Vinstonove oèi, opipa mu puls, položi uvo na grudi, kucnu ovde-onde; zatim klimnu prema O'Brajenu. "Ponovo", reèe O'Brajen. Bol preplavi Vinstonovo telo. Kazaljka je morala biti na sedamdeset-sedamdeset pet. On ovog puta zatvori oèi. Znao je da su prsti još tu, i da ih je èetiri. Bilo je važno jedino ostati u životu dok ne proðe grè. Više nije primeæivao da li jauèe ili ne. Bol se ponovo ublaži. On otvori oèi. O'Brajen beše povukao polužicu natrag. "Koliko prstiju, Vinstone?" "Èetiri. Pretpostavljam da ih je èetiri. Da mogu, video bih pet. Pokušavam da vidim pet." "Šta želiš: da me ubediš kako vidiš pet, ili da ih zaista vidiš?" "Da ih zaista vidim." "Ponovo", reèe O'Brajen. Kazaljka se pope na osamdeset - možda i devedeset. Vinston se samo povremeno seæao zašto mu se zadaje bol. Iza èvrsto stisnutih kapaka izgledalo mu je da se prsti - èitava šuma prstiju - pokreæu kao u kakvoj igri, prepliæu i raspliæu, nestaju jedni iza drugih i ponovo se pojavljuju. Pokušavao je da ih izbroji, nije se više seæao zašto. Znao je samo da je nemoguæe izbrojati ih, i da je to na neki naèin posledica tajanstvene istovetnosti izmeðu pet i èetiri. Bol se ponovo utiša. Kad je otvorio oèi, vide isti prizor. Bezbroj prstiju, nalik na drveæe u pokretu, i dalje je prolazilo u oba pravca, ukrštajuæi se i ponovo se razdvajajuæi. On ponovo zažmuri. "Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?" "Ne znam. Ne znam. Ubiæete me ako nastavite. Èetiri, pet, šest - najiskrenije vam kažem da ne znam." "To je veæ bolje", reèe O'Brajen. U Vinstonovu ruku zabode se igla. Gotovo u istom trenu po celom telu mu se raširi blažena, lekovita toplota. Bol je veæ bio dopola zaboravljen. On otvori oèi i zahvalno pogleda naviše, prema O'Brajenu. Na prizor krupnog, izboranog lica, tako ružnog a tako inteligentnog, srce mu se steže. Da se mogao pomaæi, ispružio bi ruku i stavio je O'Brajenu na rame. Nikad ga nije voleo dublje no tog trenutka, i to ne samo zato što mu je O'Brajen zaustavio bol. Bilo mu se vratilo staro oseæanje da u osnovi nije važno je li O'Brajen prijatelj ili neprijatelj. O'Brajen je bio èovek s kojim se moglo razgovarati. Možda èoveku i nije toliko potrebno da bude voljen koliko da bude shvaæen. O'Brajen ga je muèenjem doterao do ivice ludila, a za neko vreme æe ga poslati

i u smrt. To ništa nije smetalo. U izvesnom smislu dubljem od prijateljstva, njih dvojica su bili intimni; mada to nijedan od njih nije iskazao reèima, postojalo je neko mesto gde se mogu sresti i razgovarati. O'Brajen ga je odozgo posmatrao s izrazom lica koji je nagoveštavao da i on sam misli tu misao. Kad je progovorio, ton mu je bio lak i neusiljen. "Znaš li gde se nalaziš, Vinstone?" reèe on. "Ne znam. Nagaðam. U Ministarstvu ljubavi." "Znaš li koliko si vremena ovde?" "Ne znam. Danima, nedeljama, mesecima - verovatno mesecima." "A zašto misliš da mi dovodimo ljude ovamo?" "Da ih naterate da priznaju." "Ne, nije zato. Pokušaj ponovo." "Da ih kaznite." "Ne!" uzviknu O'Brajen. Glas mu se beše naglo promenio, a lice odjednom postalo istovremeno strogo i uzbuðeno. "Ne! Ne da samo izvuèemo priznanje, ne da samo kaznimo. Hoæeš da ti kažem zašto smo te doveli ovamo? Da te izleèimo! Da te uèinimo normalnim! Molim te da shvatiš, Vinstone, da niko koga dovedemo ovamo ne izlazi iz naših ruku neizleèen! Nas ne zanimaju ti glupavi zloèini koje si poèinio. Partiju ne zanima otvoreni èin: jedino do èega je nama stalo jeste misao. Mi se ne zaustavljamo na tome da uništavamao svoje protivnike; mi ih menjamo. Shvataš li šta hoæu time da kažem?" Bio je nagnut nad Vinstonom. Tako izbliza, lice mu je izgledalo ogromno, a viðeno odozdo, èinilo se strahovito ružno. Sem toga, bilo je ispunjeno nekim zanosom, nekom ludaèkom predanošæu. Vinstonu se ponovo skupi srce. Da je bilo moguæe, uvikao bi se u krevet još dublje. Bio je siguran da æe O'Brajen povuæi polužicu iz èiste obesti. Meðutim, O'Brajen se u tom trenutku okrete i poðe nekoliko koraka gore-dole. Zatim nastavi, manje žestoko: "Pre svega treba da shvatiš da ovde nema muèenika. Èitao si o verskim progonima u prošlosti. U srednjem veku postojala je inkvizicija. Ona je propala. Cilj joj je bio da iskoreni jeres, a postigla je to da ju je ojaèala. Na svakog jeretika koga je spalila na lomaèi pojavljivalo se na hiljade novih. Zašto? Zato što su se pokajali; u stvari ubijali ih zato što se nisu pokajali. Ljudi su umirali zato što se nisu hteli odreæi svojih pravih verovanja. Prirodno, sva slava je pripadala žrtvi, a sva sramota inkvizitoru koji ju je spaljivao. Kasnije, u dvadesetom veku, pojavili su se totalitaristi: nemaèki nacisti i ruski komunisti. Staljinisti su proganjali jeretike svirepije nego Inkvizicija. Sem toga, èinilo im se da su iz grešaka u prošlosti izvukli pouke; u svakom sluèaju, znali su da ne smeju stvarati muèenike. Pre no što su izvodili svoje žrtve na javne procese, namerno su im uništavali dostojanstvo. Iscrpljivali su ih muèenjem i samoæom sve dok ti ljudi nisu postali bedne, kukavne ruine, koje su priznavale sve što im se stavi u usta, ružile same sebe, optuživale se meðusobno i krile se jedne iza drugih, cvileæi za milost. Pa ipak se posle nekoliko godina cela stvar ponovila. Mrtvi ljudi postali su muèenici, a njihovo poniženje bilo je zaboravljeno. I opet: zašto? Pre svega, zato što su njihova priznanja bila oèigledno iznuðena i neistinita. Mi takve greške ne pravimo. Sva priznanja koja se ovde izreknu istinita su. Mi ih èinimo istinitim. A iznad svega, ne dopuštamo da se mrtvi dignu protiv nas. Ne bi smeo dalje zamišljati da æe te potomstvo osvetiti, Vinstone. Potomstvo neæe ni èuti za tebe. Biæeš potpuno izvuèen iz toka istorije. Pretvoriæemo te u gas i razvejati u stratosferu. Od tebe neše ostati ništa: ni ime u spisku, ni seæanje u glavi. Biæeš uništen u prošlosti kao i u buduænosti. Neæeš biti postojao."

'Zašto onda gubite vreme muèeæi me?' pomisli Vinston s trenutnom gorèinom. O'Brajen se zaustavi u pola koraka kao da je Vinston to izgovorio naglas. Njegovo krupno ružno lice se približi, malo suženih oèiju. "Ti sad misliš", reèe on, "da, pošto te nameravmao potpuno uništiti, tako da ništa što kažeš ili uradiš neæe imati nikakvog znaèaja - zašto onda gubimo vreme i prethodno te saslušavamo? To si mislio, zar ne?" "Da", reèe Vinston. O'Brajen se jedva primetno osmehnu. "Ti si feler u tkanini, Vinstone. Ti si mrlja koja se mora izbrisati. Zar ti nisam maloèas rekao da se mi razlikujemo od progonitelja iz prošlosti? Mi se ne zadovoljavamo negativnom prošlošæu, èak ne ni najponiznijim pokoravanjem. Kad nam se najzad budeš predao, to mora biti po tvojoj slobodnoj volji. Mi ne uništavamo jeretika zato što nam se suprotstavlja; dokle god nam se suprotstavlja mi ga uopšte ne uništavamo. Mi ga preobraæamo, zarobljavamo srž njegove svesti, mi ga preoblièavamo. Mi sažimamo sve zlo i sve iluzije u njemu; pridobijamo ga za svoju stranu, i to ne na izgled, nego istinski - on postaje srcem i dušom naš. Mi od njega prvo stvorimo našeg èoveka pa ga tek onda ubijamo. Nepodnošljivo nam je da igde na svetu postoji pogrešna misao, ma koliko bila tajna i nemoæna. Èak ni u trenutku smrti ne možemo dopustiti nikakva skretanja. U prošlosti je jeretik, iduæi na lomaèu, i dalje bio jeretik; propagirao je svoju jeres, zanosio se njome. Èak je i žrtva staljinskih èistki mogla nositi bunt u svojoj glavi dok je išla hodnikom èekajuæi metak. Ali mi èinimo mozak savršenim pre nego što ga raznesemo. Zapovest starih despotskih sistema bila je 'Nemoj'. Zapovest totalitarnih sistema bila je 'Budi'. Naša zapovest je 'Jesi'. Niko koga dovedemo ovde više ne ustaje protiv nas. Svakoga oèistimo do kraja. Èak i ona tri bedna izdajnika u èiju si nevinost nekad verovao - Džons, Aronson i Raterford - i njih smo na kraju slomili. U njihovom saslušavanju uèestvovao sam i ja. Video sam ih kako se polagano iscrpljuju, cvile, puze, plaèu - i to na kraju ne od straha, nego jedino od kajanja. Kad smo s njima bili gotovi, bili su samo ljušture ljudi. U njima nije bilo više njièega sem žalosti zbog onoga što su uèinili, i ljubavi prema Velikom Bratu. Bilo je dirljivo videti koliko su ga voleli. Molili su da ih streljamo odmah, da bi umrli dok im je mozak još èist." Glas mu beše postao gotovo sanjalaèki. Na licu su mu se opet videli onaj zanos i ono ludaèko oduševljenje. Ne pretvara se, pomisli Vinston; nije dvolièan; on veruje u ono što govori. Najviše ga je muèila sopstvena intelektualna nedoraslost. Posmatrao je tešku a ipak elegantnu priliku kako koraèa gore-dole, kako mu ulazi i izlazi iz vidnog polja. O'Brajen je u svakom pogledu bio veæi od njega. On sam nije imao, niti ikad može imati, nijednu misao koju O'Brajen nije još odavno upoznao, ispitao i odbacio. U O'Brajenovom duhu bio je sadržan Vinstonov. No u tom sluèaju, kako je moguæe da O'Brajen bude lud? Mora biti da je lud on, Vinston. O'Brajen se zaustavi i pogleda ga odozgo. "Nemoj zamišljati da æeš se spasti, Vinstone, ma koliko nam se potpuno predao. Mi ne štedimo nikog ko je jednom zastranio. Èak i ako nam se prohte da te pustimo da odživiš svoj život do prirodne smrti, ni tad nam neæeš pobeæi. Šta ti se desi ovde, ostaje zauvek. Shvati to unapred. Smoždiæemo te do stepena odakle nema povratka. Ovde æe ti se dogoditi stvari od kojih se nikad neæeš oporaviti, makar živeo hiljadu godina. Više nikad neæeš moæi da imaš obièno ljudska oseæanja. U tebi æe sve biti mrtvo. Više nikad neæeš biti kadar da osetiš ljubav, prijateljstvo, radost života, smeh, radoznalost, hrabrost, poštenje. Biæeš šupalj. Mi æemo te isprazniti, potom ispuniti samim sobom." On zastade i dade znak èoveku u belom mantilu. Vinston oseti kako mu se neki teški aparat smešta iza glave. O'Brajen sede na krevet, te mu je lice

bilo skoro na istom nivou s Vinstonovim. "Tri hiljade", reèe, govoreæi preko Vinstonove glave èoveku u belom mantilu. Dva meka tampona, blago ovlažena, pritisnuše Vinstonove slepooènice. On uzdrhta. Biæe bola, nekog novog bola. O'Brajen položi svoju ruku na njegovu, ohrabrujuæi, gotovo nežno. "Ovog puta te neæe boleti", reèe on. "Gledaj me pravo u oèi." U tom trenutku se zbi razorna eksplozija ili nešto što je lièilo na eksploziju, mada nije bio siguran da li je bilo i zvuka. No u svakom sluèaju video je zaslepljujuæi bljesak. Nije ga bolelo ništa, jedino se osetio nemoæan. Iako je veæ ležao na leðima kad se to desilo, imao je èudan utisak da je oboren na leða nekim strašnim, bezbolnim udarcem. Sem toga, nešto mu se i u glavi bilo promenilo. Dok mu se vid ponovo izoštravao, on se seti gde je i prepoznade lice koje je gledalo u njegovo; ali negde je postojala neka praznina, kao da mu je iz mozga izvaðen komad. "Proæi æe", reèe O'Brajen. "Pogledaj me u oèi. S kojom je zemljom Okeanija u ratu?" Vinston razmisli. Znao je šta znaèi reè Okeanija, i da je on graðanin Okeanije. Seæao se takoðe i Evroazije i Istazije, ali ko je s kim u ratu nije znao. Nije se èak ni seæao nikakvog rata. "Ne seæam se." "Okeanija je u ratu s Istazijom. Seæaš li se sad?" "Da." "Okeanija je oduvek bila u ratu s Istazijom. Od poèetka tvog života, od poèetka Partije, od poèetka istorije, rat traje bez prekida, uvek isti rat. Seæaš li se toga?" "Da." "Pre jedanaest godina stvorio si legendu o trojici ljudi koji su bili osuðeni na smrt zbog izdaje. Tvrdio si da si video komad papira koji je dokazivao njihovu nevinost. Takav komad papira nikad nije postojao. Ti si ga izmislio, a kasnije si poverovao u njega. Sad se seæaš upravo onog trenutka kad si ga izmislio. Seæaš li se?" "Da." "Malopre sam podigao prste na ruci i pokazao ti. Video si pet prstiju. Seæaš li se?" "Da." O'Brajen podiže prste leve ruke, sakrivši palac. "Ovde ima pet prstiju. Vidiš li pet prstiju?" "Da." I zaista ih je video toliko, za jedan kratak trenutak, pre nego što mu se predeo svesti izmenio. Video je pet prstiju, bez ikakve deformacije. Onda sve ponovo postade normalno, i stari strah, mržnja i zgranutost se vratiše i skoliše ga. No postojao je trenutak - nije znao koliki; možda trideset sekundi - jasnoæe i sigurnosti, kad je svaka nova O'Brajenova sugestija ispunjavala po jedno prazno mesto i postajala apsolutna istina, kad je dva i dva moglo isto tako lako biti tri kao i pet, da je to bilo potrebno. Taj trenutak beše izbledeo pre nego što je O'Brajen spustio ruku; no, iako se nije dao povratiti, ostao je u seæanju, kao što u seæanju ostaje kakav intenzivan doživljaj iz nekog udaljenog doba života, doba kad je èovek bio sasvim druga liènost nego u trenutku seæanja. "Sad vidiš", reèe O'Brajen, "da je to, bilo kako bilo, moguæe." "Da", reèe Vinston. O'Brajen ustade zadovoljna lica. Levo od njega Vinston spazi èoveka u belom mantilu kako odbija vrh ampule i puni špric. O'Brajen se okrete Vinstonu

s osmehom, i, gotovo na stari naèin, popravi naoèare na nosu. "Seæaš li se da si napisao u dnevniku", reèe on, "da je svejedno jesam li ti prijatelj ili neprijatelj, pošto sam, u najmanju ruku, èovek koji te razume i s kojim se može razgovarati? Imao si pravo. Ja volim da razgovaram s tobom. Dopada mi se ustrojstvo tvog intelekta. Podseæa me na moje, s tom razlikom što si ti lud. Pre nego što završimo ovu seansu, možeš mi postaviti nekoliko pitanja, ako hoæeš." "Bilo kakvih?" "Kakvih hoæeš." On vide da su Vinstonove oèi na brojèaniku. "Iskljuèen je. Koje ti je prvo pitanje?" "Šta ste uradili s Džulijom?" upita Vinston. O'Brajen se ponovo osmehnu. "Izdala te je, Vinstone. Smesta, bez rezerve. Retko sam kad video da nam neko pristupa tako brzo. Da je vidiš, jedva bi je poznao. Sav bunt, sve obmane, sva ludost, sva iskrenost duha - sve je to isterano iz nje. To je bilo savršeno obraðeno, školski primer." "Muèili ste je?" O'Brajen ostavi ovo bez odgovora. "Sledeæe pitanje", reèe on. "Da li Veliki Brat postoji?" "Razume se da postoji. Partija postoji. Veliki Brat je otelovljenje Partije." "Da li on postoji u istom smislu kao i ja?" "Ti ne postojiš", reèe O'Brajen. Njega ponovo napade oseæanje bespomoænosti. Poznavao je, ili bar mogao zamisliti, argumente kojima bi se dokazalo da on ne postoji; argumente kojima bi se dokazalo da on ne postoji; ali oni su bili besmislice, igra reèi. Zar i sama izjava 'ti ne postojiš' ne sadrži logièki apsurd? Ali šta vredi to reæi? Duh mu se skupi pri pomisli na neporecive, ludaèke argumente kojima bi ga O'Brajen srubio. "Mislim da postojim", umorno reèe on. "Svestan sam postojanja svoje liènosti. Roðen sam, i umreæu. Imam ruke i noge. Zauzimam odreðeno mesto u prostoru. Nijedno èvrsto telo ne može zauzeti to istomesto u isto vreme. Da li veliki Brat postoji u tom smislu?" "To nije važno. On postoji." "Hoæe li Veliki Brat umreti?" "Razume se da neæe. Kako bi mogao da umre? Sledeæe pitanje." "Da li Bratstvo postoji?" "To Vinstone, neæeš saznati nikad. Ako rešimo da te pustimo na slobodu kad budemo gotovi s tobom, ako doèekaš i devedesetu, ni tad neæeš saznati da li je na to pitanje odgovor da ili ne. Dokle god budeš živ, to æe u tvojoj glavi ostati nerešena zagonetka." Vinston je ležao æuteæi. Grudi su mu se dizale i spuštale malo ubrzanije. Još uvek nije bio postavio ono pitanje koje mu je prvo došlo u glavu. Znao je da ga mora postaviti, a ipak mu se èinilo da jezik odbija da ga izgovori. Na O'Brajenovom licu dalo se proèitati da ga to zabavlja. Èinilo se èak da mu i naoèare imaju neki ironièan sjaj. Zna, pomisli Vinston, zna šta æu ga pitati! Na tu pomisao, iz njega grunuše reèi: "Šta je u sobi sto jedan?" O'Brajenu se izraz lica ne promeni. On odgovori suvo: "Ti znaš šta je u sobi sto jedan, Vinstone. Svako zna šta je u sobi sto jedan." On podiže prst prema èoveku u belom mantilu. Senasa je oèigledno bila gotova. U Vinstonovu ruku se zari igla. On gotovo istog trenutka utonu u dubok san.

3. "Tvoje leèenje ima tri faze", reèe O'Brajen."Uèenje, shvatanje i prihvatanje. Vreme je da uðeš u drugu fazu." Kao i uvek, Vinston je ležao na leðima. No od nedavna su mu veze bile labavije. Još uvek su ga vezivale za krevet, ali sada je mogao da malo pokrene ruke u laktu. Brojèanik je takoðe postao manje užasan. Od njegovih udara spasavala ga je hitrina duha; O'Brajen je povlaèio ruèicu uglavnom samo onda kad je Vinston ispoljavao neinteligenciju. Ponekad bi prošla cela seansa a da O'Brajen ne upotrebi brojèanik. Vinston nije znao koliko je seansi bilo. Ceo taj proces kao da se protezao dugo, beskrajno - verovatno nedeljama - a razmaci izmeðu seansi trajali su katkad nekoliko dana a katkad samo sat ili dva. "Ležeæi ovde", reèe O'Brajen, "èesto si se èudio èak si i mene pitao - zašto Ministarstvo ljubavi troši toliko vremena i truda na tebe. Dok si bio slobodna, zbunjivalo te je, u osnovi to isto pitanje. Bio si u stanju da shvatiš mehanizam društva u kome živiš, ali ne i njegove pokretaèke motive. Seæaš li se da si napisao u dnevniku 'Jasno mi je kako; nije mi jasno zašto'? I upravo kad si poèeo razmišljati o onome 'zašto', poèeo si da sumnjaš u svoju normalnost. Proèitao si knjigu, Goldštajnovu knjigu; ili bar neke delove. Da li si odatle saznao išta što veæ nisi znao?" "Vi ste je proèitali?" upita Vinston. "Ja sam je napisao. To jest, uèestvovao u pisanju. Kao što znaš, nijedna knjiga se ne proizvodi samostlano." "Je li istina ono što u njoj piše?" "Što se opisa tièe, jeste. Meðutim program akcije koji ona iznosi sušta je besmislica. Potajno nagomilavanje znanja - postepeno širenje prosveæenosti - konaèno proleterska revolucija - zbacivanje Partije s vlasti. Ti si i sam predvideo da æe to pisati u njoj. Sve je to besmislica. Proleteri se neæe nikad pobuniti, ni za hiljadu godina, ni za milion. Ne mogu. Ne moram ti reæi zašto: ti to znaš i sam. Ako si ikad gajio snove o ustanku, moraš ih napustiti. Partija se ni na koji naèin ne može zbaciti s vlasti. Vladavina Partije je veèna. To treba da ti bude polazna taèka u daljem razmišljanju." On se približi krevetu. Veèna! ponovi on. "A sad da se vratimo na pitanje 'kako' i 'zašto'. Tebi je prilièno jasno kako se Partija održava na vlasti. Sad mi reci zašto se mi držimo vlasti. Šta nas na to pokreæe? Zašto želimo moæ? Hajde, govori", dodade on kad mu Vinston nije odgovorio. Vinston ipak ne progovori još trenutak-dva. Beše ga savladalo oseæanje zamorenosti. Sa O'Brajenovog lica ponovo je zraèila jedva primetna ludaèka zanesenost. Znao je u napred šta æe O'Brajen reæi. Da Partija ne želi vlast radi sebe same nego za dobro veæine. Da ona želi vlast zato što su ljudi iz mase slabiæi i kukavice koji ne mogu izdržati slobodu niti se suoèiti s istinom, te da im zato moraju rukovoditi i sistematski ih obmanjivati drugi, jaèi od njih. Da èoveèanstvo mora birati izmeðu slobode i sreæe, i da je, za ogromnu veæinu, sreæa bolja. Da je Partija veèiti zaštitnih slabih, sekta predana jedinstvenom idealnu koji èini zlo da bi stvorila dobro, koja žrtvuje svoju sreæu za sreæu drugih. Strašno je to, pomisli Vinston, strašno je to što æe O'Brajen verovati u sve ovo kad bude izrekao ove reèi. Vidi mu se po licu. O'Brajen zna sve. Zna hiljadu puta bolje no Vinston u kakvom poniženju živi ogromna masa ljudi i kojim ih lažima i varvarskim delima Partija održava u takvom stanju. On je shvatio sve, odmerio sve, i zakljuèio da ništa od toga nije važno; krajnji

cilj opravdava sve. Šta se može, pomisli Vinston, protiv ludaka koji je inteligentniji nego ti, koji pravièno sasluša tvoje argumente a zatim jednostavno nastavlja sa svojim ludilom? "Vi rukovodite nama za naše dobro", slabim glasom reèe on. "Vi verujete da ljudi nisu sposobni da upravljaju sami sobom i stoga..." On se trže i skoro kriknu. Kroz telo mu beše prošao udar bola. O'Brajen beše povukao polužicu do trideset pet. "Gluposti, Vinstone, gluposti!" uzviknu on. "Morao bi biti pametniji." On vrati polužicu na mesto i nastavi: "Ja æu ti reæi odgovor na moje pitanje. Evo u èemu je stvar. Partija želi moæ jedino i iskljuèivo radi same moæi. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samo moæ. Ni bogatstvo, ni raskoš, ni dug život, ni sreæa; samo moæ, èista moè. Šta znaèi èita moæ, shvatiæeš odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz prošlosti utoliko što znamo šta radimo. Svi ostali, èak i oni koji su nam bili slièni, bili su kukavice i licemeri. Nemaèki nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bili vrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili, možda èak i verujuæi u to, da su se doèepali vlasti ne želeæi, i na ogranièeno vreme; da odmah iza ugla leži raj u kome æe svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi nismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. Moæ nije sredstvo, moæ je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se saèuvala revolucija nego se podiže revolucija da bi se uspostavila diktatura. Cilj progonjenja je progonjenje. Cilj muèenja je muèenje. Cilj moæi je moæ. Da li sad poèinješ da me shvataš?" Vinstona iznenadi, kao što ga je i ranije iznenaðivao, zamor na O'Brajenovom licu. Bilo je jako, mesnato i brutalno, bilo je puno inteligencije i neke uzdržane strasti pred kojom se oseæao bespomoæan; ali bilo je i umorno. Ispod oèiju su bile kesice, koža je visila s jagodica. O'Brajen se naže nad njega, nemarno mu primièuæi istrošeno lice. "Ti sad misliš", reèe on, "da je moje lice staro i izmoreno. Misliš kako govorim o moæi, a nesposoban sam da spreèim makar raspadanje svog sopstvenog tela. Zar ne možeš shvatiti, Vinstone, da jedinka nije ništa više do æelija? Zamor æelije je elan organizma. Da li se umire kad se odseku nokti?" On se okrete na drugu stranu i ponovo zakoraèi po sobi, držeæi jednu ruku u džepu. "Mi smo sveštenici moæi", reèe on. "Bog, to je moæ. No što se tebe tièe, moæ je trenuno samo reè. Vreme je da stekneš predstavu o tome šta znaèi moæ. Pre svega treba da shvatiš da je moæ kolektivna stvar. Jedinka je moæna samo kad prestane biti jedinka. Tebi je poznata parola Partije: 'sloboda je ropstvo.' Je li ti padalo na pamet da se ona može èitati i natraške? Ropstvo je sloboda. Usamljen slobodan - èovek æe uvek biti poražen. Tako mora biti, jer je svakom ljudskom biæu suðeno da umre, što je najveæi od svih poraza. Ali ako je u stanju da se potpuno, do kraja potèini ako se može utopiti u Partiju tako da su on i Partija jedno, onda je svemoæan i besmrtan. Drugo što treba da shvatiš jeste da moæ znaèi moæ nad ljudskim biæima. Nad telom - ali pre svega nad duhom. Moæ nad materijom - spoljnom stvarnošæu, kako bi je ti nazvao - nema znaèaja. Naša vlast nad materijom je veæ apsolutna." Vinston za trenutak zaboravi brojèanik. On pokuša da se podigne u sedeæi stav, i uspe samo da se bolno istegne. "Ali kako možete imati vlast nad materijom?" eksplodira on. "Vi nemate vlast èak ni nad klimom, èak ni nad silom teže. Da i ne govorimo o bolestima, fizièkom bolu, smrti..." O'Brajen ga uæutka poretom ruke. "Mi imamo vlast nad materijom zato što imamo vlast nad duhom. Stvarnost je sadržana u lobanji. Postepeno æeš nauèiti,

Vinstone. Nema nièega što mi ne možemo. Da budemo nevidljivi, da lebdimo u vazduhu - šta god hoæeš. Ja bih mogao uzleteti s ovog poda kao mehur sapunice kad bih hteo. Ali neæu, jer Partija to neæe. Ti bi se morao okanuti tih shvatanja iz devetnaestog veka o prirodnim zakonima. Mi pravimo prirodne zakone." "Nije istina! Vi ne vladate èak ni ovom planetom. A Evroazija i Istazija? Njih još niste osvojili." "Nije važno. Pobediæemo ih kad nam bude odgovaralo. No èak i da ih ne pobedimo, šta bi to smetalo? Mi ih možemo jednostavno iskljuèiti iz svesti. Okeanija je ceo svet." "Ali i sama zemlja je samo zrnce prašine. A èovek je siæušan - bespomoæan! Otkad on postoji. Zemlja je milionima godina bila nenastanjena." "Koješta. Zemlja je stara koliko i mi, ništa starije. Kako bi mogla biti starija? Sve što postoji, postoji samo kroz ljudsku svest." "Ali stene su pune kostiju izumrlih životinja - mamuta, mastodonata i ogromnih gmizavaca koji su postojali daleko pre nego što se uopšte èulo za èoveka." "Vinstone, jesi li ti video te kosti? Razume se da nisi. Njih su izmislili biolozi iz devetnaestog veka. Pre èoveka nije postojalo ništa. Posle èoveka, ako on ikad nestane s lica zemlje, neæe biti nièeg. Van èoveka nepostoji ništa." "Ali van nas je ceo kosmos. Pogledajte zvezde! Neke od njih su udaljene milionima svetlosnih godina. One su nam zauvek van dohvata." "Šta su zvezde?" ravnodušno reèe O'Brajen. "Plamièci udaljeni koji kilomtar. Da hoæemo, mogli bismo stiæi do njih. Ili ih izbrisati. Zemlja je centar vasione. Sunce i zvezde se okreæu oko nje." Vinston uèini još jedan grèevit pokret. Ovog puta nije rekao ništa. O'Brajen nastavi kao da odgovara na izreèenu primedbu: "Razume se, za izvesne svrhe to nije istina. Kad plovimo okeanom, ili kad predviðamo pomraèenje, èesto nam je pogodno da pretpostavimo da se zemlja okreæe oko sunca i da su zvezde udaljene milione miliona kilometra. Ali šta s tim? Misliš li da nismo u stanju da stvorimo dvostruki sistem astornomije? Zvezde mogu biti i blizu i daleko, veæ prema tome kako nam je potrebno. Misliš li da naši matematièari nisu tome dorasli? Jesi li zaboravio dvomisao?" Vinston ponovo potonu u krevet. Šta je god govorio, brz odgovor ga je lomio kao tojaga. A ipak je znao, znao, da je u pravu. Verovanje da van sopstvenog duha ne postoji ništa - pa valjda postoji neki naèin da se dokaže da je pogrešno? Zar nije još odavno u prošlosti oboreno? Za to verovanje postojalo je èak i ime, ali ga se nije mogao setiti. O'Brajenove usne, dok ga je posmatrao odozgo, iskriviše se u blag osmejak. "Rekoh ti, Vinstone", reèe on, "da si u metafizici slab. Reè koje pokušavaš da se setiš jeste solipsizam. Ali grešiš. To nije solipsizam. Kolektivni solipsizam, ako hoæeš - to da. Ali to je druga stvar; èak sasvim suprotna. Ali skrenuli smo s pravca", dodade on izmenjenim tonom. "Prava moæ, moæ za koju se mi moramo boriti i danju i noæu, nije moæ nad stvarima nego nad ljudima." On zastade, i za trenutak ponovo postade slièan uèitelju koji ispituje bistrog ðaka: "Kaži mi, Vinstone, kako jedan èovek uspostavlja svoju moæ nad drugim?" Vinston razmisli. "Primoravajuæi ga da pati", reèe. "Upravo tako. Primoravajuæi ga da pati. Nije dovoljna samo pokornost. Ako ne pati, kako æeš znati da se pokorava tvojoj volji, a ne svojoj? Moæ se sastoji u nanošenju bola i poniženja. Moæ se sastoji u tome da se ljudski duh razbije na komade a potom sastavi u željeni oblik. Da li ti sad biva jasno kakav svet mi stvaramo? Taj svet je potpuna suprotnost onim glupavim hedonistièkim utopijama koje su zamišljali reformatori u prošlosti. Svet straha, izdajstva

i muke, svet u kome se gazi i biva zgažen, svet koji æe s procesom rafiniranja postajati nemilosrdniji. Napredak u našem svetu znaèiæe napredak ka poveæanju bola. Stare civilizacije su tvrdile da se zasnivaju na ljubavi i pravdi. Naša se zasniva na mržnji. U našem svetu neæe biti drugih emocija od straha, gneva, trijufa i samouniženja. Sve ostalo æemo uništiti - sve. Veæ slamamo misaone navike koje su preživele iz perioda pre Revolucije. Raskinuli smo vezu izmeðu deteta i roditelja, izmeðu èoveka i èoveka, i izmeðu èoveka i žene. Više se niko ne usuðuje da veruje supruzi, detetu, prijatelju. Deca æe se oduzimati od majki po poroðaju, kao jaja od kokoške. Seksualni instinkt æe biti uništen. Produžavanje vrste biæe formalnost koja æe se obavljati jednom godišnje, kao što se produžuje knjižica za snabdevanje. Ukinuæemo orgazam. Naši neurolozi upravo rade na tome. Neæe biti odanosti, sem odanosti Partiji. Neæe biti ljubavi, sem ljubavi prema Velikom Bratu. Neæe biti smeha, sem smeha pobedioca nad pobeðenim. Neæe biti umetnosti, neæe biti književnosti, neæe biti nauke. Kad postanemo svemoæni, nauka nam više neæe biti potrebna. Neæe biti razlike izmeðu lepog i ružnog. Neæe biti radoznalosti neæe biti uživanja u životu. Sva konkurentska zadovoljstva biæe uništena. Ali uvek - to nemoj zaboraviti, Vinstone uvek æe biti opijenosti od moæi, sve veæe i sve suptilnije. Uvek, u svakom trenutku postojaæe uzbuðenje pobede, draž gaženja po neprijatelju koji je bespomoæan. Ako hoæeš sliku o buduænosti, zamisli èizmu kako gazi ljudsko lice - zauvek." On zastade, kao da je oèekivao da æe Vinston progovoriti. Vinston beše pokušao da se ponovo utopi u površinu kreveta. Nije mogao da izusti ni reè. Èinilo mu se da mu se srce sledilo. O'Brajen produži: "I zapamti da je to zauvek. Uvek æe biti tog lica po kome treba gaziti. Jeretik, neprijatelj društva, uvek æe postojati da bismo ga mogli ponovo pobeðivati i ponižavati. Sve kroza što si prošao otkako si nam dopao u ruke - sve æe se to nastaviti i to još gore. Špijuniranja, izdaje, hapšenja, muèenja, pogubljenja, nestajanja, neæe nikad prestati. Taj svet æe biti svet straha isto koliko i trijumfa. Što bude jaèa, Partija æe biti bezobzirnija; što je slabiji otpor, to je jaèi despotizam. Goldštajn i njegove jeresi živeæe veèito. Svakog dana, svakog trenutka, biæe poražavane, obezvreðivane, ismevane, popljuvane - a ipak æe uvek preživljavati. Ova drama koju sam s tobom igrao sedam godina odigravaæe se opet i opet, generaciju za generacijom, uvek u sve suptilnijem obliku. Uvek æemo imati jeretika pred sobom, prepuštenog nama na milost i nemilost, koji vrišti od bola, slomljen, dostojan prezira - i koji æe se na kraju potpuno pokajati, spasen od samog sebe, koji æe od svoje volje puziti do naših stopa. To je svet koji pripremamo, Vinstone. Svet pobede za pobedom, trijumfa za trijumfom; beskrajnog pritiskanja, pritiskanja, pritiskanja na živac moæi. Vidim da poèinješ da shvataš kako æe taj svet izgledati. Ali na kraju æeš prevaziæi golo shvatanje. Prihvatiæeš ga i postati deo njega." Vinston se beše dovoljno povratio da može govoriti. "Ne možete!" reèe slabim glasom. "Šta misliš tom primedbom, Vinstone?" "Ne možete stvoriti takav svet koji ste mi sad opisali. To je san. Takav svet je nemoguæ." "Zašto?" "Nemoguæe je zasnovati jednu civilizaciju na strahu, mržnji i surovosti." "Zašto ne?" "Ne bi imala vitalnosti. Izvršila bi samoubistvo." "Koješta. Ti si pod utiskom da mržnja iscrpljuje više nego ljubav. Zašto bi bila takva? Pa i kad bi bila, šta onda? Recimo da mi rešimo da se istrošavamo

brže. Recimo da ubrzamo tempo života tako da ljudi postanu senilni u tridesetoj godini. Pa šta? Zar ne možeš shvatiti da smrt jedinke nije smrt? Partija je besmrtna." Kao i obièno, od njegovog glasa Vinston se oseti smlavljen i bespomoæan. Usto se bojao da æe O'Brajen ponovo povuæi polužicu na brojèaniku. No ipak nije mogao da æuti. Slabašno bez argumenata, bez ièega što bi ga podržavalo sem neiskazivog straha od onoga što je O'Brajen rekao, on se vrati u nazad. "Ne znam - ne tièe me se. Nekako æete veæ propasti. Nešto æe vas veæ pobediti. Pobediæe vas život." "Mi vladamo životom, Vinstone, na svim njegovim nivoima. Ti zamišljaš da postoji nešto što se zove ljudska priroda, što æe se razgneviti od naših dela i okrenuti protiv nas. Ali ljudsku prirodu stvaramo mi. Èovek se može mesiti do beskonaènosti. Ili si se možda vratio svom starom verovanju da æe se proleteri ili robovi diæi i zbaciti nas. Izbaci to iz glave. Oni su bespomoæni, kao životinje. Èoveèanstvo - to je Partija. Ostali su van njega; nevažni su." "Ne tièe me se. Na kraju æe vas potuæi. Pre ili posle æe vas prozreti, a onda æe vas razbiti u paramparèad." "Vidiš li ti kakav dokaz da se to dešava?" "Ne. Ja u to verujem. Znam da æete propasti. Postoji nešto u vasioni - ne znam, neki duh, neki princip - što nikad neæete pobediti." "Veruješ li ti u boga, Vinstone?" "Ne." "Pa šta je to onda, koji je taj princip koji æe pobediti?" "Ne znam. Duh èoveka." "A da li ti sebe smatraš èovekom?" "Da." "Ako jesi, Vinstone, onda si poslednji. Tvoja vrsta je izumrla; naslednici smo mi. Shvataš li da si sam? Ti si van istorije, ti ne postojiš." Ponašanje mu se promeni; on reèe nešto grublje: "I smatraš se moralno višim od nas, s našim lažima i našom svirepošæu?" "Da, smatram se višim." O'Brajen ne reèe ništa. Govorila su neka druga dva glasa. Posle jednog trenutka Vinston primeti da je jedan od tih glasova njegov. To što se èulo bilo je magnetofonski snimak razgovora koji je vodio s O'Brajenom one veèeri kad je pristupio Bratstvu. On se sad èu kako obeæava da æe lagati, krasti, falsifikovati, ubijati, podsticati uzimanje droga i prostituciju, širiti veneriène bolesti, baciti vitriol deci u lice. O'Brajen uèini kratak, nestrpljiv pokret, kao da bi rekao da je stvar nevredna prikazivanja. Zatim okrete prekidaè i glasovi uæutaše. "Ustani s kreveta", reèe. Veze se behu olabavile. Vinston se spusti na pod i nesigurno uspravi. "Ti si poslednji èovek", reèe O'Brajen. "Ti si zatoèenik ljudskog duha. Videæeš se kakav si. Skini odeæu." Vinston odreši komad kanapa koji mu je držao kombinezon. Patent-zatvaraè su mu odavno bili išèupali. Nije se mogao setiti da li je i jedan put skinuo svu odeæu sa sebe otkako su ga uhapsili. Ispod kombinezona telo su mu obavijale prljave žuækaste krpe, koje on jedva prepoznade kao ostatke donjeg rublja. Dok ih je skidao sa sebe, on primeti trokrilno ogledalo na suprotnom kraju sobe. Približi mu se, zatim se zaustavi u pola koraka. Iz grla mu se beše oteo nehotièan krik. "Hajde, hajde", reèe O'Brajen. "Stani izmeðu krila. Videæeš se i sa strane." Vinston beše zastao jer ga je bilo strah. Prema njemu je išla povijena siva, kosturna prilika. Plašio je više njen izgled nego samo saznanje da je

ta prilika on. On se približi staklu. Lice te spodobe izgledalo je izbaèeno upolje zbog pognutog držanja. Izgubljeno, hapšenièko lice sa èvorugavim èelom koje je prelazilo u æelavo teme, iskrivljen nos i jagodice stuèenog izgleda iznad kojih su oèi bile užarene i blede. Obrazi su bili izborani, a usta izgledala upala. Svakako je posredi bilo njegovo lice, ali mu se èinilo da se ono promenilo manje nego on u sebi. Ono što bi se na njemu videlo bilo bi drukèije od onog što je oseæao. Bio je delimièno oæelavio. U prvom trenutku je pomislio da je posiveo, ali sivo mu je bilo samo teme. Sem ruku i druga lica celo mu je telo bilo sivo od davnašnje prljavštine koja se upila u kožu. Ovde-onde pod prljavštinom videle su se crvene brazgotine od rana, a kod èlanaka je prošireno mesto na veni bilo zapaljena masa s koje se ljuštila koža. No istinski ga je prestravilo to što mu je telo bilo toliko smršalo. Grudni koš mu je bio uzan kao u kostura; noge su se bile tako istanjile da su u kolenu bile šire nego u butini. Sad je video šta je O'Brajen mislio o viðenju sa strane. Krivina kième je zaprepašæivala. Mršava ramena su bila pognuta, èineæi od grudi ulegnuæe, tanki vrat kao da se savijao nadvoje pod težinom lobanje. Da je trebalo pogaðati, rekao bi da je u pitanju telo šezdesetogodišnjaka koji pati od kakve opake bolesti. "Ponekad si mislio", reèe O'Brajen, "da moje lice - lice èlana Uže partije - izgleda staro i istrošeno. Šta misliš o svom!" On zgrabi Vinstona za rame i obrte ga tako da se naðoše licem u lice. "Pogledaj u kakvom si stanju!" reèe on. "Pogledaj tu prljavštinu po celom telu. Pogledaj to blato izmeðu prstiju na nogama. Pogledaj tu odvratnu ranu na nozi iz koje ti se cedi gnoj. Primeæuješ li da zaudaraš kao jarac? Verovatno više i ne primeæuješ. Pogledaj koliko si smršao. Vidiš li? Mogu da sastavim palac i kažiprst oko tvoje mišice. Mogao bih ti prelomiti vrat kao šargarepu. Znaš li da si izgubio dvadeset pet kilograma otkako si nam pao u ruke? Èak ti i kosa opada, u celim pramenovima. Gledaj!" On dohvati Vinstona za kosu i povuèe; u ruci mu ostade pramen dlaka. "Otvori usta. Devet, deset, jedanaest - imaš još jedanaest zuba. Koliko si imao kad si došao ovamo? I ovo malo što ti je ostalo ispada ti iz glave. Gledaj!" On dohvati jedan od Vinstonovih preostalih prednjih zuba izmeðu snažnog palca i kažiprsta. Kroz Vinstonovu vilicu sevnu bol. O'Brajen mu beše išèupao zub iz korena. Zatim ga baci preko æelije. "Truliš", reèe on, "raspadaš se. Šta si ti? Vreæa ðubreta. Sad se okreni i ponovo pogledaj u ogledalo. Vidiš li tu spodobu koja te gleda? To je poslednji èovek. Ako si ti èovek, onda je to èoveèanstvo. A sad se obuci." Sporim, krutim pokretima, Vinston se poèe oblaèiti. Do tada nije primeæivao koliko je mršav i slab. U glavi mu se vrtela samo jedna misao: da se u zatvoru nalazi duže nego što mu se èinilo. Zatim ga, dok je ponovo navlaèio svoje bedne krpe, iznenada preplavi sažaljenje prema svom upropašæenom telu. Pre no što je postao svestan šta èini, on se skljoka na stolièicu koja je stajala pored kreveta i briznu u plaè. Bio je svestan svoje ružnoæe, svoje nespretnosti - svežanj kostiju u odvratnom prljavom rublju koji sedi i plaèe pod grubim belim svetlom - ali se nije mogao zaustaviti. O'Brajen mu položi ruke na rame, gotovo ljubazno. "Neæe to veèno trajati", reèe on. "Možeš se spasti kad god zaželiš. Sve zavisi od tebe." "Vi ste to uèinili?" zajeca Vinston. "Vi ste me doveli u ovo stanje." "Ne, Vinstone, ti si sam sebe doveo do njega. To si prihvatio kad si krenuo protiv Partije. Sve je to bilo sadržano u tvom prvom delu. Nije se desilo ništa što nisi i sam predvideo."

On zastade, zatim produži: "Potukli smo te, Vinstone. Slomili smo te. Video si kakvo ti je telo. Duh ti je u istom stanju. Ne mislimo da ti je ostalo još mnogo ponosa. Tukli su te, batinali, vreðali; vrištao si od bola, valjao si se na podu u sopstvenoj krvi i bljuvotini. Cvilio si za milost, izdao si sve i svakoga. Možeš li mi navesti ijedno poniženje kroz koje nisi prošao?" Vinston beše prestao da plaèe, mada su mu se suze i dalje cedile iz oèiju. On podiže pogled ka O'Brajenu. "Nisam izdao Džuliju", reèe. O'Brajen ga zamišljeno pogleda odozgo. "Ne", reèe on. "ne; to stoji. Nisi izdao Džuliju." Ono èudno poštovanje prema O'Brajenu, koje ništa nije moglo uništiti, ponovo zapljusnu Vinstonovo srce. Kako je inteligentan, pomisli on, kako je inteligentan! Nikad se nije desilo da O'Brajen ne shvati šta mu on kaže. Svako drugi bi mu smesta odvratio da je izdao Džuliju. Jer šta nisu iscedili iz njega pod mukama? Rekao im je sve što je znao o njoj, o njenim navikama, njenom karakteru, prošlosti; priznao je gozbe namirnicama sa crne berze, blud, maglovite planove protiv Partije - sve. A ipak, u onom smislu koji je davao toj reèi, ipak je nije izdao. Nije prestao da je voli; oseæanja koja je imao prema njoj ostala su ista. O'Brajen je bez objašnjenja razumeo šta je on mislio. "Recite mi", upita ga Vinston, "hoæe li me skoro streljati?" "Dotle može potrajati još dugo", reèe O'Brajen. "Ti si težak sluèaj. Ali ne gubi nadu. Mi izleèimo svakog, pre ili posle. Na kraju æemo te streljati."

4. Bilo mu je mnogo bolje. Popravljao se i jaèao iz dana u dan, ako se moglo govoriti o danima. Belo svetlo i zujanje ostali su nepromenjeni, ali æelija je bila nešto udobnija nego ostale u kojima je bio. Na krevetu od dasaka bio je dušek i jastuk; imao je i stolièicu. Bili su ga okupali, a potom ga prilièno èesto puštali da se pere u limenom lavoru. Èak su mu davali i tople vode da se pere. Dali su mu novo rublje i èist kombinezon, mazali su mu oteèenu venu nekom mašæu koja je ublažavala svrab. Izvadili su mu preostale zube i dali veštaèku vilicu. Prošlo je mnogo nedelja, ako ne i meseci. Da je bio imalo zainteresovan, mogao je da prati proticanje vremena, jer su ga hranili u razmacima koji su izgledali pravilni. Procenjivao je da mu daju tri obroka na dvadeset èetiri èasa; ponekad se maglovito pitao da li ga hrane noæu ili danju. Hrana je zaèudo bila dobra, s mesom za svaki treæi obrok. Jednom su mu dali èak i kutiju cigareta. Šibica nije imao, ali mu je veèito æutljivi stražar davao vatre. Prvi put kad je pokušao da puši beše mu pripala muka, ali nije popustio. Kutija mu je potrajala dugo: pušio je samo po pola cigarete posle svakog obroka. Dali su mu tablicu za èiji je jedan ugao bila privezana križulja. Ispoèetka ih nije upotrebljavao. Èak i budan, bio je u potpunoj apatiji. Èesto bi izmeðu dva obroka odležao gotovo ne pokreæuæi se, èas spavajuæi a èas se budeæi u nejasne fantazije u kojima je i otvoriti oèi bilo previše. Još odavno je bio navikao da spava s jakim svetlom na licu. Nije mu smetalo; jedina je razlika bila u tome što su mu snovi bili povezaniji. Celo to vreme sanjao je mnogo, i uvek lepe snove. Bio je u Zlatnom kraju, ili sedeo meðu velièanstvenim ruševinama osvetljenim suncem, s majkom, sa Džulijom, s O'Brajenom - nije

radio ništa, prosto je sedeo na suncu i razgovarao s njima o mirnim snovima. Sad kad je podsticaj koji je davao bol bio uklonjen, èinilo se da je izgubio moæ intelektualnog naprezanja. Nije mu bilo dosadno, nije imao želje za razgovorom ili razonodom. Prosto biti sam, ne biti tuèen ni saslušavan, biti sit i sav èist, savršeno ga je zadovoljavalo. Postepeno je poèeo da provodi sve manje vremena u snu, ali još uvek ga ništa nije gonilo da ustaje. Želeo je jedino da mirno leži i oseæa kako mu se u telu skuplja snaga. Opipavao bi se ovde-onde, nastojeæi da se uveri da to nije iluzija, da mu se mišiæi zaista debljaju a koža zateže. Najzad se uspostavi van svake sumnje da se popravio; noge su mu u butinama bile neporecivo deblje nego u kolenima. Posle toga, ispoèetka s oklevanjem, on poèe redovno izvoditi vežbe. Uskoro je bio u stanju da preðe tri kilometra, mereæi ih koracima po æeliji, i ugnuta ramena mu se poèeše ispravljati. Onda pokuša da radi komplikovanije vežbe; tu se zaprepasti i ponizi otkrivši šta sve nije sposoban da uradi. Nije mogao da se kreæe brže no hodom, nije mogao da drži stolièicu u ispruženoj ruci, nije mogao da stoji na jednoj nozi a da ne izgubi ravnotežu. Èuènuvši, otkri da se može uspraviti na jedvite jade, s užasnim bolovima u butinama i listovima. Leže potrbuške i pokuša da se podigne rukama. Nije vredelo: nije se mogao pomaæi ni za centimetar. No posle nekoliko dana - posle nekoliko obroka - èak i taj poduhvat mu poðe za rukom. Doðe vreme kad je bio u stanju da se tako podigne šest puta uzastopce. Poèe se èak ponositi svojim telom i gajiti povremeno verovanje da mu se i lice vraæa u preðašnje stanje. Jedino kad bi sluèajno stavio ruku na æelavo teme setio bi se izboranog, ruševnog lica koje ga je onog dana pogledalo iz ogledala. Duh mu postade aktivniji. On sede na krevet od dasaka navalivši se leðima na zid, s tablicom na kolenima, i smišljeno se dade na posao da se prevaspita. Bilo je sasvim jasno da je kaputilirao. Sad vide da je u stvari poèeo kapitulirati još davno pre no što je doneo tu odluku. Od trenutka kad se našao u zgradi Ministarstva ljubavi, da, èak i tokom onih minuta kad su on i Džulija stajali bespomoæno dok im je gvozdeni glas govorio šta da rade, shvatio je svu lakoumnost, svu površnost svog pokušaja da se usprotivi moæi Partije. Sad je znao da ga je svih tih sedam godina Policija misli posmatrala kao isenkta pod lupom. Nije bilo nijednog fizièkog èina, nijedne izgovorene reèi, koje nisu primetili, nijednog misaonog procesa koji nisu bili u stanju da pogode. Èak su i ono belièasto zrnce prašine na koricama dnevnika uvek pažljivo vraæali na mesto. Puštali su mu magnetofonske snimke, pokazivali fotografije. Na nekima su bili on i Džulija zajedno, Da, èak i... Više se nije mogao boriti protiv Partije. Osim toga, Partija je bila u pravu. Tako je moralo biti: kako bi besmrtni, kolektivni mozak mogao da pogreši? Kojim se spoljnim merilom mogu proveravati njegovi zakljuèci? Duševno zdravlje je stvar statistike. U pitanju je samo to da se nauèi misliti onako kako oni misle. Samo što...! Križulja mu se meðu prstima èinila debela i nezgrapna. On poèe zapisivati misli koje su mu dolazile u glavu. Prvo napisa krupnim, neposrednim štampanim slovima: SLOBODA JE ROPSTVO Zatim gotovo bez predaha ispisa ispod toga: DVA I DVA SU PET

Ali tu se pojavi neka prepreka. Kao da je uzmicao pred neèim, duh mu se nije mogao usredsrediti. Znao je da zna šta je na redu, ali se za trenutak nije mogao setiti. Uspe da se seti samo svesnim naporom; misao mu nije došla sama od sebe. On napisa: BOG JE MOÆ Prihvatao je sve. Prošlost je izmenjiva. Prošlost se nikad nije menjala. Okeanije je u ratu s Istazijom, Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom. Džons, Aronson i Raterford su krivi za sve èime ih je optužba teretila. On nikad nije video fotografiju koja je pobijala njihovu krivicu. Ona uopšte nije ni postojala; on ju je izmislio. Setio se da se seæao protivreènih stvari, no to su bile lažne uspomene, proizvodi samozavaravanja. Kako je sve to bilo lako! Treba se samo predati; sve ostalo dolazi samo po sebi. To je kao kad èovek pliva uz struju koja ga gura natrag ma koliko se naprezao, a zatim najednom reši da se okrene i poðe niza struju umesto protiv nje. Ništa se nije menjalo sem plivaèevog položaja: ono predodreðeno je u svakom sluèaju èekalo na kraju. Sve je bilo lako sem...! Sve može biti istina. Takozvani prirodni zakoni su koještarija. Zemljina teža je besmislica. "Ja bih mogao", rekao mu je O'Brajen, "uzleteti s ovog poda kao mehur sapunice, kad bih hteo." Vinston to razradi. "Ako on misli da je uzleteo s poda, i ako ja u isto vreme mislim da ga vidim kako uzleæe, onda se to zaista dešava." Odjednom, kao potopljena olupina koja se najednom probija na površinu vode, u glavu mu se probi misao: "Ne dešava se. Mi samo zamišljamo da se dešava. To je halucinacija." On je smesta odgurnu u stranu. Greška je bila oèigledna. Podrazumevalo se da postoji 'stvarni' svet gde su se odvijala 'stvarna' zbivanja. Ali kako takav svet može postojati? Šta znamo o bilo èemu, sem onoga što saznajemo preko svog duha? Sve što se dogaða, dogaða se u duhu. Šta god se dešava u duhu, odista se dešava. Nije imao teškoæa da ukloni tu grešku; nije bio ni u opasnosti da joj podlegne. On ipak shvati da mu ta misao nije ni trebalo da doðe u pamet. Duh treba da stvori sebi neku slepu mrlju kad god se ukaže kakva opasna misao. Taj proces bi trebalo da bude automatski, instinktivan. U novogovoru se zvao zlostavljanje. On se dade na vežbanje u zlostavljanju. Predstavi sebi tvrdnje 'Partija kaže da je zemlja pljosnata', 'Partija kaže da je led teži od vode' - i izvežba se da ne primeæuje ili da ne shvata argumente koji su tome protivreèili. Nije bilo lako. Bila je potrebna velika moæ rezonovanja i improvizacije. Na primer, aritmetièki problemi koji su proizilazili iz tvrdnje 'dva i dva su pet' bili su van njegovih intelektualnih moæi. Bila je takoðe potrebna i izvesna duhovna gimnastika, sposobnost da se u jednom trenutku primenjuje najsuptilnija logika, a u drugom previðaju i najgrublje logièke greške. Glupost je bila isto toliko potrebna koliko i inteligencija, i isto toliko teško dostižna. Jednog dana - mada 'jednog dana' nije pravi izraz; moglo je isto tako biti i pola noæi; dakle: jednom - on zapade u èudno, blaženo sanjarenje. Išao je hodnikom oèekujuæi metak. Znao je da æe ga iduæeg trenutka metak pogoditi. Sve je bilo sreðeno, izglaðeno, pomireno. Nije više bilo sumnji, prepirki, bola, straha. Telo mu je bilo zdravo i snažno. Hodao je lakim koracima, s radošæu od kretanja i oseæanjem da hoda po suncu. Više nije bio u uzanim belim hodnicima Ministarstva ljubavi nego u onom ogromnom prolazu obasjanom suncem, širokom èitav kilometar, kojim je prolazio u delirijumu izazvanom drogom.

Bio je u Zlatnom kraju i hodao putanjom preko starog pašnjaka koji su zeèevi sav obrstili. Oseæao je kratku gipku travu pod nogama i sunce na licu. Na ivici poljane blago su se njihali brestovi, a negde iza njih bio je potoèiæ u èijim su se zelenim virovima ispod vrba igrale ribice. Odjednom se trže, sav užasnut. Po kièmi mu izbi znoj. Bio je èuo svoj glasni krik: "Džulija! Džulija! Džulija! Džulija, ljubavi moja! Džulija!" Za trenutak ga salete halucinacija: vide je pred sobom. Èinilo se da nije samo s njim, nego u njemu. Bilo mu je kao da mu je ušla u samo tkivo kože. Tog trenutka ju je voleo daleko više nego kad su bili zajedno i slobodni. Isto tako je znao da je ona negde živa i da joj je potrebna njegova pomoæ. On ponovo leže i pokuša da se pribere. Šta je to uradio? Koliko æe godina ovaj trenutak slabosti dodati njegovom zatoèeništvu? Još jedan trenutak, i on æe èuti bat èizama u hodniku. Oni neæe pustiti da ovaj izliv proðe nekažnjeno. Sad znaju, ako nisu i od ranije znali, da on krši sporazum koji je zakljuèio s njima. Pokorio se Partiji ali je još uvek mrzi. U prošlosti je pod maskom konformiste nosio jeretièki duh. Sad se povukao korak dalje: u duhu se predao, ali se nadao da æe dušu oèuvati netaknutu. Zna da nije u pravu, ali više voli da ne bude. Oni æe to razumeti - O'Brajen æe razumeti. Sve je izišlo na videlo u tom jednom jedinom glupavom kriku. Moraæe da poène ispoèetka. To može potrajati godinama. On preðe rukom preko lica, trudeæi se da upamti novi oblik. U obrazima su bile duboke bore jagodice su pod rukom bile oštre, nos spljošten. Osim toga, otkako se poslednji put video u ogledalu, dobio je i nove vilice. Nije lako održati nedokuèiv izraz na licu kad èovek ne zna kako mu lice izgleda. U svakom sluèaju, sama kontrola nad crtama lica nije dovoljna. On prvi put shvati da èovek koji hoæe da saèuva tajnu mora da je sakrije i od samog sebe. Mora sve vreme znati da je ona tu, ali ne sme je, dokle god ne postane potrebna, pustiti da u bilo kom obliku kome se može dati ime prodre u svest. Od sad mora da ima ne samo ispravne misli nego i ispravna oseæanja, ispravne snove. A sve to vreme mora èuvati mržnju u sebi, kao grudvu materije koja je deo njega, a ipak nepovezana s njim kao cistu. Jednog dana æe odluèiti da ga streljaju. Ne može se znati kad, ali se nekoliko sekundi unapred može pogoditi. Pucaju uvek s leða kad èovek ide hodnikom. Deset sekundi æe biti dosta. Za to vreme se svet u njemu može preokrenuti. I onda, najednom, bez ijedne reèi, bez zastajanja u hodu, bez promene i u jednoj jedinoj crti lica - najednom æe kamuflaža spasti i: bum! opaliæe topovi njegove mržnje. Mržnja æe ga ispuniti kao ogroman praštav plamen. I u tom istom trenutku: bum! Opaliæe metak, prekasno - ili prerano. Pre nego što mu budu pridobili mozak, oni æe ga razneti. Jeretièka misao æe biti nekažnjena, nepokajana, van njihovog domašaja zauvek. Oni æe probušiti rupu u svom sopstvenom savršenstvu. Umreti mrzeæi ih - to je sloboda. On zatvori oèi. To je bilo teže nego prihvatiti intelektualnu disciplinu. U pitanju je bilo samoponiženje, samosakaæenje. Moraæe da zaroni u najgnusniju gnusobu. Šta još ima strašnije, šta još ima gadnije? On pomisli na Velikog Brata. Ogromno lice (zato što se stalno viðalo na plakatima uvek se èinilo da ima metar u širinu) sa gustim crnim brkovima i oèima koje su pratile èoveka, iziðe mu pred oèi kao samo od sebe. Koje je njegovo pravo oseæanje prema Velikom Bratu? U hodniku se èu težak bat èizama. Èelièna vrata se otvoriše s treskom. U æeliju uðe O'Brajen. Iza njega je stajao oficir voštana lica i stražari u crnoj uniformi. "Ustani", reèe O'Brajen. "Hodi ovamo."

Vinston stade pred njega. O'Brajen ga dohvati snažnim rukama za ramena i unese mu se u lice. "Mislio si da me prevariš", reèe on. "To ti je bilo glupo. Ispravi se. Pogledaj me u lice." On zastade, zatim nastavi blažim glasom: "Oporavljaš se. Intelektualno, s tobom je gotovo sve kako treba. Nisi napredovao jedino emocionalno. Reci mi, Vinstone - i zapamti, bez laži; ti znaš da uvek primeæujem laž - reci mi: koje je tvoje pravo oseæanje prema Velikom Bratu?" "Mrzim ga." "Mrziš ga. Dobro. Znaèi da je došlo vreme da nauèiš i poslednji korak. Moraš zavoleti Velikog Brata. Nije dovoljno da mu se samo pokoravaš; moraš ga voleti." On pusti Vinstona blago ga gurnuvši prema stražarima. "Soba sto jedan", reèe.

5. U svakoj fazi svog zatoèeništva znao je, ili mu se èinilo da zna, na kom se mestu te zgrade bez prozora nalazi. Verovatno je bilo malih razlika u vazdušnom pritisku. Æelije gde su ga stražari tukli bile su pod zemljom. Soba u kojoj ga je O'Brajen saslušavo bila je visoko, blizu krova. Ova prostorija je bila mnogo metara pod zemljom, na najdubljem mestu dokle se može doæi. Bila je veæa od skoro svih ostalih æelija u kojima je bio. No on je jedva i primeæivao okolinu. Primetio je jedino da su pravo ispred njega bila dva stoèiæa, oba pokrivena zelenom èojom. Jedan je bio na svega metar-dva ispred njega, a drugi nešto dalje, blizu vrata. Bio je u sedeæem stavu privezan za stolicu tako èvrsto da nije mogao pokrenuti ništa, èak ni glavu. Glavu mu je otpozadi nešto stezalo tako da je morao gledati pravo preda se. Za trenutak je bio sam, zatim se vrata otvoriše i O'Brajen uðe. "Jednom si me pitao", reèe O'Brajen, "šta je u sobi sto jedan. Ja sam ti rekao da odgovor znaš i sam. Svi znaju. U sobi sto jedna je najgora stvar na svetu." Vrata se ponovo otvoriše. Uðe stražar koji je nosio nešto od žice, neku kutiju ili korpu. On je stavio na udaljeniji sto. Od O'Brajena Vinston nije mogao da vidi šta je to. "Najgora stvar na svetu", reèe O'Brajen, "varira zavisno od jedinke. Za nekog je to biti živ zakopan, za drugog biti spaljen, ili udaviti se, ili biti nabijen na kolac, ili pedeset drugih smrti. Ima sluèajeva kad je najgora stvar na svetu nešto sasvim beznaèajno, èak ni ne smrtonosno." On se beše malo pomerio u stranu tako da je Vinston mogao bolje videti onaj predmet na stolu. To je bio èetvrtasti kavez od žice, s ruèicom nešto nalik na maèevalaèku masku, s udubljenom stranom napolju. Iako je kavez ležao tri-èetiri metra od njega, Vinston vide da je uzdužnom pregradom podeljen na dvoje, i da se u svakom odeljku nalazi po jedan stvor. To su bili pacovi. "U tvom sluèaju", reèe O'Brajen, "najgora stvar na svetu su pacovi." Još èim je video kavez, kroz Vinstona je prošla neka jeza predoseæanja, neki strah od neznano èega. No tog trenutka mu najednom postade jasno šta znaèi onaj maskoliki deo. Utroba kao da mu se pretvori u vodu. "Ne možete!" kriknu on visokim, napuklim glasom. "Ne biste valjda! Ne biste valjda! Pa to je nemoguæe."

"Da li se seæaš", reèe O'Brajen, "trenutka panike koji ti je dolazio u snovima? Ispred tebe je bio zid mraka, a u ušima ti je buèalo. S druge strane zida nalazilo se nešto užasno. Znao si da znaš šta je to, ali se nisi usuðivao da mu pogledaš u oèi. S druge strane zida su se nalazili pacovi." "O'Brajene!" reèe Vinston naprežuæi se da ovlada svojim glasom. "Vi znate da to nije potrebno. Šta tražite od mene?" O'Brajen mu ne dade neposredan odgovor. Najzad progovori, onako uèiteljski kako je ponekad imao obièaj. Gledao je zamišljeno nekud u daljinu, kao da se obraæa publici iza Vinstonovih leða. "Sam po sebi", reèe on, "bol nije uvek dovoljan. Ima situacija u kojima se èovek odupire bolu, èak i dok ne izdahne. Ali za svakog postoji nešto neizdržljivo - nešto o èemu se ne može ni misliti. To nema veze sa hrabrošæu i kukavièlukom. Èovek koji pada s neke visine nije kukavica ako se u padu uhvati za uže. Èovek koji izranja iz duboke vode nije kukavica ako napuni pluæa vazduhom. To je jednostavno instinkt koji se ne može uništiti. Isti je sluèaj s pacovima. Za tebe, oni su neizdržljivi. Oni predstavljaju oblik pritiska kome se ne možeš odupreti, èak i kad bi hteo. Stoga æeš uèiniti ono što se od tebe traži." "Ali šta, šta? Kako æu to uèiniti ako ne znam šta je?" O'Brajen podiže kavez i premesti ga na bliži sto, spustivši ga pažljivo na èoju. Vinstonu zapišta krv u ušima. Imao je oseæanje da sedi u potpunoj usamljenosti. Nalazio se usred ogromne puste ravnice, ravne pustinje natopljene suncem, preko koje su mu svi zvuci dolazili iz neizmernih daljina. No ipak je kavez s pacovima bio nepuna dva metra od njega. Pacovi su bili ogromni. Bili su u onom dobu kad im njuška postaje tupa i krvožedna a krzno prelazi iz sive boje u mrku. "Iako je glodar", reèe O'Brajen, još uvek se obraæajuæi nevidljivoj publici, "pacov je mesožder. To znaš. Èuo si šta se dešava u siromašnim èetvrtima ovog grada. Ima ulica gde žene ne smeju da ostave malo dete samo u kuæi, Èak ni na nekoliko minuta, jer bi ga inaèe pacovi svakako napali. U vrlo kratkom roku oglodali bi ga do kostiju. Oni takoðe napadaju bolesnike i samrtnike. Sa zaèuðujuæom inteligencijom raspoznaju koji se ljudi ne mogu braniti." Iz kaveza se zaèu žestoka cika. Vinstonu se uèini da dopire izdaleka. Pacovi su se tukli; pokušavali su da se dohvate jedno drugog kroz pregradu. On èu i duboko oèajnièko stenjanje. Uèini mu se da i ono dolazi odnekud van njega. O'Brajen podiže kavez i u istom trenutku pritisnu nešto na njemu. Nešto školjocnu. Vinston se izbezumljeno napreže da se otrgne sa stolice. Nije vredelo: svaki deo tela, èak i glava, bili su èvrsto stegnuti. O'Brajen primaèe kavez na nepun metar od Vinstonovog lica. "Pritisnuo sam prvu polugu", reèe on. "Konstrukcija ovog kaveza ti je jasna. Maska æe ti naleæi na lice, ne ostavljajuæi nikakav izlaz. Kad pritisnem ovu drugu polugu, vrata kaveza æe se podiæi. Izgladnele životinje æe izleteti kao meci. Jesi li kad video pacova u skoku? Naleteæe ti na lice i odmah zagristi u njega. Neki put idu pravo na oèi. Neki put progrizu kroz obraze i navale na jezik." Kavez se primicao; veæ je bio sasvim blizu. Vinston èu niz oštrih krika koji kao da su dolazili iz vazduha iznad njegove glave. Ipak se žestoko borio protiv panike. Smisliti, smisliti nešto makar u preostalom deliæu sekunde - jedina nada je bila u tome. Odjednom ga po nozdrvama udari odvratan ustajao zadah životinja. U njemu se uskomeša muènina; on se gotovo onesvesti. Sve se bilo pomraèilo. Za trenutak je bio izvan sebe, životinja koja urla. No ipak izroni iz mraka grèevito se držeæi jedne misli. Može se spasiti na jedan jedini naèin. Mora podmetnuti neko drugo ljudsko biæe, telo nekog drugog ljudskog biæa, izmeðu sebe i pacova.

Krug maske je veæ bio toliko blizu da se od njega nije videlo više ništa. Vratanca od žice bila su mu na svega dva-tri pedlja od lica. Pacovi su znali šta se sprema. Jedan je poskakivao, a drugi, stari olinjali deda iz kanalizacije, stajao uspravno, stežuæi ružièastim šapama šipke kaveza, i krvožedno njuškao. Vinston vide brkove i žute zube. Ponovo ga zahvati crna panika. Bio je slep, bespomoæan, bez misli. "To je bila uobièajena kazna u vreme kineskog carstva." reèe O'Brajen, didaktièki kao i pre. Maska mu se navlaèila na lice. Žica mu se oèeša o obraz. A onda - ne, to nije bilo olakšanje, samo nada, siæušan komadiæ nade. Prekasno, možda prekasno. No on beše najednom shvatio da na celom svetu postoji samo jedno biæe na koje može da prenese svoju kaznu - jedno jedino telo koje može da gurne izmeðu sebe i pacova. I poèe izbezumljeno urlati, ponavljati iz sveg glasa: "Džuliji! Džuliji! Ne meni! Džuliji! Svejedno mi je šta æete joj! Iskidajte joj lice, oderite je do kostiju. Ne meni! Džuliji! Ne meni!" Padao je unazad, u neizmerne dubine, sve dalje od pacova. Još uvek je bio privezan za stolicu, ali beše propao kroz pod, kroz zidove zgrade, kroz zemlju, kroz okeane, kroz atmosferu, u vasionu, u meðuzvezdani prostor - sve dalje, dalje, dalje od pacova. Bio je udaljen neznano koliko svetlosnih godina, ali O'Brajen je i dalje stajao uz njega. Još uvek je oseæao hladnoæu žice na obrazu. Ali kroz tamu koja ga je obavijala on èu još jedno metalno školjocanje. Znao je da su se vratanca zatvorila a ne otvorila.

6. Kafana Pod kestenom bila je gotovo prazna. Padajuæi koso kroz prozor, žut sunèev zrak je padao na prašnjave ploèe stolova. Bilo je petnaest èasova; samotno doba dana. Iz telekrana se cedila muzika metalnog zvuka. Vinston je sedeo u svom uobièajenom uglu, zagledan u praznu èašu. Katkad bi podigao pogled na ogromno lice koje ga je gledalo sa suprotnog zida. Ispod njega je pisalo VELIKI BRAT TE POSMATRA. Kelner se pojavi nepozvan i napuni mu èašu džinom Pobeda, istresavši u nju i nekoliko kapljica iz druge boce kroz èiji je zapušaè prolazila cevèica.To je bio saharin s karanfiliæem, specijalitet kafane. Vinston je slušao telekran. Iz njega je trenutno izlazila samo muzika, ali svakog èasa se oèekivao specijalni bilten Ministarstva mira. Novosti s afrièkog fronta bile su krajnje uznemirujuæe. Brige o tom frontu vraæale su mu se celog dana. Jedna evroazijska armija (Okeanija je u ratu s Evroazijom; Okeanija je oduvek u ratu s Evroazijom) kretala se na jug straviènom brzinom. Podnevni bilten nije pominjao nijednu odreðenu oblast, no bilo je verovatno da se borbe veæ vode oko ušæa Konga. Brazavil i Leopoldvil su bili u opasnosti. Nije se moralo gledati na mapu da bi se shvatilo šta to znaèi. Nije u pitanju bio samo gubitak centralne Afrike; prvi put u celom ratu bila je ugrožena i sama teritorija Okeanije. U njemu planu neko jako oseæanje, ne sasvim strah nego neko neodreðeno uzbuðenje, zatim se zagasi. On prestade misliti o ratu. Tih dana se nije mogao koncentrisati ni na šta duže od nekoliko trenutaka. On podiže èašu i ispi je u jednom gutljaju. Kao i uvek, džin ga protrese, gotovo natera da povrati. Piæe je bilo odvratno. Karanfiliæ i saharin, koji su, onako otužni, veæ i sami bili gadni, nisu mogli da sakriju tupi uljasti miris; a najgore je od svega

bilo to što mu je miris džina, koji ga je pratio dan i noæ, bio u svesti neraskidivo vezan sa zadahom onih... Nikad ih nije imenovao, èak ni u mislima; koliko mu je bilo moguæe, nije ih ni zamišljao. Oni su bili nešto èega je samo upola bio svestan, nešto što mu se vrzma tik uz lice, neki miris koji mu se uporno držao nozdrva. Dok se džin u njemu dizao, od podrignu kroz ljubièaste usne. Otkako su ga pustili bio se ugojio, pa èak i povratio svoju staru boju - u stvari, i više nego povratio. Crte lica su mu zadebljale, koža na nosu i jagodicama ogrubela i pocrvenela, èak je i æelavo teme bilo previèe ružièasto. Kelner, i ovog puta nepozvan, donese šahovsku tablu i poslednji broj Tajmsa, savijen na strani sa šahovskim problemima. Zatim, videvši da je Vinstonova èaša prazna, donese bocu s džinom i napuni je. Vinston nije morao da naruèuje. Znali su njegove navike. Šahovska tabla ga je uvek èekala, sto u uglu bio uvek rezervisan; èak i kad je kafana bila puna on je za svojim stolom sedeo sam jer niko nije hteo da bude viðen u njegovoj blizini. Nikad se nije trudio da raèuna koliko je popio. U nepravilnim razmacima podnosili su mu komad prljave hartije za koji su govorili da je raèun, no imao je utiska da mu stalno naplaæuju manje. No bilo bi mu svejedno i da je obratno. Sad je uvek imao para. Imao je èak i posao, sinekuru plaæenu daleko bolje no njegova ranija služba. Muzika s telekrana prestade. Program nastavi spikerov glas. Vinston podiže glavu, ali posredi nije bio bilten s fronta. Samo kratko saopštenje Ministarstva obilja da je u prethodnom tromeseèju norma desete troletke za proizvodnju pertli premašena za dvadeset osam odsto. On ispita šahovski problem i postavi figure. U pitanju je bila komplikovana završnica, pri èemu je trebalo upotrebiti i dva konja. 'Beli vuèe i dobija u dva poteza.' Vinston podiže pogled na portret Velikog Brata. Beli uvek matira, pomisli on s nekim maglovitim misticizmom. Uvek je tako udešeno, bez izuzetka. Ni u jednom šahovskom problemu od poèetka sveta nije pobeðivao crni. Ne simbolizuje li to veèitu, nepromenljivu pobedu dobra nad zlim? Ogromno lice ga je posmatralo, puno smirene snage. Beli uvek matira. Glas iz telekrana zastade i nastavi drukèijim i mnogo ozbiljnijim tonom: "Upozoravate se da budete spremni za važno saopštenje u petnaest i trideset. Petnaest i trideset! U pitanju su vesti od najveæeg znaèaja. Pazite da ih ne propustite. Petnaest i trideset!" Zveketava muzika ponovo zasvira. Vinstonu zalupa srce. To æe biti bilten s fronta; instinkt mu je govorio da æe vesti biti loše. Celog dana su mu se, s malim naletima uzbuðenja, vraæale misli o strahobnom porazu u Africi. Èinilo mu se da gleda evroazijsku armiju kako kulja preko nikad neprekoraèene granice i prodire na vrh Afrike kao kolona mrava. Zar nije bilo moguæe nekako ih napasti s boka? U glavi mu je jasno stajao obris zapadnoafrièke obale. On podiže belog konja i pomaèe ga preko table. Tu je pravo mesto. Još dok mu je pred oèima bila crna horda koja juri na jug, on vide drugu silu, neobjašnjivo skupljenu, kako im najednom prodire u pozadinu i preseca kopnene i pomorske komunikacije. Èinilo mu se da svojom željom oživljava tu drugu silu. Ali treba dejstvovati brzo. Ako vladaju celom Afrikom, ako se doèepaju aerodroma i podmornièkih baza na rtu Dobre Nade, preseæi æe Okeaniju nadvoje. To bi moglo znaèiti svašta: poraz, rasulo, ponovnu podelu sveta, propast Partije! On duboko udahnu. U duši mu se borila èudna smešna oseæanja - mada to nije bila smešna u pravom smislu - taènije, nekoliko uzastopnih slojeva oseæanja, pri èemu se nije moglo znati koji je sloj najniži. Grè proðe. On vrati belog konja ne mesto, ali za trenutak se nije mogao usredsrediti na problem. Misli mu ponovo odlutaše. On skoro nesvesno ispisa prstom po prašini na stolu:

2+2= "U dušu ti ne mogu uæi", beše mu rekla ona. Ipak su mogli. "Šta ti se ovde desi ostaje zauvek", beše rekao O'Brajen. To je bila prava reè. Od nekih stvari, svojih sopstvenih dela, èovek se ne može oporaviti. U grudima mu nešto bude ubijeno: spaljeno, sažeženo. Video se s njom; èak i razgovarao. Nije bilo opasno. Znao je, skoro instinktivno, da za njegove postupke više gotovo i nemaju interesovanja. Da je bilo ko od njih dvoje hteo, mogao je udesiti da se naðu još jednom. Sreli su se u stvari sasvim sluèajno, u Parku, jednog oštrog, oèajno hladnog martovskog dana, kad je zemlja bila nalik na gvožðe i sva trava se èinila mrtva, a nigde nije bilo nijednog pupoljka sem nekoliko šafrana koji su se probili iz zemlje da ih vetar rašèereèi. Hitao je svojim putem, smrznutih ruku i sa suzama od vetra, kad je vide na nepunih deset metara od sebe. Odjednom mu bi jasno da se promenila na neki teško opisiv naèin. Oni se skoro mimoiðiše bez ikakvog znaka, a zatim se on okrete i poðe za njom, ne previše revnosno. Znao je da nema opasnosti, da se niko ne bi zainteresovao za njih. Ona je æutala. Pošla je ukoso preko trave kao da ga se pokušava otresti, zatim se pomirila s njegovim prisustvom pored sebe. Ubrzo se naðoše okruženi iskidanim žbunjem bez lišæa, nekorisnim bilo kao skrovište bilo kao zaštita od vetra. Stadoše. Bilo je zverski hladno. Vetar je zviždao kroz granèice i tresao retke šafrane. On je zagrli oko pojasa. Telekrana nije bilo, ali je sakrivenih mikrofona moralo biti; sem toga, bili su na vidiku. To nije imalo znaèaja; ništa nije imalo znaèaja. Mogli su leæi na zemlju i uraditi ono da su hteli. Na samu pomisao njemu se sledi meso na kostima. Ona nièim ne odvrati na zagrljaj; nije se èak ni trudila da se oslobodi. On sad vide šta se promenilo u njoj. Lice joj je bilo žuæe, a preko èela i slepooènice, delimièno sakrivena kosom, prolazila je brazgodina; ali promena nije bila u tome. U pitanju je bilo to što joj se struk proširio i, na neki èudan naèin, ukrutio. On se seti kako je jednom, posle eksplozije raketne bombe, pomagao da se iz ruševina izvuèe leš, i kako se zaèudio ne što je mrtvac bio neverovatno težak, nego što je bio tako ukoèen i nezgodan za nošenje; kao da je bio od kamena a ne mesa i kostiju. Nije pokušavao da je poljubi; nisu ni govorili. Kad su se vraæali preko trave, ona ga prvi put pogleda pravo u lice, kratkim pogledom, punim prezira i odbojnosti. On se upita da li je to samo zbog neèega iz prošlosti ili ju je odbijao i zbog svog naduvenog lica i vode koju mu je vetar stalno izvlaèio iz oèiju. Sedoše na dve gvozdene stolice, jedno pored drugog, ali ne previše blizu. Vide da se ona sprema da progovori. Ona pomeri svoju nezgrapnu cipelu nekoliko centimetara i namerno prebi jednu granèicu. Primeti da su joj stopala izgledala šira. "Izdala sam te", otvoreno reèe ona. "Izdao sam te", reèe on. Ona baci na njega još jedan kratak i odbojan pogled. "Ponekad", reèe ona, "ponekad ti zaprete neèim - neèim èemu se ne možeš odupreti, o èemu èak ne možeš ni misliti. I onda kažeš: "Nemojte mene, uradite to nekom drugom, uradite to tome i tome." Posle možeš i da se pretvaraš da je to bio samo trik, da si to rekao samo da bi prestali i da to u stvari ne misliš. Ali to nije istina. U onom trenutku zaista tako misliš. Misliš da nema drugog naèina da se spaseš, i potpuno si spreman da se spaseš na takav naèin.

I prosto poželiš da se to desi tom drugom. Nije ti stalo koliko æe on da se muèi. Stalno ti je samo do sebe." "Stalo ti je samo do sebe", ponovi on kao odjek. "A posle toga ne oseæaš se onako isto prema tom drugom." "Ne", reèe on, "ne oseæaš se onako isto." Èinilo se da se više nema šta reæi. Vetar im je lepio za telo tanke kombinezone. Skoro najednom postade nezgodno sedeti i æutati; sem toga, bilo je previše hladno da bi se moglo sedeti nepokretno. Ona reèe da mora na metro i ustade da poðe. "Moramo se još koji put videti", reèe on. "Da", reèe ona, "moramo se još koji put videti." Neko vreme ju je neodluèno pratio, pola koraka iza nje. Više nisu progovorili. Nije se u stvari trudila da ga se otrese, ali je išla upravo toliko brzo da on nije mogao uporedo s njom. On se beše rešio da je otprati do stanice metroa, ali mu najednom to vuèenje za njom po hladnoæi postade besmisleno i neizdržljivo. Bila ga je obuzela želja ne toliko da se odvoji od Džulije koliko da se vrati u kafanu Pod kestenom, koja mu nikad nije bila privlaènija nego u tom trenutku.Pred oèi mu iziðe nostalgièna slika svog stola u uglu, s novinama, šahovskom tablom i nepresuènim džinom. Tamo æe pre svega biti toplo. Sledeæeg trenutka, ne sasvim sluèajno, on dopusti grupici prolaznika da ga izdvoji od Džulije. Preko volje pokuša da je sustigne, zatim uspori korak, okrete se i poðe u suprotnom pravcu. Kad je prešao pedeset metara, okrete se. Na ulici nije bilo mnogo sveta, ali Džuliju veæ nije mogao da raspozna. Bilo koja od desetak silueta koje su hitale niz ulicu mogla je biti njena. Možda se njeno raskrupnjalo, ukruæeno telo više nije ni moglo prepoznati s leða. "U onom trenutku", rekla mu je, "zaista tako misliš." On i jeste tako mislio. Nije samo rekao, nego je to zaista i poželeo. Poželeo je u tom trenutku da nju, a ne njega, bace onim... U muzici koja se cedila sa telekrana nešto se izmeni. Pojavi se neka reska, podrugljiva nota, neka žuta nota. A onda - to se možda nije ni dešavalo, možda je to bilo samo seæanje u muzièkom ruhu - neki glas zapeva: Pod kestenom senke duge Prodadosmo jedno drugo... U oèi mu navreše suze. Kelner koji je prolazio pored stola primeti da mu je èaša prazna i donese bocu sa džinom. Podiže èašu i pomirisa je. Piæe je sa svakim gutljajem postajalo ne manje odvratno nego još odvratnije. Ali bilo je postalo element u kome je plivao, njegov život, njegova smrt i njegovo vaskrsenje. Džin mu je svake noæi donosio omamu i svakog jutra podizao ga iz mrtvih. Kad se budio, retko pre jedanaest nula-nula, slepljenih kapaka, izgorelih usta, i s oseæanjem da mu je kièma prebijena, ne bi se mogao ni diæi iz vodoravnog položaja da mu nisu pored kreveta stajale boca i èajna šoljica. U podnevne sate je sedeo zacakljena lica, s bocom pod rukom, i slušao telekran. Od petnaest nula-nula do zatvaranja postojao je deo inventara u kafani Pod kestenom. Više se nikog nije ticalo šta radi, više ga nije budio nikakav pisak, više ga nijedan telekran nije korio. Povremeno, možda dvaput nedeljno, odlazio je u Ministarstvo istine, u prašnjavu kancelariju koja je izgledala napuštena, i tamo obavljao nešto malo posla, upravo onoga što se nazivalo poslom. Bio je postavljen za èlana pododbora pri nekom pododboru, izdanku jednog od bezbrojnih odbora koji su se bavili manjim teškoæama

nastalim u pripremanju jedanaestog izdanja reènika Novogovora. Sastavljali su nešto što se zvalo 'ad hok izveštaj', ali o èemu je taj izveštaj trebalo da bude, nikad nije konaèno saznao. To je imalo neke veze s pitanjem da li zareze treba stavljati u zagrade ili van zagrada. U njegovom pododboru bilo ih je još èetvoro, sve osoba sliènih njemu. Bilo je dana kad su se sastajali i odmah potom rasturali, iskreno priznajuæi jedni drugima da zaista nema šta da se radi. No bilo je i dana kad su se skoro revnosno davali na posao, pedantno i s velikim žarom sastavljali zapisnike, pravili nacrte drugih informacija koje nikad nisu završavali - kad je prepirka oko toga šta je to zbog èega se navodno prepiru postajala neverovatno komplikovana i zakukuljena, sa cepidlaèenjem oko definicija, s ogromnim skretanjima, svaðama - èak pretnjama da se stvar izneti pred više rukovodstvo. Onda bi najednom iz njih isparila sva energija, i sedeli bi oko stola, gledajuæi se ugašenim oèima, kao duhovi koji blede kad petao kukurikne. Telekran za trenutak uæuta. Vinston ponovo podiže glavu, bilten! Ali ne, samo su menjali ploèu. Iza oènih kapaka imao je mapu Afrike. Kretanje armije sažinjavalo je dijagram: crna strela koja se probija horizontalno na istok preko repa crne. Kao da traži potporu, on podiže pogled na neuzbuðeno lice s portreta. Da li je uopšte moguæe da ova druga strela ne postoji? Interesovanje mu ponovo popusti. On popi još jedan gutljaj džina, podiže belog konja i povuèe jedan potez za probu. Šah. No to oèigledno nije bio pravi potez, jer... Nepozvano, u glavu mu se vrati seæanje. On vide sobu osvetljenu sveæom, ogroman krevet s belim pokrivaèem i sebe, deèaka od devet-deset godina, kako sedi na podu, muæka kockice i oduševljeno se smeje. Majka je sedela prekoputa njega i takoðe se smejala. To se po svemu sudeæi desilo nekih mesec dana pre nego što je ona nestala. Taj trenutak je bio trenutak pomirenja, kad je upornu glad u trbuhu bio zaboravio, a ranija ljubav prema majci za trenutak ponovo oživela. Dobro se seæao dana, raskvašenog od kiše; voda je curila po oknu a svetlo bilo previše mutno da bi se moglo èitati. Dosada dvoje dece u mraènoj, pretrpanoj spavaæoj sobi postala je neizdrživa. Vinston je cvilio i kukumavèio, uzaludno zahtevao hranu, motao se po sobi pomerajuæi stvari i udarajuæi nogama o drvenu oplatu sve dok susedi nisu poèeli udarati po zidu, dok je mlaðe dete svakog èasa plakalo. Na kraju mu je majka rekla: "A sad budi dobar pa æu ti doneti igraèku. Divnu igraèku - mnogo æe ti se dopasti"; zatim otišla na kišu, u malu svaštarnicu u blizini koja je još uvek povremeno radila, i vratila se s kartonskom kutijom u kojoj je bila igra 'Èoveèe ne ljuti se'. Još uvek se seæao mirisa vlažnog kartona. Pribor za igru je bio bedan. Tabla je bila ispucala, a sitne drvene kockice tako loše da su jedva ležale na strani. Vinston je posmatrao igru naduren i nezainteresovan. No tada mu je majka zapalila komadiæ sveæe, pa su seli na pod da igraju. Ubrzo se jako ubzbudio i podcikivao dok su figurice s nadom napredovale s jednog polja na drugo a onda bivale 'pojedene' i morale se vraæati na poèetno polje. Odigrali su osam igara i dobili svako po èetiri. Njegova siæušna sestrica, premala da bi razumela igru, sedela je poduprta jastukom i smejala pošto su se i njih dvoje smejali. Celo jedno popodne bili su sreæni zajedno, kao u njegovom ranijem detinjstvu. On baci tu sliku iz svoje svesti. To je bila lažna uspomena. Povremeno su ga uznemiravale lažne uspomene. One nisu imale znaèaja, dokle god èovek zna šta su u stvari. Neke stvari su se desile, neke druge nisu. On se okrete šahovskoj tabli i ponovo podiže belog konja. Figura skoro u istom trenutku pade i zveknu na tabli. Vinston se beše trgao kao da mu je u telo zabodena igla.

Oštar trubni znak beše probio vazduh. Bilten! Pobeda! Kad se pre vesti èuje ovaj trubni znak, to uvek znaèi pobedu. Po kafani proðe neko elektrièno uzbuðenje. Èak su se i kelneri trgli i naèuljili uši. Trubni znak beše oslobodio neopisivu buku. S telekrana je veæ blebetao uzbuðen glas, no još ga u samom poèetku gotovo zagluši klicanje spolja. Novost beše obletela ulice kao èarolija. Od onog što je izlazilo iz telekrana Vinston je èuo taman toliko da shvati da se sve desilo onako kako je i predvideo: ogromna armija prebaèena brodovima, iznenadan udar u neprijateljsku pozadinu, bela strela koja prodire preko repa crne. Kroz opštu buku probijali su se odlomci trijumfalnih fraza: "Kapitalan strateški manevar... savršena koordinacija... krajnje rasulo... pola miliona zarobljenika... potpuna demoralizacija... vlast nad celom Afrikom... kraj rata sagledljiv... najveæa pobeda u ljudskoj istoriji... pobeda, pobeda, pobeda!" Vinstonove noge su ispod stola pravile grèevite pokrete. Nije se ni pomakao sa svog mesta, ali u duhu je trèao, brzo trèao, bio je s gomilom na ulici, klièuæi do ogluvljenja. On ponovo podiže pogled na portret Velikog Brata. Kolos koji je pregazio svet! Stena o koju su uzaludno udarale azijske horde! On pomisli kako je pre deset minuta - da, svega deset minuta - u njegovom srcu još uvek bilo neodumice oko toga da li æe vesti s fronta znaèiti pobedu ili poraz. Ah, nestalo je nešto više od evroazijske vojske! Mnogo se toga promenilo u njemu od onog prvog dana u Ministarstvu ljubavi, ali konaèno, neophodna, lekovita promena se do tog trenutka još nije odigrala. Glas s telekrana i dalje je sipao svoju prièu o zarobljenicima, plenu i pokolju, ali vika s ulice beše malo zamrla. Kelneri su se vraæali svome poslu. Jedan od njih priðe s bocom džina. Sedeæi u svom blaženom snu, Vinston nije obraæao pažnju na njega dok mu je ovaj punio èašu. Više nije ni trèao ni klicao. Nalazio se ponovo u Ministarstvu ljubavi, gde mu je sve bilo oprošteno, gde mu je duša bila bela kao sneg. Nalazio se na optuženièkoj klupi, priznavao sve, pokazivao svakog. Koraèao je hodnikom obloženim belim ploèicama, s oseæanjem da hoda po suncu, i s naoružanim stražarom za leðima. Dugo oèekivani metak mu je prodirao u mozak. On se zagleda u ogromno lice. Èetrdeset godina mu je trebalo da sazna kakav je to osmeh sakriven ispod crnih brkova. O svirepog, nepotrebnog nesporazuma! O svojeglavog samoizgnanstva od roditeljskih grudi! Niz nos mu procuriše dve suze s mirisom džina. Ali bilo je u redu, sve je bilo u redu, borba je bila završena. Bio je izvojevao pobedu nad sobom. Veleo je Velikog Brata.

PRILOG

PRINCIPI NOVOGOVORA Novogovor je bio zvanièni jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali fours de force, koje je mogao obaviti samo specijalist. Oèekivalo se da æe Novogovor konaèno zameniti Starogovor (ili standardni engleski,

kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U meðuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su èlanovi Partije nastojali da sve èešæe upotrebljavaju novogovorske reèi i gramatièke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Reènika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reèi i arhaiènih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi æemo se ovde baviti konaènom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Reènika. Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izražavala filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemoguæi sve ostale naèine mišljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaæen jednom zauvek a Starogovor zaboravljen, svaka jeretièka misao - to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca - bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reèi. Reènik Novogovora je bio sastavljen tako da da taèan i èesto veoma suptilan izraz svakom znaèenju koje bi èlan Partije legitimno želeo da prenese sagovorniku ili èitaocu, iskljuèujuæi pri tom sva druga znaèenja kao i moguænost da se do njih doðe posrednim putem. To se postizalo delimièno izmišljanjem novih reèi, no pre svega izbacivanjem nepoželjnih reèi i uklanjanjem neortodoksnih znaèenja iz preostalih reèi; èak uklanjanjem svih sekundarnih znaèenja ukoliko je moguæe. Navešæemo jedan primer. Reè slobodan je postojala i u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u reèenicama kao što su 'Ovo sedište je slobodno' ili 'Biæu tako slobodan da vas zamolim za jedan žilet'. U starom smislu 'politièki slobodan' ili 'intelektualno slobodan' nije se mogla upotrebiti, pošto politièka i intelektualna sloboda više nisu postojale ni kao pojmovi, zbog èega su nužno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretièkih reèi, sužavanje reènika je bilo samo sebi cilj; nijednoj reèi koja nije bila neophodna nije se dopuštalo da ostane u životu. Novogovor je bio zamišljen ne da proširi nego da suzi krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje broja reèi na minimum. Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada bi mnoge reèenice Novogovora, èak i kad ne bi sadržale novogovorne reèi, bile jedva razumljive današnjem èitaocu koji govori engleski. Novogovorske reèi bile su podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao reènik A, reènik B (ili kombinovane reèi) i reènik C. Biæe jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no gramatièke osobenosti jezika æemo razmotriti u odeljku posveæenom reèniku A, pošto za sve tri kategorije važe ista pravila. Reènik A. Reènik A se sastojao od reèi potrebnih u svakodnevnim stvarima - jelu, piæu, radu, oblaèenju, penjanju i silaženju po stepenicama, vožnji u vozilima, obraðivanju vrta, kuvanju i slièno. Sastojao se gotovo u potpunosti od reèi koje veæ imamo - udariti, trèati, pas, drvo, kuæa, njiva - ali u poreðenju s današnjim engleskim reènikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im znaèenja bila odreðena daleko strože. Sve dvosmislenosti i nijanse znaèenja bile su istrebljene. U onoj meri u kojoj je to uopšte moguæe, novogovorska reè iz ove kategorije nije bila ništa drugo do jedan staccato zvuk koji izražava jedan jedini jasno razumljiv pojam. Reènik A bi bilo nemoguæe upotrebiti u književnosti ili u diskusiji o politici ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izražava jedinstvene, celishodne misli, koje su se obièno ticale konkretnih predmeta ili fizièkih dela. Gramatika Novogovora imala je dve jasno izražene osobenosti. Prva je bila gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta reèi. Svaka reè (u principu je to važilo i za vrlo apstraktne reèi kao što su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao imenica, i kao pridev, i kao prilog. Izmeðu imeniènog

i glagolskog oblika, ukoliko su poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi uništilo veliki broj arhaiènih oblika. Reè misliti, na primer, u Novogovoru nije postojala. Njeno mesto zauzimala je reè misao, koja je služila i kao glagol i kao imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimološki princip: u nekim sluèajevima je zadržavan prvobitni imenièki oblik, a u nekim glagolski. Èak i kad glagol i imenica srodnog znaèenja nisu bili etimološki povezani, èesto se iz jezika izbacivalo bilo jedno bilo drugo. Reè seæi, na primer, nije postojala; njeno znaèenje je sadržala reè nož, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer, brzinasto znaèilo 'brz', a brzinosno znaèilo 'brzo'. Neki od naših današnjih prideva - dobar, jak, velik, crn, mek - upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je bio veoma mali. Za njima se oseæala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od današnjih priloga nije se zadržao, sem onih koji se veæ završavaju na -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno. Sem toga, suprotnost svakoj reèi - ovo je takoðe, u principu, važilo za sve vrste reèi izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojaèavanje dodavanjem prefiksa više-, ili , za još pojaèanije oblike, dvaputviše-. Tako je, na primer, nehladno znaèilo topao, (topla, toplo) dok je više hladno znaèilo vrlo hladan, a dvaputviše hladno 'izuzetno hladan'. Takoðe je bilo moguæe, kao i u današnjem engleskom menjati gotovo svaku reè dodavanjem predmetaka, pre-, po-, uz-, pod-, itd. Ovim naèinima bilo je moguæe drastièno smanjiti broj reèi. Postojanje prideva dobar, na primer, èinilo je izlišnim pridev loš, pošto se željeni smisao mogao izraziti isto tako dobro - u stvari, još i bolje - reèju nedobro. Svaki put kad su dve reèi saèinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao pridevom netamno,po želji. Druga karakteristièna crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz nekoliko izuzetaka, koje æemo navesti niže, svi su nastavci bili podvrgnuti istim pravilima. Prošlo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na treæe lice jednine. Prošlo vreme od iæi, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo, itd. Množina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je reè èovek davala èoveci, prut - pruti, a lav - lavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu, tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, pošto su svi pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije. Jedine nepravilnosti bile su dopuštene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i pomoænih glagola. Bilo je takoðe i izvesnih nepravilnosti u graðenju reèi, diktiranih potrebom da se govori brzo i lako. Reè teška za izgovor, ili reè koja se mogla pogrešno èuti, smatrala se ispco facto lošom reèi; stoga se ponekad, radi eufonije, zadržavao arhaièni oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom osetila u vezi s reènikom B. Zašto se lakoæi izgovora pridavala tolika važnost, videæemo u daljem tekstu ovog eseja. Reènik B. Reènik B se sastojao od reèi namerno sastavljenih u politièke svrhe; naime od reèi koje su ne samo u svakom sluèaju imale politièki smisao,nego i imale za cilj da onome ko ih izgovara nemetnu željeni mentalni stav. Bez potpunog razumevanja principa na kojima je poèivala englsoc, te reèi je bilo teško upotrebljavati pravilno. U nekim sluèajevima, one su se mogle prevesti na Starogovor, pa èak i na reèi iz reènika A, ali obièno uz dugo parafraziranje

i obavezno po ceni izvesnih finesa. Reèi B predstavljale su neku vrstu verbalne stenografije, koja je èesto cele krugove ideja izražavala u svega nekoliko slogova, i koja je u isto vreme bila preciznija i imala veæu udarnu moæ nego obièan jezik. Sve reèi B bile su kombinovane. (Kombinovane reèi - na primer, diktograf - nalazile su se, razume se, i u reèniku A; no to su bile samo pogodne skraæenice koje nisu imale ideološke boje) Sastojale su se od dve ili više reèi, ili delova dveju ili više reèi, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobièajenim pravilima. Da uzmemo samo jedna primer: reè dobromisao, koja je znaèila, u veoma grubom prevodu, 'ideološka i politièka ispravnost', ili, posmatrana kao glagol, 'misliti na ideološki i politièki ispravan naèin'. Njeni oblici su bili: glagol i imenica, dobromisao; prošlo vreme i prilog vremena prošlog, dobromisao,prilog vremena sadašnjeg, dobromisleæi; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno; glagolska imenica dobromislitelj. Reèi B se nisu gradile ni po kom etimološkom planu. Mogle su se sastavljati od svih vrsta reèi, poreðanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji naèin koji ih je èinio lakim za izgovor ne oduzimajuæi im pri tom smisao. Pošto je ovde bilo teže postiæi eufoniju, nepravilni oblici su bili èešæi nego u reèniku A. Na primer, pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisasto i zloseksasto, jer bi pravilni oblici dvosmisasto i zloseksasti bili nezgodni za izgovor. U principu, meðutim, svim reèima B mogli su se dodavati pravilni nastavci, koji su u svim sluèajevima bili jednaki. Neke reèi B imale su veoma istanèano znaèenje, jedva shvatljivo nekome ko nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipiènu reèenicu iz Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhoseæaju englsoc. Najkraæi prevod te reèenice na Starogovor bi bio: "Oni èiji je naèin mišljenja formiran pre Revolucije ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma." No to ne bi bio taèan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska reèenica, morala bi se imati jasna predstava o tome šta znaèi englsoc. Sem toga, samo onaj ko je dobro upuæen u englsoc može do kraja shvatiti punu snagu reèi trguhoseæati, naime slepo i oduševljeno prihvatiti, što je danas teško zamislivo; ili punu snagu reèi staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i dekadencije. Meðutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih reèi, meðu njima i reèi staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izražavaju znaèenja koliko da ih uništavaju. Znaèenje tih reèi, kojih je po prirodi stvari bilo malo,bilo je prošireno do te mere da su obuhvatale celu grupu drugih reèi; te druge reèi, pošto je njihovo znaèenje sad prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se odbaciti i zaboraviti. Najveæa teškoæa koju su imali sastavljaèi reènika novogovora nije bila u izmišljanju novih reèi nego u tome da taèno utvrde šta novoizmišljene reèi znaèe; to jest da utvrde koje grupe ostalih reèi one ukidaju samim svojim postojanjem. Kao što smo veæ videli na sluèaju reèi slobodan, reèi koje su nekad imale jeretièko znaèenje bile su ponekad pošteðene, buduæi pogodne za upotrebu; no u tom sluèaju bile su oèišæene od svih nepoželjnih sekundarnih znaèenja. Bezbroj drugih reèi - èast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija - jednostavno su prestale da postoje. Njihovo znaèenje je obuhvatala, - i obuhvatajuæi ga, ukidala - šaèica uopštenih reèi. Sve reèi koje su bile vezane za pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina reè, zlomisao (misaoni zloèin), dok je sve reèi vezane za pojmove

objektivnosti i racionalizma obuhvatala reè staromisao. Veæa preciznost bila bi opasna. Od èlana Partije se zahtevalo shvatanje slièno onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao, bez nekih detalja, da svi ostali narodi obožavaju 'lažne bogove'. Nije mu bilo potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot, itd.; što je manje znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i drugim atributima lažni. Na približno isti naèin, èlan Partije je znao koje je ponašanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopštenom smislu znao kakva su skretanja od njega moguæa. Njegov seksualni život, na primer, u potpunosti su regulsale dve novogovorske reèi: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Reè zloseks obuhvatala je sve seksualne prestupe - blud, preljubu, homoseksualnost i ostale perverzije - kao i normalno seksualno opštenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu, svi kažnjavani smræu. U reèniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju specijalni nazivi, ali obiènom graðaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao šta znaèi dobroseks - naime, normalni seksualni odnos izmeðu muža i žene, s jedinom svrhom da se zaènu deca, bez fizièkog zadovoljstva po ženu; sve ostalo je bilo zloseks. U Novogovoru je retko bilo moguæe iæi za kakvom jeretièkom misli dalje od saznanja da je ona jeretièka; dalje od te granice nisu postojale reèi da tu misao izraze. Nijedna reè iz reènika B nije bila ideološki neutralna. Meðu njima je bilo mnogo eufeminizama. Reè logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo mira, tj. Ministarstvo rata) imale su znaèenje gotovo potpuno suprotno od nominalnog. S druge strane, neke reèi su izražavale otvoreno i prezirno shvatanje prave prirode okeanijskog društva. Primer ovoga je reè prolokljuk, koja je oznaèavala zabavu niske vrste i lažne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je zatim i dvosmislenih reèi, koje su bile prihvatane kad su se odnosile na Partiju, a pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i reèi koje su na prvi pogled izgledala ništa drugo do obiène skraæenice, a kojima ideološku boju nije davalo znaèenje nego sama njihova konstrukcija. Koliko je to uopšte bilo moguæe, u reèniku B se ubacivalo sve što je imalo ili moglo imati bilo kakvog politièkog znaèenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju željeni oblik - jednu jedinu reè, laku za izgovor, koja sadrži najmanji moguæi broj slogova potreban da ukaže iz kog korena potièu. U ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da uštedi u vremenu. Još u prvim decenijama dvadesetog veka, 'teleskopirne' reèi i izrazi bili su jedna od karakteristiènih crta politièkog jezika; primeæeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraæenica najizraženija u totalitarnim državama i organizacijama. Primer za ovo su reèi Naci, Gestapo, Kominterna, Inspektor, Agitprop. U poèetku je ta praksa prihvaæena gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime da se tim skraæivanjem naziva sužavalo i na suptilan naèin menjalo znaèenje izraza, utoliko što su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inaèe povlaèili. Izraz Komunistièka internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku opšteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune.

S druge strane, reè Kominterna stvara smo sliku èvrsto sastavljene organizacije i precizno odreðenog doktrinarnog programa. Ona se odnosi na nešto što se prepoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i što ima isto tako suženu svrhu. Kominterna je reè koja se može izgovoriti skoro bez razmišljanja, dok je Komunistièka internacionala izraz na kome se èovek mora zadržati bar na trenutak. Na isti naèin, asocijacije koje priziva reè Ministin su daleko malobrojnije i lakše ih je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skraæuju kad god je moguæe, ali i gotovo preterana pažnja koja se posveæivala lakoæi izgovora. U Novogovoru, eufonija je nadjaèavala sve ostale momente sem preciznosti znaèenja. Njoj je uvek žrtvovana gramatièka pravilnost kad se to smatralo potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odseène reèi oko èijeg znaèenja ne može biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Reèi iz reènika B èak su dobijale u snazi zbog toga što su meðusobno bile veoma sliène. Skoro bez izuzetka, te reèi - Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmisao (Policija misli) i bezbroj ostalih - bile su dvosložne ili trosložne, s tim što je naglasak pravilno padao na prvi i poslednji slog. Upotrebljavati ih znaèilo je govoroti blebetavo, naèinom koji je istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i tražilo. Cilj je bio odvojiti, u najveæoj moguæoj meri, govor - osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile ideološki neutralne - od mišljenja. U stvarima svakodnevnog života bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego što æe se nešto reæi, ali èlan Partije koji se naðe u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna mišljenja isto onako automatski kao što mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pružao gotovo nepogrešiv instrumnt, a samo tkivo reèi, njihov oštri zvuk i izvesna namerna ružnoæa koja je bila u skladu s principima englsoca, pružala mu je dalju pomoæ na tom putu. Tu mu je i pomagala èinjenica što je izbor reèi bio vrlo mali. U odnosu na naš, reènik Novogovora je bio krajnje skuèen, s tim što su se neprestano stvarali novi naèini pomoæu kojih se mogao još više suziti. Novogovor se razlikovao od veæine ostalih jezika upravo po tome što mu se reènik svake godine sužavao umesto da se širi. Svako sužavanje je predstavljalo dobitak, jer što je izbor manji, manje je i iskušenje da se razmišlja. Tvorci Novogovora su se nadali da æe se konaèno dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog uèešæa viših moždanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala reè patkogovor, koja je znaèila 'gakati kao patka'. Kao i razne druge reèi iz reènika B, ona je imala dva znaèenja. Ukoliko su mišljenja izražena tim gakanjem bila politièki ispravna, smisao je bio pohvalan: rekavši za jednog od partijskih govornika da je dvaputviše dobar patkogovoritelj, Tajms mu je uèinio srdaèan i dragocen kompliment. Reènik C. Reènik C je dopunjavao prva, i sastojao se samo od nauènih i tehnièkih izraza. Oni su bili slièni nauènim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i poticali iz istih korena, s tim što se i u njihovom sluèaju po obièaju vodilo raèuna da se nepoželjna sekundarna znaèenja izbace. Za njih su važila ista gramatièka pravila kao i za reèi iz prva dva reènika. I u obiènom i u politièkom govoru upotrebljavalo se vrlo malo reèi C. Svaki nauèni radnik ili tehnièar mogao je naæi sve potrebne reèi u spisku koji se odnosio na njegovu užu struku, ali mu je retko davano više od šaèice reèi sa drugih spiskova. Broj reèi

zajednièkih za sve liste bio je vrlo mali, a ni u jednom reèniku nije postojala reè koja bi izražavala funkciju nauka kao navike duha ili metoda mišljenja, nezavisno od pojedinaènih grana. Štaviše, ni sama reè 'nauka' nije postojala, pošto je svako znaèenje koje bi mogla imati bilo veæ u dovoljnoj meri sadržano u reèi englsoc. Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemoguæe izraziti kakvo jeretièko mišljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je moguæe izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, reæi Veliki brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi predstavlja besmisao, ne bi se mogla podržati logièkim rezonovanjem, jer potrebnih reèi nije bilo. Anti-englsoc misli postojale su samo u nejasnom obliku bez reèi; mogle su se izraziti samo uopštenim reèima koje su spajale ujedno i osuðivale èitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bliže odreðivale. Novogovor se u stvari mogao upotrebljavati za jeretièke misli samo ponovnim prevoðenjem nekih reèi sa Starogovora. Na Novogovoru bi, na primer, bilo moguæe reæi Svi èoveci su jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo reæi Svi ljudi su riðokosi: ta reèenica naime ne bi sadržala nikakvu gramatièku grešku, ali bi izražavala oèiglednu neistinu da su svi ljudi jednakog rasta, težine ili snage. Pojam politièke jednakosti više nije postojao, tako da je iz reèi jednak bilo izbaèeno to sekundarno znaèenje. 1984. godine, kad je Starogovor još uvek predstavljao normalno sredstvo opštenja, teorijski je postojala opasnost da se èovek koji upotrebljava novogovorske reèi seti i njihovog prvobitnog znaèenja. U praksi, nikome ko je bio dobro upuæen u dvomisao nije bilo teško da to izbegne, no za nekoliko generacija nestala bi èak i sama moguænost da se pogreši. Èovek koji je odrastao govoreæi Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak nekad znaèilo 'politièki jednak' ili slobodan znaèilo 'intelektualno slobodan', upravo kao što èovek koji nikad nije èuo za šah ne može znati za sekundarno znaèenje reèi kraljica ili top. Mnoge greške i zloèine taj èovek ne bi mogao poèiniti prosto zato što bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi karakteristike Novogovora vremenom postojale sve naglašenje - reèi bi bilo sve manje a njihova znaèenja bi bila sve oštrije omeðena, èime bi se smanjila i sama moguænost da se upotrebe u nedoliène svrhe. Kad Starogovor bude jednom zauvek prevaziðen, biæe prekinuta poslednja veza s prošlošæu. Istorija je veæ bila preraðena, ali su odlomci književnosti iz prošlih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde još uvek postojali, te ih je neko ko bi i dalje pamtio Starogovor mogao proèitati. U buduænosti bi takvi odlomci, èak i kad bi kojim sluèajem ostali neuništeni, bili nerazumljivi i neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus, ukoliko se nije odnosio na kakav tehnièki postupak ili kakvu vrlo jednostavnu svakodnevnu radnju, ili veæ sam po sebi bio politièki u skladu s principima englsoca (dobromisleno, kako bi se to reklo u Novogovoru). To je praktièno znaèilo da se nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini. Predrevolucionarna književnost se mogla podvræi samo ideološkom prevodu - to jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati stav iz Deklaracije nezavisnosti: Za oèigledne istine držimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac nekim neotuðivim pravima obdario, i da se pravo na život, slobodu, i traženje sreæe meždu tim pravima nalaze. Da se radi ostvarenija tih prava meždu ljudima vlade postavljaju, èija moæ potièe iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da

je, kad god koja vlada poène tome na štetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu postavi... Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom oèuva prvobitni smisao. Najpribližniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj stav sažme u jednu jedinu reè, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo ideološki, on bi Džefersonove reèi pretvorio u panegirik apsolutizmu. Veliki deo književnosti prošlih vremena veæ je u stvari bio izmenjena na taj naèin. Iz razloga prestiža bilo je poželjno saèuvati uspomenu na izvesne istorijske liènosti, uskladivši pri tom njihova dosignuæa s filozofijom englsoca. Stoga su se u to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili Šekspir, Milton, Svift, Bajron, Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i sve što je preostalo iz književnosti prošlih vremena, èekalo je uništenje. To prevoðenje se odvijalo sporo i s teškoæama, te se nije oèekivalo da æe poduhvat biti gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takoðe èisto utilitarne literature - neophodnih tehnièkih priruènika i sliènog - u velikim kolièinama; s njima je takoðe trebalo postupiti na isti naèin. Uglavnom je iz tog razloga - da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode - bilo odreðeno da se Novogovor konaèno prihvati tek 2050. godine.

Xem thêm...

Bình luận

Bản quyền © 2017 SLIDEVN.COM Inc.